ај дапробамија . . .

dragoljub

vlastimire kućo stara ,svaka čast na prvencu)i nedaj bravaru da ti menja ime)))))))

Aleksandra Mitrovic

Ja nisam roditelj, pa ne mogu da komentarisem Vasu poziciju ali se javljam sa pozicije žrtve vaspitanja metodom besomučnog batinjanja...a što ste i Vi. Mogu samo jedno da kažem-batina nije iz raja izašla-ona je isterana odatle. Što ih više bijete oni će više postajati imuni, pa ćete vi povećavati dozu, pa će oni sticati imunitet i tako u beskraj.....a tek metoda "sada te istučem, pa ti onda sve oprostim" nema ama baš nikakvog smisla. Nesrećna deca su potpuno zbunjena. Tajna dobrog vaspitanja je u istrajnosti ali ne u agresiji. Čak je i podizanje glasa frustrirajuće za decu. Meni i dan danas, kada sam matora kobila, mozak zablokira kad neko viče na nekoga, a još kada se izdere na mene...tu imam totalni prekid filma. Uopšte ne čujem šta taj neko viče. Imam sliku-nemam ton. Tek kad mi slika govori da je taj prestao da viče ja se ponovo uključim. Možda bi bilo efikasnije da im uskratite igranje neke igrice kao kaznu za neposlušnost ili "nema fudbala dok ne žavršiš domaći" metod. U isto vreme morate i da ih nagradjujete za svaki put kada su bili dobri. Možete i da napravite takmičenje izmedju njih u poslušnosti.....postoje svakakvi trikovi. Budite inventivni ali za boga miloga zaboravite na agresivnost.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron

Mislim da je nasilje u porodici jedna jako vazna tema. I fizicko, a i ono perfidnije, koje se teze uocava. Mislim da bi u domacem kontekstu jos bilo zanimljivo obraditi temu pasivne agresivnosti zene u porodici. Eto predloga za sledeci tekst Vidomire

