Brkovi

U ukrštenicama/križaljkama pod npr dva vodoravno ili devet vertikalno, tri slova su u pitanju, često se može pročitati: Ukras muškog lica. Iskusni ukršteničari, bez razmišljanja, rutinski upisuju: Brk. Kako bre brk, valjda brkovi? Više od tridesetsedam godina na licu gajim i brkove i bradu, po onom fazonu: 'oćeš li kafu ili lozu? Nemo' mi ih razdvajat! Moja stvar, reći ćete ali sam svojevremeno nosio samo ukras muškog mi lica, brkove. Prvo početkom šezdesetih u vreme Bitlsa. Uz brkove su išli i neizbežni dugački zulufi i duga kosa, metalnookviraste okrugle naočarice, prvo frula pantalone a zatim zvoncare...

I u JNA sam otišao s brkovima, Toma frizer mi ih fazonirao da se vidi gornja usna kao što je nalagalo PS, kosu skratio na dva milimetra, kad! Sve nas o'ma poteralo kod vojnih berbera čim smo ušli u kasarnu. Sednem u stolicu, brica, stara kajla, bez da je trepnuo, krene mašinicom posred glave do potiljka i onda kao: Izvini, nisam te pitao na kojoj strani ti je razdeljak! Ja punih dvadesetsedam godina, zabole me za sve, kažem: Teraj burazeru kako si krenuo. Sjebah mu zadovoljstvo. A što mi je brkove sredio! I Klerk Gejbl bi mi pozavideo. Dan, dva pre premeštaja na mostarski aerodrom, obrijem ih. Kad me video, Šiki kaže: Jebote, koju ledenu facu imaš bez brkova! Ispao mali problem kad je ćale svratio da me obiđe. Išao za Split pa ‘ajd da vidi sina. Kaže, slikar je, krupan, visok, nosi brkove. Kapetan Branko šef vojne policije, počeša se po glavi: Imamo jednog slikara pod tim imenom na aerodromu, i opis odgovara ali nema brkove. Jedva me prepoznao! I ćale nosio brkove sve do negde četrdesetčetvrte a onda ih obrijao. Posle nikad više. Stričevi Petar i Nikola do kraja života se nisu razdvajali od ukrasa muškog lica, Branko i Dragutin, izbrijani do ispod kože.

Oduvek, u svim epohama, ako izuzmemo stare Egipćane, mlade Spartance i ostale mlade Atinjane, muškarci su se kitili ukrasom muškog lica a bogami i bradom, najčešće u kombinaciji i jedno i drugo, tj oba. Egipćani, govorimo o starim, su se ili glatko brijali ili su bili ćosavi ali su zato Faraoni nosili veštačku, od plemenitih metala i dragog kamenja, načinjenu bradu. Ona je predstavljala i bila jedan od simbola Faraonove moći. Mladi Spartanaci a posebice mlađahni Atinjani uklanjali su svaki trag dlaka sa svojih atletskih tela. Da li zbog toga ili nečeg drugog, bili su miljenici po Agorama propovedajućih Sokrata, Platona, Aristotela a razume se i viđenijih građana. Ove čičusine su sebi dopuštale da do očiju zarastu u brkove i bradu, kao, to je brada znanja! E da, Rimljani su sa par izuzetaka, bili glatko izbrijani, mnogo više su polagali u kovrdžanje kose. Najbolji primer je, ovih dana u Nišu i ostalim srpskim zaseocima, slavljen i veličan Konstantin Veliki.

Vikinzi bejahu zarasli u plameno crvene dlačurine, Turcima i ostalim Muhamedovim pristalicama, jedva su se oči videle, mnooooogo pre njih, Kinezi su gajili, doduše retke, polućosave brkove i brade, (pogledaj Konfučije, Lao Ce...,) u Indiji, jogini i ostali fakiri su često išli u krajnost, puštajući da im brkovi i brade rastu celog života. Mnogi i nokte ali o tome ovde nije reč. Siki se ne mogu zamisliti bez brade i ukrasa muškog lica.

Vladika Danilo se obraća Vuku Mandušiću:

Mrki Vuče, podigni brkove,
da ti vidju toke na prsima,

Crnogorci se nijesu mogli zamislit bez ukrasa muškog lica! Bogami i Italijani s naglaskom na Siciliju, Kalabriju, Napulj. Pa Grci, Turci, Iranci i Iračani, Sirijci...sever Afrike je sav u brkovima. Tijekom istorije ni zapad nije zaostajao u brkatosti ali su tu padale iživljavajuće stilizacije, ufrčkavanja, mazanja raznoraznarijama počev od voska do krema, pomada i specijalnih učvršćivača. Sad sledi citat:

Petrova poseta Zapadu uverila ga je da su mnogi evropski običaji bili napredniji od tradicionalnih ruskih. Petar je zato zapovedio svim svojim činovnicima i zvaničnicima da obriju brade i da nose odeću skrojenu po evropskoj modi. Od toga su bili izuzeti samo sveštenici, zemljoradnici i kočijaši. Bojarima je naredio da skrate svoje duge rukave i suknje kaftana, tradicionalne moskovske odeće tatarskog porekla. Na jednom prijemu koji je priredio po povratku iz inostranstva, isekao je makazama brade velikodostojnicima, bez obzira što je u Rusiji nošenje brade imalo i verski značaj i što je crkva branila brijanje brade.

