E PUR SI MUOVE

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros mi je radni dan počeo baš prijatno. Razlog - poruka koju sam dobio od jedne naše koleginice s ovog bloga. Poruka glasi:

„Samo sam kratko htela da vam kažem da je ove godine OŠ "Radoje Domanović" SAMOINICIJATIVNO na svojim vebstranicama objavila Izveštaj o radu i Godišnji plan rada, oko kojih sam prošle godine morala bukvalno fizički da se natežem s direktorkom na Savetu roditelja. Čak je i OŠ "Mladost", takođe samoinicijativno, ove godine po prvi put učinila isto na svom vebsajtu.

Dok svojevremeno ista dokumenta nisu hteli da mi daju ni nakon zvaničnog zahteva, sad ih objavljuju i bez bilo kakvog zahteva.

Ja - mrtva srećna! Imam utisak da sam nešto učinila da pomere svoje razmišljanje o transparentnosti rada."

Drago mi je što je zadovolja, zaista ima razloga za to. Naime, dobro znam, na osnovu žalbi koje je podnosila povereniku i korespondencije koju smo tim povodom vodili, koliko vremena, nerava i emocija je uložila da od škola koju je pohađalo njeno dete dobije informacije za koje je s pravom smatrala da joj pripadaju.

Neke od tih informacija, budući da po svim žalbama odluke još nisu donete, još uvek nije dobila. Ali nesumnjivo je, s pravom "ima utisak" da je u jednom definitivno uspela - učinila je da ljudi koji rukovode pomenutim školama pomere svoje razmišljanje o transparentnosti rada.

Poruka mi je prijala i iz sasvim "egoističnih" razloga. Naime, ona kao i druge koje na sreću primam, potvrđuje moje uverenje da je za ostvarivanje rezultata u primeni novih tranzicionih zakona od odlučujućeg značaja ponašanje "malih" ljudi. U zemljama sa slabom demokratskom tradicijom, u kojima primena zakona nije nešto neupitno, već naprotiv, nešto što u mnogome zavisi od "odnosa snaga" i u kojima institucije zadužene da štite "nove" zakone i prava, po pravilu "pate" od nedostatka ovlašćenja i kadrovskih, materijalnih, logističkih i drugih pretpostavki za efikasno delovanje, izuzetno je važno kako se ponašaju građani. Važno je da oni prepoznaju značaj novih prava i da počnu da ih koriste, da insistiraju na njihovom ostvarivanju. Što je više takvih, pravih građana, ne podanika, to su rezultati brži i bolji. Rezultat delovanja takvih ljudi je to da je sve više informacija dostupno on-line, da su dostupne i neke informacije za koje se "juče" nije smelo ni pitati. Građani stoje i iza nekih slučajeva iz prakse poverenika koji su kasnije dobili enorman publicitet pa i krivično-pravni epilog. I iza nekih koji će, verujem, takav publicitet i takav epilog tek dobiti.

Zbog svega toga, najvrednijom informacijom iz prakse Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja smatram činjenicu da iza desetina hiljada zahteva za pristup informacijama koji se godišnje podnose raznim organima vlasti i iza hiljada žalbi koje se podnose povereniku, u čak tri četvrtine slučajeva stoje građani. Ta činjenica, bez obzira što smo još uvek daleko od situacije u kojoj bi mogli biti zadovoljni odnosom vlasti prema pravima javnosti, ipak govori da se stanje menja. Polako, teško, uz napor, ali na bolje. E pur si muove.