Черевићан

него само једно размишљање на тему . . . .Doživotna robijaMajkama njihove majke, očevi, muževi, popovi, političari, psiholozi, psihijatri, učiteljice, prijateljice stalno govore da djecu treba voljeti, slušati, razumjeti, zbog njih se svega odricati. A sve smo mi rodile jer nismo znale što nas čeka. Učinile smo zločin iz nehajaSinoć sam gledala film Martina Scorsesea “Alice više ne stanuje ovdje“ snimljen 1974. Ellen Burstyn je za ulogu udovice dobila Oscara. Pokraj mene na kauču sjedili su moja najbolja prijateljica, samohrana majka Kika, i njen dvanaestogodišnji sin Koko. Zaboravili ste o čemu se radi u filmu “Alice više ne stanuje ovdje“? Muž pogiba u automobilskoj nesreći, žena preko noći postaje siromašna majka dvanaestogodišnjeg neodgojenog klipana. Koku je bilo dosadno. Koko je htio otići doma. Kika ga je preklinjala da izdrži još petnaest minuta, htjele smo vidjeti hoće li Kris Kristofferson ostati s Alice ili će je ostaviti zbog klinca kretena. Koko je bio neumoljiv. “Idemo doma!“ Navukao je jaknu. “Kika, kreći!“ Samohrana majka Kika rekla je Koku: “Zlato, još deset minuta.“ Sin Koko rekao je mami Kiki: “Popuši mi kurac.“ Kika je obukla kaput i rekla: “Čujemo se sutra.“ Koko me mrko gledao. Odgledala sam film do kraja. I sedamdesetih su se majke bojale svoje dječice. Imam dvoje preodrasle djece, nikad mi moje dijete nije reklo, popuši mi kurac, ni išta slično tome. Da jest, istoga bih ga časa umlatila. Nisam dozvoljavala ni dernjavu, režanje, vrištanje, bacanje po podu... Svoju sam malu djecu smatrala bićima bez ljudskih prava, zvali su me “mama“. S njima sam postupala onako kako to zabranjuju moderni dječji psiholozi. U krevet su lijegala kad bih zapovjedila. Kad sam trebala odlučiti da li kupiti veliki kamion, skupu lutku ili ogrlicu od Lumezija, moj je izbor bio Lumezi. Učiteljica do petog razreda uvijek je bila u pravu. I najgluplji učitelj zemljopisa bio je pametniji od moga djeteta kad sam o njemu razgovarala sa svojim djetetom. Stalno sam imala na umu da mojoj djeci možda pamet nije najjača strana. Do svoje osamnaeste uživala su moje beskrajno nepovjerenje. Njušila sam im usta, buljila u zjenice, proučavala literaturu. Nisu smjela ni pušiti ni piti. Njihove sobe nisu imale ključa, skrivene dnevnike pažljivo sam čitala. Provjeravala sam i prijatelje i roditelje njihovih prijatelja. Na treninge nisu odlazila. Vrhunskim sportom bavi se ljudsko smeće koje nema što izgubiti. Šansa da postaneš bogati vrhunski sportaš bez štitnjače jedan je prema milijardu. Ostalo su ozljede, operacije, depresije, euforije, doping, diploma osmogodišnje škole i infarkt u dvadeset i četvrtoj. Moja su djeca rano naučila da se neželjena djeca dave kondomom i truju pilulama. Kad bi izlazila, nikad ne bi ušla u tuđi automobil, uvijek su imala lovu za taksi, a u džepu vizitku najboljeg odvjetnika u gradu. Da mogu murji pokazati tko im je tata. Na snifanje ljepila iza škole i guranje glave u vrećicu imala su pravo sva djeca osim moje. Njima sam rekla da ću im vrećicu ostaviti na glavi i stegnuti vrpcu oko vrata ako čujem da ih ljepilo veseli. Na vrijeme su saznala da drogu u Hrvatskoj dila Država, ako se sam od nje ne obraniš, ni bog ti neće pomoći. Ovisnici se, kad im roditelji bankrotiraju, liječe u komunama. Cure i dečki se u komunama skidaju s heroina pa krenu snifati Isusa. Živi sam dokaz da majka dvoje djece ne mora bankrotirati a Isus u našim životima ne igra nikakvu ulogu. On je samo velika naljepnica na jednoj od mojih tisuću torbi. Djeca su mi je poklonila za Božić, kupila su je u ekskluzivnoj bečkoj galeriji. Moje dvoje djece ima tri fakulteta jer ja mislim da svi koji krenu na fakultet moraju i diplomirati. Da su moja djeca odlučila prekinuti studiranje, pola sata nakon te odluke od mene više nikad ne bi dobila pola kune. Njihovi ljubavni partneri bili su njihov izbor. Svatko punoljetan ima pravo birati. Ja imam pravo ne plaćati izbore. Drage moje, reći ću vam što još treba imati na umu majčica koja ne želi pušiti dječji kurac: ljubav prema djeci može vas oslijepiti. Biti slijep pokraj zdravih očiju stanje je opasno za život. Nije se rodilo dijete koje voli svoju mamu. Ako još niste majke, krenite na tečaj “Tisuću zašto ne imati dijete“. Samohrane majke, sve su majke samohrane majke, moraju znati da im dječica nikad ne smiju suditi i govoriti kako su one prezaposlene, uvijek žalosne, siromašne, nesposobne da dignu stambeni kredit i kupe im stan, loše kuharice, očajne vozačice, bijedne autorice domaćih zadaća, zločeste mame, prestroge mame, umorne mame, lude mame, mame koje bi morale stišati ton. Sljepice, mislite da priču o Kiki i Koku ne treba širiti, dijete je bilo nervozno? Krivo. Priču treba širiti, dječji kurac ne treba pušiti iako sva djeca ovoga svijeta na ovaj ili onaj način svoje majke pozivaju na pušenje. Zato što majkama njihove majke, očevi, muževi, popovi, političari, psiholozi, psihijatri, tete u vrtiću, učiteljice, prijateljice stalno govore kako djecu treba voljeti, slušati, osluškivati, razumjeti, zbog njih se svega odricati, živjeti samo za njih, nisu ona kriva što su živa. Majka je kriva? Sve smo mi rodile jer nismo znale što nas čeka. Učinile smo zločin iz nehaja. Ameri su negdje na tom tragu. Dvanaestogodišnja kći moga prijatelja pohađa američku osnovnu školu u Zagrebu. Tamo su joj uvalili pet kilograma brašna neka ga stalno okolo vuče, čuva, pazi, mazi... Tako klinci uče da su djeca teška i da dave dvadeset i četiri sata dnevno. Mi koje smo rodile znamo, kad djeca nisu brašno, nose se do smrti. Kako umrijeti u miru nakon života s vlastitom djecom? Najdraže moje, ratovati treba. Sve dok u svom djetetu ne ubijete svoje dijete. Krvav posao. Samo će najhrabrije među vama u dalekoj budućnosti moći razgovarati o ljepoti života bez djece s odraslim ljudima koji su nekad bili vaša djeca. Vi ostale izgubit ćete sve bitke, ali ne morate i rat. Kad vam jednoga jutra, nakon svega, vaša djeca ipak pozvone na vrata sa svojim djetetom u košari, recite ledeno: “Alice više ne stanuje ovdje“. (Vedrana Rudan)

I da se ne pravim sad pametan, sinovi ti silno izgledaju, budite srecni zajedno

korto malteze

Batinama se postize samo strah i ponizenje.

Kapa dole za Ćaleta Koji Je Ukrstio Koplja Sa Svojim Demonima Prošlosti.

bravar

pa makar to bili i ...HAAAVAJIIIIMa, i Jevropa nije losa:)))

Na kraju jedna strofa od moje ćerke:
DRUŽE TATA , KUĆNI KOMANDANTE
DECA RASTU
AL" BATINE PAMTE

NE BRINI SE,
I TU LEKA IMA
VRATIĆEMO TVOJIM UNUCIMA!

