Davne 1997 godine, negde u kasnu jesen, može biti baš oktobra meseca, otišao sam do stana mojih roditelja. Jesenje večeri u Nišu znaju da budu prohladno prijatne. Uvek kad parkiram kola ispred zgrade, obuzme me onaj osećaj blage nostalgije za minulim danima mladosti koja traži ćutanje i budi sećanja samo na lepe trenutke. U toj samotnoj tišini sećanja, koja traje par desetina koraka između automobila i ulaznih vrata zgrade, uvek sam nalazio svoj mir. Te večeri, taj mir je izremetila, jedva čujna rečenica, koja je dopirala iz mraka pored stepeništa zgrade. „Ajde mali da nam ga lepo ti sada ispušiš“.
Ono što se ne može naučiti u školi, već predstavlja profesionalnu deformaciju, jeste brzina kojom se reaguje na opasnost za sebe ili druge kada se čuju „ključne“ reči. Dva poznata lokalna dripca, nalaktivši se na zgradu, držala su za mišice komšiju iz zgrade.
Komšija, dečarac od 15 godina u to vreme, usvojeno dete, sa uvek uplašenim očima koje gledaju u zemlju i feminiziranim hodom, bio je predmet sažaljevanja većine stanara. Neki su to objašnjavali „prirodom“, neki „bolešću“ a oni najprimitivniji su govorili „ ma to je onaj mali pederčić“.
U stilu Milke Canić, polako prilazeći dripcima, rekao sam „Dobro veče“. Zagrlio sam komšiju, polako ga odvojio od nasrtljivih dripaca i rekao „ Zaboraviću ovu glupost koju ste izgovorili. U slučaju da se ponovi, imaćete to zadovoljstvo da ispušite jedan pandurski“. Bez bilo kakvog daljeg komentara uveo sam komšiju u zgradu i otpratio ga do stana. Komšija je drhtao kao prut na vetru. Ćutao je, a ćutao sam i ja. Ispred vrata njegovog stana, izvadi sam vizit kartu i na poleđini upisao broj mobilnog telefona. „Komšija, moj mobilni telefon je stalno uključen. Ako te slučajno opet zadirkuju pozovi u bilo koje doba dana ili noći“.
Nakon toga, svratio sam kod roditelja, popio kafu, normalno dobio informacije o zdravstvenom stanju svih rođaka diljem bivše SFRJ i EU, i otišao kući. Taman sam se „razgaćio“ kad se začuo interfon. Pred vratima kuće je bio komšija i malo kroz šalu a više zabrinuto rekao „Komšija ajd siđi dole da vidiš nešto“. Normalna misao „razgaćenog“ domaćina na ovakav poziv je u stilu „ma ko te je.e, mislim se u sebe“, ali je posle rečenice „da vidiš šta ti je na kolima“ misao otišla u pravcu „nekom ću je..ti majku“. Na suvozačevim vratima sprej farbom je bilo napisano „EX JE PEDER“.
Moj vokabular nije dostigao taj nivo da vam mogu preneti tok misli u tom trenutku. Kola sam parkirao u garažu i sutradan ekspeditivno na farbanje. Uz sve veze i angažovanje majistora ipak sam „riknuo“ 100 marona. Slučaj nisam službeno prijavio, a komšiju zamolio da bar jedno izvesno vreme ne širi trač. Normalno da komšija molbu nije usvojio, tako da je već posle 10 dana načelnik SUP-a tražio od mene objašnjenje o događaju.
Komšija nije imao više problema sa dripcima. Za dripce „ima detalja za koje baš ne znam dal’ mogu u priču da stanu“. Riknuo sam 100 marona i tako postao PEDER.
I sve ovo pišem samo sa jednom namerom. Lome se opet koplja oko toga „DA LI PARADA ILI NE“. Pisaće, profesionalno plaćeni zaštitnici gej populacije o tome. Isti takvi, profesionalno plaćeni zaštitnici morala, biće protiv održavanja parade.
Bilo parade ili ne, ja ću svog komšiju kad god ga neko napadne da zagrlim i otpratim do stana na sigurno. Neću da budem ništa manji pravoslavac zbog toga, duboko sam uveren da ću tek tada biti onaj pravi i iskreni hrišćanin.
Eto toliko od mene, da se zna.
P.S. Ako imate takvog komšiju, prijatelja ili poznanika, bilo da ste hrišćanin, musliman, jevrejin, agnostik ili ateista, zagrlite ga ako ga neko napadne, jer ste prvo bili čovek a tek onda postali vernik ili nevernik.
Tagovi
Blogovi autora
- "NEST" (1)
- Konačan obračun (65)
- U spomen (61)
- Moj rođak sa sela (66)
- Niš u Holivudu (12)
- Plašim se (196)
- Penzionerska je tuga "pregolema" (35)
- Ponižavanje Srbije (165)
- Atos (48)
- Bolje znati a ćutati, nego znati i brbljati (86)
- Dno dna (123)
- Ratni planovi (282)
- "Men in Black" na Medijani (13)
- Neko je ukrao balon – neovlašćeno u ime Nove stranke (53)
- Neko je pustio svoj balon (48)
- Busanje u grudi (113)
- Pretorijanska garda (106)
- Vreme je da se vrati Ivan Ljuba (121)
- Poternica (226)
- Schwaleritis (94)
Najnovije VIP blogeri
- Javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu
Đorđe Bobić - Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Društvo (4)
- Život (4)
- Moj grad (2)
- In memoriam (2)
- Muzika (2)
- Zdravlje (2)
- Literatura (2)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Gradjanske inicijative (2)
- Filozofija (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org