Šta nas čeka i koliko dugo...

evo šta o Misiji EU kaže ministarka inostranih poslova Kipra , koja nas najžešće podržava i neće priznati nezavisnost:
," kiparska ministarka inostranih poslova Erato Kozaku Markulis izjavila je da „misija EU nema nikakve veze sa nezavisnošću Kosova” jer su to dva, kako je rekla, „potpuno odvojena pitanja”.
A evo kako se očekuje da će reagovati države Evrope u vezi proglašenja nezavisnosti Kosova:
PRIZNAĆE NEZAVISNOST
NEMAČKA - Berlin je dugo imao rezerve. Stav je promenio posle neuspeha pregovora koje je vodila "trojka" EU, koju je predvodio nemački diplomata Volfgang Išinger. Berlin se sada zalaže da priznanje Kosova i slanje misije EU za pravosuđe i policiju idu istrovremeno.
VELIKA BRITANIJA - London je od početka zastupao tvrdu američku liniju da je nezavisnost Kosova neizbežna. Britanci su se zalagali da se prvo prizna nezavisnost Kosova, pa da se onda pošalje misija EU.
FRANCUSKA - Izborom Nikole Sarkozija za predsednika, Francuska se potpuno stavila u liniju proalbanskog stava Vašingtona oko pitanja nezavisnosti Kosova.
ITALIJA - Rim je poslednja zemlja iz zapadnog dela Kontakt-grupe koja se priklonila namerama za priznavanje nezavisnosti KiM. Sve do proleća 2006. godine, Italija je bila protiv otcepljenja južne srpske pokrajine.
BELGIJA - Brisel je od početka procesa odlučivanja imao proalbanski stav, tim pre što nekoliko uticajnih političara u Belgiji u svojim izbornim jedinicama imaju značajan broj glasača koji su poreklom Albanci sa Kosova ili iz Albanije.
HOLANDIJA - Hag je, kao i uvek u ključnim pitanjima, sledio stav Londona. Istini za volju, Holanđani su pravili velike probleme oko pravne osnove za slanje misije EU na KiM, ali su na kraju dali svoj pristanak da je Rezolucija 1244 dovoljna za pravnu bazu.
LUKSEMBURG - Nepisano je pravilo da članice Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg), pre svakog Saveta ministara spoljnih poslova EU, usaglašavaju svoje stavove oko najvažnijih pitanja, tako da će i oko Kosova najbogatija država EU biti na liniji svojih velikih suseda.
FINSKA - Činjenica da je bivši predsednik Finske Marti Ahtisari bio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore o statusu KiM, odredila je poziciju Helsinkija. Iza svega što je napisao i rekao Ahtisari, stoji vrlo čvrsto finska vlada.
PRIBALTIČKE REPUBLIKE (Letonija, Estonija, Litvanija) - Za bivše sovjetske republike dovoljan motiv da budu za nezavisnost Kosova je što je Rusija protiv toga. Istovremeno radi se o zemljama koje su članice NATO i vrlo proamerički nastrojene.
ŠVEDSKA - Karl Bilt je značajno zaokrenuo politiku Švedske prema Srbiji u pozitivnom smeru, ali u kosovskoj problematici, Bilt će slediti svoje kolege Milibanda, Štajnmajera i Kušnera.
DANSKA - Nije tajna da, kada se radi o važnim pitanjim u EU i pogotovo njenoj spoljnoj ili komšijskoj politici, Kopenhagen pre nego što digne ruku pogleda u pravcu Londona, što znači da će i Danska biti među prvim zemljama koje će priznati Kosovo.
POLjSKA - Varšava se nije mnogo mešala u pitanje rešavanja statusa KiM i držala se po strani. Poljaci koji važe za najveće amerikanofile u EU, slediće politiku Vašingtona i "četvorke" EU u Kontakt-grupi.
IRSKA - Dablin se, poput Varšave, držao rezervisano u procesu rešavanja statusa Kosova, sledeći u tišini politiku najvećih zemalja EU.
PORTUGAL - Malo je reći da su Portugalci odahnuli kada je postalo jasno da status Kosova neće biti rešen tokom njihovog predsedavanja EU u drugoj polovini 2007. godine. Ako je i bilo nekih nedoumica u Portugalu oko priznavanja nezavisnosti KiM, one su nestale tokom njihovog predsedavanja EU.
AUSTRIJA - I Austrijanci su imali značajnog predstavnika u procesu rešavanja statusa Kosova - Alberta Roana. Nedoumice u delu javnosti izazivala je afirmativna politika u pogledu evropskih integracija Srbije. Austrijski kancelar Alfred Guzenbauer poslednjih dana donekle je ublažio stavove.
SLOVENIJA - Sličnu poziciju Beču ima i Ljubljana, s jedne strane, kao predsedavajući EU i kao član tzv. Regionalnog partnerstva (Slovenija, Austrija, Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka). Slovenci su vrlo zdušno radili na približavanju Srbije EU, ali su i, doduše, manje glasno od Beča, govorili da će priznati Kosovo.

