Budućnost| Lingvistika| Obrazovanje

Govor prof. dr Rajne Dragićević -- lekcija iz etike

nurudin RSS / 22.06.2013. u 01:52
 
dragicevic-rajna-foto.jpgДраги моји студенти, поштоване колеге, будући професори,

На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. Овај догађај само је једна од бројних манифестација урушености нашег просветног система, као и друштвеног система у свим областима. Долазећи на ваше вече и гледајући вас онако дотеране, насмејане, младе и пуне позитивне енергије, размишљала сам о томе хоћете ли успети да задржите тај оптимизам и када дипломирате и када се суочите с ниским платама, недовољним уважавањем професорске професије, прилично незаинтересованим ученицима, родитељима који су увек на страни своје деце (чак и ако је то нањихову штету), различитим притисцима и омаловажавањем. Mного тога око вас убијаће вам мотивацију.

Ипак, ако мене питате, на листи врхунских занимања налазе се следећа: професор, лекар, адвокат, судија, инжењери, још једном, професор. Ако питате све родитеље овог света чиме би желели да се њихова деца баве, одговориће вам на исти начин.

Разноразни неписмени и полуписмени људи данас себе олако могу назвати некаквим пи-аровима или менаџерима, необразоване водитељке себе зову новинаркама, а фолк-певачице уметницама, да и не говорим о арт директорима, бизнис консултантима, бек-офис администраторима, велнес консултантима, ивент координаторима, копи-принт оператерима, маркетинг консултантима, офис-асистентима, портфолио-менаџерима, продукт дизајнерима. Иза звучних назива занимања најчешће се крију фолиранти који мисле да се углед може стећи преко ноћи, крију се они који нису имали издржај да заврше факултет који су започели, они који мењају занимања и професије као прљаве чарапе. Немојте заборавити да се професором, лекаром или судијом нико не може самопрозвати.
 
Поносите се својим занимањем које се може стећи само упорним, вредним радом, одрицањем, неспавањем и вишегодишњим самосавладавањем и самоодрицањем. Не дозволите да вам бахати, хвалисави и самоуверени власници разноразних ресторана, фирми, приватних авиона, луксузних станова држе лекције о успеху, јер ви сте професори, а они су само власници квадратних метара!

Покушавају да омаловаже професорско занимање... Имајте на уму то да сте ви чувари достојанства своје професије. Звање професора стиче се са пуно труда, али још више муке треба уложити у знање како носити туважну титулу. Водите рачуна о начину на који се понашате и када нисте у школи, размишљајте о свом одевању, ставу, односу према колегама, према ученицима и њиховим родитељима. Ако себе срозате у сопственим очима, онда ће вас и околина гледати са омаловажавањем. Будите поносни, самоуверени, будите спремни да учите и да се доживотно усавршавате, јер ви сте професори!


Волите своје ученике. Упознајте их са оним племенитим што носе у себи, а чега често нису свесни. Извуците оно најбоље из њих. Подигните им углед у њиховим сопственим очима. Нипошто им не поклањајте оцене, али им стално омогућавајте да поправе оцене које имају. Препознајте и поштујте њихов труд. Покажите им да могу бити успешни ако раде. Не убијајте им вољу. Професорски ауторитет не стиче се претераном строгошћу и самовољом, већ праведношћу и недвосмисленим договором којег обе стране треба да се придржавају. Хвалите најбоље јер ћете тиме инспирисати и остале да се потруде и понекад буду најбољи. Пружајте шансу многима да понекад буду најбољи. Немојте бити другари са својим ученицима и покушавати да им се на тај начин приближите. Ви треба да постављате правила у својој учионици, да одређујете границе, да држите конце у својим рукама, јер они су ученици, а ви сте професори!

Не заборавите да ћете предавати главни предмет, први у рубрици у Дневнику, и да ћете са својим ученицима проводити више времена од свих осталих професора. Ваш утицај на ученике биће најважнији. Будите свесни те одговорности. Као професори српског језика, ви сте чувари нашег језика и културе. Учите ученике да воле своју земљу. Често се може чути како професори својим најбољим ученицима саветују да што пре оду одавде. Почело је да се подразумева да је најбољи успех у школи сигурна пропусница за одлазак из Србије. Хајде да преокренемо перспективу! Укажите најбољим ученицима на то да треба да остану у Србији јер ће јој, као најбољи, помоћи да се опорави и постане боље место за живот. Не дозволите им да оду и да препусте земљу свакојаком олошу! Зацртајте им као животни задатак да се боре против живог блата у које тонемо. Усадите им осећај за друштвену одговорност и објасните им да ову земљу нико не може очистити осим њих. Ако се потрудите, видећете да ће вас ђаци послушати, јер ви сте професори!

Будите уверени да семе свих економских, политичких, културних, моралних реформи у овој земљи може да проклија само у породици, али и у вашој учионици, и то управо на часовима српског језика и књижевности! Зато се трудите да будете узор својим ученицима. Крените у рат против свих старлета, спонзоруша, певачица, манекенки, тајкуна, бизнисмена ипобедите их. Ви им морате постати оријентациона тачка, светионик у животу! За тај рат имате 45 минута дневно скоро сваког радног дана, а то није мало. Победићете тако што ћете дати све од себе да саржаје које треба да представите својим ученицима учините занимљивим, узбудљивим, свежим. Успећете у томе само ако много знате, ако волите оно што радите и ако сте посвећени. Ученици то могуда препознају, и то непогрешиво. Не обазирите се на чињеницу да се неке ваше колеге не припремају за часове, да многи ништа не раде, а примају плату, не обазирите се на трулеж око себе и не предајте му се! Нека ваш час буде оаза знања у свеопштој пустињи, светла тачка у мраку, зрно смисла у бесмислу. Ви имате мисију: ако успете да повратите ауторитет школе и знања (а то се не може постићи ниједним законом, већ ентузијазмом професора), падаће као домине све препреке ка бољем животу у Србији. Од часа српског до економских реформи! Од часа српског до борбе против корупције! Од часа српског до космоса!

Ваша моћ је огромна и ваш задатак јеод стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље. Никада немојте заборавити: ви сте професори!



19. VI 2013. године Проф. др Рајна Драгићевић
 
 
 
П. С. Мишљења сам да величанствени говор уважене професорке заслужује читав блог, а не само један коментар, јер су многи заборавили да су професори. 


Komentari (205)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

BigBadWolf BigBadWolf 10:14 23.06.2013

Re: ....

Zivota ti, sta ste pricali sedam sati?

Ja to tolerisam sat vremena, maximum dva ako je nesto bitno.
nurudin nurudin 12:03 23.06.2013

Re: ....

BigBadWolf
Zivota ti, sta ste pricali sedam sati?

Ja to tolerisam sat vremena, maximum dva ako je nesto bitno.



Не нисмо причали, већина је ћутала, нервирала се, прзнојавала на 50 степени, док је пар колега држало монологе, знате оно кад умисле да су на позорници, маштају о том дану када ће седница, јер то је њихових пет минута, највиши успех у животу.

Кључни проблем, већ сам писао на једном од претходних блогова. Само што није била борба за двојке, још горе -- хоће да на крају све ученике изједначе, да сви буду одлични, и то са свим петицама, мислећи да тиме заступају интересе ученика (у ствари, заступају сопствене интересе). То је мизерија и беда, а при том се не бирају речи којима се обраћају колегама које не пристају да коригују оцене. Мобинг, психички изморити и уништити колегу празном демагогијом како би на крају попустио и дао оцену коју је други колега замислио (коју је обећао родитељу).


Речено ми је да сам "бахат" и да "сакатим ученике", сад се изнервирах -- да л' да их тужим?
princi princi 23:03 22.06.2013

Ne vidim u ovom govoru

da je Prof. dr Rajna Dragićević ijednom pomenula potrebu za stručnim usavršavanjem odnosno dopunjavanjem znanja profesora. Je l' to zato što Prof. dr RD smatra da je srednjoškolskim profesorima takvo što nepotrebno? (malo je čudno, imajući u vidu da se sama potrudila i da doktorira). Da li ona zaista misli da je, na primer, profesorima biologije, hemije, fizike, stranih jezika dovoljno to što su naučili na svojim 4 godišnjim kursevima? Mislim, vidim pominju se motivi ljubavi, uspeha, društvene dominacije, pokazivanja puta, ali nigde se ne pominje, u prosveti vrlo bitan, fenomen obnavljanja starih i savlađivanja novih znanja, veština (na primer, komunikacija, internet tehnologije). Ako čovek zaista brine o kvalitetu nastave, ovo o čemu pišem bi se moralo naći na samom vrhu liste prioriteta.
tasadebeli tasadebeli 01:14 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

princi

ijednom pomenula potrebu za stručnim usavršavanjem odnosno dopunjavanjem znanja profesora.



будите спремни да учите и да се доживотно усавршавате,

(пети пасус одозго)

Je l' to zato što Prof. dr RD smatra da je srednjoškolskim profesorima takvo što nepotrebno?


Не смем да тврдим, али мислим да су до сада сви они који су радили по основним школама са завршеном вишом школом отишли у пензију и да нема више разлике у нивоу образовања наставника и професора, односно оних који раде у основним школама и средњим школама. Сви званично спадају у високообразоване.
Jukie Jukie 01:51 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

tasadebeli

Je l' to zato što Prof. dr RD smatra da je srednjoškolskim profesorima takvo što nepotrebno?
Не смем да тврдим, али мислим да су до сада сви они који су радили по основним школама са завршеном вишом школом отишли у пензију и да нема више разлике у нивоу образовања наставника и професора, односно оних који раде у основним школама и средњим школама. Сви званично спадају у високообразоване.

Ta rečenica nema veze sa dihotomijom osnovna-srednja škola nego sa srednja škola-fakultet. Fakultetski profesori idu na kojekakve dodatne postdoktorske programe i studije.
Ljudi koji predaju u predmetnoj nastavi u srednjoj i u višim razredima osnovne škole imaju potpuno isto zanimanje. Razredna nastava u nižim razredima osnovne i fakultetska nastava su dva različita zanimanja u odnosu na njih.

Inače, počesto se čuje pištava i vrištava rečenica "Kakvi profesori! Nema profesora u srednjim školama, to su nastavnici! Profesori su na fakultetu! Pišt! Vrišt!"
nurudin nurudin 01:54 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

da je Prof. dr Rajna Dragićević ijednom pomenula potrebu za stručnim usavršavanjem odnosno dopunjavanjem znanja profesora. Je l' to zato što Prof. dr RD smatra da je srednjoškolskim profesorima takvo što nepotrebno?


Ви сте, изгледа, брзо читали, да парафразирам Сартра... :)

Поносите се својим занимањем које се може стећи само упорним, вредним радом, одрицањем, неспавањем и вишегодишњим самосавладавањем и самоодрицањем.


Звање професора стиче се са пуно труда


будите спремни да учите и да се доживотно усавршавате


А, са друге стране -- није проф. Драгићевић држала семинар, говор је упућен апсолвентима, на апсолвентској вечери...:)
nurudin nurudin 01:59 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

Inače, počesto se čuje pištava i vrištava rečenica "Kakvi profesori! Nema profesora u srednjim školama, to su nastavnici! Profesori su na fakultetu! Pišt! Vrišt!"


Ја не пиштим, али ми је стварно природније да се користи термин наставник, јер професор јесте звање, па и на факултету сви наставници нису професори...Мада, многим колегама то не прија, не знам из ког разлога, па кад их ословиш са наставником, заиста пиште...

