Hugo

Radojicic

odlican je filmDavid Power, Kim Bartley, Donnacha O'Briain autorisnimali dokumentarni o Chavezu i zatekli se slucajno sa njim kad je puc krenuo

Vanja Montenegro Ljujic

Radojicicodlican je filmDavid Power, Kim Bartley, Donnacha O'Briain autorisnimali dokumentarni o Chavezu i zatekli se slucajno sa njim kad je puc krenuo

Radojicic

odlican je filmDavid Power, Kim Bartley, Donnacha O'Briain autorisnimali dokumentarni o Chavezu i zatekli se slucajno sa njim kad je puc krenuo

Aleksandar Stosic

Ljudi, svidja mi se kako tema razvija na temu Chaveza i Juzne Amerike i kolonijalizma i globalizma i tako, malo da se sklonimo od srpske svakodnevice.Vanja, hvala na tome

Alava

Mogu da primetim samo da na ovom blogu ima poprilično neobaveštenih ljudi koji se ipak osećaju pozvanim da prokomentarišu, pa prvo malo drve o demokratiji i tome kako je žalosno što ljudi tamo negde jedu blato, a onda sa punim pravom napišu “da se pošalje trećina vojske iz Iraka i da se počisti”. Ovo je stvarno užasno.Da bi se sagledao problem latinoameričkih zemalja nikako se ne može gledati sa stanovišta Evrope ili Amerike (mislim na SAD), jer se te stvari ne mogu porediti. Pre svega zato što su evropljani i amerikanci - kolonizatori, a Južna Amerika, kao i Afrika, Australija, pa čak i Azija – kolonije. Problem se mora sagledavati od momenta kada je kolonizacija počela, mora se uzeti u obzir način na koji je vršena kolonizacija, prirodni resursi i bogatstva kolonija, zatim način na koji je stečena nezavisnost kolonije, i najzad način na koji je ta država vođena nakon sticanja nezavisnosti. Ja nisam istoričar, i ne znam da li ovde na blogu ima istoričara, ako ih ima volela bih da napišu nešto na ovu temu. Dok se ne pojavi neki istoričar, ja ću napisati ono što znam o Latinskoj Americi, i ako je nešto netačno slobodni ste da ispravite.12.10.1492. Kolumbo stiže na tlo Južne Amerike. Na novom kontinentu, pored apsolutno fantastične prirode, biljaka i životinja koje su evropskom čoveku bile do tog trenutka nepoznate, španska ekspedicija se susreće i sa amerinidijanskim življem, a i sa zlatom, koje za domorodački živalj nema apsolutno nikakvu vrednost jer još uvek nisu bili na stepenu robno-novčane privrede. Tog momenta počinje konkista, tj.osvajanje Amerike. Područje Antila i srednje Amerike je prvo bilo na udaru, jer se tu španska armada iskrcala. Španski kraljevi šalju svoje konkistadore, a sa njima i veliki broj sveštenika, jer je kolonizacija morala biti izvršena brzo, a da bi se to postiglo amerinidijansko stanovništvo je moralo da prizna špansku vlast, moralo je da nauči španski jezik i da primi hrišćansku veru. Kakav je to psihološki šok bio za njih ne može ni da se opiše. S tim da pre svega ne smemo zaboraviti da je amerindijansko stanovništvo bilo desetkovano zbog virusa i bolesti koje su evropljani sa sobom doneli na kontinent. Indijanci su momentalno bili pretvoreni u robove i bili prinuđeni da rade u rudnicima zlata. Suvišno je napominjati da su pred vatrenim oružjem bili bespomoćni. Kako je surovo sa njima bilo postupano saznalo se čitav jedan vek kasnije (oko 1550.), kada je sveštenik dominikanskog reda Bartolome de las Kasas uputio pismo španskim kraljevima u kome je opisao sve užase koje su španci radili. Njegov izveštaj može se naći i kod nas u prevodu, delo se zove “Kratki izveštaj o uništenju Indija”, i preporučujem samo onima koji imaju jači želudac. Otac Bartolome opisuje da je više od polovine Indijanaca umrlo od mukotrpnog rada u rudnicima (btw Indijanci su pripadnici žute rase, što znači da su i fizički bili slabiji od evropljana), da ni žene ni deca nisu bili pošteđeni, da im hrana nije davana uopšte, te da je svojim očima gledao kako su majke u očaju jele sopstvenu decu kako ne bi bile mučene i ubijene. O surovosti najbolje svedoči činjenica da je indijansko stanovništvo istrebljeno sa ogromnih područja, recimo Kuba je bila naseljena Indijancima pre dolaska Španaca, a već otac Bartolome piše da se na Kubu iz Afrike dovode robovi jer je kompletno stanovništvo sa ostrva pobijeno. Uporedo sa crpljenem zlata, Španci se doseljavaju i formiraju enkomjende (encomiendas), velike posede date na upravljanje “uglednim” Špancima (ovo ugledni je u zagradi jer je veliki konkistador Fransisko Pisaro pre dolaska u Ameriku bio svinjar u Španiji), na kojima su Indijanci radili opet kao robovi. To sve traje dakle od 15. veka do 18. kada počinju prve borbe za nezavisnost kolonija. Simon Bolivar je prvi vođa ove borbe, koja se kasnije proširila na ceo kontinent, da bi polovinom 19.veka i poslednja država dobila nezavisnost. Indijansko stanovništvo ni po sticanju nezavisnosti nije dospelo u bolji položaj, i dalje su im odricana mnoga prava, bili su tretirani kao niža rasa u odnosu na Špance, imali mogućnost da rade samo najgore poslove. Posledice toga se osećaju i danas, jer upravo one zemlje koje imaju najviši procenat amerindijanskog stanovništva (Peru, Bolivija, Čile, Venecuela, Kolumbija) su i najnerazvijenije. To što je Argentina tako razvijena u odnosu na ostale zemlje je upravo zato što je ona “najevropskija”, sa gotovo nikakvim procentom indijanskog stanovništva, a velikim procentom doseljenika iz Evrope, najvećim delom Italijana. I onda je sasvim normalno da se mnogo brže razvija zemlja u kojoj više od pola stanovništa nije bez prava na školovanje i obrazovanje.Kako se od 20.veka svaka država za sebe organizovala i kakvu je politiku vodila je priča za sebe. Većina je uglavnom kolonizovana od strane SAD-a koji ovde imaju veliki interes (u početku kakao i banane, sada nafta i koka), i gotovo sve su imale bar po jednog diktatora koji je npr. ustupao plantaže banana velikim američkim kompanijama, ustupao skoro besplatnu radnu snagu jer je jadan narod crnčio za male pare na istim tim plantažama od jutra do mraka, a da država od svega toga nije imala nikakve koristi. Mene niko ne može da ubedi da je na Kubi bilo bolje pre Kastra koji ne želi da sarađuje sa Amerikancima dok su imali Batistu koji je sa njima itekako sarađivao, ali za svoj džep. I ne verujem da se u Ekvadoru bolje živi jer im je nacionalna valuta dolar, nego recimo u Venecueli. Južnu Ameriku tek očekuju promene, mislim da su oni sada, na početku 21.veka, u pogledu obrazovanja, ekonomije, politike na stupnju na kom su bile evropske zemlje početkom 20.veka. I želim im isto što i nsarski, da se oslobode kolonizatora, da sami upravljaju svojim bogatstvima i da se uzmu u pamet kako bi im bilo bolje.

