потепихом ситних каапи

i sada?
Il' je ta o kojoj pricas, neka bivsa, bila pa prosla?
Ouuuups. Indiskretno pitanje.
Ali sta cu ti, medij omogucava, ja pitala (nevaljalica).
Ne mora se odgovoriti na ovakvo pitanje.

A inace, ljuta preporuka. Jedna od najvatrenijih ikada.

Jedno malo pitanjce.
Da li je neophodno da komšinica svira baš obou?
Kod mene u kraju to nije čest izbor za instrument.
Preciznije pitanje: Da li treba menjati instrumente dok se ne naiđe na obou?
Preporuka sledi ako budem zadovoljan odgovorom:))) Ma i ako ga ne bude

P.S. Kojim putem bi život išao da je čuveni Strahinja bacio novčić u fontanu? Ti momenti bi se pamtili. Itekako:))))

Dobro jutro Gos'n Sveto,
Nadam se da ova Petcija nece smetati ovde. Treba nam samo jos oko 10 000 potpisa, ako se nastavi ovim tempom kvota ce biti ispunjena za 5 dana.
U zdravlju, imajte lep dan



Peticija za Kosovo

[Citat]

U americkom senatu pokrenut je postupak za donosenje rezolucije o otcepljenju Kosova

(sto je manje vise svima vec poznato).Onda je jedan od senatora pokrenuo na netu peticiju da bi

prikupio dovoljno glasova i stavio na izglasavanje protivnu rezoluciju. Sve je zvanicne prirode i nije

zezalica. Dajte da ne sedimo skrstenih ruku i pokusamo bar nesto da uradimo. Ne kazem da cemo

nesto da promenimo i mozda je sve reseno, ali ajde da bar probamo.
Sajt je: www.thepetitionsite.com/takeaction/905791187 .
Do sada se prijavilo oko 89 400 ljudi, a potrebno je 100000, da bi peticija bila validna. Najveci

problem je sto mnogo ljudi ni ne zna za ovo. Ako mozete prosirite ljudima koje znate.
Hvala svima. Puno Pozdrava.

[Kraj citata]

Nas dvoje kisa na putovanjima o b i l a z i. Ne mislim na ono - e bas smo imali srece, ni kap kishe uz osmeh. nego stvarno. ni kap jedna jedina svih ovih godina. Prvo je bilo ugodno, onda je bilo zacudjujuce, onda je bilo zapitano, a sad je nekako zbunjeno. Evo vidi.



Sve je pocelo u Alsace, mart 2004. Sivo nebo, siva zemlja, mokri olinjali cokoti, mokre svele kupine uz njih, mokre sume, mokre i vile i vestice i vilenjaci, i dvorci mokri i misli nam mokre. Danima napolju od svitanja do sumraka. I ne osetismo kisu. Kako sednemo u kola ona pocne, kako otvorimo vrata i krenemo da izadjemo ona stane. U ovoj crveno-zelnoj kafanici u Ribeauville smo rucali. Sirevi za predjelo, corba od povrca, peceno pile i vruca pita od jabuka. U kafani rade gazda, koji kuva, njegova plava, krupna i nasmejana gospodza koja mesi i njihova plava, bucmasta i bubuljicava devojcica koja sluzi uz stidljivi osmeh i pogleda uperenog u olajisani pod. U ovoj narandzastoj kuci malo niz ulicu, sa desne strane smo kupili vino. 6 flasa za 45 eura. Sve bela vina. Posle dve godine, tih sest flasa je vredelo sest puta vishe. Kad ti kazem da je Gewürztraminer takav da kad ga probas, vidis Ribeauville-ske vinograde u miholjsko leto, u sumrak, pred berbu, znaces valjda zasto. Smejali smo se niz one ogoljene alzaske padine, na obodima vinograda, kishi pobegulji. a ja sam sumskim vilama sakrivenim pod mokro lisce popadalo po mokroj zemlji zahvaljivala na lomnom francuskom.



Stvar je postala nesto ozbiljnija na Azurnoj obali, marta 2005. Nica je, jos uvek opasana karnevalskim tribinama, mirisala na pomorandze i mimoze, krila kishu po onim uskim ulicicama u starom gradu, sigurni smo. Udjemo u poslasticarnicu, u oci guramo u naramcima one kolace - dole testo, gore zelatirano voce i cujemo shuuuuuuuuuuuuum kishe po kamenim ulicama. Kako promolimo nos, ona stane. Evo vidis sliku iz Kana gore. Nebo leglo na kroazetu, crno i vlazno, a nama se za pete zakacila ova krpica zutog sunca i nikako da ode. Pogledamo u pravcu Karltona, tamo lije. Mi potrcimo, ona stane. O Monte Karlu da ne pricam. Tamo je bila opsta Daj mi savrsen suncan dan na savrsenom mestu u savrseno vreme zavera. I nista, ne ponesosmo nijednu kapljicu kuci.



Najgore je ipak bilo u septembru 2005 u Barseloni. Krenemo nas dvoje u zavetrini onog predivnog neresenog sa Spancima u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo, razdragani zbog toga sto su momci dobro igrali ka raspevanoj Montjuic fontani. Metroom. Isprati nas sa La Ramble nasmejana vedra letnja noc. Izadjemo na trgu Heroja, voda do kolena. Cedi se i sa lavova, i sa demona i sa bucmastih andjelcica. Samo kishe nigde. Ili udjemo u Pikasov muzej po vrelini, izadjemo u saunu, svi vuku one mokre kisobrane pola metra od sebe i pitamo ljude da li je bilo kishe, da li je STVARNO bilo kishe. Oni nas gledaju kao lude i pitaju jesmo li zaljubljeni. Pa kakve to veze ima sa ovim kishnim strajkom, molim vas lepo.



I iz Barselone, i iz Praga u septembru 2006 i iz Becha septembra 2007 ispratilo nas olujno nebo, puno gromova, puno munja, nekog besa i negde u pozadini neki dzak pun kishe. Ali kapi ne osetismo. Nas dvoje.



Eto. ситних каапи par kila za uz put, molim(o).