Kristalna mržnja

predatortz

A da li je opravdana mržnja okrenuta prema onima koji mrze?
Da li opravdano mrzeti fašiste?
Kako se boriti protiv fašista bez emocija?

Onda dođemo do:

Zlo činiti, od zla se braneći
Tu zločinstva nema nikakvoga...

Začaran je to krug!

pa, da, nasilje rađa nasilje.
čovek je onaj koji cirkuliše to nasilje najčešće zato što je potpuno nesvestan da je nasilje u njemu, a ne u njegovom neprijatelju.
opravdanje za svoje nasilje se uvek traži u nasilju onog drugog.
tako je bilo i tako će uvek biti dokle god ne priznamo sami sebi da smo mi ti koji smo skloni nasilju, a da političari samo vešto manipulišu tim našim lošim osobinama.

... ali nisu baš smo "filozofska", vrlo su praktična i daleko od "teorijskih rasprava", jer je život u detaljima, a dobar život je u baš takvim detaljima

Ajmo prvo da razgraničimo mržnju kao osećanje (što ni jedan zakon ne može da zabrani) i mržnju kao delovanje (nasilje, diskriminacija, govor mržnje i slično).

Možemo svi da se složimo da mržnju kao delovanje treba sankcionisati (što je uglavnom i uređeno raznim zakonima).

Ali šta ćemo da radimo sa mržnjom kao osećanjem? Srpski narod je kroz istoriju bio izložen mnogim stradanjima (što zasluženo, što nezasluženo) i nema naroda u našem bližem i daljem okruženju koji se o nas nije "ogrešio". Na svu sreću imamo kratko pamćenje, pa smo zaboravili da mrzimo Mađare i Bugare, na primer, ali zato vrlo intezivno mrzimo Muslimane, Hrvate, Albance, Zapadne Evropljane, Amerikance i slične.. jer su se sva njihova ogrešenja desila u neposrednoj prošlosti.

Toliko smo puni mržnje i jeda da nas to jednostavno blokira - drži nas zaustavljene u vremenu i prostoru. Ne daje nam šansu da zalečimo rane, okrenemo se budućnosti i napredujemo. Ako uzmemo ovaj blog kao nekakav reper stanja duha nacije, ovde se količina mržnje prema "zločincima" čak vremenom i uvećava.. ne nazire se kraj. Evo sad mi pade na pamet bloger koji u novčaniku nosi nekakav isečak iz politike koji ga svakodnevno podseća da će jednog dana doći kraj današnjim moćnicima i da ćemo im se kad tad krvi napiti (ili tako nešto)..

Niko da objasni narodu da mržnja kao osećanje (dugotrajna i redovno raspirivana) može samo nama da šteti.

gordanac

... ali nisu baš smo "filozofska", vrlo su praktična i daleko od "teorijskih rasprava", jer je život u detaljima, a dobar život je u baš takvim detaljima

"nasilje rađa nasilje"

je sasvim tačno i uvek nam treba sopstvena volja ili obavezujući društveni propis, pravilo da bi se "suzdržali" od nasilja kojim odgovaramo na nečije nasilje upućeno nama ili nekom tako da svedočimo tome.

ne, društveni propisi se primenjuje već hiljadama godina i ne daje nikakve rezultate. čak naprotiv, rezultati su uvek u novom nasilju.
to je pokušaj da se nasiljem suzbije nasilje, a nasilni mogu biti i društveni propisi, zavisno od toga kako ih pojedinac emocionalno doživljava.
takva vrsta "suzbijanja" nasilja je uvek proizvodilo novo nasilje.
nasilje se može "suzbiti" jedino razumevanjem, a da bi razumeo drugog moraš dobro da upoznaš sebe. jer kako ćeš objektivno da vidiš nasilje u drugom, ako ne vidiš nasilje u sebi.
dakle, ako želimo da edukujemo dete da bude nenasilno, prvo moramo otkriti nasilje u sebi, koji su mu uzroci i kako se suzbija i tek kada smo se potpuno očistili od nasilja, tada možemo svoja iskustva preneti drugima.
državni mehanizmi za to nisu sposobni.

Kada bismo ostali čvrsto kod toga da nasiljem odgovaramo na nasilje - ostajemo i kod davnašenjeg "oko za oko, zub za zub", a primenom tog pravila za vrlo kratko vreme bismo dobili samo planetu punu slepih i krezubih, ništa više.

izvini, ali ako ti tu planetu ne vidiš upravo ovako kako si je opisala, onda tu nešto nije u redu.
nasilje je na sve strane. ratovi na ovoj planeti ne staju i ako se desi neki događaj buđenja svesti kod ljudi koji su direktni učesnici u nasilju, kao što je bilo na zapadnom frontu 1914 kada su odjednom vojnici nemačke i engleske (ili francuske) odlučili da ne pucaju više jedni na druge (tu priču sam već jednom, davno, spominjao, ako se sećaš), on se vrlo brzo briše iz istorijskih spisa jer nekim ljudima sa vrha nasilje je uvek donosilo korist.
uostalom, istorija je istorija nasilja i krvoprolića. neki traže i heroje u istoriji, a takvi, istorijski heroji uvek nastaju kroz nasilje. sve je to duboko pogrešno.

nasilje se može "suzbiti" jedino razumevanjem, a da bi razumeo drugog moraš dobro da upoznaš sebe. jer kako ćeš objektivno da vidiš nasilje u drugom, ako ne vidiš nasilje u sebi.
dakle, ako želimo da edukujemo dete da bude nenasilno, prvo moramo otkriti nasilje u sebi, koji su mu uzroci i kako se suzbija i tek kada smo se potpuno očistili od nasilja, tada možemo svoja iskustva preneti drugima.
državni mehanizmi za to nisu sposobni.

Slažem se da se nasilje može suzbiti razumevanjem ali se ne slažem da državni mehanizmi nisu sposobni to da realizuju.

Mislim da je država upravo ta koja ima mogućnosti, interes i koja bi trebalo da omogući svima da prepoznaju, pravilno reaguju i suzbijaju nasilje

kako?

Sistemskom edukacijom koja je u ingerenciji države. Niko sem države nema kapaciteta da obavezujuće dopre do najmladjih i time utiče na saznanje, razumevanje, suzbijanje nasilnog ponašanja.

banalna komparacija:
setite se vremena u kojoj su ljudi živeli u uverenju da je Zemlja ravna ploča. Uvodjenjem geografije u nastavu, više niko ne zastupa tu teoriju

ili do uvodjenja biologije, veliki broj ljudi živeo je u uverenju da je život na Zemlji, dar od Boga. Upoznavanjem sa prirodnim naukama doprinelo je razrešenju evolucije i nastanku života.
Tako će vremenom biti neophodno uvodjenje edukacije socijalnih veština komunikacije i time biti rasteran strah od različitih i nepoznatih, koji je koren nasilja.



Tolerancija kao poželjan obrazac ponašanja se uči, i to ne kaznjavanjem već pozitivnim primerom.



edit:

Niko u prošlosti za neznanja nije krivio roditelje, ni prethodne generacije, jer su i sami bili neinformisani i živeli u neznanju. Obaveza države je da obrazuje i vaspitava ljude u skladu sa potrebama i vremenom. Na svima nama je, u skladu sa mogućnostima, da prepoznamo i uvedemo promene i novine u obrazovanju.

ili do uvodjenja biologije, veliki broj ljudi živeo je u uverenju da je život na Zemlji, dar od Boga. Upoznavanjem sa prirodnim naukama doprinelo je razrešenju evolucije i nastanku života.

A series of Gallup polls in the United States from 1982 through 2008 on "Evolution, Creationism, Intelligent Design" found support for "human beings have developed over millions of years from less advanced formed of life, but God guided the process" of between 35% and 40%, support for "God created human beings in pretty much their present form at one time within the last 10,000 years or so" varied from 43% to 47%, and support for "human beings have developed over millions of years from less advanced formed of life, but God had no part in the process" varied from 9% to 14%. The polls also noted answers to a series of more detailed questions.

Izvor

To da sebe neko truje mržnjom prema bilo čemu i kome nikakav zakon ni propis nikada i nije imao nameru da spreči, niti može.

Teško se u neko društvo koje je zadojeno osećanjem mržnje mogu uvesti moderni zakoni koji ponašanje zasnovano na mržnji sankcionišu.

Opet se vraćam na gej paradu jer je vrlo zgodan primer. Naš ustav i zakoni brane slobodu okupljanja i sankcionišu premlaćivanje pedera, ali je to u praksi nesprovodivo. Broj onih koji su spremni da svoje osećanje mržnje opredmete je toliko veliki da je sprovođenje zakona nemoguće bez ozbiljnih žrtava.

Mržnju treba suzbijati i kao osećanje i kao delovanje. Elita (u koju ubrajam i tebe Gordana) treba uporno i svakodnevno da govori narodu da se pomirimo sa Hrvatima, Muslimanima, Albancima, gejevima i crnim đavolima ako treba - jer je to u našu korist.

