Rezime nedelje: Đilas buši gde burgija neće

 

 

 

Nisam pisao neko vreme a ima dosta tema pa mi došlo malo da prodiskutujem šta se dešavalo zadnjih nedelju dna.

Osim što se preformulišu lokalne vlasti vanbeogradskih gradova, minulih nedelja, uz umereno šuškanje o preformatiranju na republičkom nivou, došlo je do rastakanja u opozicionim strankama. Takozvanim opozicionim.

Boris zvani “nikad stranku tajkunima”, verovatno shvativši da sa konjskom glavom u krevetu nemere biti funkcioner, odlučio da ustupi mesto mlađem ađilnijem kolegi. Mislim da se oko toga pitao isto koliko su ga pitali maje kada su sastavljale svoj kalendar. Prosto mi je neprijatno kad pomislim koliku je štetu naneo ljudima koji su “uprkos opasnostima” zauzeli stav “bori se” i podržali ga. Sada su na brisanom prostoru.

Nakon burazerskog dogovora na vrhu stranke  oglasio se i doajen DS-a, čovek sa stanarskim pravom u Krusnkoj, rekavši da “DS već osam godina nije demokratska a sada nije ni stranka”. U medijima se već ozbiljno razmatra o formiranju ČDS odnosno Čiste Demokratske Stranke, i to ne od ovih iz DS biznisa koji su jal za Borisa jal za Đilasa već od demokrata.

Koincidentno, kad već spomenuh slovo “Č”, Čedina stranka intenzivno gubi članstvo. Iz nje, gle čuda ,odlaze demokrate prvoborci koji su prešli u LDP kada je DS počeo da brlja i umesto da se radi na reformi društva bavi se čistom matematikom i računima pripadnika stranačke elite and friends.  Kako sada stoje stvari LDP ne da neće moći da bude više “kombi” stanka već će celo članstvo moći da se smesti u jedan iz flote džipova.

U ozbiljnijoj situaciji se našla i Maja Gojković koja je izopštena iz sopstvene stranke. Članstvo se vratilo predizbornoj regionalnoj matici ostavivši je na čistini. Nakon nekoliko menjanja strana (sa prvo ispalila Mlađi, pa Borisa, pa članstvo, …) “u večitoj potrazi za tatkom” izgleda da ga je našla.

I LDP i NP postadoše lični servis lidera stranke. Ajd Majina stranka je mala i relativno mlada, ali šta bre sa ovim iz LDP? Oni taj isti “servisni” razlog imaju od 2005. Od uvek je Čeda zbrinjavao beogradske ortake ne hajući mnogo za oblasti, u partijskom slengu poznate i kao “pička materina”.


Ovih dana se obeležava i 100 dana rada vlade. Kako stvari za sada stoje SNS je povećao procentualnu prednost kako kažu analitičari na 35%. Tomislav Precednik Nikolić je mudro sa stranačkih pozicija prešao na državničku filozofiju i poprilično se distancirao od SNS-a. Vučić je sebi, za životnu misiju uzeo borbu protiv korupcije i kako mediji kažu ide mu solidno. Ja se samo bojim da je u maratonsku trku ušao sprintom i da je kroz štampu sam sebe prozvao da “samo što nije” a da ima posla više nego što je očekivano. Tako da domaća publika čeka krv iz nedelje u nedelju a Vučić ne apsi. Već ide u štosovi na netu da u Vušićevoj biografiji stoji:
“Ja ću da se rodim” jer on, čovek, priča sve u futuru.

Bojim se da narasli rejting SNS ne počne da splašnjava početkom sledeće godine kada počnu pitanja “kam gi pokradeni milioni?”, “ima li neko uapšen?” i “gde je jebena krv korupciona”. Meni se čini da je Aca mogao sve to isto da radi što i sada radi a da ne forsira priču u medijima i nepotrebno diže nivo ambicija javnosti.