Неважна формалност, да не кварим овај текст.
Што би рекла моја баба -- зови ме и грне, само немој да ме разбијеш. Некако ми је та логика најприхватљивија.
tasadebeli tasadebeli 10:13 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

nurudin
Inače, počesto se čuje pištava i vrištava rečenica "Kakvi profesori! Nema profesora u srednjim školama, to su nastavnici! Profesori su na fakultetu! Pišt! Vrišt!"


Ја не пиштим, али ми је стварно природније да се користи термин наставник, јер професор јесте звање, па и на факултету сви наставници нису професори...Мада, многим колегама то не прија, не знам из ког разлога, па кад их ословиш са наставником, заиста пиште...

Неважна формалност, да не кварим овај текст.
Што би рекла моја баба -- зови ме и грме, само не мој да ме разбијеш. Некако ми је та логика најприхватљивија.


Баш тако!

Него ја хтедох човеку да објасним пошто се врло често срећем са људима који ме питају коју сам то вишу школу завршио пошто радим у основној школи... Већина не зна како су се ту ствари одвијале, па мисле да је то као некада...
princi princi 11:01 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

Поносите се својим занимањем које се може стећи само упорним, вредним радом, одрицањем, неспавањем и вишегодишњим самосавладавањем и самоодрицањем.

Pa ovo je prilično generički, na nivou školi za nindže. I onaj Dačićev batinaš Diković, primerice, verovatno za sebe smatra da se samosavlađuje i samoodriče.
А, са друге стране -- није проф. Драгићевић држала семинар, говор је упућен апсолвентима, на апсолвентској вечери.

Nije valjda da vi, nastavnici ili profesori, svejedno, o potrebi permanentnog stručnog usavršavanja govorite samo na seminarima??? U modernom svetu, fakultetska znanja jako brzo zastarevaju, potrebno je stalno i permenantno obnavljati ne samo njih nego i način na koji će se komunicirati. To zahteva veliku i vrlo konkretnu (a ne opštu i generičku) posvećenost. Svest, permanentna svest o tome je vrlo bitna, jer radite sa decom, budućnošću jedne zemlje. Kako ih budete učili, tako će i oni vratiti, između ostalog i vama, kad odete u penziju. U Americi, primerice, učitelji od svoje plate (koje, u relativnim odnosima, nisu ništa veće od srpskih) kupuju deci učila (koliko srpskih nastavnika to radi?).

Mislim, kad vi, ovako vokalni i žovijalni zastupnici učiteljske i nastavničke struke, imate ovako zastareli odnos prema podučavanju, onda su naša deca u zaista dubokom problemu (i nije čudo što, između ostalog, tako loše prolaze na tim međunarodnim testovima funkcionalne (ne)pismenosti). I, zaista, možda se jedan od razloga zašto je srpsko društvo ovako nakaradno i loše baš loše školstvo. Jer, kad se pređe sa velikih reči, svečanih večera, zdravica i nastavničkih pijanki u stvarni život, rezultati izgledaju prilično jadno.

(пети пасус одозго)

Sve rečeno.
nurudin nurudin 11:47 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

ije valjda da vi, nastavnici ili profesori, svejedno, o potrebi permanentnog stručnog usavršavanja govorite samo na seminarima???



...

Не вреди...
nsarski nsarski 11:51 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

Sve rečeno.

Kreativnost, baby.

bocvena bocvena 13:12 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

Mislim, kad vi, ovako vokalni i žovijalni zastupnici učiteljske i nastavničke struke, imate ovako zastareli odnos prema podučavanju, onda su naša deca u zaista dubokom problemu (i nije čudo što, između ostalog, tako loše prolaze na tim međunarodnim testovima funkcionalne (ne)pismenosti). I, zaista, možda se jedan od razloga zašto je srpsko društvo ovako nakaradno i loše baš loše školstvo. Jer, kad se pređe sa velikih reči, svečanih večera, zdravica i nastavničkih pijanki u stvarni život, rezultati izgledaju prilično jadno.


E ovo se zove školski primer pasivne agresije. Hvala na lepim rečima i konstruktivnim savetima. Vidim da ti je dobro naše dece prvenstvena briga, ne da onako iz inostranstva pljucneš najrečitije. Laka smo meta do zla boga, ali koju vrstu satisfakcije ti imaš kad pišeš ovakve komentare?


tasadebeli tasadebeli 14:11 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

princi


Па ко је сад то тебе толико разљутио?

U Americi, primerice, učitelji od svoje plate (koje, u relativnim odnosima, nisu ništa veće od srpskih) kupuju deci učila (koliko srpskih nastavnika to radi?).


'Ајде! Ма није могуће! Амерички тичери су свесни своје улоге у школи и друштву, а ми нисмо?

И ти то причаш нама овде који због тога што школе немају ни за основна материјална средства купујемо чак и креде и сунђере или фломастере за беле табле... А о томе да од сваке своје плате потрошим у просеку 10% да бих могао да радим са децом у каквим-таквим пристојним условима, боље да не причамо... И нисам једини, много нас је који то радимо.

Неће људи о томе да причају јер то не раде да би неком причали, али знаш ли колико мојих колегиница и колега у школи даје новац за ужину деци коју су родитељи гладну послали у школу? Не желе људи да допусте да им дете седи гладно на часу... И тога је све више из године у годину...

Распитај се мало пре него што паушално удариш по учитељима и наставницима у Србији...

Школе су до априла месеца у Београду, рецимо, дуговале само за струју у просеку по милион динара, а некима је дуг нарастао на десет милиона... А те рачуне треба платити из издвајања локалне заједнице за материјалне трошкове. А локална заједница у овим нашим крајевима врло нередовно издваја за материјалне трошкове школа (онда када понешто преостане у градској, тј. општинским касама када се намире све бирократе, плате ормарићи, мост итд.)...

И шта сад, у таквој ситуацији? Укинути струју или грејање преко зиме школама?

Схваташ ли да школе чак и дневнике и канцеларијски материјал купују на вересију... (Када хоћу да фотокопирам нешто што ми треба за час, ја носим папир од куће... Под условом да је апарат у школи исправан јер можда опет није било пара да се плати мајстор за поправку...)

Сви наставници и професори у Србији имају законску обавезу да се стручно усавршавају. Новац за њихово стручно усавршавање треба да даје локална заједница која такође има законску обавезу да издваја та средства...

Ја сам у последњих 10 година провео (имам папир као доказ) близу 600 сати на семинарима. Шездесет у просеку годишње. Од тих 600 сати нисам платио из свог џепа 36 зато што је моја школа била домаћин, па је за нас из школе било бесплатно. За све остале сате нисам ни од кога добио ништа. Све платио из свога џепа. (Да би имао представу о којим парама причамо, дајем ти пример Зимског семинара за наставнике српског који се обично одржава половином јануара: три дана, 18 сати, цена - 4500 динара. И то је релативно повољно у односу на остале... Летњи семинар који организуе Инглиш бук за професоре енглеског траје такође 3 дана и бесплатан је. Али организује се на Копаонику, ове године, па треба платити пун пансион у хотелу и пут - изађе ђутуре на 11-12 000.)

Да ли и то раде амерички тичери?

И онда нам ти овде причаш како ми немамо свест о потреби стручног усавршавања...

А сате и дане које сам провео у библиотекама и по интернету да бих могао да радим са дететом које има Даунов синдром и иде у одељење у којем предајем српски да ти не помињем. Закон ту ионако не предвиђа никакав додатак на плату зато што то радимо. Ми то и не тражимо, али немој онда да ми помињеш како немамо свест каквим се послом бавимо.

Није у реду да причаш о нечему о чему ништа не знаш трудећи се при томе да увредиш саговорнике што више можеш...

И Нурудин и ја смо ти само указали где, на ком месту у говору, Рајна Драгићевић помиње потребу сталног учења, усавршавања, код професора. Не видим зашто те је то толико ражестило...

Mislim, kad vi, ovako vokalni i žovijalni zastupnici učiteljske i nastavničke struke, imate ovako zastareli odnos prema podučavanju, onda su naša deca u zaista dubokom problemu (i nije čudo što, između ostalog, tako loše prolaze na tim međunarodnim testovima funkcionalne (ne)pismenosti). I, zaista, možda se jedan od razloga zašto je srpsko društvo ovako nakaradno i loše baš loše školstvo. Jer, kad se pređe sa velikih reči, svečanih večera, zdravica i nastavničkih pijanki u stvarni život, rezultati izgledaju prilično jadno.


Знаш, предрасуде могу да убију човека. А знаш како? Тако што временом полако прерастају у мржњу која поједе људско биће изнутра...

stasava stasava 14:27 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru


Nije valjda da vi, nastavnici ili profesori, svejedno, o potrebi permanentnog stručnog usavršavanja govorite samo na seminarima???

To se podrazumeva , profesorka verovatno isto podrazumeva ali zašto bi imala obavezu da spomene sve ono što se podrazumeva.
freehand freehand 14:32 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

И ти то причаш нама овде који због тога што школе немају ни за основна материјална средства купујемо чак и креде и сунђере или фломастере за беле табле... А о томе да од сваке своје плате потрошим у просеку 10% да бих могао да радим са децом у каквим-таквим пристојним условима, боље да не причамо... И нисам једини, много нас је који то радимо.

U Americi troše 120% a imaju manje plate!
angie01 angie01 15:04 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

kod nas u skoli se od roditelja traze pare da se sredjuju ucionice, za popravku klupa, za sijalice, krede, da se poprave rupe u dvoristu, a svakoga dana su skolska sala i hol na ulazu u vise termina izdati sportskim klubovima i klubovima za rekreaciju + sto se udzbenici kupuju-oni sto nisu obavezni- preko skole, tako da rabat ide skoli= plus nagrada za odabrane udzbenike koji se poklanjaju, ali su placeni iz budzeta.

sto se seminara tice- jeste obavezni su, pa nam nastavnica iz biologije posle pohadjanja istih i dalje predaje tako sto deci diktira iz neke stare sveske s pocetka njene karijere. Ona iz srpskog, predaje iz sveske svoje profesorke.

za popravku i opremanje skola, evropska investiciona banka je vec dala neku gomilu para, koje su oprane kroz,recimo neverovatnu cenu popravke prozora,...u novom turnusu, koji je oko 30 meleona evrica, jedva uzetih od strane ministra prosvete, jer nije hteo da mu trazenom sistematizacijom prioritizacije neko ucestvuje u rasporedu i kontroli para-pa sad, to vidite s njim.
antioksidant antioksidant 15:07 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

Laka smo meta do zla boga,

у овој причи је свако лака мета
највише што свако упире прстом у оне друге
родитељи у наставнике и министарство
наставници у децу, родитеље и министарство
деца у...
а систем у распаду
(са све идеалним наставницима, родитељима и децом а о министарству да и не почињем)
kick68 kick68 15:30 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

U Americi, primerice, učitelji od svoje plate (koje, u relativnim odnosima, nisu ništa veće od srpskih) kupuju deci učila (koliko srpskih nastavnika to radi?).

Mislim, kad vi, ovako vokalni i žovijalni zastupnici učiteljske i nastavničke struke, imate ovako zastareli odnos prema podučavanju, onda su naša deca u zaista dubokom problemu (i nije čudo što, između ostalog, tako loše prolaze na tim međunarodnim testovima funkcionalne (ne)pismenosti). I, zaista, možda se jedan od razloga zašto je srpsko društvo ovako nakaradno i loše baš loše školstvo. Jer, kad se pređe sa velikih reči, svečanih večera, zdravica i nastavničkih pijanki u stvarni život, rezultati izgledaju prilično jadno.

