Duga istorija bezmalo svačega

Tridesete Olimpijske igre polako se sele u istoriju. Još danas i sutra imamo priliku da pratimo sportske događaje, a onda će se istoričari sporta potruditi da sve lepo izanaliziraju i smeste u debele (sada već elektronske) fascikle. Bilo je i biće još herojskih, emotivnih pa i tužnjih i ne lako objašnjivih stvari.

Malo sam brljao po prašnjavim arhivama Interneta ne bi li našao zanimljive a ne tako uobičajene podatke i događaje iz istorije Olimpijskih igara. Evo nekih.

Već više od celog veka na Olimpijskim igrama takmičari se oprobaju u gađanju golubova. Danas se radi o "glinenim golubovima" - parčetu prepečene zemlje koji se rasprši u hiljade delića kad ga pogodi sačmara. Medjutim, na Igrama u Parizu 1900. godine mete su bile pravi živi golubovi! Ostalo je zabeleženo da je pobednik takmičenja Belgijanac leon de Lunden zaslužio zlatnu medalju oborivši svih 300 ptica.
(nadam se da Albicila ne čita ovo, slošiće mu se).

Opšte

Olimpijsku zastavu osmislio je Pjer de Kuberten 1914. godine, ali se zbog Prvog svetskog rata prvi put zavijorila na Igrama 1920. godine. Kažu da mu je bila ideja da predstavi svih 5 kontinenata (izgleda da se malo zabrojao). Razlog zašto su izabrane boje na zastavi plava, žuta, crna, zelena i crvena leži u tome što se u svim zastavama država nalazi barem jedna od njih. Medjusobno povezani krugovi simbolišu prijateljstvo koje se stiče kroz takmičenja.

Olimpijski moto "Brže, više, jače" Pjer de Kuberten pozajmio je 1921. godine iz fraze na latinskom svog prijatelja oca Henrija Didona - Citius, Altius, Fortius.

Olimpijske medalje osmišljava i izradjuje domaćin Igara. Medalja mora biti debela najmanje 3 milimetra i prečnika barem 6 santimetara. Zlatne i srebrne medalje rade se od 92,5% srebra, s tim što je pozlata na zlatnoj ima 6 grama zlata. Poslednje medalje od čistog zlata uručene su pobednicima na Igrama 1912. godine.

Domaćinstvo Olimpijskim igarama dodeljuje se gradu a ne državi.

Najveća blamaža medjunarodnog olimpijskog komiteta je to što na stogidišnjicu modernog olimpizma Igre nisu dodeljene Atini već Koka-koli.

Sve do pre neke Olimpijade, na Igrama su učestvovali samo amateri, ili oni koje su tako predstavljali.

Kroz istoriju

Prvi pobednik Olimpijskih igara u modernoj eri bio je Amerikanac Džejms B. Konoli u disciplini "hop, step, and jump" 1896. godine.

Jedino takmičenje u plivanju na prvim Igranma bilo je na 100 metara slobodnim stilom, a održano je u moru, u Pirejskom zalivu. U Parizu 1900. godine plivačka takmičenja održana su u reci Seni a vremena su bila izuzetna jer se plivalo nizvodno. već od narednih Igara plivačka takmičenja se održavaju u bazenu.

Na Igrama u Stokholmu 1912. godine polufinale u rvanju grčko-rimskim stilom trajalo je 11 sati i 40 minuta. Ostalo je zabeleženo da je Estonac Martin Klajn, boreći se za Carsku Rusiju, pobedio Finca Anfreda Asikainena. Klajn je bio toliko izmoren borbom (kako i ne bi), da je predao finale i zadovoljio se srebrnom medaljom.

Žene su prvi put učestvovale na drugim Igrama 1900. godine. "Otac" modernih Olimpijskih igara Pjer de Kuberten smatrao je 1896. godine da bi njihovo učešće bilo "nepraktično, nezanimljivo, neestetsko i nepravilno".

Olimpijske igre u Londonu 1908. godine trajale su 187 dana; počele su u aprilu a završile se u oktobru.

Najduže takmičenje u istoriji Olimpijskih igara bila je biciklistička trka na 320 kilometara održana 1912. godine. Pobednik Okej Luis iz Južne Afrike yavršio je trku posle 10 sati, 42 minuta i 39 sekundi. Nisam našao podatak kada je na cilj stigao poslednji učesnik, a to je tek zanimljivo.

Norveška je 1920. godine pobedila u sedam takmičenja u jedrenju. To možda i ne bi bilo toloku čudno ako se ne zna da je u pet od tih sedam učestvovao samo po jedan takmičar!

Dužina maratonske trke na igrama odredjivana je približno tokom prvih Igara sve do 1908. godine kada je Britanska kraljevska porodica zatražila da start trke bude ispred zamka Vindzor kako bi prinčići mogli da gledaju start. Rastojanje od zamka do olimpijskog stadiona bilo je 42 kilometra i 195 metara, što je od Igara održanih 1924. godine postala standardna dužina maratonske trke.