Mlađan Dinkić, u ovoj vladi deluje nikad zrelije i odlučnije. Polumrtav budžet je tehnikom usta na usta vratio na noge, dovodi Arape da investiraju, ukida parafiskalne namete, nudi nagodbu oko kamate na neplaćeni prez, … Pragmatično uklanja jednu po jednu otežavajuću okolnost ove države. Naravno ima i večitih kritičara koji nalaze mane. Nisam stručan da presečem šta je i kako je, ali znam da se važi ona poslovica “kraj će kaže”.

Moj, nekada omiljeni ministar, sada premijer, početkom svog mandata imao je peh da nije imao temu. Vučić ga je zajahao adutskim kecom za hapšenja, Mlađa je imao adutsku belu (pop-dama tzv siguran štih) u finansijama. Tek zadnjih nekoliko nedelja Dačić se dobavio do teme “rešićemo Kosovo”. Mada bi bolji epilog bio da rešimo Metohiju (u rečniku “manastriski posed”) gledanjem u zemljišnje knjige. Dačić se sad malo povadio rešavanjem Kosovskog gordijevog čvora na “tajnim večerama “ sa Eštonovom i Tačijem.

Nemoguće je pisati ovakav tekst ovijeh dana a ne spomenuti i “sukob” Vučića sa tandemom Đilas Mišković. Iako se šuškalo da su Alesandar i Dragan u finansijskoj ljubavi eto novine pišu suprotno. Ja l je spin ili nije ja ne znam. Ali ima nešto. Spominje se prisluškivanje, odnosno lociranje. Zatim “a la Bagzi” sečenje predsedničke kolone od strane vozila policijskog generala, pa “izgubljen” nalog za prisluškivanje, … Klasična demonstracija sile (para)policijskih snaga u sprezi sa zainteresovanim biznizmenima. Po meni klasična “ili-ili” situacija. Bojim se da će Vučić, koji se deklarativno izjašnjava da će pohapsiti ceo korupcionaški tim, naći u situaciju koju je još Njegoš opisao:

A ja sto ću, ali sa kime ću ?
Malo rukah, malena i snaga,
jedna slamka veđu vihorove,
sirak tuzni bez nigdje nikoga...

Razmišljao sam glede onog “atentata” na Nikolića presecanjem predsedničke kolone. Sve mi se čini da je džip ministarstva unutrašnjih poslova kojim je upravljao vozač načelnika saobraćejne policije iz bahatosti načinio incident. Naime mnogi policijski funkcioneri se u saobraćaju ponašaju s devizom “može mi se ja sam na vrhu lanca ishrane u saobraćaju”

Dakle bahati šofer čoveka broj jedan srpske saobraćajne policije, kao i uvek, vozi preko 200 auto putem. Nedavno mu se na putu isprečila predsednikova kolona koja po ukazu ne vozi preko 120 i siroti bahati vozač je došao do pola kolone dok nije ukapirao da je u problemu. Onda je manevrisao usporavanjem propuštajući vozila iz pratnje pa je pobegao na prvom skretanju.  Ovo je kako mali Perica zamišlja situaciju na autoputu.


Ne treba ignorisati ni situaciju u beogradskom DSS koji polako naginje ka kolektivnom istupanju iz stranke za klinjući se u neutralnost pod parolom “Đilas vrti gde burgija neće”. Ovi što se spremaju da odbegnu iz Koštunicine stranke su naravno već viđeni kao "siguran glas" ako SNS krene u opsadu Beograda, da ne kažem Đilasa.

Sve u svemu politčka elita se zajebava a narodu je toliko dobro da ni ne pomišlja da se pobuni. Jebe im se za opljačkane milione, glad, besaricu..., Sulejman se gleda.

 

Beleška na margini: Razmišljao sam se da se zapitam da li predsednik Nikolić i dalje ostaje pri onoj poruci Đinđiću za ćopanje i Tita, pa sa odustao.