Za Srebrenicu su krive Seobe! Mislim, Crnjanski napolje!

ILI  NAPOLJE IZ ŠKOLE SA HAJDUK STANKOM, SVETIM SAVOM, NARODNIM PESMAMA I MILOLJUBOM U NARODNOJ NOŠNJI

Bio sam u Srebrenici -- upoznao divne ljude, i Bošnjake i Srbe, spavao u jezivom hotelu, bez grejanja i vode, ali mi je ostala u divnom sećanju. I sve to posle zlih vremena koja su  Srebrenicu zadesila. 

Ubeđen sam da bi većina ljudi iz Srebrenice na tekst koji će uslediti odreagovala sa zaprepašćenjem.
Ovaj tekst jeste poruga žrtvama, ništa manja od onih tekstova koji negiraju zločin u Srebrenici.
Bilo i ne ponovilo se!

P. S. Ako neko od ljudi koje sam tamo upoznao čita ovaj tekst, voleo bih da mi se javi. 

Tekst koji sledi na nivou je izjave estradne umetnice Maje Nikolić o tome kako bi kupila Kosovo.
Ne bi bilo loše da ljudi koji pišu ovakve tekstove imaju malo više literarnog obrazovanja, za početak sasvim dovoljno. 

Posle 99 godina ono što radi hajduk i Veselinovićev junak Zavrzan rimuje se sa Nož – žica – Srebrenica bivših pubertetlija po mitinzima i stadionima Srbije

Masovni ubica Anders Behring Breivik opravdava motive pokolja u Norveškoj: „Evropski i američki marksisti-multikulturalisti su preko NATO-a 1999. godine objavili rat hrišćanima Srbima i oduzeli im pravo da zaustave islam na svojoj zemlji. Pogrešno su napadana naša srpska braća", piše neljudsko biće koje je ubilo 76 ljudi. 

Post festum je dijagnosticirano da je skrenuo umom.

Roman Hajduk Stanko Janka Veselinovića iz 1896. obavezna je lektira 14-godišnjaka u osnovnim školama Srbije 2011. One koji svakog jutra pred ogledalom zazivaju malje na bradi Veselinović podučava kako je svaki Bošnjak balija koji „proti Smiljaniću ne može ništa". Veselinovićev pop veli: „On je Turčin, a ja sam Srbin i mi ne možemo jedan drugom dobra misliti! Gde je njegov život tu je moja smrt; gde je meni dobro, tu je njemu nesreća... Zvao se on Mujo ili Meho, Asan ili Alija, meni je dušmanin jer je Turčin! Hoćemo li i njega vešati? – upita Zavrzan. Njega nećemo. Njega ćemo klati. I priđe, zavali mu glavu pa poteže jatagan. I zadenu jatagan u grlo. Mlaz krvi šiknu. Nož se zari još dublje. I onda oturi glavu Turčinovu. Nož obrisa o njegovo ruvo. Pa diže glavu i skide kapu: Gospode! Hvala ti na ovom lepom daru! Ali gospode daj mi da dokusurim moju osvetu! Ovo je samo početak".

S riječi na nedjela
Pri kraju romana završni je udar, coup de grâce: „Baš je gadno kad se čovek bije na vrućini – veli Zavrzan, kome se opet vratila ona veselost. Posečeš Turčina, šikne mlaz krvi iz onog bičjeg vrata i poprska te, pa posle smrdiš vazdan na Muhameda!".

Posle 99 godina ono što radi hajduk i Veselinovićev junak Zavrzan rimuje se sa Nož – žica – Srebrenica bivših pubertetlija po mitinzima i stadionima Srbije.

Kad se napiše malim slovom, „zavrzan" znači „perverznjak".

Otac Gavrilo, starešina manastira Privina glava kod Šida jedan je od sveštenika koji su blagosiljali ubice i osveštavali njihova oruđa. Snimljeno je Gavrilovo blagosiljanje paravojnika iz jedinice Škorpioni uoči ratovanja u Bosni i Hercegovini. Kasnije je snimljeno kako ubijaju šestoricu Srebreničana, od kojih su trojica maloletnici. Ubili su Azimira, Safeta, Sidika, Smaila, Jusu i Dina. Između rafala razabire se poniznost: „Verne sluge Tvoje, srpski vojnici koji se u Tebe uzdaju". U srebreničkom mezarju sahranjene su desetine popinih Muja, Meha, Asana i Alija.

Sudski je dokazano da su blagoslovljeni škorpioni ubijali po istočnoj Slavoniji, kosovskom Podujevu i evropskoj Srebrenici. Gavrilo je blagosiljao „da se zna da je pravoslavlje hristoljublje, pravdoljublje i smirenoumlje".