Potpuno je legitimna rečenica "nikada nećemo priznati Kosovo" (i ako mislim da Kosovo treba da priznamo), međutim ako ovaj stav podrazumeva "uvek ćemo mrzeti Albance i sledećih 1000 godina ćemo vrebati priliku da se osvetimo" onda je to bolesna mržnja - koja nikome sem nama neće naneti nikakvu štetu..Pomirenje, opraštanje, saradnja i upoznavanje ne mogu i ne moraju da čekaju priznanje nezavisnosti.

Ne mogu da te prodaju kao roba.

cena fudbalera na tržištu je veoma velika, ali ti verovatno nisi na tu vrstu prodaje mislila. sada je drugo vreme, čovek je dospeo u stadij da je rob bankarskog sistema.

Ne mogu da ti zabrane školovanje.

da, ali je edukacija na bazi u kojoj se nasilje ne suzbija nego reklamira.
sistem ocenjivanja je takav da od deteta stvara nasilnu osobu. nagrade i kazne su dobar put u nasilje.

Ne mogu da ti zabrane slobodno kretanje.

pa pokušaj bez važećeg pasoša da odeš u neku drugu zemlju.
a kod nas su i "svoja četri zida" veoma popularan prostor za kretanje.

Žene rođene polovinom XX veka imaju prava koja nisu imale nikada pre, po prvi put.

ovo je najveći apsurd od svega - stanje svesti u kojem se ljudsko biće mora boriti za nekakva svoja prava. ovo je brutalno nasilje nad umom kojim se služe političari.
ej, pazi kad jedan čovek drugom nešto uskraćuje! ludilo, brate...

Životni vek je udvostručen.

da li i kvalitet života?

Razumevanje?
Volela bih kad bi do toga dolazili spontano,
Ali ne dolazimo, ne bez zakonskih zabrana ponašanja zasnovanih na predrasudama, na netrpeljivosti, na mržnji.
Da imamo sposobnost spontanog uviđanja dobra za druge ljude i za okolinu u kojoj živimo istorija civilizaicje ne bi izgledala tako kako očito izgleda.

pazi, do razumevanja se ne dolazi spontano nego kroz rad na sebi.
razumevanje je ključ.
ako je čovek nesvestan svog nasilja, ako ne razume kako i gde se to nasilje u njemu stvorilo, on ne može razviti empatiju i saosećanje prema drugom. on ne može razumeti drugog čoveka jer empatija i saosećanje se baziraju na razumevanju drugog.
dakle, razumevanje nije nešto što nastaje spontano, nego baš uz veliki rad na sebi.
vanjski zakoni suzbijaju (kroz pokušaj) pojave nasilja, ali ne i nasilje samo. kad nasilje eskalira, kao u slučaju građanskog rata ili neke revolucije, zakoni su tu nemoćni.

ili do uvodjenja biologije, veliki broj ljudi živeo je u uverenju da je život na Zemlji, dar od Boga. Upoznavanjem sa prirodnim naukama doprinelo je razrešenju evolucije i nastanku života.

ovde moram da se nasmejem ... mislm hajde neka bude pola-pola ali to na mišiće ... drugo je to što za ocenu mora da kaže evolucija ...

I ne može i ne sme da sve bude u ingerencijama države ...

Nije važno šta je tvoj deda uradio mom dedi ili moj otac tvom ocu, jedino je važno - kako će živeti naši unuci, hoćemo li da i oni razgovaraju o svojim očevima i dedama ili da sad donesemo odluku da uradimo mnogo teških (na prvi pogled nemogućih) stvari jer se danas odlučuje KAKO će živeti naši unuci.

bravo!.. to je to. Zašto se ove reči ne čuju u medijima? Koliko poslanika u skupštini može da stane iza ovoga, bez obzira na stranačku pripadnost? Da li Dačić u Briselu o ovome razgovara ili se nateže oko IBM-a i sličnih međaških konflikata?

Ma kako se nije izmenilo?!

Mislim da je najvažnije to što sada postoje društva koja su dokazala da mogu da kvalitetno funkcionišu bez lidera - Prljavih Harija, ličnosti koje vode društvo svojom "harizmom". I baš to nama nedostaje, demokratija izražena kroz institucije, a ne samo kroz gole izbore.

sima2000

Nije važno šta je tvoj deda uradio mom dedi ili moj otac tvom ocu, jedino je važno - kako će živeti naši unuci, hoćemo li da i oni razgovaraju o svojim očevima i dedama ili da sad donesemo odluku da uradimo mnogo teških (na prvi pogled nemogućih) stvari jer se danas odlučuje KAKO će živeti naši unuci.

bravo!.. to je to. Zašto se ove reči ne čuju u medijima? Koliko poslanika u skupštini može da stane iza ovoga, bez obzira na stranačku pripadnost? Da li Dačić u Briselu o ovome razgovara ili se nateže oko IBM-a i sličnih međaških konflikata?

Zato što ovaj svet ne funkcioniše na taj način.
Nigde, pa ni u Srbiji.
Niko se ne odriče ni svoje imovine ni teritorije.
A "svoje" je zasnovano na međunarodnom pravu.
Rešenje ne podrazuemva mržnju, dapače.
Ali rešenje ne podrazumeva ni osionost zasnovanu na sili.
Jednostavno je.

zemljanin

ili do uvodjenja biologije, veliki broj ljudi živeo je u uverenju da je život na Zemlji, dar od Boga. Upoznavanjem sa prirodnim naukama doprinelo je razrešenju evolucije i nastanku života.

ovde moram da se nasmejem ... mislm hajde neka bude pola-pola ali to na mišiće ... drugo je to što za ocenu mora da kaže evolucija ...

I ne može i ne sme da sve bude u ingerencijama države ...

može biti da sam se nespretno izrazila

poenta je bila da se uvodjenjem znanja iz raznih oblasti, smanjuje neznanje, predrasude i strah

poenta je bila da se uvodjenjem znanja iz raznih oblasti, smanjuje neznanje, predrasude i strah

Zamena stare dogme boljom dogmom

A "svoje" je zasnovano na međunarodnom pravu.
Rešenje ne podrazuemva mržnju, dapače.

Da spustimo malo loptu sa tih velikih visina na praktičan nivo..

Da li košarkaški klub Signal iz Prištine može da igra u Balkanskoj Ligi, bez da mi iz te lige izađemo?
Da li automobili sa kosovskim tablicama treba da slobodno idu srpskim putevima (i obrnuto)?
Da li treba da se trguje i komunicira?
Da li treba da se sarađuje na temu organizovanog kriminala, kulture i nauke?

Samo se iz mržnje može dati negativan odgovor na sva ova pitanja. Međunarodno pravo i spor oko teritorije nema nikakve veze sa ovim ljudskim i svakodnevnim temama. Dozvola ili zabrana igranja košarke neće nam ni za jotu vratiti ili oduzeti Kosovo. Zašto se ne bi hladne glave i racionalno sporili oko teritorije?

Samo se iz mržnje može dati negativan odgovor na sva ova pitanja.

Žao mi je što ja ne vladam apsolutnim istinama na isti način, al probaću da ti odgovorim.
Dakle - bezuslovno treba učiniti sve što će omogućiti bolji život svima i svuda.
Pod uslovom da se time ne narušavaju državni i nacionalni interesi.
A ne vidim smisao u nabrajanju opštih mesta i izjašnjavanju po pitanju ljubavi, mira, cveća, proleća, dečjih prava i seksualnih sloboda.
Da, i ja sam za mir u svetu.
Bezuslovno!
Sem ako bismo bili napadnuti.

Nije važno šta je tvoj deda uradio mom dedi ili moj otac tvom ocu, jedino je važno - kako će živeti naši unuci, hoćemo li da i oni razgovaraju o svojim očevima i dedama ili da sad donesemo odluku da uradimo mnogo teških (na prvi pogled nemogućih) stvari jer se danas odlučuje KAKO će živeti naši unuci.

to je suština humanosti, civilizacije, a trebalo bi da bude i svih religija koje propagiraju bratstvo i mir među ljudima.
Uostalom, ovi sada mržnjom napaljeni i potpaljivani ne svađaju se i ne mrze oko unučadi i praunučadi nego upravo svađama koje im se uvek nameću oko dedova i pradedova, nacije i vere.

Dakle - bezuslovno treba učiniti sve što će omogućiti bolji život svima i svuda.

Ništa mi nisi rekao. Jel mogu ili ne mogu da igraju košarku?

A što se tiče opštih mesta, nema opštijeg mesta od "da se time ne narušavaju državni i nacionalni interesi".

Ništa mi nisi rekao. Jel mogu ili ne mogu da igraju košarku?

Naravno da mogu. Zašto ne bi mogli da igraju košarku?

Naravno da mogu. Zašto ne bi mogli da igraju košarku?

Šta ja znam. Svašta se može ugurati u narušavanje državnog i nacionalnog interesa. Od košarke pa do rukovanja sa pripadnicima naroda sa kim se sporimo oko teritorije..

sima2000

Naravno da mogu. Zašto ne bi mogli da igraju košarku?

Šta ja znam. Svašta se može ugurati u državni inacionalni interes. Od košarke pa do rukovanja sa pripadnicima naroda sa kim se sporimo oko teritorije..