Dolybell

Iako niste tražili odgovor od mene, ja ću napraviti glupost i odgovoriti vam (saveti se ne daju ako vam se ne traže).Ako ne želite ništa od svega navedenog da dopustite, onda ste u škripcu. Ne dopustite li bilo što, može biti da će onda sama, bez dozvole, uraditi ono što najviše mrzite. Dopustite joj da bar oboji pramen kose onako kako želi, to vam je najmanja i najbezbolmija "ludorija",ona će biti srećna što ste joj to dopustili, neće se bojati vas da će te je grditi, a kosa će porasti, a možda se kasnije i predomisli ako joj se ne bude svidelo. Ćerka moje prijateljice je kao gimnazijalka imala pirsing i na uhu i na ugnuću nosa. To joj uopšte nije smetalo da završi Arhitekturu, da se zaposli, da se uda i rodi preslatku devojčicu kojoj je sada 5 godina. Sada ima još jednu bebu, isto devojčicu. Prema tome ne uzbuđujte se previše oko toga, to nije najbitnije. Samo joj skrenite pažnju da ne preteruje , jer joj to ustvari i nije potrebno, ali kad već želi nek odabere ono što je najmanje za vaše pojmove glupo. Sve je to moda a kao što znate - ona je prolazna. Ako želi tetovažu, što uopšte nije ružno, neka onda bude vrhunski uradjena, neka diskretna, za devojčice.

Draga Dolybell neka ste mi odgovorili, što da ne?

da zadivi ostalu decu svojom
ogromnom slobodom i da im postavi lestvicu

nota

Naravno da mislim da Vedrana malo karikira stvari i da je ne treba shvatiti bukvalno.To sam i očekivala Snežana, da svi budemo iskreni, jer shvatam da je vama nezamislivo da vam ćerka kaže tako nešto, očigledno jer ste strog roditelj koga mora da sluša ( što je izgleda zdravo za decu), i ne verujem da vam pada na pamet da satima sa njom razgovarate o takvim stvarima kao ja. A ovde nam svi savetuju: pokaži razumevanje, razgovaraj, razgovaraj, objašnjavaj...Ja sam počela da sumnjam u gore navedene metode, jer ne vidim da su dovoljno uspešne (bar u mom slučaju).Ne znam koju muziku vi slušate sa detetom (možda ozbiljnu), ja kojekakav rock, otuda joj i te ideje oko imidža.Spisak moje ćerke je naravno zastrašujući. Ona je u stvari tražila crne pramenove, a mi smo odbili, pa je spiskom htela da nam pokaže da pramenovi i nisu tako strašni.

nota

Draga Slađana, svi mi brzo reagujemo na kritku, pa i ja, onda je jasno da i deca to ne vole.U stvari vi i vaše mišljenje mi se baš sviđate jer ste iskreni i dajete konkretne savete (iskreno govorite kako postupate sa detetom), a to bih volela da čujem i od ostalih blogera.Pokretač teme Vidomir je takođe veoma iskren, pa sam se trudila da to budem i ja (npr. stavila strašni spisak).Očekivala sam konkretinije predloge osim: voleti, razumeti, razgovarati, slušati, jer iz moje prakse imam utisak da to nije dovoljno.Mislim da se neki od književnih saveta Vedrane Rudan itekako mogu upotrebiti, i da mnogi tako i postupaju, samo neće da priznaju jer nije opšte prihvaćeno, pa da iz tih razloga nemaju probleme sa spiskovima kao ja, i slične koje ima Vidomir (Velimir, Vladimir, Vladislav ), ali da nisu iskreni, ili možda vide sebe u lepom svetlu , tj. nisu svesni tehnika koje koriste u vaspitanju dece.Sve u svemu, tešim se da sam ja jedna relativno normalna i odgovorna osoba, kao i vi Slađana, kao i Vidomir, i Vedrana i ostali, i da nema mesta tolikom strahu šta će sutra s našom decom biti. Ako smo mi uspeli uz najrazličitija vaspitanja sigurno će to uspeti i ova naša mila deca.

vidomir pavlovic

Deca su naše ogledalo, tako kažu, Kada vidite muškarca pocepanih ili prvljavih pantalona prva misao je "kakva je to njegova žena..."Tako i za decu isto važi "Jebo ga onaj koga to naučio ili ko mu to dozvolio...Naprednost trebalo bi biti u sportu, kulturi znanju... Za gluposti nikada nije kasno, verujte mi. Deset punih godina sam radio kao redar u diskoteci. glavni redar izbacivač U sledećem postu ću opisati neke situacije iz diskoteka (DUGOGODIŠNJA ZBIVANJA) tako da mamine ćerke i tatini sinovi vide nešto što nikada nisu ni pomislili da se događa....Deca su naše bogatstvo koje sve više ide pogrešnim tokom. Moramo biti pametniji od njih da bi ih pobedili odnosno da bi sačuvali decu od neželjenih efekata...Zaboravili smo da smo i mi bili deca. Svi mi kažemo onda je bilo drugačije, nije deca su uvek deca, a ova naša su mnogo pametnija...

Izuzetno sam srećna što ovaj tvoj blog sa ovom divnom temom ima mnogo više komentara nego ostali koji
imaju političke teme.
Želim da verujem da je ljudima dosta politike, i da se okreću pravim životnim vrednostima.