Princi, ti kad bi znao koliko si nepravedan, odmah bi povukao rec.

Pojedinac ne moze mnogo da uradi bez podrske sistema. Tamo sam isla na svaki seminar koji mi je bio ponudjen. Oni su uglavnom bili vodjeni od stranih lektora, pa kad se vratis u tu ucionicu ne mozes ni pola od toga da primenis a mogao bi u normalnoj zemlji. Na stranu sto ti direktor zagleda u material koji si doneo i odobrava ga, ili ne odobrava (horoskop na primer, nije prosao - idealan nacin da ih zainteresujes i da predajes prideve).

Ovde ti sistem nudi kurseve koje sam placas (nisu jeftini, al' ti je normalna plata pa se moze), i kad ih zavrsis raste ti ta plata. Strucno usavrsavanje ti se isplati i kroz povecanje plate, a i lakse dobijes posao ako si vredan pa ucis.

U Srbiji sam iz svog dzepa placala fotokopiranje testova, jer mi bilo truba da djaci prepisuju test sa table i time gube dragocenih petnaest minuta. Nikoga se to nije ticalo, to je bio moj izbor. Kad sam dobila dete, morala sam da prestanem, jer jednostavno novca za sve nije bilo.

Ovde kupujem recnike, udzbenike bez ikakvih problema, a fotokopiranje naravno besplatno odradis u skoli u kojoj radis. Nedavno sam kupila godisnju pretplatu za web 2.0 tool za 200 djaka (na popustu doduse), a da nisam osetila.

Zastareli odnos prema poducavanju, a samim tim i odgovornost za buducnost nacije ima sistem. Ogromna je razlika u iskustvu kada pocnes da radis u uredjenom sistemu u kome je to jasno. Ljudi se trude koliko mogu da u nakaradnom sistemu nesto urade, ali TO je vece i jace od pojedinca, veruj mi.

Jos nesto, jezik (i knjizevnost) JESTE najvazniji predmet. Ti nastavnici ZAISTA IMAJU posebnu misiju u opismenjivanju nacije, vaspitavanju i formiranju savesnosti i pogleda na svet. Treba uvesti jezik i pismenost na vise skole i fakultete. Ovde se ocena is engleskog boduje za vecinu fakultetskih programa i ne bez razloga. Ako drzava hoce funkionalno pismenu naciju, treba da zavede nacionalni program u saradnji sa nastavnicima da bi to postigla.

Profesorski posao je zakonom regulisan: moras da imas odredjeni stepen strucne spreme i obuku da bi dobio licencu, i po tome je poseban. To je valjda uvazena profesorka htela da istakne. Ne vidim tu nikakvo isprazno samoljublje.

Svako dobro, Princi
tasadebeli tasadebeli 15:34 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

angie01


Знаш како се каже: риба од главе смрди.

Ми наставници у школама, на жалост, немамо баш неку снагу када је у питању директор школе. Али зато Савет родитеља, Ученички парламент и, за њима, Школски одбор могу да помере ствари са мртве тачке... Само ако постоји слога и масовност у она прва два тела. Зато је то тако и осмишљено. Барем мислим да јесте.

Моја школа већ 12 година покушава да добије салу за физичко. На све наше молбе, покушаје, што директора, што школског одбора, све време смо добијали тапшање по рамену, обећања и на томе се завршавало... А онда је Савет родитеља написао писмо и послао га надлежнима који су, веровала или не, реаговали у року од недељу дана и већ су начињени први конкретни кораци у постизању тог нашег дугогодишњег циља. Дакле може, само треба окупити људе око заједничког циља. Не заборави, Савет родитеља је ипак и део бирачког тела на неким предстојећим изборима. Ко хоће да буде реизабран, мора да размишља о томе. Наставници су у томе безначајни...

И исто то важи и за све министре просвете и њихова министарства, само на макроплану, зар не?

sto se seminara tice- jeste obavezni su, pa nam nastavnica iz biologije posle pohadjanja istih i dalje predaje tako sto deci diktira iz neke stare sveske s pocetka njene karijere. Ona iz srpskog, predaje iz sveske svoje profesorke.


Е, такви умеју баш да ме изнервирају! Више од ових што причају свашта о школи, а не знају о чему се ту заправо ради...

Који је лек? Па опет почињемо од директора, истим оним путем... Довести човека којем ће бити важно да има квалитетне наставнике. Уосталом, директор школе и има једини одлучујућу реч при примању нових људи, а ако је паметан, одабраће тим сарадника (психолога, педагога, заменика) који ће му у томе итекако помоћи. Читаву ствар може да убрза и опадање наталитета (нажалост!) у Србији, па ће то натерати (то су они паметнији већ и схватили) школе да се боре за сваког ученика... Е, то је оно "тржиште" о којем је Владакси причао... Само што на том нашем тржишту ниједном ученику неће бити онемогућен приступ образовању, него школе са лошим наставницима, лошом атмосфером, лошом управом и лошим окружењем неће више уписивати ученике.

Знам, дуг је то и мукотрпан процес. Али демократија томе и служи, зар не?
angie01 angie01 16:11 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

у родитеље



ovo je nas nakaradni specijalitet-kakve veze imaju roditelji, oni mogu biti nepismeni, neiformisani, sta god, da nemju pojam ni o cemu-zato i postoji skola- kod nas se nastavnici ponasaju, a i otvoreno govore, da roditelji treba ovo, ono- ma nemoj, koj cete mi onda vi-ako cu ja da ga ucim, ili da placam tutora, ne trebate mi vi da ga taj tudji rad ocenjujete!

sta to onda znaci, ako je roditelje nesposban da uci dete ili da placa privatne casove, njegovo dete u ovakvom skolstvu je osudjeno da bude los djak!

angie01 angie01 16:15 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

samo dve stvari taso, direktori su redom politicki eksponenti i smatraju skolu svojom prcijom-psiholog i pedagog samo figuriraju,...a kod nas savet roditelja funkcionise tako, sto npr, nasa razredna svake godine bira istu osobu- proverenu jos od uciteljice, koja je dobila instrukcije da ne talasa- neki roditelji iz drugih razreda, ako nesto i kazu na tim satsncima, budu poklopljeni od ostalih roitelja predstavnika.
kick68 kick68 16:16 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

oni mogu biti nepismeni, neiformisani, sta god, da nemju pojam ni o cemu-zato i postoji skola- kod nas se nastavnici ponasaju, a i otvoreno govore, da roditelji treba ovo, ono-

Endzi, knjige se o tome pisu. Ne znam kako su kod nas uloge propisane, ali:

Research Spotlight on Parental Involvement in Education

When schools, families, and community groups work together to support learning, children tend to do better in school, stay in school longer, and like school more." That's the conclusion of A New Wave of Evidence, a report from Southwest Educational Development Laboratory (2002). The report, a synthesis of research on parent involvement over the past decade, also found that, regardless of family income or background, students with involved parents are more likely to:

Earn higher grades and test scores, and enroll in higher-level programs


Be promoted, pass their classes, and earn credits


Attend school regularly


Have better social skills, show improved behavior, and adapt well to school
angie01 angie01 16:27 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

Attend school regularly


ne znam, moja deca su isla i u americku i kanadsku skolu, osnovnu, srednju, nije bilo nikakvog perent involvmenta.


edit: verovatno je rec o bilo kakvoj pomoci, tipa, roditelj da neke smernice, objasnjenje, pokaze zainteresovanost,...tamo prosecan roditelj dodje kuci oko 19h, ima vremena da sebe i familiju spremi za naredni radni dan.
tasadebeli tasadebeli 16:41 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

angie01

direktori su redom politicki eksponenti i smatraju skolu svojom prcijom-psiholog i pedagog samo figuriraju,...a kod nas savet roditelja funkcionise tako, sto npr, nasa razredna svake godine bira istu osobu- proverenu jos od uciteljice, koja je dobila instrukcije da ne talasa- neki roditelji iz drugih razreda, ako nesto i kazu na tim satsncima, budu poklopljeni od ostalih roitelja predstavnika.




Разумем те... Чујем свако мало такве ствари... И извини, умем да се разбесним само онда када сам беспомоћан... Исто је и било и ономад када сам читао Круголинине блогове о њеној борби са школском жабокречином...

Значи, да ли ће нечије дете ићи у школу која ће му пружити оно што дете заслужује да му буде пружено није правило него питање среће...

Не дозволи деци, молим те, да изгубе поверење у стицање знања и да мисле да би им тако било у свакој школи, код било ког наставника... Ако успеш да их сачуваш тога, вратиће им се касније у животу вишеструко... А надам се да ћеш подршку за то пронаћи макар код неких наставника у тој школи у којој су ти деца...
kick68 kick68 17:09 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

tamo prosecan roditel

Tamo prosecna majka ne radi:)
I ako radi salje joj se kuci agenda (sta se radilo danas, sta ce se raditi sutra, domaci) na potpis. Salje se roditeljima weekly letter sa sadrzajem nastave. Volontiraju na raskrsnicama pre i posle skole, za vreme rucka u dvoristu i u kafeteriji, na ekskurzijama. Salje im se koverat koji sugerise sumu novca koja bi trebalo da se donira skoli kako bi deca imala sve i svasta:))
Svako malo open house:)
angie01 angie01 17:23 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

Tamo prosecna majka ne radi:)


ocigledno imamo razlicita iskustva- ja poznajem bukvalno dve majke koje nisu radile, jedna , jer joj je dete imalo neku strasnu alergiju, pa je zato volontirala u skoli da ga bolje pazi-posle se tu i zaposlila, a druga, jer je dobila otkaz, pa do sledeceg posla je ucestvovala u tome da pazi decu na izletima.-ja nisam nikakva nedeljna pisama sa sdrzajem nastave dobijala nikad, a dete mi je islo u veoma dobru drzavnu skolu.

na raskrsnicama su stajale zene i muskarcu u vreme dolaska i odlaska u skolu, koji su bili zaposleni da to rade, obicno penzioneri, ili osobe sa nekim problemima, koji ih sprecavaju da obavljaju neka druga zanimanja.
angie01 angie01 17:25 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

Ако успеш да их сачуваш тога, вратиће им се касније у животу вишеструко...



trudimo se taso.


nurudin nurudin 23:10 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

E ovo se zove školski primer pasivne agresije.


Пасивне?

Учинило Вам се. :)
nurudin nurudin 23:19 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

sto se seminara tice- jeste obavezni su, pa nam nastavnica iz biologije posle pohadjanja istih i dalje predaje tako sto deci diktira iz neke stare sveske s pocetka njene karijere. Ona iz srpskog, predaje iz sveske svoje profesorke.


Постоје и такви наставници, то је чињеница, али као што Таса рече, не треба генерализовати.

kod nas u skoli se od roditelja traze pare da se sredjuju ucionice, za popravku klupa, za sijalice,


Код нас родитељи не дају ништа, не постоји ни школски динар, не даје ни држава, ни општина, и зато деце проводе дане у катастрофалним условима, о томе сам већ писао.

Знам, није фер што родитељи даљу, али ако могу, боље је да помогну да би деца иоле пристојније проводила школске дане.

