Shta se to uradilo?

Jer nismo valjda mi krivi, ovako izuzetni i nebeski.

Mislim, shta sad kad smo dovde stigli, a josh uvek nespremni na otreznjenje i delanje?

Glavno da smo slavili neshto kao pobedu, zvonio alarm onoliko, zvuk bio za uzbunu visokog stepena upozorenja, a mi shvatili kao ovacije.

U zemlji chuda gde se kopaju jame umesto temelja.

Gde je kolevka znachajnija od bebe.

Gde policijom moze da rukovodi neko sa kriminalnim dosjeom.

Gde nauku predstavlja neko ko je negira u korist Boga.

Gde su legalizovani tajkuni oni koji su zemlju pokrali.

Gde ljdska prava nemaju zakonsku podrshku.

Gde ministar moze da bude velja.

Gde toma moze da dobije onoliku podrshku iako predstvlja stranku koja je donela toliko zla.

Gde su ratni zlochinci zashticeni heroji.

Gde se osobe sumnjivih kvaliteta proglashavju umetnicama i reformatorkama.

Gde vlada ikonografija prostakluka i primitivizma.

Gde ubistva ostaju nerazjashnjena.

Gde mira markovic dobija da pishe kolumnu.

Gde politichari zamishljaju da rukovode igrom eventualnog pripajanja Evrope zemlji- ako bash ta Evropa ispuni sve zahteve u datom trenutku izuzetnog raspolozenja nashih, pa da im uchinimo.

Mislim, shta to josh treba da se desi- a vec nije i onoliko je strashno?

Je l ima neko da pochisti i pospremi, da stvari stavi tamo gde treba, pa da krenemo polako i mi da se bavimo zivotom, l da izadjemo na sledecoj, ako vec nije ideja da se negde i stigne.

Niz slobodno popunite sami- mrzelo me da toliko kucam neshto shto svi znaju, a prave se da je drugachije.