Srbonostalgija
Za 12-godišnjake u nikad užoj Srbiji obavezne su pesme o Nemanjićima i Mrnjavčevićima, dinastijama srednjevekovne „velike Srbije" i ciklus o ličnostima i događajima za koje istorija ne zna. Za buduće je roditelje pesma nad pesmama „Bog nikom dužan ne ostaje", u kojoj se gusla: „Te ukrade nože zaovine/ Njima zakla čedo u kolevci... Noži u krvi ogrezli... Po jezeru vranac konjic pliva/ A za njime zlaćena kolevka/ Na kolevci soko tica siva/ U kolevci ono muško čedo/ Pod grlom mu ruka materina/A u ruci tetkini noževi...".

Sledi pouka bezimenog autora o viteštvu koja se prenosi s kolena na koleno: „Ako li mi ne vjeruješ kletvi/ Izvedi me u polje široko/Pa me sveži konj'ma za repove/ Rastrgni me na četiri strane".

Tako i bi.

To je lepa književnost u srpskom, dečjem izdanju.

Za antologiju narodnih pesama o ličnostima i događajima pre, za vreme Kosovskog boja i „tragediji koja je usledila" izabran je u lektiri naslov pesme Svi ostaše, gospo u Kosovu. Kao prekor đacima čiji su roditelji izbegli sa najsvetije srpske teritorije. Deo obavezne lektire su i Seobe Miloša Crnjanskog ali sa drugim, mučeničkim predznakom „o stradanju Srba u Vojvodini i njihovom teškom životu u Habzburškoj monarhiji".

Da bi se dobilo svedočanstvo male mature obavezna je knjiga Venac slave Svetog Save, koja obiluje tipicima (zbornik o protokolu crkvenih službi) i psaltirima (zbirka starozavetnih himni). Tamo 14- godišnjaci sriču Uputstvo svetitelja, koji je prema Teodosiju bogumile darivao ako pređu u pravoslavlje, a ko se „ne povinujući se, utvrđivaše u bogomrskim jeresima, ovoga proklevši a velikim beščašćem iz cele svoje zemlje izgonjahu".

U Uputstvu nečitkom za učenike svetovnih škola pominju se „bogonosni", „svetila", „zemaljski anđeli", „nebeski ljudi koji inočastvuju", „neveštastvenoga zlata krila misaona", „bogoparni orli", „podvizavanje", „Trisveto s poklonima", „metimon, -- ,,Nepostidna", „Kanon svetoj Bogorodici poj napred, zatim 'Gospode pomiluj' 40 puta, ako li je post 50 puta...".

U završnom razredu osnovne škole u ponudi su pesme o „oslobođenju Srbije i Crne Gore", iako je dvoglava zajednica prošlo svršeno vreme, a pod naslovom Usta raja ko iz zemlje trava.

Intelektualni kapital
U književnosti koja i kletve ubraja u umotvorine, za osnovce je pitalica: „Ko ti iskopa oko?" Ispravan odgovor glasi: „Brat! Zato je tako duboko".

Sve ovo objavljuje državni Zavod za udžbenike i nastavna sredstva čiji je direktor i glavni urednik Miloljub Albijanić nedavno doktorirao na privatnom univerzitetu. Doktorske studije na tom univerzitetu obuhvataju Finansije i bankarstvo, Menadžment u turizmu, Napredne sisteme zaštite, te Inženjerske sisteme u menadžmentu. Albijanić, čije se ime nije pominjalo u aferama, doktorirao je vanserijskom temom „Kvantifikacija uticaja intelektualnog kapitala na konkurentnost".

Albijanić je bio šef poslaničke grupe G17 plus u Skupštini Srbije. U poslaničkoj klupi i za poslaničku platu rešavao je domaće zadatke dece nekih poslanika. Đacima elektrotehničke škole na časovima matematike dokazao je da je svaki broj jednak broju 1. Tokom bombardovanja 1999. mobilisan je pa pušten na vanredno odsustvo da pronađe formulu kako rastrojiti NATO.

Lani je na šalter Vlade Srbije s popustom od 50 odsto istovario 8.400 bukvara, čitanki i gramatika srpskog jezika za srpsku dijasporu, koji će se deliti u privatnim školama i crkveno-školskim opštinama.

Slikao se za duplericu nedeljnika u srpskoj narodnoj nošnji začinjenoj šajkačom, vezenom lanenom košuljom i jelekom, pozirajući pored, za tu priliku ravnopravnih zastava Srbije i EU.

Tamara KALITERNA (Izvor Monitor/Peščanik, 06. 08. 2011)

Zahvaljujem se KRALJMAJMUNA