Ја сам лично апеловао и преко блога, послао преко 40 имејлова, ама баш се нико није јавио да помогне, а сваког дана је све гора ситуација...
Нажалост, родитељи би помогли, али немају.
nurudin nurudin 23:22 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

antioksidant
Laka smo meta do zla boga,

у овој причи је свако лака мета
највише што свако упире прстом у оне друге
родитељи у наставнике и министарство
наставници у децу, родитеље и министарство
деца у...
а систем у распаду
(са све идеалним наставницима, родитељима и децом а о министарству да и не почињем)



У читавој "хијерархији", деца јесу најидеалнија, ако видимо ко су им родитељи, наставници и министри... :)
antioksidant antioksidant 23:24 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

У читавој "хијерархији", деца јесу најидеалнија, ако видимо ко су им родитељи, наставници и министри... :)

:)
u svakom slucaju najmanje odgovorna, tj najvise su posledica delovanja ostalih karika lanca
nurudin nurudin 23:28 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

Уосталом, директор школе и има једини одлучујућу реч при примању нових људи, а ако је паметан, одабраће тим сарадника (психолога, педагога, заменика)



Не, не, не, Тасо, грдно грешите, само ако је довољно глуп може одабрати добре сараднике...


П. С. Чувена прича о томе како се долази до доброг професора на факулету, само ако је професор довољно глуп да изабере бољег асистента од себе... А, док дођемо до толико довољно глупог професора протекне много времена. :)
nurudin nurudin 23:30 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

antioksidant
У читавој "хијерархији", деца јесу најидеалнија, ако видимо ко су им родитељи, наставници и министри... :)

:)
u svakom slucaju najmanje odgovorna, tj najvise su posledica delovanja ostalih karika lanca



Не могу да верујем како је могуће да овако брзо одговорите на мој коментар.

Ја не успевам, признајем, нисам технички довољно интелигентан.
Плаћам банку за оног ко ми открије тајну. :)
nurudin nurudin 23:33 23.06.2013

Re: Ne vidim u ovom govoru

Не дозволи деци, молим те, да изгубе поверење у стицање знања и да мисле да би им тако било у свакој школи, код било ког наставника... Ако успеш да их сачуваш тога, вратиће им се касније у животу вишеструко...



snezana mihajlovic snezana mihajlovic 16:38 23.06.2013

...

napisala dva puta komentar i obrisala,
pa ipak rešila da se vratim i napišem (tj. kopipejstujem: videti prilog - trola koji to nije - ispod), jer mi se ovaj govor nije dopao na nekoliko nivoa, i to:

- baš zbog toga što se sa autorkom načelno slažem
- i naročito zbog srpskog jezika i književnosti i očekivanih i nadasve dobro rabljenih (bogme i izraubovanih fraza)

i da kažem šta sad to meni smeta kod govora, sem klijajućeg semenja na porodičnim pragovima, ratova koje ćemo objavljivati nekim tamo starletama i nazovi-umetnicama, poziva da MI govorimo deci da ostaju (ili pak idu) i ostalog.

smeta mi što mu fali one dobre energije, koja sama po sebi daje alternativu, budi i pleni.

ja ovo najdobronamernije, a vi - pukajte. :)))

daklem, kopipejst, čisto da objasnim sentiment o kom govorim.

Diana Laufenberg

Kako učiti? Na greškama.

Radim kao nastavnik već duže vreme, i tokom svoje karijere shvatila sam mnogo bitnih stvari o đacima i učenju, i želela bih da ih što više ljudi razume, naročito o potencijalu učenika. 1931. godine, moja baka - na slici dole levo - završila je osmi razred. Išla je u školu da bi dobila informacije, tamo je sticala znanja iz knjiga i od nastavnika, i to je u to vreme bio tipičan način učenja. Hajde da bacimo pogled na sledeću generaciju: Ovo je škola Ouk Grouv, koju je pohađao moj otac, a sastojala se od jedne učionice. I on je morao da ide u školu da bi dobio informacije od nastavnika i skladištio ih u jedinu portabl memoriju koju je imao - svoju glavu. Tako su se prenosile informacije - od nastavnika do učenika, koji su ih dalje prenosili ostalim ljudima iz svog okruženja. Kada sam ja bila mala, u kući smo imali komplet enciklopedija. Kupljen je iste godine kada sam rođena, i to je bilo sjajno, jer nisam morala da idem do biblioteke da bih dobila informacije - one su bile nadohvat ruke, u mojoj sopstvenoj kući, i to je bilo fantastično. Bilo je to nešto potpuno drugačije u odnosu na prethodne generacije i promenilo je moj odnos prema dobijanju informacija, makar u maloj meri. Informacije su mi bile bliže, dostupnije.

Period od vremena kada sam bila đak do vremena kada sam postala nastavnik, bio je obeležen pojavom interneta. Baš u vreme kada internet počinje da se koristi i u nastavi, selim se iz Viskonsina u Kanzas, mali grad, gde sam imala priliku da se oprobam kao nastavnik u divnom gradiću u ruralnoj oblasti Kanzasa, gde sam predavala svoj omiljeni predmet - Američka Vlada. Moja prva godina - jupi, baš super! - jedva čekam da ih naučim sve o tome, pa ja obožavam politički sistem! Klinci iz 12og razreda i nisu baš delili moje oduševljenje u vezi sa sistemom američke vlade. Druga godina - naučila sam ponešto, pa sam promenila taktiku. Pružila sam im autentično iskustvo koje im je omogućavalo da uče sami sebe. Nisam im rekla šta da rade, niti kako da to rade. Predstavila sam im zadatak, koji se sastojao u tome da organizuju izborni forum za svoju zajednicu.

Napravili su letke, kontaktirali kancelarije, proverili rasporede, sastali se sa sekretaricama, izradili brošuru za izborni forum, kako bi se svi njihovi sugrađani što bolje informisali o kandidatima. Zatim su ih sve pozvali da dođu u školu na otvorenu tribinu o vladi i politici, o tome da li su ulice njihovog grada kvalitetno urađene, što im je pružilo neposredan, empirijski način sticanja znanja. Moje starije i iskusnije kolege su me posmatrale i komentarisale : "Jao, baš je simpatična, vidi kako se trudi." (Smeh) "I ne sanja u šta se uvalila." Ali ja sam znala da će se moji đaci pojaviti. Verovala sam u to. Svake nedelje govorila sam im šta očekujem od njih. I to veče, svih 90 đaka - adekvatno obučenih, radeći ono za šta su zaduženi, na nivou zadatka. Moje je bilo da samo sedim i pratim. Bilo je to nešto lično njihovo. Eksperimentalno. Autentično. Nešto što je za njih imalo značenje. I oni će se istaći.

Iz Kanzasa sam se preselila u lepu Arizonu, gde sam nekoliko godina radila u Flagstafu, ovog puta sa učenicima nižih razreda. Na sreću, nisam morala da ih učim o američkoj vladi, već o nečemu uzbudljivijem - geografiji. I opet, bila sam presrećna da učim. Ono što je naročito interesantno u vezi sa ovim poslom u Arizoni je to da sam bila zadužena za izuzetno eklektičnu grupu učenika u državnoj školi. Imali smo prilike da iskoristimo i neke mogućnosti, a jedna od njih je bilo upoznavanje sa Polom Rasesabaginom, gospodinom po čijoj životnoj priči je snimljen film "Hotel Ruanda". Gostovao je u srednjoj školi koja se nalazila tik do zgrade naše škole. Mogli smo da pešačimo do tamo, uštedeli smo čak i na autobuskim kartama. Savršeni školski izlet bez ikakvih troškova.

Nametao mi se sledeći problem: Kako odvesti sedmake i osmake na tribinu o genocidu i odnositi se prema toj temi odgovorno i uz dužno poštovanje, tako da i učenici budu svesni značaja takvog iskustva. I tako smo odlučili da posetimo predavanje Pola Rasesasbagina kao primer čoveka koji je, oslanjajući se isključivo na sopstvene snage, doprineo opštoj dobrobiti. Zatim sam od učenika tražila da u svojoj okolini svom životu, ili svojoj ličnoj priči pronađu nekog ko je uradio sličnu stvar, i da o tome naprave kratak film. Bio je to prvi put da radimo tako nešto. Niko nije imao ideju kako se zapravo pravi film na kompjuteru. Ali to ih je zainteresovalo. I zamolila sam ih da oni lično budu naratori priče. Naprosto je neverovatno šta su sve deca spremna da podele sa vama kada ih zamolite da priču ispričaju oni lično, koristeći svoj glas. Poslednje pitanje u zadatku bilo je: Kako biste vi lično, kao pojedinac, doprineli dobrobiti drugih ljudi? Odgovori koje deca daju na ovo pitanje, ako ih pažljivo saslušate, su izuzetni.

Sada sam nastavnik u Pensilvaniji, gde predajem na Sajens Lideršip Akademiji, koja je škola partner između Instituta Frenklin i školskog okruga Filadelfije. Mi smo državna škola za učenike od 9. do 12. razreda, ali smo prilično drugačiji od drugih. Prihvatila sam baš ovo radno mesto zbog toga da bih bila deo ovakvog pristupa učenju, koji potvrđuje ono što i sama mislim o načinu na koji deca uče i koji zaista želi da otkrije šta je sve moguće ostvariti onog trenutka kada napustimo neke od obrazovnih obrazaca prošlih vremena, pomak od šturosti informacija tokom školovanja moje bake, mog oca, pa čak i mog školovanja, do trenutka kada informacija imamo na pretek. Dakle, šta činiti kada su informacije svuda oko vas? Zašto bi deca uopšte dolazila u školu kada informacije mogu da dobiju i na drugim mestima?

U Filadelfiji postoji jedan-na-jedan laptop program, tako da učenici, koristeći svoje laptopove svakodnevno, u školi i van nje, dobijaju pristup informacijama. Postoji jedna bitna stvar na koju svaki nastavnik treba da se navikne, jednom kada učenici dobiju alat koja im obezbeđuje pristup informacijama, a to je da morate biti u redu sa idejom dopuštanja neuspeha, kao dela procesa učenja. U sistemu obrazovanja današnjice nailazimo na opsednutost tipom zadatka sa nekoliko ponuđenih odgovora od kojih je samo jedan tačan. Ja sam ovde da bih sa vama podelila činjenicu da to nije učenje. Potpuno je pogrešno očekivati od učenika da nikad ne naprave grešku. Tražiti od njih da uvek imaju tačan odgovor, ne dozvoljava im da uče. Zato smo uradili ovaj projekat, i ovo je jedan od radova iz tog projekta. Gotovo nikad ih ne pokazujem, baš zbog ideje mogućeg neuspeha.

Ovi grafikoni mojih učenika nastali su kao rezultat nastavne celine koju smo odlučili da obradimo na kraju godine,a tiče se izlivanja nafte. Zadatak je bio da izaberu već postojeće grafikone iz masovnih medija, obrate pažnju na njihove najzanimljivije komponente, a onda naprave svoje sopstvene grafikone na temu katastrofa prouzrokovanih od strane čoveka u američkoj istoriji. Morali su da se vode određenim kriterijumima. Osećali su se pomalo nelagodno jer je to bio prvi put da rade tako nešto, a nisu znali kako tačno da to urade. U stanju su da govore - veoma su elokventni, a i njihova vešina pisanja je veoma dobra, ali od njih se tražilo da komuniciraju idejama na drugačiji način, i to ih je činilo pomalo nesigurnim. Ali ja sam im pružila slobodu. Budite kreativni. Razmišljajte svojom glavom. Hajde da vidimo šta sve možemo da uradimo. Očekivano, učenik čiji su radovi uvek bili vizuelno najlepši, i sada je uradio najlepši prikaz. Imali su rok od oko dva-tri dana za izradu grafikona. Ovo je rad učenika koji je to dosledno radio.

