Kontrola štete

Nedavno je NASA svemirska stanica, za verovatno najbanalniji mogući posao unutar nje, za softver na laptopovima astronuta, zamenila Windows Debianom. Hardver je IBM/Lenovo, što oba ne propuštaju da napomenu, pa zašto bi se mi softveraši uzdržavali, Windows je u desktop varijanti zamenjen Debianom iz proste činjenice da je stabilniji. i tu ni Maksa ni bilo ko ne može ništa, dobro, Maksa će par zajedljivih komentara, ali to je tako dobra vest!

Ne na ovoj slici, ali nesumnjivo na nekoj, kroz jedan ovakav prozor, može se videti komadić planete koji se odaziva na Srbija, jer uopšteno govoreći, em nije mala 3x ratovala (što je ne znam zašto dokaz površinske veličine) em ima institucije, a te institucije imaju potrebu da nešto kompjuteraju, a ti kompovi imaju potrebe da se nahrane softverom, po želji vlasti leganim, pa se tog posla dohvatio ekspert:

Potpisan ugovor sa Majkrosoftom 

Dakle za nepoznat broj kompjutera, potpisan je ugovor za nepoznatu količinu softvera, na nepoznat vremenski okvir, za nepoznatu sumu novaca između ovog čoveka i kompanije Microsoft iz Redmonda, US, a sve u cilju, kako kaže Ivica: "Zajedničkog razvoja tehnologija"

Uprkos očekivanjima, odmah da kažem da nisam onako automatski, protivnik ovakvog sporazuma, jer je Srbija, u ovom pogledu beznadežno zaostala, softveri koji se vrte danas u institucijama pripadaju nekom drugom vremenu i zaista je potrebno da se tu nešto preduzme, a Microsoft jeste negde (teško priznati) prirodan izbor za ove i ovakve institucije, pa šta da se radi. Šta meni lično bode oči, i ne da mi da blagonaklono, ali ipak pomalo sa podsmehom gledam na ovaj ugovor:

1. Nemamo pojma koliko je to softvera, koji je softver, i u koje će se svrhe koristiti. Sam po sebi metod masovne kupovine licenci ima smisla, ali po kojem kriterijumu i kako će se kupljene licence deliti? Koje su tačno institucije pokrivene?

2. Koliko je novca u pitanju? Očigledno je u pitanju direktna pogodba, tender je bio objavljen, postoji li zakonska obaveza da saznamo koliko će nas ova vožnja sa Microsoftom koštati? Poslovna politika MS je takva da ne objavljuje detalje ovakvih ugovora, možemo li da im pokvarimo veselje upornim traženjem ove jednostavne informica, koliko nas košta?

3. Lepo je ukoliko ti neko kupi i legalizuje softver, ali kako se i na koji način nagrađuju oni koji su se svojim trudom lišili potrebe da dobiju na poklon licencu? Kako nagraditi, na primer, „Prvi osnovni sud u Beogradu je odabrao slobodan i besplatan softver OpenOffice.org umesto Microsofta. Tehničku podršku realizuje njihova služba IT održavanja, pa je trošak uključen u redovne i verovatno ne tako velike plate. Drugima koji o softveru i mogućim uštedama možda nisu ni razmišljali država kupuje softverske licence kroz objedinjenu nabavku." koji navodi Goran Rakić u svom blogu? A ima takvih primera još.

4. Ok, moj teren, mora li baš sve da bude Microsoft? Na taj način dovodimo jednu kompaniju i njene tehnologije u nezapaćeno dominantan položaj u jednom društvu, interoperabilnost jeste termin koji se mora naučiti. Microsoft u poslednje vreme izgleda da počinje da obraća pažnju na taj termin, kako je moguće da Srbija uopšte ne? Pri tom, imao sam priliku da zavirim u par oglasa za zapošljavanje u institucijama koje su nadležne za ovakva pitanja, po zahtevima za kvalifikacije te institucije vrve od stručnjaka, kako je moguće da oni do sada nikakvu strategiju nisu porodili?

5. Ima li baš ili nema domaće pameti? Ja tvrdim da ima, i to u meri da zadovolji ogroman deo potreba države za IT rešenjima, jer je u pitanju u ogromnoj većini posao koji se svodi na kancelarijske zadatke, banalnu manipulaciju dokementima. Tu ima relitivno pristojnih besplatnih rešenja. Kako je moguće da se uopšte ne razmatra da se angažuje neka domaća pamet da se prilagodi neko besplatno rešenje do iole zadovoljavajućeg nivoa i da se neki dinar uštedi?

 Potpuno je neverovatno da ono što jednoj NASA radi posao -  državi Srbiji baš ne može.