Kazezoze

je car!!!

Argentina je pocetkom 20. veka bila jedna od najbogatijij drzava sveta. Oni nemaju "problem" sa Indiosima jer su svoje mahom pobili. I danas je medju Argentincima popularno isticanje svojih evropskih jkorenova (Italijansko, Francusko, Spansko, itd.)

Alava

Molim supermoda ili koga vec treba da molim da mi da autorsku opciju, zelim bre da pisem o Bolivaru, Zapati, Kubi (revolucija, muzika). Sad sam se bas nesto primila.A tek sta bih o piscima imala da pisem (mislim juznoamerickim), auuuuu....

Molim Vas, koja je revolucionarna?

Ja sam na dial-up-u, pa mi YouTube bas i ne fukcionise.

Kazezoze

BVSC... jesi li ih gledala?ja volim chan chan, koju je napisao compay segundo i candelu, naravfski;-)

Alava

Vanja Montenegro LjujicMolim Vas, koja je revolucionarna?Ja sam na dial-up-u, pa mi YouTube bas i ne fukcionise. Hasta Siempre Commandante-Buena Vista Social Club Aaaaa! Znaci ona sto pocinje sa "Esta cancion esta escrita cuando nuestro Comandante en Jefe leyo la carta de despedida del Che"

nsarski

Ta! :) Ukucaj 'Hasta Siempre Commandante' u youtube i dobices i one stare - bas revolucionarne verzije, nesto slicno nasim pesmama o drugu Titu. :)Haha! Abrazamos y nada mas - kao pravi skauti oko logorske vatre:)))Lepo.

nsarski

Vanja Montenegro LjujicZivio nam druze Tito! :) Carobno!

Hasta Siempre Commandante

Alava

Vanja Montenegro LjujicHasta Siempre CommandantePredajem spanski u jednoj privatnoj skoli stranih jezika, i imam tu praksu da se pred kraj casa malo razgalimo nekom pesmom na spanskom, da poslusamo pa da prevedemo, uglavnom sta devojke predloze, i ovo je bilo prvo sto su trazile :))))Neka prica sta ko hoce, ali meni je ta pesma extra.Inace, decko mi je sa poslednjeg putovanja po belom svetu doneo dve zastave sa likom Che-a, a posto je jednom prilikom izjavio da ga Hasta Siempre nervira, rekla sam mu da cu ga terati da svako jutro u 5 podize zastavu uz Hasta Siempre :)))) odma' se smirio :))))))