Kada smo se opet svi okupili, pitala sam ih: "Čiji rad je najbolji?" Odmah su pokazali: "Onaj tamo je najbolji." Nisu ništa ni čitali. "Da, to je taj." Onda sam pitala: "Šta ga čini tako dobrim?" Rekli su: "Pa, dizajn je dobar, i koristio je dobre boje. A ima i..." I onda su prošli sve procese koje smo radili naglas. Onda sam rekla: "Idite i pročitajte tekst." Predomislili su se. "Uh, pa i nije baš tako sjajan." Onda smo pogledali jedan drugi rad - koji nije bio toliko lep na oko, ali je posedovao odlične informacije - i proveli sat vremena pričajući o procesu učenja, jer poenta nije bila u tome da li je rad savršen ili ne, ili da li treba da bude sličan onome što bih ja napravila, poenta je bila u tome da oni naprave nešto samostalno, I to im je dozvolilo da prave greške, razmišljaju i nauče iz toga. A kada sledeće godine opet budemo radili projekat, biće bolji. Jer učenje je proces koji podrazumeva i određen broj neuspeha, na kojima se učimo i konačno stičemo znanja.

Postoji milion slika koje bih mogla da vam pokažem, i morala sam pažljivo da biram - ovo je jedna od mojih omiljenih - učenika koji uče, koji pokazuju kako sve učenje može da izgleda u okruženju u kome se oslobađamo tereta ideje da učenici moraju da dođu u školu po informacije već da ih umesto toga pitamo šta sa tim mogu da urade. Postavite im pitanja koja ih stvarno zanimaju. Neće vas razočarati. Tražite od njih da posete različita mesta, da vide različite stvari, da dožive učenje, da se igraju, da ispituju. Ovo je jedna od mojih omiljenih fotografija, napravljena je u utorak, kada sam učenicima dala zadatak da idu na biračka mesta. Ovo je Robi, koji je želeo da podeli sa nama svoj prvi dan glasanja. I ovo je način na koji se uči, jer se od učenika tražilo da posete autentična mesta.

Poenta je u tome da, ako nastavimo da obrazovanje posmatramo samo kao dolazak u školu da bi se dobile informacije, a ne kao sticanje znanja kroz iskustvo, uvažavanje mišljenja učenika i prihvatanje grešaka kao deo procesa učenja, onda smo promašili cilj. I sve ono što ste čuli danas neće moći da se ostvari ako nastavimo da se držimo postojećeg sistema obrazovanja koji ne prepoznaje ove kvalitete. Standardizovani test nije ključ uspeha, kao ni insistiranje na zaokruživanju jednog tačnog odgovora. Mi umemo to da uradimo bolje, i krajnje je vreme da se stvari poboljšaju.

snezana mihajlovic snezana mihajlovic 16:41 23.06.2013

zaseban edit:

slidž.
antioksidant antioksidant 17:07 23.06.2013

Re: ...

Postoji milion slika koje bih mogla da vam pokažem, i morala sam pažljivo da biram - ovo je jedna od mojih omiljenih - učenika koji uče, koji pokazuju kako sve učenje može da izgleda u okruženju u kome se oslobađamo tereta ideje da učenici moraju da dođu u školu po informacije već da ih umesto toga pitamo šta sa tim mogu da urade

ljudi koji uce
slika koju volim
nema veze sa tekstom
opet neka cudna asocijacija
tasadebeli tasadebeli 17:13 23.06.2013

Re: ...

Standardizovani test nije ključ uspeha, kao ni insistiranje na zaokruživanju jednog tačnog odgovora. Mi umemo to da uradimo bolje, i krajnje je vreme da se stvari poboljšaju.


Онда би био ред да ови Заводи који припадају Министарству крену прво од себе и да се укине стандардизовани тест (на којем не смеш да погрешиш) на фарси званој матурски испит који је њихових руку дело јер на крају приче зване основна школа испадне да је тај тест (уз оцене из школе које се углавном добијају на истим таквим тестовима ради припреме за матурски) једини кључ успеха у нашим школама.

А планери у Министарству би могли коначно да испуне обећања дата још пре десет година да ће наставницима бити дозвољено да сами бирају начин којим ће постићи задате стандарде знања код ученика (рекоше, што старији разред, то више слободног простора за наставника да бира "градиво", односно инструмент за постизање циља).

Овако, с једне стране нам се говори да стандардни тестови не смеју да буду једини кључ успеха у школи (што поздрављам), али нам се са друге стране прописује управо баш такав начин за постизање циља.

Не заборавите и да су у нашем реформисаном школству прво направљени програми, па тек онда израђени стандарди постигнућа (ваљда треба прво одредити циљ, па тек онда средство, а не обратно). Не треба заборавити и да средње школе уопште нису чуле ни за р од реформе јер је у њима цела процедура одложена на неодређено време, па се наши ђаци онда сударају на првој години средње школе са неусклађеним програмима и захтевима које им у основним школама нико није ни поменуо као могућност. Просто речено, испратимо их из основне школе са оним што је прописано, а онда их у средњој школи сачекају са другачијим очекивањима.

Хвала, Снежо, за овај текст и линк, мени значи... Али имам некако утисак да ми ипак живимо у једној исувише шизофреној просветној ситуацији да бисмо могли (и смели) у потпуности да примењујемо оно што нам је Дијана Лауфенберг препоручила на основу свог искуства.

П.С. - Неке моје задрте старије колегинице и колеге би рекле да само психолог може тако наивно да гледа на школу.
snezana mihajlovic snezana mihajlovic 17:21 23.06.2013

Re: ...

qq, šta bi tek rekle za ovu tetu. :)))

Rita Pierson: Every kid needs a champion
nurudin nurudin 23:41 23.06.2013

Re: ...

Poenta je u tome da, ako nastavimo da obrazovanje posmatramo samo kao dolazak u školu da bi se dobile informacije, a ne kao sticanje znanja kroz iskustvo, uvažavanje mišljenja učenika i prihvatanje grešaka kao deo procesa učenja, onda smo promašili cilj. I sve ono što ste čuli danas neće moći da se ostvari ako nastavimo da se držimo postojećeg sistema obrazovanja koji ne prepoznaje ove kvalitete. Standardizovani test nije ključ uspeha, kao ni insistiranje na zaokruživanju jednog tačnog odgovora. Mi umemo to da uradimo bolje, i krajnje je vreme da se stvari poboljšaju.


Снежана, све потписујем, али не видим да је то у колизији са говором професорке Драгићевић?



Него мене интересује -- где је баба?

moja baka - na slici dole levo - završila je osmi razred
:)




gde sam predavala svoj omiljeni predmet - Američka Vlada


А, после кажу, устав и право грађана није занимљив предмет. :)
nurudin nurudin 23:49 23.06.2013

Re: ...

Не заборавите и да су у нашем реформисаном школству прво направљени програми, па тек онда израђени стандарди


Морам да испричам...:)

Дошао просветни саветник, ја причам шта све радимо, које секције имамо, позориште, часопис, такмичења, бла, бла, бла... А, саветник одједном, ко из ведра неба, пита -- Да ли ви радите по стандардима?

Ја пробам да објасним, рачунам можда није упућен, како стандарде још увек Министарство није прописало за средње школе, поготову не за гимназије, како се то примењује у ОШ, јер тамо постоје...

На то добијем одговор: Нема везе што не постоје, ви морате да радите по стандардима.

Ето, стандарди су најважнији. :)
predatortz predatortz 10:01 24.06.2013

Draga profesorko

Lepo je i pohvalno kada neko ceni svoje zanimanje.
Nepristojno je kada to neko radi tako što ponižava tuđa.
Ja sam odrastao i školovan od profesorske plate. Profesor koji ju je zarađivao, moj otac, nije me učio da je ok tako se ophoditi prema ljudima, odnosno načinu na koji oni zarađuju za život.
Mislim da bi lepšu poruku Vašim studentima i javnosti poslali da ste im rekli da vole svoje zanimanje, ne vređajući tuđa.
Ovako, zvučite kao ogorčena, zavidna osoba...
stasava stasava 11:35 24.06.2013

Re: Draga profesorko

Ovako, zvučite kao ogorčena, zavidna osoba...

Na sponzoruše?
Ne pamtim da je neki blog imao ovoliku čitanost!
predatortz predatortz 11:43 24.06.2013

Re: Draga profesorko

stasava
Ovako, zvučite kao ogorčena, zavidna osoba...

Na sponzoruše?
Ne pamtim da je neki blog imao ovoliku čitanost!


Ne pomenu gospođa samo sponzoruše.
Uzgred, u mojoj porodici ima puno prosvetara. Kada počnu da kukaju zbog malih plata, ja im savetujem da svoje znanje i radne navike iznesu na slobodno tržište.
vludvig vludvig 12:19 24.06.2013

Re: Draga profesorko

Gde si ti zalutao...
predatortz predatortz 12:22 24.06.2013

Re: Draga profesorko

vludvig
Gde si ti zalutao...


Ja ili moje mišljenje? Hajde da se baziramo na mišljenje, onda rasprava ne bi imala primesu ličnog.
Ovako kako si počeo, ne služiš na čast branši koju predenduješ da braniš.
stasava stasava 13:24 24.06.2013

Re: Draga profesorko

Kada počnu da kukaju zbog malih plata, ja im savetujem da svoje znanje i radne navike iznesu na slobodno tržište.

Ko je spominjao plate ? Profesorka nije.Što se tiče prosvetnih radnika koji su svesni potrebe jedne dobre reforme obrazovno-vaspitnog sistema i koji i sa ovakvim platama rade kvalitetno imaju puno pravo da postavljaju pitanje naknade za svoj rad .To nema nikakve veze sa slobodnim tržištem.Oni koji otaljavaju i koji štrajkuju da bi štrajkovali(nekako je bila čudna svojevremena koincidencija sa sedenjem na stiroporu), tako rade jer su mogli po važećim zakonima.Kao i uvek, samo sistemska rešenja daju rezultate.
predatortz predatortz 13:26 24.06.2013

Re: Draga profesorko


Ko je spominjao plate ? Profesorka nije.


profesorka

Долазећи на ваше вече и гледајући вас онако дотеране,насмејане, младе и пуне позитивне енергије, размишљала сам о томе хоћете ли успети да задржите тај оптимизам и када дипломирате и када се суочите с ниским платама, недовољним уважавањем професорске професије, прилично незаинтересованим ученицима
stasava stasava 13:44 24.06.2013

Re: Draga profesorko

када се суочите с ниским платама,

To nije kukanje! Škola nije odvojeni segment društva,radi se o uzajamnom davanju i uzimanju, o prelivanju sadržaja i vrednosti ali ne smemo da zaboravimo da bez kvalitetne škole nema uspešnog društva. Ako nam je SADA obrazovni sistem nekvalitetan možemo da budemo sigurni da nam neće biti bolje ni posle 20 godina!
antioksidant antioksidant 13:49 24.06.2013

Re: Draga profesorko

bez kvalitetne škole nema uspešnog društva

slicno se moze reci i za zdravstvo, sudstvo...
predatortz predatortz 13:51 24.06.2013

Re: Draga profesorko

Škola nije odvojeni segment društva,radi se o uzajamnom davanju i uzimanju, o prelivanju sadržaja i vrednosti ali ne smemo da zaboravimo da bez kvalitetne škole nema uspešnog društva.