NEĆE PRIZNATI ODMAH
GRČKA - Atina je od početka imala vrlo nakolonjen stav prema Srbiji i pokušavala je da pronađe neko srednje rešenje koje ne bi bilo ponižavajuće za Beograd, ali nisu u tome uspeli. Jedini instrument koji im ostaje u rukama jeste da ne priznaju Kosovo odmah.
SLOVAČKA - Bratislava je nekoliko puta podizala glas protiv nezavisnosti, zato što se boji da bi mađarska manjina u Slovačkoj mogla da krene putem secesije. Međutim Slovačka nikada nije to uradila na samitima NATO. Kada su tu Amerikanci, Slovaci Kosovo nisu pominjali.
RUMUNIJA - Što važi za Slovačku, važi i za Rumuniju. Sva glasnost u protivljenju nezavisnosti Kosova, nestaje kada su prisutni visoki funkcioneri Sjedinjenih Država.
BUGARSKA - Neće biti među prvim zemljama koje će priznati Kosovo. Sofija, s obzirom na to da je komšija Srbiji, vodiće vrlo obazrivu politiku i neće žuriti s priznanjem.
MAĐARSKA - Zbog dobrosusedskog odnosa sa Srbijom i priličnog broja Mađara u Vojvodini, biće uzdržana sve dok može.
ŠPANIJA - Premijer Sapatero je vrlo jasno stavio do znanja da priznavanje nezavisnosti Kosova ne može da bude na dnevnom redu u Madridu dok se ne završe parlamentarni izbori 9. marta i ne formira se nova vlada.

NEĆE PRIZNATI KOSOVO
KIPAR - Zbog svojih unutrašnjih prilika, vlada u Nikoziji neće priznati Kosovo. Ne zato što podržavaju Srbiju, već zato što se boje da bi nametanje rešenja, što se upravo radi u slučaju Kosova, moglo da bude presedan za nametanje rešenja i njima oko problema Severnog Kipra, koji je pod upravom Turaka.

KONTRADIKTORNI STAVOVI
MALTA - Čelnici mediteranske države EU imali su nekoliko kontradiktornih izjava oko nezavisnosti Kosova. Ipak, poslednje informacija kažu da su u La Valeti spremni da vide kako će se stvari odvijati, pa će onda slediti većinu u EU.
ČEŠKA - U Pragu postoje različita mišljenja među političkom elitom oko priznavanja nezavisnosti Kosova, a razlike su uočljive između stava Vlade i parlamenta. Dosad, češki državnici nisu ni na jednom značajnom skupu EU glasnije ustajali protiv nezavisnosti KiM, ali nisu bili ni glasni kao Rumuni, Slovaci, Kiprani ili Grci.

To dosta indikativno odslikava poziciju Srbije koju sama pogoršava što neće sa EU.

Nama ulazak u EU za sada nije uslovljen priznavanjem nezavisnosti Kosova, tako da nema potrebe da skacemo pred rudu.

Mnogo je vaznije zavrsiti saradnju sa Tribunalom i jasno se opredeliti o potpisivanju SSP ukoliko u njemu nema pominjanja Srbije bez Kosova. (koliko sam ja razumeo u tom dokumentu se pominje samo rec Srbija u nazivu nase drzave, znaci nigde se eksplicitno ne iskljucuje Kosovo).

Ono sto je medjutim nedopustivo je to da mi vrsimo bilo kakvu ekonomsku blokadu dela sopstvene teritorije. Mi mozemo da sasvim cool ne priznajemo nezavisnost Kosovu, ne moramo da dizemo neku narocitu frku oko toga.

Ako se priznavanje Kosova sutra pokaze kao uslov za ulazak u EU onda mozemo otvoriti to pitanje, posle javne rasprave i prezentovanja svih relevantnih cinjenica narodu i referenduma istog. (tehnicki na tom referendumu bi trebali da ucestvuju i albanci sa Kosova sa obzirom da ih jos uvek priznajemo kao svoje gradjane, samo moraju da se upisu u biracke spiskove)

Sa obzirom da Kipar nikada nece priznati nezavisnost Kosova, sto verovatno znaci i to da ne mogu uopste ni pokrenuti integraciju istog u EU, jer ga ne priznaju sve clanice, verujem da ce morati da pritisnu nas za priznavanje kako bi stavili Kipar pred svrsen cin.
Ili naravno mogu da isclane Kipar i uclane Kosovo (i Tursku).

Iznad vrata sada stoji firma 12 mart. Da li je moguće da radikali idu toliko drsko bez ikavih obzira. Pa to je neverovatno.To pokazuje da je sadašnja garnitura umešana u to ubistvo.

a ja se pitam šta na to kaže gradska vlast? na vlasti u gradu je još uvek DS , a zemun je još uvek samo opština beograda. zašto vd gradonačelnik, zamenica gradonačelinka ili makar gorica gajović, koja vedri i oblači za sve, ne reaguje?

Pa uvek mozete da nadjete nekog ko je odgovoran za to u gradskoj upravi i obratite mu se. Postoji mogucnost da jednostavno ne znaju za to?
Nakon toga lepo objavite kome ste se tacno obratili i sta vam je rekao ovde na blogu i ako ne bude islo samo od sebe, organizujemo se i malo "poguramo".
Pitanje je samo kako zakon regulise ovakvu situaciju, u najmanju ruku B92 moze da napravi jednu kratku reportazu o toj radnji i vlasniku i ljudima u opstini koji su dozvolili da se registruje to ime?

...i da smo najtalentovanija sportska nacija i da imamo Teslu

A kad mi tamo a ono mi imamo Cecu, Karleusu, Pink, Grand, fudbalsku mafiju, drumsku, carinsku, profesorsku, djubretarsku..., 2,2 miliona glasaca radikala, Obraz, Dveri....