Jasenovac - poetska odrečnica - zločin kao verbalna rutina

Danas je u Jasenovcu... obeleženo... Šta se tamo više uopšte može obeležiti, osim smrti stotina hiljada civila svih uzrasta, odnosno  načina smrti nad kojim su čak i sami nemački nacisti bili šokirani? 

Poručiše sa današnjeg, prigodnog skupa, da se zločin ne sme ponoviti, ni mržnja, ni ... 

Pa, odlično. Lepo zvuči. Međutim, zločin u Hrvatskoj se više i ne može ponoviti, jer je to tehnički nemoguće – ostalo je danas mnogo manje Srba u Hrvatskoj nego što ih je u tadanjoj njihovoj državi na najbestijalnije načine pobijeno tokom II sv. rata.  Josipović kaže: „"Jasenovac je podsećanje na zločin u kome su učestvovali i brojni Hrvati". I brojni Hrvati?!  - “I” ? - A ko je to zapravo počinio zločin, dok su Hrvati, eto, učestvovali samo kao "i", samo kao nekakvi usputni, slučajno naišli “takođe-krvoždernici”?!

Neka se Hrvatska za mesec-dva priključi eUropskoj uniji, kao ratni saveznik, i verski rođak. Ali, na kakvim će vrednostima počivati ta velika zajednica naroda ako najgrozomorniji masovni ratni zločin pred njenom svekolikom javnošću prolazi ovako, pod nekakvom usputnom odrednicom “i”? Da li je dovoljno opravdanje to što su žrtve šizmatici, koji su ionako već par stotina godina planirani za "konačno rešenje", pa je lakše prihvatiti ovako razblažene, do bljutavosti razblažene izjave države koja će sutra biti nova dika EU, makar to iz usta njenog predsednika bilo izrečeno i samo kao mučni kompromis između savesti i pragmatične potrebe da se ne uznemiri unutarnja javnost? Ovo oko pragmatizma je nesporno. A ono oko savesti… ne znam.

Ponajmanje je tu kriv prepodobni Josipović. On je samo deo višedecenijskog kontinuiteta "smirivanja strasti", i sprečavanja preteranog raspitivanja o nezamislivom zločinu koji se tamo dogodio. Umesto istine, zar ne, bolje je izreći nešto prigodno. 

Nego - ne brine toliko to što manje-više već znamo ili sumnjamo kad je u pitanju hrvatsko-evropski stav o rešavanju pitanja Srba-šizmatika tokom proteklih ratova, već do koje mere će ta principijelnost biti nasleđena u budućim odnosima pomenutih učesnika suživota na kontinentu i u regionu.