Prve Zimske olimpijske igre održane su 1924. godine. Sve do 1994. godine, one su održavane nekoliko meseci pre letnjih Igara, da bi se danas držale dve godine posle (ili pre, kako se uzme).

Zbog dva svetska rata, Olimpijske igre nisu održane 1916, 1940 i 1944. godine.

Rusija je poslala samo par sportista na Igre 1908. i 1912. godine, a zatim nije učestvovala sve do 1952. godine.

Na dan kada su otvorene Igre u Londonu 29. jula 1948. godine, održano je prvo takmičenje sportista sa hendikepom pod nazivom Stouk Mendevil Igre. Prve Paraolimpijske igre održane su 1960. godine u Rimu, i od tada se održavaju iste godine kao "velike" igre. Prve Simske paraolimpijske igre održane su 1976. godine u Švedskoj.

U Rimu je poslednji put čovek crne puti pobedio u maratonu - čuveni Etopljanin Abebe Bikila. I to bos!

Nijedan belac u dosadašnjoj istoriji Olimpijskih igara nije trčao 100 metara ispod 10 sekundi. Najbliži je bio Poljak Marian Voronjin koji je trčao tačno 10 sekundi, i to pre više od 40 godina.

Prva suspenzija zbog dopinga na Igrama desila se 1968. godine u Meksiko sitiju. Švedski petobojac Hans-Gunar Liljenval izbačen je sa takmičenja jer je bio pozitivan na alkohol! Popio je nekoliko piva pred nastup, što je bilo protiv pravila.

Prve Olimpijske igre homoseksualaca održane su 1982. godine u San Francisku i od tada se regularno organizuju. Ušeće je otvoreno za sve, bez obzira na seksualnu orijentaciju (daklem, i za "strejtere"), a ne postoje kvalifikacije - ko dodje dobro je došao.

Kina je osvojila prvu olimpijsku medalju tek 1984. godine.

Da preduprede kišu, organizatori Igara u Pekingu ispalili su 1.104 rakete za raspršavanje kiše 8. avgusta 2008. godine, po prvi put u istoriji u organizaciji nekog velikog dogadjaja.

Likovi

Na svakog osvajača medalje, sedamnaest sportista vraća se kući praznih šaka.

Najstarija olimpijka do sada bila je Lorna Džonstoun iz Velike Britanije koja se 1972. godine takmičila u dresuri u svojoj sedamdesetoj godini. Njen parnjak je bio još stariji: Oskar Švan je imao 72 godine i 279 dana kada je čak osvojio srebrnu medalju u gađanju "trčećih jelena". Osam godina ranije postao je najstariji ikada osvajač zlatne medalje (možda još ima nade za Jasnu Šekarić).

Sa druge strane, najmladji učesnik Olimpijskih igara bio je Grk Dimitrius Lundrus - imao je 10 godina i 218 dana kada je 1896. godine bio treći na vratilu. Amerikanka Mejdžori Gestring je najmlađa osvajačica zlatne medalje, osvojene u ronjenu 1936. godine - 13 godina i 268 dana (dakle, nisu gimnastičarke bile najmladje).

Poštar Spiridon Luis postao je legenda Grčke pobedivši u maratonskoj trci na prvim modernim Olimpijskim igrama. Za nagradu dobio je: doživotno besplatno snabdevanje odećom, brijanje i šišanje, čokoladu, vino, nakit, ovce i krave. Ponudjena mu je i ruka bogate naslednice što je odbio jer je već bio oženjen.

U Parizu 1900. godine pokupili su jednog klinca sa ulice da bude kormilar u trci dvojaca. Ta posada je pobedila, a klican je odlutao odmah nakon trke i nikada ga nisu pronašli tako da je njegova zlatna medalja ostala nedodeljena.

Amerikanac Džordž Ajzer osvojio je 1904. godine tri zlata, dva srebra i jednu bronzu u himnastici - sve to sa jednom drvenom nogom!

Čuveni finski trkač Pavo Nurmi osvojio je pet zlatnih medalja na Igrama 1924. godine, od čega one na 1.500 i 5.000 metara u razmaku od jednog sata.

Amerikanac Robert Legendr nije izabran za takmičenje u skoku u dalj za iste te Igre. Ipak, učestvovao je u petoboju, gde je postavio svetski rekord u skoku i dalj!

U trci na 100 metara održanoj 7. jula 1924. godine u 7 uveče pobedio je Britanac Harold Abrahams (ovekovečen u filmu Vatrene kočije), dok je Novozelandjanin Artur Porit stigao treći. Od toga dana, svake godine njih dvojica su večerali zajedno 7. jula u 7 uveče sve do 1978. godine kada je Abrahams umro.

