zaobilazne strategije, još jednom

Brajan Ino je neobičan čovek. Sve što dotakne

postaje izuzetno, novo, drugačije.

Za sebe govori da je ne muzičar. Ne zbog toga

što ne ume da svira ili komponuje, već zato što muzici

prilazi svaki put kao nečemu što tek treba da otkrije...

Kao i svi dobri rok muzičari završio je slikarsku školu:)

osnovao je Roxy Music, sa Ferryjem i ostalima,

snimili su dve ploče zajedno, Roxy Music i For Your Pleasure.

Trebalo im je godinu dana da koncipiraju prvi album,

ideja je bila da se napravi potpuno novi, artistički pristup,

da se na mešavini poznatih stilova, uz dodatak novih tehnologija,

elektronskih instrumenata i tehničkih eksperimenata, izgradi novi stil.

Dugo su se pripremali ali je zato uspeh bio ogroman, i dogodio se

preko noći. Pesma Virginia Plain je odmah dospela na top liste,

a grupa je neprekidno bila na turnejama, zastali su samo

da bi snimili drugi album....

Eno je bio posebna atrakcija, tehničar je postao čarobnjak,

publika ga je baš zavolela, a to se nije dopalo šefu...

Obojica se slažu da je sukob na liniji Brajan - Brajan

bio inspirativan i pokretao dosta zanimljivu muziku, ali je i vodio

ka logičnom kraju...

U leto 73. Ino je napustio Roxy, smoren od turneja i glamuroznih

nastupa, i sve više okrenut eksperimentu počeo saradnju

saRobertom Fripom, gitaristom grupe King Crimson, zatim sa

Džon Kejlom i Niko, iz Velvet Underground...

Hronološki, tu negde pada priča koju ja smatram najvažnijom.

Naime, Ino i njegov prijatelj, slikar Peter Schmidt

su pod stresom , neprekidno pritisnuti rokovima

i nedostatkom vremena, nezavisno jedan od drugog,

razvili veoma slične sisteme za podsticanje i ubrzavanje

kreativnih procesa...

Bilo im je zanimljivo što na sličan način rešavaju taj problem,

pa su odlučili da objedine sistem i ponude ga i drugim ljudima

suočenim sa sličnim problemom.

Rezultat su Zaobilazne strategije. (Oblique Strategies)

Zapravo to je kutija u kojoj se nalazi nešto više od sto

kartica na kojima su napisana jednostavna uputstva, na primer:

Poštuj grešku svoju kao skrivenu nameru. Ili :  Otkrij recepte koje

koristiš i napusti ih. Zatim: Odredi jednu oblast kao bezbednu i

koristi je kao sidro....

U svakom špilu karata se nalazi i nekoliko praznih, naravno:))

Mogu se uzimati redom, kako stoje u kutiji

ili izvlaciti nasumično i koristiti kao neka vrsta proročanstva,

naravno, pod uslovom da u proročanstva verujete.

Možete ih slediti striktno, kao uputstva, a mogu i da vam

posluže kao inicijalna asocijacija u kom pravcu treba da krenete....

Ove karte su oni koristili svaki u svom kreativnom

procesu, i pokazalo se da su produktivne, kako pri pravljenju muzike,

tako i kod slikanja...meni se čini da mogu da se koriste i u životu,

ovom svakodnevnom...

Iako ne muzičar, vladao je nekolikim instrumentima, prilazio im na

neobične načine,  bavio se  manipulacijom zvukom.

Najdraži  i instrument koji je najbolje koristio su bili i ostali

magnetofoni... Izmislio je ambijentalnu muziku..

(Descreet Music, Music for Airports, Music for Films..)

Prvi je počeo da sempluje...

My Life in the Bush of Ghosts, sa David Byrnom iz Talking Heads.

Uticao je na nekoliko kompletnih pravaca u rok muzici:

art rock, new wave, sve do punka, od world music do techno...

nema gde ga nije bilo...

Zvučne slike, i eksperimenti koje Ino izdaje, nekima se svidjaju,

a nekima ne... ali ono što radi kao producent je definitivno nenadmašno.

Kao da posipa  čarobni prah po ljudima sa kojima radi.

Recimo, ja mislim da je najbolje što je David Bowie ikada uradio

Berlinska trilogija(albumi Low, Heroes i Lodger).

Ino je tu dao Bouviju neverovatan kreativni vetar u ledja, obnovio

mu karijeru koja se gasila, bukvalno.

Fear of Music Remain in Light. Sa Inom zvuče potpuno drugačije...

pa onda Devo: Q:Are we not men? A:We are Devo, mislim da ne bi postojali

da ga nije bilo sa njima...

Od dobre stadionske grupe, U2 napravio je prvu svetsku mega atrakciju

posle Bitlsa ( The Joshua Tree, Unforgettable Fire, Zooropa i Achtung Baby)

I meni najdraža priča: Ino je radio produkciju za album Laid,  grupe James,

i svi se slažu da je to uradio sjajno, kao i uvek. Ali, kako su oni grupa koja do

rešenja za kompozicije dolazi kroz improvizacije, Ino je došao na ideju da

snima čitav proces njihovog rada, i da naknadno kombinovanjem snimljenih

improvizacija, pokuša da nadje nova rešenja...

 Nekoliko meseci posle albuma Laid izašao je

album Wah Wah, sa potpuno drugacijom atmosferom, i meni se svidja

mnogo više nego original...

Da, i kao što rekoh, kao i svi dobri rok muzičari, Ino je završio slikarsku

školu, ali je jedan od retkih koji se uporedo sa zvukom bavi i

vizuelnim medijima.

Njegove  svetlosne instalacije su izlagane u muzejima širom

sveta, Stedelijk Museum, Amsterdam, Bijenale u Veneciji  Pompidou

Centar u Parizu.

 Stalna postavka u Austriji u Swarovski Muzeju.

Kombinujući zvuk i video uspeva da kreira alternativnu atmosferu

za posetioce galerija i muzeja, kao što slušaocima svoje muzike kreira

prostorni doživljaj.

Neobičan čovek.

elektronska verzija zaobilaznih strategija  <<
a u tekstu oma linkova ko salate, pređite mišom dok čitate, ako vas zanima muzika:))

ps. ovaj tekst sam pisala davno, no ćini mi se da su nam sve vrste
zaobilaznih strategija sada neophodne;)