U, znam za tu košarku, još od Barselone '92.
I za fudbal iste godine. I svakojake druge sportove, i za lekove, i za hranu, pa i za novac, i trgovinu i putovanja.
Nego, znam ja šta ti hoćeš da kažeš.
Ali postoji, Simo, neki red i poredak, nekji statuti i zna se ko se u neke organizacije prima i kako se u njih učlanbjuje.
I tu bi možda moglo biti prečica, ako se pokaže dobra volja, obostrano.
Meni, recimo, insistiranje na Ustavu i terirorijalnom integritetu Kosova deluje kao sprdnja i ruganje Srbiji i loš način da se do te prečice dođe.
A tebi?

I za fudbal iste godine. I svakojake druge sportove, i za lekove, i za hranu, pa i za novac, i trgovinu i putovanja.

Opet sindrom "a šta su oni nama radili". Ne znam da li se to može mržnjom nazvati, ali neka ozlojeđenost svakako jeste. A pogotovo kad se u isti koš trpaju sankcije Saveta bezbednosti UN prema jednoj zamlji (N na 1) i bilateralni odnosi dva suseda (1 na 1).

Meni, recimo, insistiranje na Ustavu i terirorijalnom integritetu Kosova deluje kao sprdnja i ruganje Srbiji i loš način da se do te prečice dođe.

Znači mogu da igraju košarku, ali ne bezuslovno?
Kosovo je priznato od 94 zemlje. I to ne bilo koje zemlje, nego 94 najjače, najbogatije i najuticajnije zemlje. Te zemlje su priznale Kosovo u administrativnim granicama i naravno da će da insistiraju na teritorijalnom integritetu. I ne samo to, nego su spremne da vojno pomognu da se taj integritet sačuva. Ostalih 99 zemalja koje nisu priznale Kosovo ne bi ni pet para dalo da mi povratimo suverenitet na celoj teritoriji. Ništa sem deklarativne podrške nemamo od njih.
Hoću da kažem da je naša pozicija u sporu oko teritorije toliko loša da tu nikakvim emocijama nema mesta. Nemamo mi taj luksuz da se jedimo, mrzimo i osećamo kao da nam se sprdaju i rugaju. Umesto toga, treba da se okrenemo onome od čega se živi - a to je između ostalog i normalizacija odnosa.

Znači mogu da igraju košarku, ali ne bezuslovno?

Bezuslovno.
Samo ne mogu da se takmiče u organizacijama u kojima nisu član. Jel to nešto nenormalno?

Kosovo je priznato od 94 zemlje. I to ne bilo koje zemlje, nego 94 najjače, najbogatije i najuticajnije zemlje

volim ovu vrstu argumentacije kod liberalnih mislilaca koji se kunu u ljubav, silu i novac.
BTW - ako su toliko najuticajnije - zašto ih nije 194? Ili bar 99?

I ne samo to, nego su spremne da vojno pomognu da se taj integritet sačuva.

Sjajna argumentacija za ovaj blog.
Simo, ti se sa mnom šališ.

Simo, ti se sa mnom šališ.

Potpuno sam ozbiljan.

Kad ti džeparoši ukradu novčanik u prevozu, ti odeš u policiju, popuniš zapisnik i nastaviš da živiš normalnim životom. Znaš da nema ništa od toga i da verovatno neće nikad pronaći ni pare ni dokumenta. U početku se malo nerviraš, posle zaboraviš. Postaviti ceo svoj mentalni život oko ukradenog novčanika, potpuno se usresrediti na taj gubitak, svaki dan se podsećati, jediti, zlopamtiti i zakukavati nad nepravdom je kontraproduktivno. Novčanik se na taj način neće povratiti, ali će zato da trpe ostali aspekti života.

Problem Kosova treba da predamo advokatima. Neka se oni time bave, neka se tuže i pišu žalbe - mi treba da se vratimo normalnom životu. A to podrazumeva pomirenje i saradnju.

A to podrazumeva - pomirenje i saradnju.

Samo bih dodao na tvoj primer kako bi ga bolje poredili ... znači poznato je ko je kradljivac novčanika ... tvoj komšija ...

Goran Vučković

poenta je bila da se uvodjenjem znanja iz raznih oblasti, smanjuje neznanje, predrasude i strah

Zamena stare dogme boljom dogmom

Ma može i gorom, nema veze.

cerski

sima2000

A da li je opravdana mržnja okrenuta prema onima koji mrze?
Da li opravdano mrzeti fašiste?
Kako se boriti protiv fašista bez emocija?
Može li onaj koji ne mrzi, nego hladnokrvno analizira i osuđuje, da pobedi onoga koji mrzi?

nijedan hejt nije opravdan, pre svega jer uništava samog vlasnika, subjekta hejta.

nije opravdano mrzeti jer hejt uništava tebe samog.

u ratu se boriš vatrenim oružjem, s tim što kasnije, kada se vratiš kući sa poprišta, i razmišljaš o metku koji je prošao kroz fašistino srce, misliš o tome kako je metak ubio i ljudskost, zajedno sa fašistom. kasnije tu mrlju na savesti nosiš kroz život, i odeš u alkoholizam ili narkomaniju usled nemoći da izdržiš teret, ili prosto zataškaš taj šapat savesti uveravajući sebe da drugačije nije moglo. u miru se boriš ovim metodama koje je goca opisala.

u miru se bori zakonima, u ratu se bori vatrenim oružjem, uz sav rizik korupcije ličnosti, kristalnu hladnoću osećanja, što dolazi sa upotrebom vatrenog oružja.

Nije važno šta je tvoj deda uradio mom dedi ili moj otac tvom ocu, jedino je važno - kako će živeti naši unuci, hoćemo li da i oni razgovaraju o svojim očevima i dedama ili da sad donesemo odluku da uradimo mnogo teških (na prvi pogled nemogućih) stvari jer se danas odlučuje KAKO će živeti naši unuci.

lepa misao, al s bitnim nedostatkom.

Onaj,tj oni koji treba da se ponaša, određuje se prema dedi, ili prema unuku, prema prošlosti, ili prema budućnosti, u odnosu na nešto, što nije on, tako da ga u toj priči nema, sem u funkciji prošlosti odnosno budućnosti.

A to obično, dosadno SADA, koje nije trenutak, nego ceo životni vek (onaj duplirani) jedne generacije ljudi ispada da nije bitan, on je samo u funkciji "juče" i "sutra". "danas" se negde izgubilo.

a mi smo i to "danas".

mi jesmo i prošlost i sećanja i svuda nosimo taj paket sa sobom, svesni ili nesvesni, uvezani ovako ili onako.

mi jesmo i buducnost, cak i kad smo nesvesni toga, ako nas je bas briga, ili smo fiksirani na nju.

ali je to "danas" iz trijade "juce, danas, sutra" bitno. jer danas postaje i juce i sutra...

e to "danas" makar i posle više decenija mrcvaljenja trebalo bi da se realizuje kao normalnost, ne kao izobilje, nego samo kao obična jebena normalnost.

onda nema frke ni za dedu ni za unuke.

Vesna Knežević Ćosić:
A to obično, dosadno SADA, koje nije trenutak, nego ceo životni vek (onaj duplirani) jedne generacije ljudi ispada da nije bitan, on je samo u funkciji "juče" i "sutra". "danas" se negde izgubilo.

a mi smo i to "danas".

Od Slavne Prošlosti i još Blistavije Budućnosti, sadašnjost je u potpunom Mraku, to si htela da kažeš, bre!

I tako mora da ostane, u svakom drugom slučaju bi DANAS svi živeli dobro, ako ne i još bolje, a to se ne može dozvoliti iz "razumljivih" razloga.

cerski

gordanac

... ali nisu baš smo "filozofska", vrlo su praktična i daleko od "teorijskih rasprava", jer je život u detaljima, a dobar život je u baš takvim detaljima

"nasilje rađa nasilje"

je sasvim tačno i uvek nam treba sopstvena volja ili obavezujući društveni propis, pravilo da bi se "suzdržali" od nasilja kojim odgovaramo na nečije nasilje upućeno nama ili nekom tako da svedočimo tome.

Kada bismo ostali čvrsto kod toga da nasiljem odgovaramo na nasilje - ostajemo i kod davnašenjeg "oko za oko, zub za zub", a primenom tog pravila za vrlo kratko vreme bismo dobili samo planetu punu slepih i krezubih, ništa više.

Tačno je da upotreba nasilja, kao po pravilu u ogromnoj većini slučajeva, porađa odgovor u obliku novog nasilja.
I bez obzira što je to nasilje odgovor, ta činjenica nimalo ne mjenja njegovu suštinu, a to je da se uz pomoć fizičke sile nanese bol, razne vrste trauma ili smrt.

Ali svejedno razlika ipak postoji.
U svojoj knjizi Čovjekova duša i njezina sposobnost ka dobru i zlu From pokušava dati tipologiju nasilja.

Jedan od tih tipova je reaktivno nasilje, s kojim je usko povezano nasilje iz frustracije (From ga čak razmatra kao podtip reaktivnog nasilja) i nasilje iz osvete.
Po logici stvari zločin uzrokovan reaktivnim nasiljem takođe možemo odrediti kao reaktivan zločin.