Nema, slažem se. Ali, budući da naša deca,iz godine u godinu, pokazuju sve lošije rezultate, činimi se da prosvetari moraju malo da porade na sebi. Ne može baš ta imaginarna 'država' da bude kriva za sve što je loše u sistemu obrazovanja.
stasava stasava 14:11 24.06.2013

Re: Draga profesorko

slicno se moze reci i za zdravstvo, sudstvo...

Niko ne spori ali loš obrazovni sistem daje loše lekare, loše sudije, loše nastavnike......daje decu koja ne umeju da uče, da razmišljaju, da budu kritična.....kultura tada odumire, društvena kaljuga ubija, nerad zavlada, korupcija....preplavi atmosfera koja upravo vlada i stvori uslove da neki demagozi praznoslove o borbi protiv korupcije.....umnože se neki kurs fakulteti i zavladaju mega trendovi...da se ne lažemo, profesorka je o tome govorila.Japan, Južna Koreja....prethodile su kvalitetne reforme obrazovnog sistema....
antioksidant antioksidant 14:21 24.06.2013

Re: Draga profesorko

profesorka je o tome govorila.

много тога је она говорила
с висине своје најважније професије
stasava stasava 14:25 24.06.2013

Re: Draga profesorko

с висине своје најважније професије

To je zato što su ciljevi visoki(ili visoko)!
stasava stasava 14:34 24.06.2013

Re: Draga profesorko

Ali, budući da naša deca,iz godine u godinu, pokazuju sve lošije rezultate, činimi se da prosvetari moraju malo da porade na sebi. Ne može baš ta imaginarna 'država' da bude kriva za sve što je loše u sistemu obrazovanja.

Stalno da rade na sebi, neprekidno obrazovanje. Kvalitetan rad je obaveza prema državi, država je dužna da obezbedi dobre uslove za rad .Svest o tome da su ti uslovi loši ne znači "kukanje".
nurudin nurudin 15:18 24.06.2013

Re: Draga profesorko

Ovako, zvučite kao ogorčena, zavidna osoba...


Једни поздрављају оштар и јасан став професорке према скоројевићком моделу образовања, накарадно преузетом из неког ни по чему нам блиског света. Други је осуђују због “сујетне горчине” и ниподаштавања које испољава према савременим образовним профилима.

Да ли је ова критика покондирености, агресије и полуписмености покушај да се врати достојанство једној професији и систему вредности уопште? Да ли је написана у форми оштријој него што професорска етика дозвољава, или је то права мера, и онај ниво буке који ће успети да усталаса муљ на површини српског школства у вечитој реформи?



Mislim da bi lepšu poruku Vašim studentima i javnosti poslali da ste im rekli da vole svoje zanimanje, ne vređajući tuđa.


Предаторе, па само Таса је написао толики број коментара појашњавајући поенту написаног.

Не спорим Ваше право на мишљење, али није била поента говора у омаловажавању.
predatortz predatortz 15:26 24.06.2013

Re: Draga profesorko

Не спорим Ваше право на мишљење, али није била поента говора у омаловажавању.


Možda i nije, ali je omalovažavanje zasenilo poentu.
Profesorkin govor je bio prilično elitistički. E, sad, pošto rezultati naših profesora nisu ni blizu tim visinama, nedostaje mu argumenata za validnost. Iz škola nam izlaze sve nepismenija deca. Krivci za to nisu menadžeri, PR-ovi, sekretari, a Boga mi ni vlasnici restorana i kvadrata...
antioksidant antioksidant 15:29 24.06.2013

Re: Draga profesorko

Krivci za to nisu menadžeri, PR-ovi, sekretari, a Boga mi ni vlasnici restorana i kvadrata...

a ocito nisu ni profesori
izgleda da crva nije ni bilo
snezana mihajlovic snezana mihajlovic 15:30 24.06.2013

Re: Draga profesorko

Да ли је ова критика покондирености, агресије и полуписмености покушај да се врати достојанство једној професији и систему вредности уопште? Да ли је написана у форми оштријој него што професорска етика дозвољава, или је то права мера, и онај ниво буке који ће успети да усталаса муљ на површини српског школства у вечитој реформи?


evo, taman da ovde odgovorim na tvoje pitanje ozgor, a koje je glasilo:
ли не видим да је то у колизији са говором професорке Драгићевић?


nisam ni postavila transkript (tu je i baba, kad se klikne na link, pa odgleda) kao nekakav kontrapunkt, već kao moj sentiment na zadatu temu.


a sad o oštrini i kratko ću:
ovaj govor je sve samo ne oštar, upravo mu to i zameram, a na nekim mestima je totalno promašio.
nurudin nurudin 17:15 24.06.2013

Re: Draga profesorko

Profesorkin govor je bio prilično elitistički


Зар елитизам треба да замеримо? Велики писци -- Џојс, Фокнер, Бекет јесу такозвани елитистички писци, на пример.


Iz škola nam izlaze sve nepismenija deca



Да не би излазила, она подсећа на задатак наставника и на одговорност коју та професија подразумева.
tasadebeli tasadebeli 20:43 24.06.2013

Re: Draga profesorko

nurudin


На то добијем одговор: Нема везе што не постоје, ви морате да радите по стандардима.




Требало је да му тражиш да ти то напише као меру и да потпише, па да онда лепо са тим директор и ти запуцате у Министарство... Ни у војсци нису тако једносмерни као ти просветни инспектори именовани по политичкој линији...

Прошле године ми се жалила једна колегиница, професорка енглеског, да јој на час енглеског да је оцењује долази просветни инспектор који је по струци ветеринар.

Предаторе, па само Таса је написао толики број коментара појашњавајући поенту написаног.


Нећу више, ево обећавам... Знам да сам досадан, али свако кука због онога што га највише тишти.
nurudin nurudin 01:36 26.06.2013

Re: Draga profesorko

Нећу више, ево обећавам...


Таман посла, Тасо, него се ја бојим да проф. Драгићевић не чита ово, па те због одличног тумачења њеног говора не узме за асистента, онда нећеш да се дружиш са нама смртницима... :)

А, за све ће бити крив Предатор.
predatortz predatortz 07:45 26.06.2013

Re: Draga profesorko

А, за све ће бити крив Предатор.


Predator rado preuzima odgovornost za ovu krivicu.
tasadebeli tasadebeli 22:20 27.06.2013

Re: Draga profesorko

nurudin

Таман посла, Тасо, него се ја бојим да проф. Драгићевић не чита ово, па те због одличног тумачења њеног говора не узме за асистента, онда нећеш да се дружиш са нама смртницима...


Ако се буде поштовала она твоја теорија о паметним професорима и асистентима са "малкице ограниченим способностима", шансе за моју академску каријеру постају велике...


predatortz
А, за све ће бити крив Предатор.


Predator rado preuzima odgovornost za ovu krivicu.






Сад си ме за срце ујео...
bachuska bachuska 12:52 24.06.2013

kec iz vladanja!

http://www.peticije24.com/peticija_za_smenu_ministra_zarka_obradovica
angie01 angie01 17:23 24.06.2013

Re: kec iz vladanja!

bachuska
http://www.peticije24.com/peticija_za_smenu_ministra_zarka_obradovica


ta smena je vec skuvana, samo nemogu lako da navataju-citaj ubede-nekog drugog da se prihvati te fotelje, jer posle svih ovih budaletina sto su urnisali prosvetu, tesko da neko moze lagodno da sedi u njoj.
nurudin nurudin 18:27 24.06.2013

Re: kec iz vladanja!

angie01
bachuska
http://www.peticije24.com/peticija_za_smenu_ministra_zarka_obradovica


ta smena je vec skuvana, samo nemogu lako da navataju-citaj ubede-nekog drugog da se prihvati te fotelje, jer posle svih ovih budaletina sto su urnisali prosvetu, tesko da neko moze lagodno da sedi u njoj.



Видим, и Вучић нешто глагоља -- оставка Жарко, оставка! :)
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 18:12 24.06.2013

Nemam dete,

Ипак, ако мене питате, на листи врхунских занимања налазе се следећа: професор, лекар, адвокат, судија, инжењери, још једном, професор. Ако питате све родитеље овог света чиме би желели да се њихова деца баве, одговориће вам на исти начин.

ali ako ga nekad budem imala, od toga čime bi se bavilo bi mi mnogo bilo važnije da ne razmišlja i ne priča ovako.
predatortz predatortz 18:20 24.06.2013

Re: Nemam dete,

dobrosavljevic_m
Ипак, ако мене питате, на листи врхунских занимања налазе се следећа: професор, лекар, адвокат, судија, инжењери, још једном, професор. Ако питате све родитеље овог света чиме би желели да се њихова деца баве, одговориће вам на исти начин.

ali ako ga nekad budem imala, od toga čime bi se bavilo bi mi mnogo bilo važnije da ne razmišlja i ne priča ovako.


Napisah već, ali ponoviću:

Othranila me i iškolovala profesorska plata. Znatan procenat prijatelja mojih roditelja bili su prosvetari ili lekari. Nikog od njih na čuh da ovako nešto javno izgovori.
Mislim da se profesorka malo zanela...
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 18:25 24.06.2013

Re: Nemam dete,

Mislim da se profesorka malo zanela...

Možda je ovo pokušaj da prosvetarima vrati malo samopoštovanja koje su izgubili, šta znam...
nurudin nurudin 18:29 24.06.2013

Re: Nemam dete,

dobrosavljevic_m
Ипак, ако мене питате, на листи врхунских занимања налазе се следећа: професор, лекар, адвокат, судија, инжењери, још једном, професор. Ако питате све родитеље овог света чиме би желели да се њихова деца баве, одговориће вам на исти начин.

ali ako ga nekad budem imala, od toga čime bi se bavilo bi mi mnogo bilo važnije da ne razmišlja i ne priča ovako.



А, како то прича -- па зар наведена занимања не представљају стубове једног друштва?

Мислим, нормалног друштва...
predatortz predatortz 18:37 24.06.2013

Re: Nemam dete,

А, како то прича -- па зар наведена занимања не представљају стубове једног друштва?


Ovo su, dakako, važna zanimanja. Važna za funkcionisanje svakog društva.
Ali, važna su i ona koja 'pune' budžet, ona koja omogućavaju rad profesorima, lekarima,sudijama...
Ako ostala, po profesorki manje važna zanimanja, ne funkcionišu, ako ne stvaraju,ne prodaju,ne kupuju,ne izvoze, stubovi će biti prilično klimavi.

Evo ti tema za razmišljanje:

Hajde da svi mi, koji za to imamo kvalifikacije, konkurišemo za rad u prosveti. Da pootvaramo škole sa visokim standardima, pet učenika u razredu, profesor može da se posveti svakom ponaosob... Od čega ćemo živeti? Ko će nas plaćati?
antioksidant antioksidant 18:46 24.06.2013

Re: Nemam dete,

Ko će nas plaćati?

to je jednostavno
samo smanjimo poreze i povecamo plate
predatortz predatortz 18:57 24.06.2013

Re: Nemam dete,

antioksidant
Ko će nas plaćati?

to je jednostavno
samo smanjimo poreze i povecamo plate


Da! Jednostavno i prmenjivo rešenje
tasadebeli tasadebeli 20:29 24.06.2013

Re: Nemam dete,

dobrosavljevic_m
Možda je ovo pokušaj da prosvetarima vrati malo samopoštovanja koje su izgubili, šta znam...




