А ви како сте?

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Majkl Kirbi o....
"...Ali, neke reforme moraju da se sprovedu u Srbiji. Jedna od njih je u Zakonu o radu.
Da li su vam kompanijama koje ste posetili rekli šta im predstavlja problem u Zakonu o radu?
- Ne, zato što još nisu duboko gledale ovo tržište, ali ja mogu da vam kažem, pošto poznajem vaš Zakon o radu, da će one pogledati i reći - hm...
Zašto?
- Zato što je ovde skoro nemoguće bilo koga otpustiti. To je vrlo skupo, a mnoge kompanije žele fleksibilnost radne snage. Fleksibilnost znači da ako neko prestane da radi i da dolazi svakog dana na posao, vi možete da ga se otarasite. Ovde Zakon o radu nije vrlo fleksibilan."

- See more at:
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/vlada_srbije_mora_da_sprovede_kljucne_reforme.4.html?news_id=261137#sthash.Ne39WtLP.dpuf

Проблеми су једноставни, решења нису. Радна снага (из позиције инвеститора, у овом контексту "оног ко запошљава") пожељнија је ако је "флексибилна, образована и јефтина". Најчешће баш тим редоследом али то је већ инсистирање на ситницама. Око флексибилности је господин амбасадор, поприлично (не)дипломатски, објаснио пожељне позиције. Потребно је лакше отпуштање. Једноставније, брже... како год га назвали. Послодавац је спремнији запослити ако су мање шансе да ће остати са запосленим и кад му овај више не буде потребан. С позиције инвеститора то и није лоше размишљање али то ствара проблем за државу у време кризе када се број "потребних" радних места смањује а не расте. У таквим ситуацијама сигурносна мрежа је квалитетни систем социјалне заштите (који у Србији не постоји ни у назнакама) а он се гради у време кад економија расте и кад има вишка прихода. "Нефлексибилан" закон о раду проблем социјалне политике пребацује на инвеститоре/послодавце (које то не интересује а и није њихово да их интересује осим ако се не неко баш не ослања на урођену људску доброту али ок - бајке су у суседној просторији). У овом тренутку примећујем "лобирање" да се Закон о раду учини "флексибилнијим" али не примећујем кораке ка побољшању система социјалне заштите. Друга пожељна карактеристика радне снаге је "образованост". Дуг процес за квалитативни позитивни помак али ја нешто немам поверења да ће систем почети ускоро да ствара десетине хиљада "образованих". Тј  систем овакав какав јесте. А не примећујем ни кораке ка  побољшању система. За сад  смо на "дуплом голом" дакле а остало је питање "цене". Чињеница је да су на зараде закачене обавезе према буџету, пензионом и здравственом фонду. Свакако би јефтиније било да тога нема али... Ко и одакле да пуни пензиони и здравствени фонд? Буџет? Лако је с паролама али бројеве је мало теже уклопити. Колико сабирам то је "три од три ван мете".

Србија преко свега овога има и деценију с Млађаном Динкићем.