Evo jedan primjer reaktivnog nasilja (povezanog i sa osvetom i sa frustracijom), koje je kao krajnji ishod imalo zločin.

29.04. '45. nakon oslobođenja KL Dahau, vojnici 45. pješadijske divizije u sastavu 7. armije SAD, užasnuti onim što su vidjeli, pobili su određen broj (različiti izvori daju različite cifre) tamo prisutnih čuvara i vojnika (radilo se i o pripadnicima i SS-a i Vermahta).

Jedan broj je ubijen i od strane zatvorenika, koji su se naročito žestoko obračunali sa kapo-ima, bukvalno su ih izgleda raskomadali.


Jedan od prizora na koji su vojnici naišli.




Streljanje osoblja logora.



Zatvorenici neposredno prije obračuna sa jednim od čuvara.



Ne znam ni za vas, a i ni za druge koji su učestvovali u diskusiji vezanoj za ovu temu, ali ja kao tužilac odbio bih da učestvujem u procesu protiv počinilaca (i vojnika, a logoraša da ne govorim), a kao sudija sigurno bih izrekao oslobađajuću presudu.

p.s. Nakon što je postavljen za vojnog komandanta Bavarske, general Paton je naredio da se povuku sve optužbe protiv svih vojnika i svih oficira koji su učestvovali u pomenutom događaju.

Ne znam ni za vas, a i ni za druge koji su učestvovali u diskusiji vezanoj za ovu temu, ali ja kao tužilac odbio bih da učestvujem u procesu protiv počinilaca (i vojnika, a logoraša da ne govorim), a kao sudija sigurno bih izrekao oslobađajuću presudu.

Podseti me na reči sudije Roberta Džeksona u Nirmbergu koje je Noum Čomski iskoristio kao šlagvort za ovaj članak:

If certain acts of violation of treaties are crimes, they are crimes whether the United States does them or whether Germany does them. And we are not prepared to lay down the rule of criminal conduct against others which we would not be willing to have invoked against us. We must never forget that the record on which we judge these defendants is the record on which history will judge us tomorrow. To pass these defendants a poisoned chalice is to put it to our own lips as well.

činjenica je jedna od mnogih u kontekstu kojim se razne države i razna društva na Balkanu trude da "uhvate korak s epohom", s različitim (ne)uspehom.

Balkanske nacije su relativno mlade. Vekovima je njihovo nastajanje, uobličavanje i sazrevanje bivalo suzbijano od strane dve velike imperije, a na kraju se na to nadovezao i komunizam. Sada, kada smo konačno slobodni da se u nacionalnom smislu izrazimo (čitaj: tučemo oko međa, mrzimo, koljemo, proganjamo i sl) među ostalim starijim nacijama je zavlado koncept nadnacionalnog (čitaj: globalizam). U tom smislu mi nismo bolesni, jer samo radimo ono što su drugi radili davno pre nas. Ali, daleko od toga da ovako kako je sada treba i da ostane.

Balkan NIJE bolestan ...
... jer - nije, to je lako dokazivo

naravno ne mislim bukvalno, ali da je ogromna koncentracija mržnje, mnogo veća no što može da konzumira,a koliko sam shvatio i tvoj post je kritika mržnje,

Reći da je "Balkan bolestan" je inače prilično popularno,

pa hajde da kažemo da je Balkan hronično zaražen mržnjom, a mržnja je ipak jedna vrsta bolesti uma.

I bila sam i biću daleko od stava da ovde, na Balkanu "vladaju bolesni umovi", ovde na Balkanu nedostaje kulture, znanja i veština za dijalog, i unutar pojedinih društava i među državama, ovde na Balkanu često neće da se razume kolika i kakva smo periferija znanja i veština kojima uspešniji od nas danas raspolažu i to nije "bolest" to je nemogućnost da društveni procesi budu "copy / paste",

ni ja ne mislim da vladaju stalno bolesni umovi ali da imaju povremeno svoje "slavne epopeje" i to je tačno.
Ostali deo, potpisujem.

zatim u nedostatku sloboda i raznim interpretacijama istorijskih događaja koji služe (uglavnom) da se "neki mi" prikažemo sami sebi boljima nego "neki oni", ili da se "neki mi" prikažemo gorima nego "neki oni" ili nego što ustvari jesmo, zaista.

ili u prisustvu suviše slobode onih koji promovišu mržnju.
Da li misliš da je tačno da se politika i crkva umešala ne u ispravljanje i objektivizaciju već potpuno izvrtanje istorije upravo u funkciji produbljivanja mržnje.

O takvom stavu "da je Balkan bolestan" me često pitaju stranci, evropejci i ini koji su radi znati "zašto sebe prikazujete gorim nego što u stvari jeste? zar vam nije dovoljno realno lošeg i dovoljno problema? zašto ih je potrebno preuveličavati?".

I mene su mnogo puta pitali da li smo normalni i zašto se bijemo umesto da se dogovorimo, pa onda zašto se inatimo i ne kapiramo tokove, zašto nešto ne prihvatimo kada je najbolji tajming a onda se dovodimo u situaciju da ladno prihvatamo i više nego što je traženo.
Pa valjda ti je primer Kosovo, da smo imali ovakav pristup pre 8 godina verovatno ne bi ni bilo te nezavisnosti koju mi kao "nikada nećemo priznati" iliti ,kako reče naš predsednik Nikolić danas u Grčkoj, da ćemo "ispuniti sve uslove ali Kosovo ne damo. Samo kada bi jiš objasnio kako to i šta nećemo dati".

Nisam baš zadovoljan odgovorom

Niti je Balkan "hronično zaražen mržnjom" i mržnja nije "bolest uma"a ne da se argumentacijom smatra "šta bi bilo kad bi bilo"

Zavisno koliko hronika traje ali recimo od balkanskih ratova pa naovamo, možda uz neke prekide koji su bili lažni, a mržnja prikrivena.
Možda mržnja nije bolest uma kao što nije, tako kažu ni homoseksualnost,ali ja ostajem pri ubeđenju da onaj koji mrzi drugoga pa još kolektivno i bez konkretnog razloga osim što je druge rase, vere, nacije i što bi ga zbog toga premlatio, ubio i ratovao,u najmanju ruku nije pri zdravom razumu tj. nije normalan kao sav ostali civilizovani svet. Pa upravo zbog toga što mi i dalje mislimo da je mržnja sastavni deo i politike i života ne možemo na Balkanu da živimo normalno kao oni u Skandinaviji. A oni u Skandinaviji se međusovno takođe razlikuju kao i ovi ovde ne računajući Albance. Problem je što ovde nema ni izražene težnje i želje da se Balkan skandinavizuje.
Dakle, nije pitanje, ŠBBKBB već upravo šta konkretno danas imamo i šta radimo da menjamo upravo u pravcu kako sugerišeš.

niti postoji takva stvar kao što je "suviše slobode" da se nešto radi ili ne radi- o tome i pričam,

pa opet me teraš da , iako nevoljno pomenem LGBT, pa oni baš i nemaju toliko slobode delovanja kao npr. oni koji javno rekoše da će da naprave haos ako oni organizuju taj njihov kermez,oni po stadionima imaju bogami slobode da rade šta hoće i da ne nabrajam.Suština je što neki imaju toliko slobode da njome ograničavaju ili sukidaju slobodu drugih.A poznato je da je mera slobode granica kom ona ne ugrožava isti nivo slobode drugih.

naravno da jeste!

To sto se dogadjalo poslednjih dvadeset godina je aposolutno dijagnoza!
Dvadeset godina se ovde simptomi tretiraju pogresno i sada je to vec hronicna bolest- mnogo teze izleciva, nego u u nekim ranijim periodima!

O hvatanju koraka sa epohom, bi mozda mogli da pricamo, da ex yu prostor nije krocio u devdesete sa mnooogo boljom startnom pozicijom od mnogid drzava u okruzenju, a sada je u katasrofalnom stanju!

Sta je bio rat na pragu dvadeset prvog stoleca, medju zemljama koji dele istu istoriju, ekonomiju, kulturu, jezik, pa i dnk poreklo nego bolest, jer je sve moglo da se resi i drugacije!

Kako nazvati dalji tok stvari, gde se umesto poprvke nastavlja unistavnje i propadanje- za to je bila samo potrebna volja i svest o tezini problematike!

Ko je kreirao i sprovodio politiku u kojoj su unisteni privreda, velika preduzeca, otpustani ljudi bez dodatnog programa njihovog opstanka, ko je kreirao i sprovodio privatizaciju, legalizovao tajkunizaciju, donosio zakone, koji ne resavju ni jedan problem stanovnistva, ali njihovi slobodni prolazi omogucavaju bogacenje izabranih,...sve odrzavano stalnom tenzijom vezanom za neke sporedne stvri, koja je pak odrazvala mrznju o kojoj se ovde govori, a koja je opet skretala sa pravog problema!

Ne znam, u Kanadu godisnje dodje stotine hiljada izbeglica iz zemalja, kao sto su Avganistan, Pakistan, Kolumbija, Venecuela, Etiopja,...oni svakako nemaju neku argumentaciju za trku, u duhu epohe, niti o kulturi dijaloga,.al' cim spuste nogu iz aviona s kojim su doleteli, oni usvoje pravila, koja su prvo-dobro postavljena, a drugo-funkcionisu, jer znaju da ce u suprotnom biti sankcionisani, a dosli su da u svom jedinom zivotu, rese svoju egzistenciju i zive bolje!

