Елем, на огласној табли Гимназије у Лебану дочекало нас је обавештење, тачније оставка директора.
Занимљив почетак радног дана. Нисам из Лебана, радим у Гимназији већ три године, упознао сам дивне и мање дивне људе, али пре свега и изнад свега дивне ученике.
За три године ученици Гимназије, уз помоћ својих наставника, остварили су бројне успехе:
1. Сваке године републички победници из биологије, историје, физичког васпитања, српског језика и књижевности, математике, физике... Школа пуна признања и награда.
2. У школи ради театар "Гимназијалац" који је, такође, постигао изванредне резултате, о којима се писало. Највећи успех постигао је на Фестивалу аматерских позоришта Србије у Кули, 09 – 17. септембра 2011. године са представом "Породичне приче", писао је у Печату и уважени Рашко Јовановић.
3. Школа има и свој часопис "Огледало" који је награђен од стране Министарства просвете и Друштва за српски језик и књижевност у категорији најбољег средњошколског часописа. За часопис су писали и уважени блогери: Јелица Грегановић, Гордана Чомић, Ана Радмиловић, Бојана Маљевић, mikele9, Владимир Петровић, nsarski, Предраг Брајовић....
4. Школа трећу годину за редом има учеснике у ИС Петница, ове године чак 12 ученика похађа курсеве у Петници, од тога готово сви постигну изванредне резултате.
5. Школа је остварила сарадњу и са Регионалним центром за таленте, те су ове године 17 гимназијалаца полазници овог центра.
6. Ученици и наставници Гимназије учествовали су у пројекту Креативна школа, и сва четири рада наших гимназијалаца ушла су у Базу знања "Креативне школе".
7. Две године за редом ученици наше Гимназије учествују ликовним радовима у пројекту EU PROGRESA за календар 2012. као и календар за 2013, и освајају награде.
8. Ученици су учествовали и у пројекту Театра за етнички дијалог.
9. Школа има свој сајт: www.gimnazijalebane.edu.rs и радио у пробној фази.
Да не набрајам више, доста тога сам изоставио -- за све активности и ученици и наставници су имали подршку директора, готово безрезервну. Можда све ово за неког и није од великог значаја, али за Лебане које спада у ред наијсиромашнијих општина јесте велики успех. Дакле, три године за редом гиманзијалци са својим наставницима, а на челу са директором, широм Србије промовишу себе, а и Лебане -- од Београда, Петнице, Тршића, Ваљева, Краљева, Ниша, Куле, Новог Сада... Кад год је била која лепа вест о Лебану, била је захваљујући гимназијалцима. За оне мање лепе вести били су задужени политички оци у Лебану.
И, сад, дошло је опет до прмене власти, и, наравно, мора да се промене и директори, сви који нису подобни, без обзира радили они свој посао добро или не. Да не би себе изложио понижењу, директор Гимназије је поднео оставку, део оставке преносим:
Уважена господо,
Министру просвете, науке и технолошког развоја
др Жарку Обрадовићу
Начелнику школске управе Јабланичког округа
Томиславу Симоновићу
Школском одбору Гимназије у Лебану
Подносим оставку на дужност директора Гимназије у Лебану због незапамћених претњи, уцена и притисака нада мном, над родитељима и професорима, члановима Школског одбора Гимназије у Лебану, с обзиром да је једна партија – као свој ,,ратни плен“, у непринципијелној коалицији, коалиционим споразумом, ,,добила“ Гимназију у Лебану.
.............................................................................
Да би зауставио даље непријатности и омаловажавања професора, родитеља и ученика Гимназији у Лебану, као и саме установе, одлучио сам се за оставку, јер јуриши неће престати све док се политички циљеви из коалиционог споразума не реализују.
Подносилац оставке,
Зоран Б. Младеновић
Е, сад: докле овако? Докле неко мора да лети због тога што политички није подобан?
П. С. Иначе, да додам -- с обзиром да сам, како неке колеге воле да се изразе, добро сарађивао са директором, политичка хајка се наставља, не само на директора, већ и на све оне који су са њим сарађивали...
Данас ми је пар колега рекло: "Буди опрезан, говоре како ће ти спаковати кофере и вратити те тамо одакле си дошао. Зато ти је боље да ћутиш и да не причаш много."
Е па, макар ми већ сутра "спаковало кофере", да ћутим нећу, нити умем. Нисам ћутао ни старом директору, не желим ни новом -- јер школа је место у којој се мисли и разговара, а није војска да се испуњавају наређења.
П. С. Не знам ко ће нам бити нови директор, али му желим много успеха у раду.
Свако ко ради, желим да га подржим, и свако ко се искрено бори за интерес ученика, имаће моју подршку.