La vita e bella

samo još jedna ilustracija, mik

Bravo Mikele,to je čista istina.Na koju,mada to često nije ni malo lako,ne smemo nikad zaboraviti.

Livet er vakkert

Blizu, blizu...

U pitanju je norveški.

I za pisanje.

stariji? pa osamdesete nisu bile tako davno

"Ne znam da li se neko, možda stariji, seća predstave Golubnjača Jovana Radulovića, postavljene i odigrane u novosadskom Srpskom Narodnom pozorištu i ‘oma zabranjene. Po partijskoj direktivi na predstavu se digla i ala i vrana, zasedali su komiteti, sve do fabričkih partijskih organizacija i osuđivali je, stavljali na stub srama a da je ogrooooomna većina nije uopće ni videla."

e, vidis, predstava postavljena u novom sadu, ja je nikad ne videh, brzo je skinuse. izbila frka panika zabrane od strane svih celja komunisticke partije, od centralnih komiteta/komiteja do svake mesne zajednice....

ne mogu da verujem da se to desavalo osamdesetih... bese li to osamdesetih pre ili posle bujanja srpskog nacionalizma pod vodjstvom milosevica? budi drug i pod(t)seti me... danas nisam bas mnogo pismena...

a, ono sto pominjes zenu (svoju), a lepo ti rekla da je na blogu ne "uzimas u usta", naplatice ti ona

eto '87.
Moja koleginica treba da leti za Split pa da uhvati trajekt do... E, sad, neko od ostrva - vise se ne secam koje.

Avion je naravno JAT (Joking About Time), umesto u 5 popodne, konacno polece za Split u pola dvanaest nocu.

U medjuvremenu, praveci joj drustvo dok ceka saznajem da

a) Ona nikad pre toga nije bila u Splitu.
b) Do jutra nema trajekta.

Predlazem joj da ode do Makarske, posto u "Goranu" boravi poveca ekipa poznatih nam ljudi. Mogla sam, mirne duse i da joj predlozim da ode na Mars.

Na kraju odlucujem da krenem sa njom - zajedno cemo lakse - a i ne smeta da budem koji dan na moru.

Kad smo sletele u Split, odmah osacujem hotelske autobuse - one sto cekaju da odvezu putnike "u aranzmanu" do raznih okolisa i medju njima, naravno, autobus za Makarsku.

Dobro vece - Dobro vece... i tako to. Rec po rec, pocnem da ubedjujem vozaca da poveze i nas dve - Goran je, ionako, ispod puta, mora tuda da prodje.

On se prvo kao necka, pominje neke kontrole, pa da mora da saceka i avion iz Sarajeva, pa... A onda je primetio kolekciju bedzeva na mom reveru.

"Vozim vas, ako mi das ta dva!"

Jedan je bio bedz Leta na Adi Beograda 202, a drugi je bio iz Magnakarte, sjajne knjizare koja je u to vreme bila tamo gde je sad klub "Kod konja" u pozoristu Bosko Buha. Na tom je stajalo "E, do Kurana".

I tako nas dve dobismo prevoz u zamenu za dva bedza.

Jos uvek imam negde u nekoj kutijici par meni najdrazih. A medju njima bar jednog Garfilda i Snupija.

Magnakarte odavno vise nema. Zao mi je sto ne sacuvah neki od njihovih bedzeva. A bilo ih je...

Valjda najpoznatiji bio je:
Ko pije tri srca ne moze da prca - Knjaz Milos

Sa zelenom pozadinom? Mislim da mi se jos mota negde po kutijicama...

A možda bi moglo da se kaže i la bellezza è la vita :)

p.s.

u filmu pevala Bebi Dol

Interesantno :), u filmu su se baš složili glas pevačice i glumica koja glumi pevačicu.

...ovaj put na jednog poznanika, dosta religioznog. Sretnem ga jednom, pitam ga kako je? Kaze, ima problema na poslu (u jednoj ovdasnjoj medijskoj kuci), zezaju ga, ima neprijatnosti. Kazem, dobro, bar mirno spavas. Tako je kaze, jeste da ga zezaju na poslu, da nema srece u ljubavi, da ga para nece i da je u poslednje vreme jako cesto po lekarima ali hvala dobrom Bogu (tu se i prekrsti) inace je sve u redu!

Pomislio sam na decu i Jedinstvenu i sve mile i drage i naseg Amosa Karisika (marke haski), pa se onda setih i poznanika.

p.s. I ja sam pravio i prodavao svoje i tuđe bedževe kao srednjoškolac. Kada sam ih doneo u školu (Bogdan Šuput) da ih nutkam okolo, naišao je Milovan, ložač i legenda te poče da se dere na mene: "Znam ja vas, ko nosi te kokarde, taj se drogira!"

iz kojeg nastaju sva ostala čuda.

da li možete da zamislite kosmos u kojem nema života? ok, možete, onako suvo racionalistički, ali kome i šta taj kosmos uopšte predstavlja.

Jao kada smo nosili bedževe, sećam se...

Pa nije bilo drugog načina da nešto kažeš, a bilo je i moderno.

Boru sam upoznala na jednoj porodičnoj sedeljci, nikad se nisam setila da pitam šta je sa njim danas?


A da je život lep uveravam se svakog minuta, pa ja samo zato i živim dalje, radoznala da vidim šta će mi lepo doneti sledeći dan. I za onu mrvicu lepog, ako je bude - vredelo je.

Mikele divan ti je blog. I to je ono nešto što čini ovaj život lepim

bedz a i moje cerke je ...