Ja ne vidim da je to tesko- postaviti pravila i omoguciti da funkcionisu- ali to ovde nije prioritet, jer bi onda nestali uslovi u kojima je nekome el dorado, a nekome pustinja!

Zato se stalno pominju nepriatelji, krivci, mrznja odrzava i umesto da se ljudi bave svojom boljom buducnoscu, oni odrpani i jadni, zatvoreni u bolesti, sa najvecim zarom bistre o tom nekom ko je kriv o koga treba mrzeti!

Jednom ste rekli da ovde nema dovoljno kadrova- ali to nije istina, oni samo nisu pozeljni-jer kako je moguce da ih onoliko ode svake godine, jer ne mogu da se zaposle pored svih politickih poslusnika, koji redom nadju uhlebljenje bez problema, bez obzira na obrazovanje i skilse!?

Srbija je mala, lepa zemlja, da ima volje i svesti, mogla bi da se skocka ko apoteka- al joj trenutno bolest to ne dozvoljava!

!
!
!
!
!
!
!
!
!
!?
!

sima2000 13:31 09.11.2012
Re: Balkan NIJE bolestan ...

činjenica je jedna od mnogih u kontekstu kojim se razne države i razna društva na Balkanu trude da "uhvate korak s epohom", s različitim (ne)uspehom.



Balkanske nacije su relativno mlade.

Baš vala, za razliku od evropskih nacija koje su nastale na početku 19 veka, a neke i na samom kraju 19 veka.

cerski

... i nije pružen nikakav dokaz drugačijem stavu ni u ovom komentaru.

sta ce vam bolji dokaz, od nazalost nase stavrnosti poslednje dve decenije!

to sto vi zovete opstim mestima- mada se niste bas izjasnili koja su to, nego onako pausalno-to je pre opste stanje!

a to oko bolestan-mozemo mi to lose stanje zvati kakvim god hocete imenom, sto nece promeniti sustinu stvari, koja se mozda najbolje prepoznaje u tom izrazu koji se vama ne dopada, jer sve je pocelo simptomima koji su ignorisani, eskaliralo u posast, kao sto je to bilo u srednjem veku, a posle niko nije bio zainteresovan za rehabilitaciju, nego raznim, vec dokazanim eksperimentima, odrzava bolesnika, dodajuci pri tome nove viruse, praveci se da daje spasonosnu vakcinu!

Baš vala, za razliku od evropskih nacija koje su nastale na početku 19 veka, a neke i na samom kraju 19 veka.

Nije dovoljno da nacija nastane, nego i da se uobliči i sazre. Da se razgraniči sa susedima i formira identitet.
Evo ti Makedonija. U realnom vremenu gledaš kako nastaje neka nacija. Još uvek ni svoje ime ne mogu da uobliče, a kamo li nešto drugo. Uhvatili su se za Aleksandra Makedonskog i traže svoje korene tamo gde ih nema. Sa tri strane pritisnuti, nije izvesno ni da li će da opstanu.
Takve stvari se "starim" evropskim nacijama jednostavno ne dešavaju - jer su slične probleme rešili pre 100-200 godina.

Sa tri strane pritisnuti

Četiri.

Četiri.

E sad.. mi ih ne pritiskamo. Imamo mi prečih problema nego da pokazujemo pretenzije prema Makedoniji.

Е, сад, претензије је велика реч, у овом тренутку сигурно превелика за Србију, али мало кочења, мало спрдања, мало саплитања, да се не баци, а и ко зна какве се опције отворе за који век, не треба пренагљивати.

Uhvatili su se za Aleksandra Makedonskog i traže svoje korene tamo gde ih nema.

Jes more, a poznato je da je Aleksandar Makedonski ustvari bio Aleksandar Grčki, zar ne?

Naravno da su tada Grci sebe zvali Helenima, su sami Grci to zaboravili kao što su nekom prilikom od silne demokratije zaboravili i da pišu svoj vlastiti jezik?

Svakako stoji i činjenica da su Helenske, pardon Grčke državice bile veličanstvena kolevke demokratije, a što su imale više robova od stanovnika to je naravno nevažna stvar.

Filip Makedonski je takođe Helen, pardon Grk i tako možemo dalje.

U svoje vreme J. Flavius je napisao da od Helena nema većih lazova a da je sam Herodot najveći lažov među jednakima, naravno Flavius je bio oslobođeni rob a pored toga i Jevrejin. Da su Grci nasledili Helene tvrde sami Grci dok Heleni se po tom pitanju ne izražavaju.

Ono što jes jes, i za kraljevine Jugoslavije Makedonija nije bila Makedonija već Južna Srbija.

Bugari takođe imaju nešto po tom pitanju da prilože a već je poznato da je "naučno ustanovljeno" da je Aleksandar Ljeka Makedonski ustvari Ljeka Veliki Albanski.

Mogli bi tako još o Istoriji u real time rađanju jednog od najstarijih naroda na Balkanu.

cerski

marco_de.manccini

Е, сад, претензије је велика реч, у овом тренутку сигурно превелика за Србију, али мало кочења, мало спрдања, мало саплитања, да се не баци, а и ко зна какве се опције отворе за који век, не треба пренагљивати.

Jel audriaš na nas sa Kosovoom ili na nas bez Kosovoa?
Ja mislim da je strašan pritisak i kad Sima kaže - ok Kosovo je nezavisno.
Da sam Makedonac - momentalno bih osetio pritisak.

Svako ko govori o "skandinavizaciji" Balkana ili govori u prilog mojoj argumentaciji ili ne zna istoriju Skandinavije.

Nije baš da totalno ne poznajem istoriju Skandinavije, priznajem da bolje poznajem balkansku, pa sam se čak drznuo da ta dva regiona uporedim.
Skandinavizacija Balkana-teško da može, a bilo bi dobro gde sam detaljno obradio i Nordijski model saradnje i kako on funkcioniše, naravno uz neophodne istorijske činjenice o Skandinaviji, nastanku država, odnosima kroz istoriju i dr.
Ono što razlikuje Skandinavce od Balkanaca je možda njihova bolest uče zajedničku istoriju sa poukom da je ne ponavljaju i da ne žive uvek u njoj i budu njome opterećeni za razliku od naših zdravih umova koji neguju i doteruju istoriju kako bi je ponovili prvom prilikom pa čak i zarad osiguranja ostanka na vlasti.
A pitanje je prosto:
da li je istina ili trač da se u medijima, istupima raznih javnih i kulturnih delatnika, političara, stranaka, a neretko dominira i u parlamentima,kada se govori o srpsko-hrvatskim, srpsko-albanskim, srpsko-muslimanskim i obrnuto odnosima dominira uočljiva doza mržnje prema onima drugima? Uostalom, treba pogledati i udbenike istorije novijih tj. postpetooktobarskih a kod njih postratnih izdanja, a da ne govorimo o ekstremima kojih ima na svim stranama i njihovoj medijskoj promociji.
Nadam se da se menja klima, evo i Drecun promenio ugao gledanja pa nađe jednog Šiptara koga ne treba mrzeti već pobratimiti, a valjda će i na njihovoj strani da se pojavi neki Drecuni i dobije medijski prostor.

gordanac

Makedonija je priznala Kosovo 2008 (nekako u ovo vreme, ili koji mesec ranije)

Rukom na koncu.
Svejedno, ja i dalje ne mislim da bih se, da sam Makedonac, radovao izvesnosti da će tako nešto i Srbija učiniti.

Ја не знам ниједног суседа Србије који није признао Косово (додуше немам појма шта је званично са БиХ). Македонија није играч на међународном плану који може себи дозволити да ту штрчи. Можеш да усвојиш ту очигледну чињеницу и да сарађујеш или да се дуриш и жмуриш.

Сигуран сам да, ако икада буде постигнут договор и некакво боље разрешење косовског чвора, Македонија неће лупити шаком о сто и рећи "е не може, ми сад не дамо!".

Makedonija je priznala Kosovo 2008 (nekako u ovo vreme, ili koji mesec ranije)

Tacno 9. oktobra.
Tacno jedan dan posle usvajanja predloga Srbije na generalnoj skupstini UN protiv koga je USA zestoko lobirala i sto je smtrala svojim porazom.
Tacno sutradan, istog dana Kosovo priznaju dve Srbiji susedne drzave, Makedonija i Crna Gora.
Ne, uospte ne lici na pritisak (blazi termin, pravi termin je ucena) Amerike da se to ucini

Ееееее, да нам је драги друг Тито !?
Ј****о вас "задњих 20 година" и драги друг Тито и комуњаре.
Како било ко ("нормалан" ???) може да помиње тих 20 година, а да се не осврне на претходних 35 комуњарских у којима се запатило све што је експодирало 90-тих и још тиња са неизвесним крајем.

Ееееее, да нам је драги друг Тито !?
Ј****о вас "задњих 20 година" и драги друг Тито и комуњаре.
Како било ко ("нормалан" ???) може да помиње тих 20 година, а да се не осврне на претходних 35 комуњарских у којима се запатило све што је експодирало 90-тих и још тиња са неизвесним крајем.