Ја од уторка не смем да погледам моје осмаке у очи... Када се сретнемо на ходнику школе, спуштам поглед или гледам у страну када разговарам са њима... Четири године сам их учио да не треба да буду такви људи као ови које видимо око себе, фолиранти, шибицари, препродавци магле... И слушали су ме сваки пут пажљиво... А онда дође њихов први велики значајан испит на којем треба да покажу колико су труда уложили у те четири године и догоде нам се овакве ствари које су само логична последица трулежи нашег друштва и, заједно са њим, и нашег система образовања и васпитања.

Шта је требало да им говорим на часовима? Да буду сецикесе, преваранти, лезилебовићи, будале са испразним причама? Да циљ у животу треба да им буде да постану корумпирани политичари, лекари, професори, полицајци, лаже и паралаже у економији, у информатици, у грађевинарству? Да лажу и мажу своје муштерије када постану водоинсталатери, аутомеханичари, фризери, кувари?

И како сада да кажем седмацима, осмацима од првог септембра, да једино вредним радом и трудом могу уз моју помоћ да савладају то што се тражи од њих? Већ осећам на себи њихове погледе који ми говоре: "Шта то тртља ова будала? Какав рад? Изаћи ћу на Зелени венац и купићу решења тестова од џепарца за ужину."

Не знам... Немам решење...

'Ајте ви, који сматрате да је професоркин говор преоштар, да није на месту да она са своје академске висине тако "омаловажава" друге професије, да је она омашила поенту целе приче, кажите ми шта да радим? Имате ли неки паметан савет за мене? Како бисте се ви од првог септембра понашали у учионици? Шта бисте говорили деци?

Једино нећу прихватати савете да се препустим малодушности и да дигнем руке од свега говорећи деци како ионако ништа нема вредност и како треба да своје узоре проналазе у неком полусвету криминалаца, спонзоруша, шибицара, фолираната јер је ионако читав свет такав... Дакле, ако имате нешто паметније од тога, реците... Ја не знам шта бих им рекао...


predatortz predatortz 20:43 24.06.2013

Re: Nemam dete,


'Ајте ви, који сматрате да је професоркин говор преоштар, да није на месту да она са своје академске висине тако "омаловажава" друге професије, да је она омашила поенту целе приче, кажите ми шта да радим? Имате ли неки паметан савет за мене? Како бисте се ви од првог септембра понашали у учионици? Шта бисте говорили деци?


Govori im što si govorio i do sada. Daješ im dobre savete. Ujedno, ti i tvoje kolege treba da pokažete da stojite iza svojih reči. Izađite na ulicu, bez obzira na to što je raspust. Tražite smenu ministra. On, i ljudi oko njega, obezvređuje vašu profesiju. Nemate problem sa nama blogerima, imate problem sa resornim ministarstvom.

Ali đavola, ne možete da se okupite oko bilo koje ideje. U svakoj zbornici postoji bar tri grupe, međusobno suprotstavljene. Teško da se može naći ideja koja bi ih objedinila. Pobedite svoje sujete, ujedinite se, tražite ostavke. Roditelji će vas podržati. Ako vi nećete da istrajete, zašto bi oni?
nurudin nurudin 20:44 24.06.2013

Re: Nemam dete,

Ја од уторка не смем да погледам моје осмаке у очи... Када се сретнемо на ходнику школе, спуштам поглед или гледам у страну када разговарам са њима...



Е, и како сад објаснити тај поглед који бежи?

Која тржишна економија, новац, закони могу све "то" да објасне...

dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 20:54 24.06.2013

Re: Nemam dete,

Шта је требало да им говорим на часовима?

A je l' ti stvarno misliš da je ovo zamešateljstvo rezultat nečega što su profesori govorili đacima na času? Ili što nečega što su ispustili da kažu?
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 21:12 24.06.2013

Re: Nemam dete,

Имате ли неки паметан савет за мене? Како бисте се ви од првог септембра понашали у учионици? Шта бисте говорили деци?

Ja bih rekla: "Deco, pošto su ove godine poništeni rezultati testova zbog krađe, a to se desilo i prethodne godine, pa su dobri izgledi da će se desiti i naredne, bilo bi vam pametno da zagrejete stolice i ostvarite što bolji uspeh jer je sva prilika da će vam od toga zavisiti upis u srednju školu."

To bih rekla bez zezanja.
niccolo niccolo 21:21 24.06.2013

Re: Nemam dete,

Имате ли неки паметан савет за мене? Како бисте се ви од првог септембра понашали у учионици? Шта бисте говорили деци?

Kaži im da dobro zapamte ovaj slučaj i kada odrastu da dobro razmisle žele li da društvo u kojem budu živeli omogućava nekima da kupuju testove, dok se njihova deca možda budu ubijala od spremanja. Ili žele društvo u kome se to ne događa. I reci im da, kad budu izabrali kakvo društvo žele, urade sve što je u njihovoj moći da takvo društvo i naprave.
biljana_kovacevic biljana_kovacevic 21:17 24.06.2013

"Како је све у вези на свету." (М.Ц)




Филолошки факултет је именица женског рода


Како да вам кажем – факултет је озбиљна ствар. Али – то је стара ствар. Позната свима. И студентима и нестудентима. Сви тетоше своју памет хвалећи будуће интелектуалце и пружајући им насушно потребну подршку, нарочито у првим данима свечаног крштења – када прелазе из несврстаних у одлучне. То је лепо и тако треба. И сви мисле како је најважније у вези са студијама – учење. Мислила сам и ја. Мислила сам како се учењем добија све.

Била сам у праву. Били су у праву.

Учење је важно. Ненадокнадиво.

Али сочно учење. Оно с којим знате шта ћете и чему служи. У којем проналазите одговоре на сва она питања која никада нисте поставили, а коју су била тако нужна вашем свету. Још и добре среће ако и одговора има.

(...)

Ја студирам српски језик и књижевност. Молим вас, не – српску књижевност. Побогу, људима је то тако тешко запамтити. Увек испусте онај први део. Чини им се – небитно је. А ја љупко преврнем очима, па станем декламовати како моје студије представљају интеграцију науке о језику и српске књижевности, која је најживљи документ развоја српског језика. Неки ме већ мрко погледају при помену речи интеграција, али онда жалосно констатују – у себи, наравно – како је то цех моје умишљене мудрости. И онда – о чему даље с њима?! Има и оних који се радо уплету и почну дебатовати и плести врзино коло. Ја некад пристанем, некад не. Проценим када је важно.

Сећам се једном – прва година је била и чекала сам с неколико колега предавање из Опште лингвистике – пришла ми је била ситна, тамна девојка, обучена у уске хеланке и с качкетом на глави и питала ме шта студирам. Када сам јој одговорила, погледала ме је сажаљиво и упитала: „Па, зашто?!“ Стадох се бранити, демантовати гласине како је моја студијска група бесмислена и непрофитабилна. И у том жару, више личном, него што је био вербализован, наједном сам се умирила. Знате кад? Кад је одговорила на моје узвраћено питање о својим студијама. Она је студирала – мађарски језик.

И то вам је невоља с Филолошким факултетом. Огроман је. Али има ту нешто друго депримирајуће – углавом ту студирају девојке. Момака – у траговима. Асистенте не рачунамо. Или су незанимљиви. Или заузети. Докторатима, наравно. Понеки смушени, сметен момак упише овај факултет, заљубљен у поезију и историју језика, и тумарајући ходницима свог духовног лавиринта на крају изађе на светлост, зачудо без девојака.

Постоји занимљива илузија у вези са студијама националног језика – нешто слично као и с психологијом – у друштву неколега увек мисле да проматрате и анализирате њихов говор. Када сазнају шта студирате, сви се некако узврпоље и почну бунарити лепе речи, не би ли се дојмили ученим и паметним. Илузија је да их ми – и слушамо. Ретко кад и чујемо грешке. Ваљда зато што још ни своје нисмо исправили. А фонетика се учи на другој години, морфологија језика на трећој, синтакса на четвртој, и док ви интегришете језик у целини – опет та интеграција – што-шта вам промакне. Тек када апсолвирате ствар, можете царовати језиком. Јер тада већ нешто и знате.

А знати знање – плеоназам, а? – долази временом. То је један суптилан квантитативан процес у служби квалитета. Ма колика ова реченица звучала наопако, зачудићете се њеној тачности. Временом. Увек временом.

Додуше, неретко има оних којима су студије – успутна ствар. Чак и када живе даље од зграде факултета. Морам признати, упркос својој потреби да људе радије разумем него осуђујем, такви су ми најмање јасни. А зачудили бисте се колико их је. То су, углавном, оне наоко симпатичне и скоцкане девојке које су се већ опскрбиле у друштвеном животу и којима факултет служи да буду – виђене. Deja vu! Слажем се! Али ми то помало иде на живце. На вежбама се олако збуне и помешају датив и локатив, али увек одрешито наручују кафу с млеком. Нису чуле за Александра Белића, чувеног српског филолога – Бога међу србистима, али радо цитирају Зорицу Томић. Срећом, њени цитати су ретки... Збуне се кад им говорите о полугласницима у српском језику, о емфатичком полисиндету, о версификацији у српској поезији, о дезинтеграцији реализма... Мада радо препричавамо једну опасну фору с испита када је професор замолио колегиницу да му, услед лоше показаног знања, каже у ком је веку живео Вук Караџић. Она је, сметена, одговорила да мисли да је то био 14. век. Овај се почео чудити и, како би себи олакшао муку, рекао јој како је сасвим мало могуће да су Вук и цар Душан ишли под руку један с другим. Сад ни њој није била јасна ова интервенција, па се и она чудила професоровој пакости. Када јој је враћао индекс – питате се да ли је положила испит! – симпатично је прокоментарисао – „'Ајте, колегинице, молим вас, како вас слушам, бојим се да ћу и Доситеја угледати кроз прозор док шета овим нашим Студентским тргом.“

Вук је живео у 19. веку, а ја сам схватила да треба да гледам своја посла и да се престанем чудити. Побогу, па неколико векова се веровало да је Земља центар космоса?! И?

Ништа.

Ствари се мењају – рекао је Хераклит још давно. Учимо. Питамо се. Правимо се да нас ништа не занима. Учимо поново. Сазнајемо. Капирамо. Уочавамо. Грешимо, грешимо много. Увиђамо. И осећамо...

И постаје нам важно шта учимо, шта студирамо. Не зато што је такав однос према раду друштвено разуман, већ зато што је најлогичнији след наше филогенезе – индивидуалног развоја. Не тврдим да су сви такви. Но познајем многе који нису – постали су сјајни зналци, симпатични мудрови и дивни саговорници. Начитани (о, да, мора се читати!), промоћудни, бистри и надахнути. Не надахнути хиљадама књига. Добро, не браним. Али мислим на једну другачију инспирацију – ону унутрашњу, ону која долази из сопственог рада и која је потврда личног развоја. Једини такав развој је и могућ. Јер, давно чух, не мењају се људи. Мења се човек.

А речи нас опредељују, више него ишта друго. Зато – српски језик и књижевност.


