The perfect planet - asking the right question

 Reč ima gost autor alselone 

Čovek često postavlja pitanja o tome zašto smo se našli baš na ovoj planeti a ne na nekoj drugoj, zašto baš u galaksiji Mlečni put a od skora i od pojave teorije multisvemira postavljamo pitanje zašto smo baš u ovom svemiru, u ovakvim fizičkim vrednostima. 

Ovako postavljena pitanja mogu da nas odvuku na potpuno pogrešnu stranu. Jedan od najpoznatijih astronoma svih vremena, Johan Kepler, potrošio je decenije razmišljanja i istraživanja pokušavajući da odgovori na pogrešno pitanje - zašto je udaljenost Zemlje i Sunca baš 93 miliona milja. Odgovor na ovo pitanje kao i na sva slična pitanja nije matematički, on je filozofski. Pravo pitanje nije zašto je Zemlja udaljena od Sunca tačno toliko milja nego zašto smo se mi našli na toj i takvoj planeti. Postoji toliko zvezda i toliko planeta, samo u našoj galaksiji, da postoji čitav spektar udaljenosti planeta od zvezda, od kojih smo se mi našli na onoj udaljenosti na kojoj je jedino moguće. Da imamo neke drugačije karakteristike planete, ili na primer manju toplotnu emisiju Sunca, verovatno bi smo se pitali zašto smo tačno na 80 miliona milja udaljenosti. Pitajući pravo pitanje dobijamo savršen odgovor - mi smo ovde samo zato što smo i mogli da nastanemo na ovakvoj planeti. Da smo bliže ili dalje Suncu bilo bi ili previše ili premalo toplote, ne bi bilo vode u tečnom stanju i život kakav poznajemo ne bi bio moguć.

Ovaj univerzalni koncept odgovora može se primeniti na čitavu paletu pitanja po različitim skalama, od nivoa svemira do nivoa molekula - no krenimo redom.

Po trenutnim kosmološkim proračunima nama nije poznato oko 75% prostora oko nas. Mi znamo da tu “nešto” mora da bude da bi formule koje trenutno imamo i koje su u skladu sa ponašanjem (merenjem) galaksija bile tačne, ali prosto ne vidimo ništa. Ta materija i ta energija, koje šire svemir sve više i više i koje teraju galaksije sve dalje jedne od drugih nazivamo tamna materija i tamna energija. Kada su astronomi pokušali da izračunaju količinu tamne energije dobili su veoma zanimljiv broj: 138 * 10-94. Ovaj broj je neverovatno mali, spektakularno mali i kada su kosmozoli pokušali da ga objasne našli su se u sličnoj situaciji kao i Johan Kepler, prosto nisu mogli da ga objasne. Zašto baš toliko?! Tu u priču uskače teorija multisvemira koja kaže da je taj broj tačno toliki jer bilo koja druga vrednost ne bi dovela do svemira kakvog danas poznajemo i koji ne bi doveo do pojave čoveka da postavi to pitanje. Postoji bezbroj drugih svemira sa drugim vrednostima te pojave ali samo svemir(i) sa tim učešćem tamne energije mogu da dovedu do pojave života. Svemiri koji imaju više tamne energije, a tamna energija deluje kao negativna vrednost gravitacije - odbija tela jedna od drugih, ne bi imali formirane galaksije. Kad god bi materija bila u prilici da se zgusne i formira planete, zvezde i galaksije, odbojna sila tamne energije bi je raspršila. Za one svemire koji imaju manje tamne energije ponovo bi budućnost bila tamna sa strane pojave života jer ne bi imale energiju širenja i gravitacija bi ih veoma brzo po nastajanju sažela nazad. Dakle, mi se nalazimo u ovom svemiru sa ovom vrednošću tamne materije i energije koji definišu veoma veliki broj fizičkih osobina prostora i materije u kome je to jedino i bilo moguće. To je pravo pitanje i to je pravi odgovor.

Mi smo tu i postavljamo pitanja, prava pitanja. Da li se još neko pita? Kada se priča o veličini svemira, broju galaksija i planeta neko može olako da kaže kako je verovatnoća za nastanak života velika. Krenimo od vrha skale i spustimo se do naše planete postavljajući prava pitanja.

