Гошћа ауторка: golubica.bg
Ћирилица или латиница? И једно и друго!
Драги моји, стигли резултати, а са њима и мој привремени прелазак на ћирилицу :). Схватила сам да никад не куцам на ћирилици, па реших да мало променим, чисто да ми остане у прстима. Осим за пар кратких извештаја, нисам је користила сигурно 7-8 година, па ако видите негде лј или нј, не замерите :). Па да почнемо, чека вас подугачак блог за доста бројки и графикона, али надам се да ће упркос томе бити интересантан.
У анкети је учествовало 1420 људи, 646 (45,5%) мушкараца и 774 (54,5%) жена, од којих је најмање 400 дошло са овог блога. С обзиром на то да је истраживање спроведено на интернету, узорак није репрезентативан за читаву популацију, али јесте за ону релативно високообразовану која свакодневно пише/куца:
Ех да стварно имамо оволико високообразованих, где би нам крај био...
Што се географије тиче, 27,47% учесника је провело највећи део живота у Војводини, 49,55% у Београду и околини, 13,49% у Шумадији и западној Србији, 8,49% у јужној и источној Србији, а 1% на Косову и Метохији.
Које писмо?
А сада оно најинтересантније - резултати саме анкете. Иако сам очекивала да ће се и у писању руком чешће користити латиница, демантоваше ме бројке: отприлике је пола-пола. 45,84% испитаника углавном користи ћирилицу када пише руком, 47,26% углавном користи латиницу, а 6.9% је рекло да подједнако користи оба писма. Интересантно је и да тај избор означава готово доминантну употребу једног писма, пошто они који користе махом ћирилицу то чине 88,57% времена, а „латиничари" пишу латиницом 84,99% времена. За куцање се слика драстично мења: преко две трећине испитаника најчешће користи латиницу.
Зашто?
Испитаници су могли да одаберу колико год су желели унапред понуђених одговора. Понуђене опције су одабране на основу најчешћих одговора 100 испитаника који су интервјуисани пре саме анкете. Међутим, ти одговори нису довољни да обухвате све могуће разлоге употребе одређеног писма, па су испитаници имали могућност да додају још неки у поље предвиђено за куцање. У табели се налазе проценти одабира понуђених одговора, а у наставку ћу се задржати на додатним одговорима.
Испитаници који преферирају ћирилицу када пишу руком навели су разлоге који се могу груписати у неколико категорија: емотивни разлози („волим ћирилицу", „ћирилица је топлија", „инат!"); брже писање и/или лепши рукопис на ћирилици; очување културе и националног идентитета, спољашњи утицаји (родитељи, школа); жеља да се ћирилица не заборави, али и то да је ћирилица боље прилагођена српском језику. За испитанике који углавном пишу латиницом неке од категорија су исте, као на пример лепши рукопис / брже писање на латиници и емоције („мрзим ћирилицу", „волим латиницу", „за инат националистима"), али многи су били практичне природе: свакодневно писање на страним језицима, живот у иностранству, литература која је углавном на латиници, као и лакше комбиновање са стручним терминима, латинским називима, разним симболима итд. Неколико испитаника је навело и да пише латиницом јер не одобравају државно форсирање ћирилице, а посебно занимљива је група од десетак испитаника који пишу штампана слова латиницом, али писана ћирилицом.
Интересантно је да 76 (5,35%) испитаника који су рекли да подједнако користе оба писма када куцају скоро уопште нису они исти који то чине у писању. Само 6 испитаника је дало тај исти одговор на оба питања. И поново, испитаници се држе свог избора и најчешће користе једно писмо, била то ћирилица или латиница, преко 80% времена.
Додатни разлози за куцање ћирилицом могу се груписати у емотивне („много се лепо осећам кад користим ћирилицу", и наравно, „из ината"); очување културе и националног идентитета, али неколико испитаника је навело и да им ћирилица делује професионалније. Испитаници који куцају латиницом навели су да то чине између осталог и јер нису инсталирали српски језик, а и сама тастатура је на латиници; јер често куцају на страним језицима, па им је лакше да користе енглеску тастатуру и за српски; зато што је софтверска подршка за ћирилицу лоша, а фонтови ружни, и зато што им је незгодно да константно пребацују језик на компјутеру, посебно јер се и распоред интерпункцијских знакова мења. Неколико је навело и емотивне разлоге, а интересантно је да су у овој групи испитаници у поље за куцање додавали да ћирилицом куцају само кад морају, односно када је обавезно.
Потписивање и формулари...
Од 651 испитаника који углавном користе ћирилицу када пишу руком 20 њих (3,24%) се потписују латиницом. Међутим, од 647 испитаника којиуглавном користе латиницу, 179 (26,70%) се потписују ћирилицом! Зашто је ово важно? Потпис је својеврсна потврда идентитета, како метафоричка, тако и буквална. Испитаници који најчешће користе латиницу а потписују се ћирилицом тиме потврђују да је ћирилица на неки начин и даље део њиховог „писаног" идентитета, и то симболички прилично важан део. Било је и за очекивати да ће се далеко више људи потписивати ћирилицом иако обично пишу латиницом него обратно, али бројка од преко 25% је превазишла сва моја очекивања.