Srećom, sve to posmatraš sa objektivne distance, bez ikakvih negativnih emocija ...

Do septembra sma predsedavala Radnom grupom procesa saradnje Jugoistočne Evrope (12 država, što članica EU, što kandidata na raznim stepenicama pristupanja, što Turske, što Moldavije), koja je radila na dokumentima formalizacije institucionalne saradnje na osnovu Deklaracije predsednika svih parlamenata JIE par godina ranije, a proces, u različitoj formi, traje već 15 godina, malo bez nas, malo duže s nama. I pod predsedavanjem Makedonije dobiće svoje konačne oblike.

A o čemu se radi u tim dokumentima formalizacije institucionalne saradnje i u Deklaraciji predsednika svih parlamenata JIE? Pitam jer ne razumem zašto taj proces traje 15 godina. Kada procesi koji bi trebalo da doprinesu boljem razumevanju, zbližavanju i saradnji među državama i narodima traju toliko, kada se borba protiv negativnih pojava u društvu oduži, logično je da se te negativne pojave čine hroničnim...

Na kraju, neke bolesti su hronične po svojoj prirodi a neke samo zato što se ne leče...

marco_de.manccini

Ја не знам ниједног суседа Србије који није признао Косово (додуше немам појма шта је званично са БиХ). Македонија није играч на међународном плану који може себи дозволити да ту штрчи. Можеш да усвојиш ту очигледну чињеницу и да сарађујеш или да се дуриш и жмуриш.

Сигуран сам да, ако икада буде постигнут договор и некакво боље разрешење косовског чвора, Македонија неће лупити шаком о сто и рећи "е не може, ми сад не дамо!".

Izgleda mi da se ovde nismo razumeli.
Naime, ja zaista ne mislim da je Makedonija imala ikakvu autonomiju ili ikakav izbor oko tog priznanja. Specifičan geografski položaj i demografska slika ne ostavljaju joj mnogo mogućnosti u tom smislu. A samo srećom i velikom veštinom Kire Gligorova supeli su da se provuku tesnacima balkanskih zbivanja devedesetih.
Kad sam napisao da se, da sam Makedonac iz Makedonije, nikako ne bih radovao srpskom priznanju Kosova to je imalo značiti da od tog momenta aktuelne postaju albanske aspiracije usmerene na tu stranu.
Nikako da sam zlurad ili netrpeljiv.
Štaviše, Makedonija ima sve moje simpatije.

gordanac

... i nije pružen nikakav dokaz drugačijem stavu ni u ovom komentaru.

Osim što veći deo komentara čine "opšta mesta" unekoliko proizvoljnih opisa, nema ni jednog dokaza tome da je "Balkan bolestan", osim da se takav stav ima pa se ima, tu se ništa ne može.
Imam drugačiji stav i mislim da sma objasnila zašto i kako.
Ako mi to nije uspelo - složićemo se da se ne slažemo oko volje za upotrebom reči "bolestan Balkan".

Dobro, slažemo se da se ne slažemo, ali ostajem pri stavu da je Balkan više nego bilo koji region opterećen verskom i nacionalnom mržnjom i netrpeljivošću, a za njegovu perspektivu još je pogubnije da političke elite i države imaju daleko više tolerancije prema tim mržnjama nego države gde je to u manjem stepenu izraženo.
Prema tome nije suština u upotrebi reči bolestan Balkan već o evidentnoj mržnji i netoleranciji koja postoji.Recimo, nije bolestan nego preopterećen. A ko ne veruje neka navede dve države na Balkanu koje su susedi i imaju normalne odnose kao npr.Holandija i Nemačka, uz sva opterećenja.

Baš vala, za razliku od evropskih nacija koje su nastale na početku 19 veka, a neke i na samom kraju 19 veka.

Ali su zato narodi najstariji.

marco_de.manccini

Sa tri strane pritisnuti

Četiri.

Pet

Pa kako bez ponavljanja stava, uz razne argumente koje mogu da smislim da dokažem zašto mislim da Balkan NIJE bolestan?

i ja uporno ponavljam da ne mislim bukvalno.

Tako da ako želiš primere dve države koje na Balkanu imaju dobre odnose danas, onda je odgovor da su odnosi Srbije i Rumunije mnogo bolji nego nekih od gore navedenih država u vremenu izgradnje bilaterale, pa tako i Rumunije i Bugarske ili Srbije i Grčke ili Slovenije i Srbije, Srbije i Hrvatske,... mnogo bolji nego što su to bili odnosi Francuske, Nemačke i Holandije 15 godina posle II svetskog rata.

Ajde da budem još konkretniji. Pa sigurno da nisam mislio na odnose Srbije sa Rumunijom, a ni rumunsko-bugarski odnosi nam nisu primer jer mi ne učimo ni na tuđim ni svojim primerima.
Dakle, ono što je za nas sve prioritetno i na šta svi mislimo kada govorimo o tom Balkanu je zapravo stanje u odnosima na prostoru prethodne Jugoslavije.
I ne računajući Makedoniju, iako i tu postoji problem pa i to što makedonski predsednik ne prisustvova onoj proslavi kumanovske bitke, a mi njima ne damo pristup u Prohor Pčinjski, sa kojom državom Srbija ili one sa Srbijom ima normalne odnose neopterećene mržnjom i uz odsustvo daljeg podgrevanja mržnje. Za sada RS još uvek ima status entiteta tako da upoređenje izuzimam.
Sa CG, problem, sa BiH takođe, sa Hrvatskom takođe, sa Kosovom takođe i u svakom slučaju mi smo njima glavni krici za takvo stanje a oni nama.
Mi ne mrzimo nikoga samo one koji nas mrze, uz napomenu da nas svi mrze.
I ovde moram da citiram Ivicu Dačića što je rekao u Sarajevu:
"Mislim da, bez obzira na sve probleme koji su bili u prošlosti, ne postoje države i narodi koji su međusobno bliži od naroda u Srbiji, BiH i Crnoj Gori. Njemačka je sedam, osam godina poslije Drugog svjetskog rata, zajedno sa drugim država s kojima je ratovala, uspjela formirati Evropsku zajednicu, a mi 20 godina poslije raspada Jugosolavije i ratova i dalje ne možemo da zakoračimo naprijed". Ne postoji nerješiv problem, pitanje je da li postoji volja da se takvi problemi rješavaju"."Prošlost ne možemo da izmjenimo, ali možemo da se potrudimo da nam budućnost bude bolja."

Sa CG, problem

Kakav problem sa CG?
Ja bar ne znam ni za jedan, ako ne računamo da su Srbi u CG postali remetilački faktor, a Srbija dežurni demon?

sa Hrvatskom takođe

Kakav problem sa Hrvatskom?
To što Hrvatska svoje građane srpske nacionalnosti tretira kao nižerazredne i manje vredne a svojim građanima koje je počistila neće da vrati imovinu?

sa BiH takođe

Koji problem sa BiH, sem što nismo genocid uneli u čitanke?

sa Kosovom takođe

Sa Kosovom imamo problem. Pa šta misliš, kakav problem imamo sa Kosovom Karagaća?
I kako bi ti sve te nagomilane probleme rešio, a da do sada to nije činjeno?

Pokušaj uvođenja argumentacije sa temom političke stranke

slažem se da mu nije mesto tu.
Izbrisano. OK??

gordanac

Turska - Kurdistan

Hmmm, ne bih se saglasio sa ovim. Kad budeš imala vremena pogledaj ovo <<< link (pdf fajl). Na prvi pogled (onima koji ne znaju ovdašnju stvarnost) neki procenti iz tog izveštaja mogu se učiniti čudno. No, ako se pažljivo pogledaju rezultati izbora u Turskoj, onda uopšte nisu. To je glede "turskog Kurdistana".

Glede "iračkog Kurdistana" i Turske, odnosi teško da mogu biti bolji. Na nedavnom kongresu AK (vladajuće) partije jedan od najzapaženijih gostiju je bio Masud Barzani (uzgred, nije govorio na maternjem soraniju, nego na krmandžiju, kako bi ga turski Kurdi mogli razumeti). Takođe uzgred, Barzani je odbio da bude gost na kongresu BDP-a na koji je takođeR pozvaT.

Reč mržnja teško da se može primeniti kao generalna karakteristika tursko-kurdskog sukoba, koji u stvari nije to nego je sukob dva (ultra)nacionalizma, odnosno dve ideologije (to je sukob PKK-a i turske države).

Kao što znaš nedavno sam se vratio iz "turskog Kurdistana". Mesta gde vlada mržnja imaju drugačiju atmosferu biliv mi.

Izgleda mi da se ovde nismo razumeli.

Ok, sad jesmo.

dajte malo uzvičnika, tema je značajna!
Slažem se!

Milan Karagaća

Baš vala, za razliku od evropskih nacija koje su nastale na početku 19 veka, a neke i na samom kraju 19 veka.

Ali su zato narodi najstariji.

Narod i nacija su dva različita pojma.

cerski

di, begaj!
Pa što ne kažeš lepo - Jugoslavija?
Što pišeš Balkan, a misliš na SFRJ?