Naravno reč je o Petru Velikom Ruskom. Gledajući slike koje ostadoše iza Petra, on je ispod nosa imao jedva trinaest, četrnaest dlačica, koje su trebale da pretstavljaju brkove, te sam stoga skloniji da je umesto prozapadnih vrednosti, Petar zbog svoje ćosavosti uveo zakonom sankcionisano brijanje. O skraćivanju rukava ne bih ovog puta, skraćivao je Petar i glave.

Marcel Duchamp, umetnik koji je svojim mentalijama pogurao umetnost unapred i stvorio prostor za iskazivanje i stvaranje netradicionalnih umetničkih dela, shodno tome, nacrta Mona Lizi Đokondi brkove i nezaobilazno ulete u Istoriju umetnosti. Naravno ne samo zbog toga, bio je umetnički i mentalni gigant. Da li je Salvador zaista uživao u svojim brkovima, kojima je posvećivao nezapamćenu pažnju ili su oni kao i sve ostalo što je činio van slikarstva, bili deo marketinškog imidža?

Ćosavi muškarci u Srba, su pored razumljivih kompleksa, kao pandan imali svog Ugursuza, za koga je pretpostaviti da je imao ako ne brčine a ono sasvim pristojne brkove.

Ja bosiok sadim, meni Fridrih Niče? Taj je imao brčetine. A Tesla? Pa Mark Tven. Čak je i Marsel prezimenom Prust ispod nosa imao nešto nalik na ukras muškog lica. Albert Ajnštajn, Teodor Ruzvelt.  U novije vreme poznate brkajlije su Bert Rejnolds, Tom Selek, Fredi Merkjuri. Zanimljivi su brkovi A. Hitlera od milošte zvanog Dolfi. Kao izraziti tip Arijevca, plav, visok, mišićav, imao je potrebu da se i po brkovima razlikuje od ostalih, Hindenburga na primer. Interesantna je činjenica da je Dolfijev tip brkova do skoro bio široko rasprostranjen po selima zemlje Srbije sa naglaskom na Šumadiju. Umalo da izostavim Josifa Džugašvilija po Gulazima a i šire poznatijim pod imenom Staljin. Poserem im se obojici u brkove! (prim. autora)

Brkovi mogu biti i zaštitni znak, nemoguće je zamisliti Čaplina ili Gruča Marksa bez brkova.

Mnoge žene ne vole ni brkove ni bradu, kažu da ih grebe, iritira im kožu lica. Može biti, čak je i verovatno ali ipak sasvim zadovoljavajuć broj žena voli brkate a i bradate muškarce. Bogami i obratno! Znam mnogo muškaraca koji preferiraju osobe suprotnog pola dlakave k'o međedi! U Sremu skoro da ne možeš naći stariju ženu koja nema nausnice a neke i prave brčine. Ima na Rai uno neka emisija o, zbog ovog ili onog, zanimljivim osobama pa sam pre nekoliko dana imao priliku da vidim jednu mladu lepu ženu sa musketarskim brkovima i fazoniranom bradicom. Ta pet para ne daje šta ljudi misle o njoj! Staloženo, s osmehom na licu, ispričala je kako su posle porođaja počeli da joj rastu brkovi i brada. Prvo je išla na tretmane otklanjanja istih, zatim se brijala a onda joj je muž rekao da mu to ni malo ne smeta. Sve u svemu, dotična na lepom ženskom licu nosi fazonirane brkove i bradicu. Bila mi je simpatična ali sam u trenutku pomislio kako bi to izgledalo da se npr ljubimo nas dvoje! Hvala, ipak NE!

Iz narodnih pripovedaka koje je (navodno) sakupio Volf Karadžić, zapamtio sam kratku priču baš o brkovima. Jedan slabije stojeći Sarajevski esnaflija imao je sveću kojom je, pred odlazak među ljude, dobrano voštio brkove. Jednom prilikom dok je s ljudima sedeo uz kahvu i cigar, gladio je i sukao brkove govoreći: Halaj je lojav bio brav što ga imasmo za ručak, ne mogu brkove očistit! U to u kafanu ulete njegov mali sin i usplahireno se obrati ocu: Babo, Babo, mačka pojede onu svijeću kojom mažeš brkove pred odlazak u kafanu!

Evo dve zanimljivosti s drugog kontinenta u vezi s brkovima:

Muškarci sa brkovima zarađuju 4,3 odsto više od obrijanih kolega, pokazuje istraživanje američkog Instituta za brkove, koji su osnovala trojica muškaraca u nadi da će ponovo u modu uspeti da vrate nekada veoma popularan ukras muškog lica.

Danas u Indijani još na snazi zakon po kojem brkajlija ne sme da ljubi čak ni svoju ženu. U Konektikatu brkatim muževima se zabranjuje da ljube svoje supruge nedeljom.

Što se mene tiče, da mogu, pustio bih zube da mi narastu pa i po cenu da se obrijem!