Док се, како чујем, у неким државним органима још не зна хоће ли њихови службеници радити или неће на „српску Нову годину", руководство Дома здравља „Звездара" (за њих знам) је већ преломило, тако да се данас на једној огласној табли у том здању могло видети ово обавештење:
Међу онима сам који не одбацују a priori сваку идеју о афирмацији неких „старих вредности". Јер, знамо да је једна политичка снага у једном тренутку прилично насилно умела да „утерује" нове вредности и истерује старе. Ваљда се револуције зато и зову револуције.
Али, зашто се вредностима називају сваког смисла лишене навике? Може ли се у прослави „српске Нове године" наћи некакав смисао, осим ако га не тражимо у изговору за репризу слављења или у ирационалном везивању националног идентитета за коришћење нетачног календара?
Шта је на уму имала глава (осим пуких популистичких мотива) која је предложила да се дâ препорука да 14. јануар буде нерадни дан, не могу да докучим. Шта на уму, већ годинама, имају они који затварају општинске управе и између датума јануарских празника, такође не могу да појмим. Читам да је сада Градска управа Новог Сада званично прихватила Препоруку, а видесмо да се дух „српске Нове године" шири и здравством. Па, да, нико од њих се није пронашао у делу Препоруке: „... сви други чија природа делатности, односно технологија процеса рада, захтева непрекидан рад, препоруку треба да спроведу тако да обезбеде непрекидно обављање делатности како не би настале штетне последице за грађане и привредне субјекте."
Шта каже Зоран Мартиновић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике?
‒ Процењујемо да ће државни органи и локалне самоуправе прихватити ову препоруку. На послодавцима је, да ако прихватају препоруку владе, донесу одговарајућу одлуку о томе, што је основ за остваривање права запослених, укључујући и исплату одговарајуће дневнице онима који ће радити 14. јануара.
Значи, ако „државни послодавац" прихвати Препоруку, из буџета ће бити плаћен нерад онима који не буду радили, и, додатно, рад онима који ће морати да раде. Платиће то и они чији послодавци не буду благонаклони. Платиће и они пацијенти који су имали заказано за 14. јануар, који ће можда тога дана и доћи, па ће опет морати да долазе да изнова заказују или ко зна колико дуго чекају прегледе.
Али, да ‒ да Препорука не би остала само то, г. Државни Секретар је изволео дати још једну ‒ незваничну: „... да би, ако се на основу ове препоруке покрене иницијатива да 14. јануар из традиционалних, верских па и угоститељско-туристичких разлога и убудуће буде нерадни дан, то требало уредити изменама Закона о државним празницима и то што пре да се не би сваке године понављала препорука Владе Србије."
Пожурите, даме и господо, ово никако не може да чека!