Što da begam. Pa ja stvarno mislio da je svima poznato da kada se govori o mržnji, etničkom čišćenju, genocidčićima,ratovima 90-ih, odnosima Srbija-Kosovo, da se ne radi ni o Grčkoj ni Rumuniji, kao što svi znaju da glavni problemi koji sputavaju intenzivniju saradnju u JIE, uključujući i tzv.Zapadni Balkan upravo dolaze i loših odnošaja između država nastalih na prostoru bivšer SFRJ.
Pa tako i kada je mržnja u pitanju, valjda je svakome jasno da mržnja Rumuna prema Bugarima i Hrvatima, ili Grka i Albanaca nije ni približno mržnji između Srba i Hrvata, Srba i Muslimana, Srba i Albanaca,pa i Muslimana i Hrvata, a bogami neki guraju i na relaciji Srbi-Crnogorci.
Ako je tema bloga mržnja onda je ovo prostor gde se ona najviše u okviru JIE ispoljavaa i zato je u fokusu.
Nije lepo učitavati mi SFRJ, a mislim da itekako ima potrebe da prvo regulišemo odnose i smanjimo mržnju između naroda koji su neposredni susedi i dalje manje-više izmešani, nego da se hvalimo kako eto lepo popričamo na regionalnim konferencijama i posle zajedno ćaskamo na koktelu.
Naravno da se ne možemo složiti da je sada sve u redu i da kao da se ništa nije desilo osim što je dobro to što je ta SFRJ rasturena. Valjda nas više treba da zabrinjava mržnja koja se manifestuje na ulicama Novog nego što će nas oduševiti prijatan i kurtoazan razgovor sa parlamentarcima Moldavije.Dokazivo, jel da.

freehand

Sa CG, problem

Kakav problem sa CG?
Ja bar ne znam ni za jedan, ako ne računamo da su Srbi u CG postali remetilački faktor, a Srbija dežurni demon?

sa Hrvatskom takođe

Kakav problem sa Hrvatskom?
To što Hrvatska svoje građane srpske nacionalnosti tretira kao nižerazredne i manje vredne a svojim građanima koje je počistila neće da vrati imovinu?

sa BiH takođe

Koji problem sa BiH, sem što nismo genocid uneli u čitanke?

sa Kosovom takođe

Sa Kosovom imamo problem. Pa šta misliš, kakav problem imamo sa Kosovom Karagaća?
I kako bi ti sve te nagomilane probleme rešio, a da do sada to nije činjeno?

ma nema ba nikakvih problema, a naročito nema ni trunke mržnje, prostor nije zaražen mržnjom.
Tačno, u CG su se Srbi samoorganizovali i čak formirali srpske stranke a ti isti Srbi ne glasaše na izborima za njih, pa na izborima dobiše ispod 1%. No i dalje, ako ne sediš na ušima, možeš pvde često čuti rečenicu "Mrzim Crnogorce", a na sportskim susretima odakle i počinju kristalni događaji čuješ baš obostrano svašta a ni jedna ni druga država ne reaguje. Doduše, ima kod nas još političkih ličnosti koje nisu informisane da se CG odvojila.
Što se BiH tiče pa mržnja je na svakom koraku a čak predsednik jednog entiteta kaže da mrzi Sarajevo i ne prizna ga za glavni grad. I sada, čovek lepo kaže da mrzi a mi pričamo kako mržnja ne postoji, postavi se mržnja kao tema posta a onda kao pričamo o regionalnoj saradnji. Vidimo šire a ne interesuje nas kod kuće.
Pa u tom istom parlamentu gde sedi Gordanac ima izliva mržnje koliko hoćeš i to prema drugim narodima, pa i sama je zbog toga oduzimala reč poslanicima, i sada kao nema.

To što Hrvatska svoje građane srpske nacionalnosti tretira kao nižerazredne i manje vredne a svojim građanima koje je počistila neće da vrati imovinu?

i to što se otvoreno manifestuje mržnja prema Srbima i svemu što je srpsko ti smatraš da nije bolesno.

Koji problem sa BiH, sem što nismo genocid uneli u čitanke?

i to što svako i dalje mrzi i okrivljuje onog drugog, smatraš da nije bolesno, tj, da je normalno.

Sa Kosovom imamo problem. Pa šta misliš, kakav problem imamo sa Kosovom Karagaća?
I kako bi ti sve te nagomilane probleme rešio, a da do sada to nije činjeno?

Nećeš valjda reći da je glavni problem sa Kosovom to što mi njih izuzetno vilimo a oni nam ne uzvraćaju ljubav.Mržnja obostrano, burazeru.
Kako bi rešio, pa tako što bi rešavao a ne čekao, da su počeli odmah 2001. razgovore sa njima ovako kako im Eštonka sada drži vork šopove , bilo bi rešeno. I sada čujem neke DSS umove koji se protive ovome šta radi Dačić koji s pravom kaže da hoće da reši problem dogovorom sa Prištinom, e ti DSS umovi bi da zamrznu konflikt valjda da čekaju narednih 100 godina pa neka se time bavi ko hoće a neka im baba Vanga rekla da će se svecka situvacija promeniti u našu korist i svi Albanci postati svesni da su poreklom Srbi i sami tražiti da se vrate u Srbiju.A dok traje taj zamrznuti status mi ćemo i dalje na Kosovu praviti političke karijere i profite i govoriti kako mi ne mrzimo Šiptare nego ih mrzimo zato što oni nas mrze pa se mi samo branimo. I šta, nije li to opet mržnja instrumentalizovana i dirigovana.
Znači, Kosovo bih rešavao upravo ovako kako sada radi Dačić, rasčistio u potpunosti sva sporna pitanja i došao do uistorijskog dogovora dva naroda i tako eliminisao mržnju koja je sada na obe strane velika, a nije bolesna, valjda nekome zdrava mržnja.

ma nema ba nikakvih problema, a naročito nema ni trunke mržnje, prostor nije zaražen mržnjom.

Ja te pitam za međudržavne probleme koje si sam pomenuo, ti pričaš o mržnji. I opet ofrlje, ko pesmicu.
O unutrašnjim stvarima Crne Gore, o međusobnim odnosima u Bosni, o odnosima sa Kosovom.
I u krug.
Pošto je mržnja emocija i ne može biti iskornjena, a ja ne vidim da se u Srbiji organizovano i sa namerom potpiruje takva emocija prema bilo kojoj nacionalnoj grupi - gde ti vidiš probleme sa državama i Kosovom koje si naveo?
Sem problema, naravno, koji postoje između svih država na svetu, budući da savršenih odnosa nema?

I opet ofrlje

Wie üblich./As usual/

Milan Karagaća

I opet ofrlje

Wie üblich./As usual/

Oh Du kleine Herzhien!

gordanac

Idi, begaj!
Pa što ne kažeš lepo - Jugoslavija?
Što pišeš Balkan, a misliš na SFRJ?

Ne bismo se ovoliko smarali, za mnogo kraće vreme bismo sasvim lako utvrdili da se slažemo da se - nikako ne slažemo.
Meni se učinilo da ti stvarno misliš na regionalnu saradnju i Balkan, (odnosno JIE) jer u regionu niko odavno ne misli o SFRJ (niti ima potrebe).

Znaći narodi SFRJ regiona su niko?

Ovo se uklapa u bahatu sliku političara za koje narod postoji samo ako treba da plaća, puca ili da da svoj glas!

Ova bahata slika Regiona nastala je zna se u određenim krugovima političkog strukturiranja Nove Evrope a tzv. regionalna saradnja je sadržajno usmerena na nekoliko ciljeva.

Regionalci naravno nemaju potrebe ni da spoznaju pravo stanje u narodu već im je dovoljna njihova The Kreativna Politika koja isključuje narode a njihovu ličnu volju, oslobođenu pritiska rečenog naroda, stavlja na pijedestal samoproglašene božanstvene volje.

Naravno tu je i The School za te kadrove, gde se lično upoznaju stiču isto "obrazovanje" i mnogo toga još, i kojima je narod regionalna.....
ispuni po želji, mada je meni najdraža Garašaninova deskripcija naroda.

Regionalna saradnja nije ništa drugo do birokratisanje na nivou Regionalne Mesne Zajednice sa ustaljenim šablonima, posebnim rečnikom(primer sustainability) curica za sve, economy, politics, development itd. prevedena na srpski kao održiv/a. Nešto napriliku kao freehandov "nači" koji se vukao blogom nekoliko meseci a omiljen bio svima koji odmah prihvataju sve nametnuto, pa makar bilo i glupost.

Regionalna mešetarija mene potseća na nekadašnju Međuopštinsku Konferenciju ali i na izvesni URS koji kad dođe na vlast, a uvek ponovo dolazi, izaziva teške poremećaje na državnom nivou, sprovodeći politiku svog nivoa na kome:

jer u regionu niko odavno ne misli o SFRJ (niti ima potrebe).

se potpuno zaboravlja narod i istorija bolesti a pacijent(narod/i) i sve što uz njega ide, leči placebo sredstvima, u narodu poznatom kao prodaja magle.

cerski

Gordanac:
To je kontekst reči "regionalna saradnja" gde je regija i prostor bivše SFRJ i ono što se zove "Zapadni Balkan" i cela Jugoistočna Evropa koja uključuje i Tursku. Prinsipi saradnje su isti, bez obzira na teritoriju na koju se odnose.