Биљана Ковачевић,
апсолвент, будући професор


predatortz predatortz 21:40 24.06.2013

Re: "Како је све у вези на свету." (М.Ц)

Биљана Ковачевић,
апсолвент, будући професор


Dobro ti nama došla
tasadebeli tasadebeli 07:51 25.06.2013

Re: "Како је све у вези на свету." (М.Ц)

Их, Предаторе! Један цветић? Отвори се, друже мој! Цео букет!



biljana_kovacevic


А ја љупко преврнем очима, па станем декламовати како моје студије представљају интеграцију науке о језику и српске књижевности, која је најживљи документ развоја српског језика...

Постоји занимљива илузија у вези са студијама националног језика – нешто слично као и с психологијом – у друштву неколега увек мисле да проматрате и анализирате њихов говор.




Ствари се мењају – рекао је Хераклит још давно. Учимо. Питамо се. Правимо се да нас ништа не занима. Учимо поново. Сазнајемо. Капирамо. Уочавамо. Грешимо, грешимо много. Увиђамо. И осећамо...




Али мислим на једну другачију инспирацију – ону унутрашњу, ону која долази из сопственог рада и која је потврда личног развоја. Једини такав развој је и могућ. Јер, давно чух, не мењају се људи. Мења се човек.


mariopan mariopan 14:22 25.06.2013

Re: "Како је све у вези на свету." (М.Ц)

biljana_kovacevic

biljana_kovacevic biljana_kovacevic 18:02 25.06.2013

Re: "Како је све у вези на свету." (М.Ц)

Хвала!
biljana_kovacevic biljana_kovacevic 18:05 25.06.2013

Re: "Како је све у вези на свету." (М.Ц)

nurudin nurudin 01:40 26.06.2013

Re: "Како је све у вези на свету." (М.Ц)

Колегинице, добродошлица и са моје стране...:)


biljana_kovacevic biljana_kovacevic 15:59 26.06.2013

Re: "Како је све у вези на свету." (М.Ц)

nurudin
Колегинице, добродошлица и са моје стране...:)





Grazie. So che essere qui evento. Bei saluti!
tasadebeli tasadebeli 22:50 24.06.2013

Утук на утук

predatortz

Govori im što si govorio i do sada.




Нисам ја од оних који се ту лако предају... По том питању као да сам питбул - док не паднем мртав! Види се то и на блогу, у стању сам да објашњавам нешто ко зна колико пута и ко зна у колико коментара...

Tražite smenu ministra. On, i ljudi oko njega, obezvređuje vašu profesiju. Nemate problem sa nama blogerima, imate problem sa resornim ministarstvom.


Није проблем министар... Он ће отићи. Али неће отићи људи око њега. А то је проблем. И њих не можемо да отерамо. Пре ће они отерати нас из школа. Механизам је то сјајно осмишљен. Као у филму Бразил...

U svakoj zbornici postoji bar tri grupe, međusobno suprotstavljene. Teško da se može naći ideja koja bi ih objedinila.


И то је тачно... Нажалост... Што рече Душко Ковачевић: "Када би се у Србији расписао референдум да ли да се рашири бацил куге по држави, половина гласача би била за, а половина против."


niccolo
Kaži im da dobro zapamte ovaj slučaj i kada odrastu da dobro razmisle žele li da društvo u kojem budu živeli omogućava nekima da kupuju testove, dok se njihova deca možda budu ubijala od spremanja. Ili žele društvo u kome se to ne događa. I reci im da, kad budu izabrali kakvo društvo žele, urade sve što je u njihovoj moći da takvo društvo i naprave.


То и радим... И то не само за ове тестове... Да знаш само колико ми је срце било 5.октобра када су ме, вичући из све снаге професоре, у оној маси моји бивши ђаци поздрављали стиснутом песницом! А нисам им на часовима причао о политици... Читали смо књижевна дела и дискутовали о њима... Тог дана био сам виши од Београђанке!

Е, а за оно после, за узалуд потрошену енергију, ентузијазам и разочарање нисам могао више ништа да урадим... Али, лепа страна овог мог посла је што сваке године опет крећем у пети разред (сада) или у први разред гимназије (онда)... Дођу мени опет неки нови клинци. А то не може ниједна власт да спречи, да долазе увек неки нови клинци...


dobrosavljevic_m

A je l' ti stvarno misliš da je ovo zamešateljstvo rezultat nečega što su profesori govorili đacima na času? Ili što nečega što su ispustili da kažu?




Ово конкретно замешатељство са тестовима за матурски испит је, мислим, чиста политичка игра. Видело се то и по реакцијама у медијима и у Скупштини, међу политичким странкама. Чујем да СНС већ има спремног човека за то место... Питање је само како ће се договорити са коалиционим партнерима. Можда и са садашњом опозицијом...

Право да ти кажем, то ме и не занима... Очајан сам зато што смо дошли у ситуацију да се багра игра политичких игрица преко наших леђа, а ми смо ту потпуно немоћни. А та ситуација да допуштамо таквима да нас понижавају до изнемоглости, децу, родитеље, професоре, читаво друштво... Е, то је можда већ могло да се избегне да смо ми на својим часовима, и наши професори некада, можда говорили праве ствари, били убедљивији, заинтересованији, предани послу... Можда онда једног дана не бисмо живели у овоме где су тестови за матурски само врх леденог брега... А то је, рекао бих, и била суштина говора професорке Рајне Драгићевић.
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 23:22 24.06.2013

Re: Утук на утук

Е, то је можда већ могло да се избегне да смо ми на својим часовима, и наши професори некада, можда говорили праве ствари, били убедљивији, заинтересованији, предани послу... Можда онда једног дана не бисмо живели у овоме где су тестови за матурски само врх леденог брега... А то је, рекао бих, и била суштина говора професорке Рајне Драгићевић.

Ja mislim da upropast ide na teret nekim starijim generacijama koje su imale neke bolje profesore i tu ne bih teretila već povijena prosvetarska pleća
nurudin nurudin 01:45 26.06.2013

Re: Утук на утук

Али, лепа страна овог мог посла је што сваке године опет крећем у пети разред (сада) или у први разред гимназије (онда)... Дођу мени опет неки нови клинци.





Да, неки нови клинци и нека нова енергија, али зарад тих нових морамо да реагујемо на време...

Мало озбиљна дигресија и сувише мучна за овај блог -- нова деца никако нису могла да замене стару Јовову децу (мислим на Књигу о Јову).
Anonimni Pojedinac Anonimni Pojedinac 11:26 25.06.2013

Mozda nije bas tema, ali...

... nije da nema veze.

Da i zvanicno konstatujemo: nova vlast je NESPOSOBNA da organizuje prijemni ispit.

arianna arianna 12:31 25.06.2013

Re: Mozda nije bas tema, ali...

Anonimni Pojedinac
... nije da nema veze.

Da i zvanicno konstatujemo: nova vlast je NESPOSOBNA da organizuje prijemni ispit.




Kad se pažljivije posluša prilog, stiče se utisak da ovde nije u pitanju nesposobnost vlasti, već perfidna kampanja stvaranja baze budućih studenata privatnih univerziteta.

ili kako napuniti privatne fakultete

deo iz linkovanog priloga:

"Da li to znači da će učenici masovno da se upisuju u gimnazije, kao najpopularniju opciju jer im to omogućava da idu dalje na fakultete. Te učenike neće fakulteti državni moći da apsorbuju, što znači armija učenika se upućuje na privatne fakultete, u kojima se sve plaća, i sve se kupuje. I na jednom takvom je i naš ministar, koji tu svoju funkciju nije zamrzao i ako je u sukobu interesa"


Radmila Dodić
forum beogradskih osnovnih škola



iqiqiq iqiqiq 13:30 25.06.2013

Re: Mozda nije bas tema, ali...

Sve dok se politika bude mešala u obrazovanje neće biti osobe koja će moći da vodi Ministarstvo prosvete. Ova institucija treba da ima dobru strukturu, da postoje sistemska rešenja i strategija koja će biti usvojena sa minimum 90% glasova u Skupštini, tako da može da se kao dokument koristi bez obzira kako često se menjaju vlade. Nažalost te promene vlade, vlasti se kod nas mnogo često dešavaju a obrazovanje nikada nije tema političkih govora niti prevaga za neku partiju da dobije na izborima.
Ako postoje intelektualci u ovoj zemlji i ako shvataju koliko je obrazovanje bitna tema, onda treba da stegnu zube i ma koliko bili za crne, bele, žute ili plave, moraju svoju pamet podeliti sa ostalima i potruditi se da neuke nauče kako da pišu strategije, kako da sprovode reforme obrazovanje, makar zasluga pripala nekom od ovih nesposobnjakovića.
Kada izrastu generacije koje su imale dobro i kvalitetno obrazovanje, oni će nas sve nagraditi jer će voditi ovu zemlju konačno u pravom pravcu, a sve ove crne dane ćemo zaboraviti. To je jedino što se u ovim okolnostima može uraditi, jer jedan čovek niti može da zabrlja dovoljno niti može sve da popravi. To nam je Đinđić nažalost pokazao jer ne može kvalitetan pojedinac protiv žabokrečine, moraju se voditi "slepe vođe" sa puno strpljenja a da nisu ni svesni svoje sleposti i gluposti
vladaxy vladaxy 16:19 25.06.2013

Re: Mozda nije bas tema, ali...

"Da li to znači da će učenici masovno da se upisuju u gimnazije, kao najpopularniju opciju jer im to omogućava da idu dalje na fakultete. Te učenike neće fakulteti državni moći da apsorbuju, što znači armija učenika se upućuje na privatne fakultete, u kojima se sve plaća, i sve se kupuje. I na jednom takvom je i naš ministar, koji tu svoju funkciju nije zamrzao i ako je u sukobu interesa"

Gospođi je problem što neko daje dobrovoljno nekom privatnom fakultetu svoje pare?
arianna arianna 18:27 25.06.2013

Re: Mozda nije bas tema, ali...

Gospođi je problem što neko daje dobrovoljno nekom privatnom fakultetu svoje pare?


pre bih rekla da je problem u velikoj disproporciji između funkcionalno nepismenih i visokoškoskih ustanova.

ili ... nikad više fakulteta s jedne strane, a sve više nepismenih, polupismenih i diskutabilno obrazovanih, ponosnih vlasnika univerzitetskih diploma, s druge strane.
nurudin nurudin 01:48 26.06.2013

Re: Mozda nije bas tema, ali...

"Da li to znači da će učenici masovno da se upisuju u gimnazije


То можда важи за неке елитне београдске гимназије; углавном ће деца похрлити ка медицинским школама и економским, као и претходних година...


Још увек није заживала ова опција око гимназије која омогућава упис на факултет...
iqiqiq iqiqiq 19:58 25.06.2013

Niko na svetu nije jači od čoveka koji zna

"Niko na svetu nije jači od čoveka koji zna" Japanska poslovica
predatortz predatortz 20:02 25.06.2013

Re: Niko na svetu nije jači od čoveka koji zna

iqiqiq
"Niko na svetu nije jači od čoveka koji zna" Japanska poslovica


Jači je čovek koji zna i ume iskoristiti to znanje.

Predatorov dodatak
antioksidant antioksidant 20:21 25.06.2013

Re: Niko na svetu nije jači od čoveka koji zna

predatortz
iqiqiq
"Niko na svetu nije jači od čoveka koji zna" Japanska poslovica


Jači je čovek koji zna i ume iskoristiti to znanje.

Predatorov dodatak

a tek koliko je jak onaj za koga rade dvojica koji znaju...

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana