Sreda 15. avgust, ujutro

Noćas u pola 2 doći će nam naši olimpjici. Mnogi se spremaju da pozdrave ne samo Milicu, Ivanu i vaterpoliste (Andreja je stigao još pre nedelju dana(, nego i druge koji se vraćaju iz Londona. Sutra uveče je tradicionalni doček ispred Skupštine grada Beograda.

Vreme je da se svedu računi.

Pogledao sam ponovo blog koji je NNN postavio na dan početka takmičenja. Kao i cela nacija, bili smo više nego optimistični. Da li je ostvaren uspeh?

Svakako smo osvojili mnogo manje od želja. Ipak, osvojena je jedna više medalja od prethodnih igara - i to zlatna!

Na Igre uopšte nije lako otići. Osvojiti normu ili pobediti na kvalifikacionim takmičenjima je već rezultat vredan poštovanja. Po tome smo već ostvarili veliki uspeh.

Ipak, nikada nismo zadovoljni. Gde su one očekivane medalje Novaka, Čavića, Arunovićeve, Mikeca, odbojkaša i odbojkašica...

Halabuka će trajati još noćas i sutra. Šta posle?

Posle je sreda 15. avgust ujutro.

Mi ćemo polako svako na svoj posao ili ko još nije stigao na odmor. Žohari iz politike će na nazad u upravne odbore. Žohari iz medija će se vratiti silikonima estradnih umetnica. Žohari iz uprava klubova će krenuti planiranje putovanja na sledeća takmičenja.

Naši sportisti, sem onih koji su okačili patike i kupaće gaće o klin će nazad na treniranje. I onima koji su zaslužili slavu, i onima koji to ovog puta nisu uspeli ostaje pitanje: "Jeste li spremni da nastavite, da ponovo prodjete kroz sve ovo, da se i dalje žrtvujete?"