Poznat mi je kako kontekst i koncept, tako i veliki broj osoba, koje su se školovala za buduće lidere ove/ih regionalne/ih priča, kao i činjenica da ova Regionalna bajka, nastala potreboma koje mi ne izgledaju zdravo.

Jedino novo, u celom konceptu regionalna saradnja, je spoznata potreba postizanja istog nivoa obrazovanosti lidera, isti principi birokratskih upravljačkih mehanizama, međusobno lično poznanstvo budućih kadrovika, kao i ceo program Harvard Kennedy School of Government kao i još ponekih ustanova iste namene od manjeg značaja.

Ono što zabrinjava je da se ovim procesom stvara posebna kasta javnih administratora(public administrators) koja sa samom administriranom publikom nema ništa zajedničko, a što sam i naglasio. Inače koncept nije nov nastao je u Rimskoj Imperiji(Pokrajinski Guverneri i prateća administracija).

Stvaranje novog sloja, od subjekta upravljanja otuđene birokratije i koncentracija enormne moći, u rukama povezanih osoba i povezanih interesa, dirigovanih iz jednog centra, niti nosi slobodu izbora niti doprinosi pravoj demokratiji. Da ova kasta narod/e i ne primećuje, si sama navela:

jer u regionu niko odavno ne misli o SFRJ (niti ima potrebe).

Pre pojave ove vrste public administratora(indoktriniranih jednom globalističkom idejom), smo imali kadar koji je školovan na lokalnom(državno školstvo, Fakulteti Upravnih Nauka) planu, odlikovalo ga je odlično poznavanje lokalne situacije kao i potrebe lokalnog stanovništva a sama održivost(sustainability) je cenjena u odnosu na realne lokalne potrebe pojedninačnog društva i njegove nacionalne države, i sagledavanje istih u kontekstu cele Regije, a ne na potrebe udaljenih centara moći.

Sadašnje administriranje na regionalnom nivou kao i kadar(jednogodišnji kurs, sa mogućnošću četvorogodišnjeg školovanja) koji se štancuje na ovim kursevima, jednostavno nema dovoljno znanja a još manje motivacije i interesa za lokalnu problematiku, niti je osposobljen i motivisan za rešavanje problema lokalnog stanovništva koje je, složićeš se, deo društvenog paketa koji čini Regiju. Da ovo prilično parališe lokalnu demokratiju nije potrebno ni reći, a da se Regionalna rešenja očekuju kao nešto Odozgo je pre praksa nego teorija.

Ovakvim pristupom školovanju public administratora je non-profit management, postao vrlo profitabilno zanimanje u samoj hijerarhiji globalnog managementa.
Uzimajući ovo u obzir nije ni čudo da Regionalni kadar, svoje mesto u Regionalnim Organizacijama shvata kao stepenicu hijerarhijske piramide u svom usponu na međunarodne, nad nacionalne ili pak UN funkcije.

Naravno iz ovoga proističu i opravdanja, potrebe za doživotnim Kadrom istih ljudi na administrativnim funkcijama u službi sistema koje iznosi u punoj naivnosti(?) Božidar Đelić:

"Kada će nam biti bolje"
str. 37
Božidar Đelić,
izdanje Službeni glasnik i dr. (24.000 primeraka!?)

sledećim rečima:
citat:

"To je razlog zašto u razvijenim društvima iste osobe vode tokom svoje karijere razna ministarstva, a ne samo zato što je tamo politika doživotna profesija, u kojoj se začaurila neka mikroelita."
Kod Bože je taj kadar zanatski kadar, a on sam je kako na istoj strani kaže "ispekao zanat," što ga čini podobnim(nije jedini) za doživotnu funkciju.

Dakle, nije u toj i takvoj globalnoj demokratiji, osnovna motivacija public administratora neko hipotetično dobro naroda, već je motivacija karijera i uspon u nakaradnom globalizacionom procesu koji se pred našim očima odvija.

U razvijenim društvima koja su predhodila "neoliberalnoj revoluciji" do osamdesetih godina, motivacija public administratora je bila služba interesima lokalne sredine, u sadašnjim uslovima njima je motivacija viši upravljački nivo sa većim privilegijama i prinadležnostima.

Kako se od opštinskog referenta ONO i zaštite stiže na visok nadnacionalni nivo, ili kako se od savetnika ministra postaje faktor na međunarodnom planu je postalo osnovna motivacija ovih Upravljača a narod kao što ti i sama reče, o njemu niko i ne priča.

Pretvoriti Non Profit Management u profitni nije demokratski proces već je posledica neoliberalne koncepcije sveta započete tzv. Revolucijom sa pratećom privatizacijom svega, u osamdesetim godinama prošlog veka, koja više nije omiljena ni u teoriji a ni u praksi nacionalnih država.

cerski

gordanac 13:57 11.11.2012 / *novo
Re: ***
Koliko je teško da se razume "o zajedničkoj državi Slovena kao poliitčkom projektu ne misli niko"?
Nema to veze ni sa jednim od navoda u tvom komentaru, nikakve veze.

Ja ama baš nigde nisam spomenuo SFRJ koja izgleda tebi ne izlazi iz glave, naprotiv ja komentarišem politički management koji sa SFRJ nema apsolutno, šta apsolutno, najpsolutnije nikakve veze.

U 17 do 13 godina nakon završetka ratova - postoji volja za regionalnom saradnjom nastalih država, a o oblicima, snazi i dobrim posledicama te saradnje odluke se donose u - nacionalnim državama, nekad u skladu sa EU, nekad mimo.

Ne vidim šta je u toj Volji novo? Pa bre regionalna saradnja postoji od kada postoji ovaj svet a jedno je činjenica da niti ste vi sadašnji političari smislili termin regionalno niti termin saradnja.

I nije nikome nametnuto da "ne misli", naprotiv - volja da zajednička država (Jugo)Slovena prestane da postoji je bila većinska trenutkom u kojoj su joj nestali temelji ugrađeni u Berlinski zid

Temelji zajedničke države Južnih Slovena odnosno SFRJ su nastali dobar broj godina pre ikakvog Berlinskog zida u državnoj formaciji Kraljevina SHS. Berlinski zid nema sa nastankom SFRJ nikakve veze a još manje su temelji SFRJ u Berlinskom Zidu.

O projektu nove zajedničke države ne misli niko, o oblicima dobre saradnje - svi.

Ko uopšte osim tebe ovde spominje neku novu zajedničku državu!?

Uzgred odakle strah nacionalnih birokratija od hipotetične "nove države," Južnih Slovena, koja postoji samo u njihovim glavama?

Svakom je prilično jasno da šanse za formiranje neke nove Jugoslavije u sadašnjem istorijskom trenutku nema, ali strah od te ideje kod tebe provejava iz svakog posta, ovo je naravno moj utisak.

- tada je postojao izbor da se donose odluke o mirnom raspadu (razlazu) ili o - ratu. I odluka je tad doneta i u godinama koje su sledile izvršena, sa strašnim posledicama.

E baš ti fala na odstupanju od zahteva za lustracijom ili nedobog sudskom presudom po ovom pitanju.
Svodi se na: odluka je tad doneta, niko nije kriv(odluke se moraju poštovati i izvršiti), posledice su strašne a nove odluke(koje se takođe moraju poštovati i izvršiti) će doneti još dizastroznije posledice u čega sam siguran.

U blokovskoj podeli sveta koja još uvek traje, mnogi ne shvataju da je sledeća konfrontacija neizbežna, a ne mogu da se otmem utisku da spadaš u te.

Regionalna saradnja je kao što rekoh postojala, mnogo pre nego što je nastala nacionalna politika, i samim tim niti postoji neka naročita potreba za njenim isticanjem, kao nečim novim, nit je taj nivo od bilo kakvog osim regionalnog uticaja i/ili značaja. Jednostavno je platforma za nezbrinute funkcionere čiji je najveći domet regionalna politika.

U globalizovanom svetu, koji to još ni izdaleka nije, promena upravljačkih struktura je MUST, a kako se te promene odigravaju pred našim očima sam i napisao, regionalne strukture koje su sada "lip service," će zameniti upravljačke strukture sa konkretnom moći u doglednom vremenu, jer taj put je neizbežan.

Prepustiti oblikovanje tih novih struktura regionalne moći, udaljenim centrima krupnosg svetskog kapitala, je ravno pismenom Zahtevu za katastrofu i kaldrmisan put u globalnu diktaturu.

Sa prošlošću kao i sa SFRJ sve ovo nema nikakve, ama baš nikakve veze.

I ostavi se SFRJ ja pišem o budućnosti političkog management-a na globalnom nivou a ne o SFRJ ili "lip serviziranju" svakodnevne lokal-regio-politike, regionalnog Liderstva, jer sam sit toga još od Tadića.

cerski

Stevie i Marley

Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni.

samoživost ili nezainteresovanost
sasvim svejedno
su najveća glupost
ljudska