Winchester Cathedral

Ko se se seća, (DR M i Sesili sigurno), Winchester Cathedral?

1966 godine britanska grupa pod imenom The New Vaudeville Band izbacila je ovu, danas je klasika, pesmu. I sad mi je u glavi kristalno prisutan glas Rudy Vallee-ja kroz megafon. Uz ili i pored omiljenih mi Rolingsa, Bitlsa, Enimalsa, Hu, Trogsa, Džimi Hendriksa, Bob Dilana....The New Vaudeville Band su mi preko noći postali ljubimci! Inspirisan plesnim, vodvilj orkestrima dvadesetih godina prošlog veka, Geoff Stephens stvaralac/autor pesama, oformio je ovu po mnogo čemu jedinstvenu gupu. Na njegovo/njihovo ogromno iznenađenje, pesma Winchester Cathedral postigla je nezapamćen uspeh! U Engleskoj je bila među prvih deset na Top listi a u Americi na prvom mestu. Ploča sa ovom pesmom je prodata u više od tri miliona primeraka i zasluženo proglašena Zlatnom pločom. Sledila je nagrada Grammy za najbolju savremenu pesmu 1976 godine. Na demo snimku, vodeći vokal je otpevao John Carter bivši pevač grupe The Ivy League. Stephens je odlučio da snimak s Carter-om zadrži za komercijalna puštanja. Prvi/inicijalni LP su objavili krajem 1966 godine pod istim naslovom kao i prethodni singl, Winchester Cathedral.

Počeli su da se pojavljuju zahtevi za turnejom pa je Stephens bio primoran da traži muzičare koji bi svirali samo na turneji. Uspostavio je kontakt s grupom The Bonzo Dog Doo-Dah Band koja je svirala na njima sličan način. Jedino je Bob Kerr bio zainteresovan i napustio je matičnu grupu da bi se pridružio turneji The New Vaudeville Band-a. Pored njega, grupi je pristupio i odličan bubnjar Henri Harrison. Vodeći pevač na turneji je postao Alan Klein kojeg su na koncertima najavljivali kao: Tristram - Seventh Earl of Cricklewood. U toku turneje izdaju album sa fantastičnim singlom Peek - a - Boo, koji im donosi sedmo mesto na britanskoj Top listi. Dalje se ređaju hitovi, Finchley Central i Green Street Green, koji takođe zauzimaju visoka mesta po slušanosti.

1968 godine pišu muziku za film The Bliss of Mrs. Blossom ali posle toga već počinje da se oseća zamorenost publike i pad prodaje njihovih ploča.

Grupu počinje da vodi Peter Grant. Kerr zbog nesuglasica s Grant-om napušta The New Vaudeville Band i formira sopstvenu grupu, Bob Kerr's Whoopee Band, nastavljajući saradnju s bubnjarem Henri Harrison-om.

Poslednji izdat album While We Are All Assembled ne nosi datum ali se pretpostavlja da je privatno izdat 1979 godine, i na njemu se navodi da su ponovo postali establiširana grupa na britanskoj klupskoj sceni, kao i podsećanje na trogodišnje uspehe u SAD i Kanadi.

I kaj da vam povedam, njihov munjeviti uspon i uspeh, moguće je porediti s onim: Igrala je samo jedno Leto. Istini za volju, bilo je više od jednog Leta, to ne menja suštinu. Može i život vilinog konjica ali prodati više od tri miliona ploča samo jedne pesme u doba kada su svetom harali Rok Giganti, nije baš zanemarljivo! Kako god, i sada često, samo za sebe, pevušim Winchester Cathedral.

P.S. Molim blogokoleginice i blogokolege da postave pesmu Winchester Cathedral, jer ja nisam vičan tome. Uzgred ali ne manje važno, bio bih neizmerno zahvalan ako bi me neko poučio kao da postavljam muziku.