Mađar Oliver Halaš, kome je posle saobraćajne nesreće u ranom detinstvu amputirana leva noga ispod kolena, je sa vaterpolo reprezentacijom svoje zemlje osvojio tri medalje na Igrama održnim pre Drugog svetskog rata. Halaš je osvojio dva zlata (Los Anđeles 1932., Berlin 1936. godine), i srebro na Igrama održnim u Amsterdamu, 1928 godine. Zanimljivo je da je Halaš osvojio i zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u plivanju, Pariz 1931. godine, u disciplini 1500 metara slobodno.

Stela Valš, rodjena u Poljskoj kao Stanislava Valasievičovna, osvojila je zlatnu medalju 1932. godine. Kada je 1980. godine poginula, obdukcija je pokazala da je bila muško.

Četiri pobednika Igara igrali su lik Tarzana u filmu:
- Džoni Vajsmiler, osvajač zlatnih medalja u plivanju 1924. i 1928. godine
- Baster Krabe, osvajač srebrne medalje u plivanju 1928. godine
- Herman Briks, osvajač srebrne medalje ali u bacanju kugle iste godine
- Glen Moris, zlatni u desetoboju 1936. godine

Američki bokser Čarls Vinči je na merenju samo 15 minuta pred prvu borbu na Igrama u Rimu 1960. godine bio teži za 200 grama od dozvoljene težine za bantam kategoriju u kojoj se takmičio. Primenio je razne metode da ih izgubi, uključujući i šišanje do glave. Uspeo je ne samo da "smrša" i takmiči se, nego i da osvoji zlatnu medalju (što ovo nije ranije pročitao Karakašević?).

U biciklističkoj trci na tim Igrama velika grupa biciklista stigla je na cilj u isto vreme posle prevezenih 195 kilometara (kao što to rade i dan danas u mnogim trkama). Poslednji u toj grupi od 51 takmičara imao je samo 0,16 sekundi slabije vreme od pobednika Marija Zanina, predstavnika zemlje domaćina.

Volt Dizni vodio je komitet koji je pripremio otvaranje Zimskih igara 1960. godine u Skvo Veliju. Domaćini su želeli da pripreme manifestaciju koja će zadiviti svet.

Italijan Đovani Petanela i Francuz Pjer Trentan su u biciklističkom polufinalu u taktičkoj igri mačke i miša proveli u mesti bez pokreta 21 minut i 57 sekundi.

Kada su novinari pitali golmana fudbalske reprezentacije SAD Brajanu Skuri šta bi uradila kada bi njena ekipa pobedila na Olimpijadi 1996. godine, ona je odgovorila da bi trčala gola ulicama Atine u Džordžiji. Kako je ta reprezentacija osvojila zlato, ona je održala svoju reč, doduše pretrčavši 10 metara u 2 sata noću, što je zabeleženo video kamerom kao dokaz.

Poljakinja Natalija Partika (stoni tenis) i Oskar Pistorijus iz Juže Afrike (atletika) jedini su sportisti, koji će ove godine učestvovati na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama.

Usein Bolt je imao drugi najsporiji start tokom trke na 100 metara na Igrama u Pekingu (0,165 sekundi). Svoje suparnike prestigao je već nakon 40 metara, tako da je poslednjih 20 metara usporio i čak mahao publici. I pored toga, postavio je svetski rekord.

Sportovi

Tenis je igran na Igrama do 1924. godine. Usledila je pauza sve do ponovnog uvodjenja 1988. godine.

Vožnja motornih čamaca bila je disciplina na Igrama održanim 1908. godine.

Polo je igran 1900, 1908, 1920, 1924 i 1936.

Jedini sport na Igrama u kome se takmiče i muškarci i žene je ekvesterian.

Po čemu će se pamtiti ove Olimpijske igre?

Neke zanimljivosti su:

Ovo su prve igre na kojima će sve zemlje imati barem po jednu sportiskinju. Poslednje zemlje koje su konačno dozvolile ženama učešće su Saudijska Arabija, Brunei i Katar.

Ovo su i po nekim drugim merilima Igre žena. Po prvi put su recimo američke sportiskinje u prvih 10 dana (do sada) osvojile više zlatnih medalja od muškaraca (18:10), a i ukupno su osvojile više medalja (53%; u Seulu 1988 je to bilo 33%). Trideset četiri zemlje poslale su više ženskih nego muških učesnika.

I pored svih ovih uspeha MOK-a, jedna stvar im ne valja - izbacili su iz takmičenja jedini sport koji igraju samo žene: softbol.

Ovo su prve igre na kojima je u naredni krug prošla ekipa koja nije završila takmičenje (štafeta Južnoafričke republike na 400 metara).

Na osnovu zahteva za kupovinu karata, najpopularnija disciplina ovih Igara bila je finalna trka na 100 metara za muškarce (atletika). Po istom kriterijumu, najpopularnija disciplina medju zvaničnicima gradske vlasti Londona bila je odbojka na pesku.

Šta ono još beše zanimljivo?