Do sada smo zaključili da samo mali broj svemira može biti podoban razvoju galaksija. Što se tiče galaksija, procenjuje se da ih je čak i do 500 milijardi. To znači da ih ima više nego zvezda u Mlečnom putu. Postoje tri osnovna tipa galaksija, eliptične, spiralne i nepravilne. Najveći procenat galaksija su eliptične. One su čak i najveće. U ovim galaksijama je mala verovatnoća da se dogodi život jer je mala verovatnoća da se stvore planete. Ove galaksije su siromašne gasom, prašinom i teškim metalima, materijalima od kojih se stvaraju planete i koji su važni za život,  putanja zvezda u ovim galaksijama može da bude veoma nasumična. Nepravilne galaksije takođe nisu pogodne jer njihova nasumična struktura može da ima veoma velike nepravilnosti koje smanjuju šansu za stvaranje planeta i života. Samo u spiralnim galaksijama, a to su one najlepše na slikama, nastaju raznovrsne planete i stvara se verovatnoća za Big Thing.

Ali, čak ni u svim spiralnim galaksijama ne možemo se nadati životu. Ako jegalaksija preblizu centru galaktičkog klastera ili blizu drugih velikih galaksija ona može biti dezintegrisana velikim gravitacionim uticajem komšija. Takođe ako je galaksija previše velika ili previše mala život teško može nastati s obzirom na aktivnosti stvaranja zvezda, takoreći velikih galaktičkih erupcija. Generalno rečeno, samo mali broj galaksija je pogodan za ikakav život.

U redu, pronašli smo galaksiju koja nam odgovara. Ali, naš sunčev sistem u koji hoćemo da smestimo planetu ne može da se nalazi bilo gde u toj galaksiji. Postoji samo mali pojas odgovarajućih lokacija. Ako je sunčev sistem previše blizu centru galaksije zračenje je smrtonosno a i međuzvezdana prašina bi poremetila rotaciju planete. Sa druge strane ako je planete previše daleko od centra galaksije ne bi imala dovoljno teških metada da se kreira tvrdo tlo. Smatra se da je samo manji broj zvezda u ovom području galaksije.

Pozicionirali smo se u pravom delu galaksije i sada hoćemo da vidimo kakav nam je to sunčev sistem potreban. Ne može baš bilo koji. Ako je zvezda previše mlada ili previše stara, svetlost koju emituje je veoma nestabilna da održi život. Dalje, ako je zvezda previše velika brzo će izgoreti a ako je previše mala onda bi planeta morala biti jako blizu zvezdi pa bi veoma brzo rotirala što takođe nije dobro za prvobitnu ćeliju. Zvezda mora da ima pravi odnos ugljenika i kiseonika, baš onakav kavim ćemo mi biti izgrađeni. Postoji još mnoštvo uslova oko matične zvezde i moglo bi se reći da ih mali procenat ispunjava.

Značajan uslov koji takođe ispunjavamo zajedno sa našom planetom je i orbita. Orbita Zemlje je skoro savršen krug. Da je više eliptična, kao na primer orbita Marsa, smenjivalo bi nam se “kuvanje” i smrzavanje.

Sledeće pitanje je da li bi naša mala plava planetica opstala i rodila život da je bila sama u pravom delu prave galaksije i sama rotirala oko pravog sunca. Veoma dobro će joj doći velika gasna braća, Jupiter i Saturn, a i ostale planete na obodu sunčevog sistema koji će svojim velikim gravitacijama privući potencijalne sejače smrti u vidu kometa.

Sa druge strane, veoma je važno imati i mlađeg brata, Meseca, koji je svojim rođenjem verovatno učestvovao u kreiranju tektonskih ploča, formiranju stabilne putanje rotacije, pomaže nam u kreiranju pravilnih vodenih tokova, klime...

Da pogledamo šta je to bitno od osobina same planete. Naravno, planeta mora biti čvrsta ne gasovita (a velika većina planeta je gasovita), mora biti pravih dimenzija jer velike planete imaju tako snažnu gravitaciju da život veći od par kržljavih ćelija ne bi mogao da nastane a male tako slabu pa ne može da formira atmosferu, niti da zadrži vodu. Tačno prava vrednost gravitacije zadržaće gasove koji odgovaraju životu bliže površini dok će škodljive gasove pustiti u više nivoe.

Planeta mora da ima tečno jezgro da bi formirala odbrambeni štit magnetnog polja koji će zaštititi život od smrtonosnog sunčevog zračenja.

Samo mala promena bilo kog od svih ovih uslova poništila bi šansu za život.

Ako razmislimo o tome da imamo u pravoj galaksiji i njenom malom, pravom delu pravu zvezdu i oko nje pravi planetarni sistem i u njegovom pravom delu pravu planetu prave veličine i velikog broja pravih osobina i na toj planeti pravi spoj pravih elemenata i pravih uslova dobićemo samo mogućnost da se stvori život. Da li će se on stvoriti to je pitanje koje nosi mnogo veću dubinu i postavlja još jedno more novih uslova.

Da li i dalje verujete da je u svemiru baš tolika gužva? :)

Pisano za moje Q-sphere prijatelje.