Ако би попуњавали формулар који није на писму које обично користе, око две трећине испитаника би га попунило на писму на коме је и одштампан. Нема никакве статистички значајне разлике у понашању оних који углавном користе ћирилицу (64,4% би променило писмо) и оних који углавном користе латиницу (68,4% би се „пребацило").
Закон
Што се тиче ставова према Закону о употреби језика и писама, мишљења су потпуно подељена: отприлике подједнак број испитаника сматра да је законско решење које потенцира ћирилицу неопходно или пожељно (зелена боја на графикону), односно непотребно, контрапродуктивно или непожељно (црвена боја).
У пољу за додатне коментаре, мишљења су такође подељена: док једни сматрају да је законско решење одлично; други помињу непрактичност означавања имена улица искључиво на ћирилици, посебно због странаца; трећи сматрају да кад се већ користе два писма, оба треба да буду у службеној употреби; четврти да не треба уопште форсирати ћирилицу, пети...
61,1% испитанка сматра да је ћирилица угрожена, а готово исти број (61,2%) би, када би морали да бирају, одабрали ћирилицу као једино писмо српског језика. А што се става према самој диграфији тиче, 1281 испитаник (90,2%) сматра да је то предност, а 139 (9,8%) да је мана.
Шта нам ово све говори?
За почетак, нешто врло очигледно: већина људи преферира да куца на латиници, што из навике, што због других практичних разлога. Мислим да се можемо сложити да је куцање ћирилицом објективно мање практично од куцања латиницом, или чак ошишаном латиницом, али не толико колико се генерално сматра. Међутим, ако су сви остали фактори једнаки, као што је то случај у писању руком где нема апсолутно никакве разлике у томе којим се писмом користимо, српска диграфија се показује у пуном сјају: оба писма се користе готово подједнако. Међутим, то не важи за саме индивидуе, пошто се и у писању и у куцању, испитаници генерално држе свог избора и користе једно писмо у преко 80% ситуација, а број оних који подједнако користе оба писма је и за писање и за куцање испод 7%.
Разлози за избор одређеног писма су бројни, али преовлађује мишљење да је латиница далеко практичнија, док резултати показују да је однос према ћирилици прилично емотиван. Трећина испитаника који преферирају ћирилицу сматра да је и писана и куцана ћирилица лепша од латинице, а коришћење ћирилице се везује за очување српског културног и националног идентитета. Међутим, чак и међу испитаницима који се махом користе латиницом релативно мали број сматра да је латиница лепша од ћирилице. Такође, више од четвртине ових испитаника бира да се потписује латиницом (и сама сам била једна од њих док нисам отишла у иностранство). И кад смо већ код емоција, морам кратко да се осврнем на концепт српског ината који се неизоставно појавио и у одговорима на питања о употреби ћирилице и латинице :).
Закон као закон, никад не може да буде потаман свима, али је та тема директно повезана са питањем које ми је изузетно интересантно: да ли треба законски штитити било који сегмент језика, укључујући и писмо? Ако да, докле то треба да иде? Једно је штитити и промовисати употребу мањинских језика, дијалеката и угрожених језика, али је потпуно друго стварати нови језик тиме што ће се означити као званични језик неке земље у уставу исте. Судећи по подацима о писању руком, ћирилица није баш толико угрожена као што то делује у електронској форми или на улици. Докле год има довољно људи који ћирилицом пишу, неће јој претити нестанак. Али шта ако се и то промени, па подаци о употреби ћирилице у писању почну да личе на оне у куцању? Да ли би тада било оправдано инсистирати на употреби ћирилице, ако треба и законски?
И кад смо већ код тога, како промовисати (не наметати) употребу ћирилице у куцању? Ја релативно често читам текстове на ћирилици, али сам се искрено изненадила кад сам схватила колико дуго је нисам користила за куцање. А није тешко (осим наводника, и даље ми није јасно зашто притиском на исту потпуно исту типку некад добијам ово «» а некад ово „ " ) и фина је вежба да се додатно концентришете на оно што пишете.
Све у свему, ћирилица је далеко мање угрожена него што сам ја очекивала да ће бити. А докле год преко 90% испитаника сматра да је диграфија предност српског језика, нема разлога да се бринемо за њен опстанак. И зато, користите је, играјте се. Напишите данас мејл или списак за куповину на писму које обично не користите. Изненадите и себе и друге и сетите се колико је српски језик посебан. Надам се да ће вам пријати колико и мени док куцам ове редове... :)
__________
Овај текст је наставак блога Ćirilica ili латиница?