"Osveta" dobrih novinara :)

- ponekad se dobre promene dogode prvo u jeziku, kao odraz želje za stvarima koje samo pokušavaju da postoje u realnosti, ali ih u stvari nema, a ponekad traženje i nalaženje svih smešnih strana nekog i nečijeg jezika uspe da otkrije koliko je velik i prazan mehur od sapunice koji takav jezik naziva realnošću ... kako bilo da bilo, igre  jezikom uvek imaju početak i seme u mnogo dobrog duha i još bolje upotrebljenog znanja -

Primera za sjajne "igre jezikom" ima svuda i ima ih koliko god nam volja da tražimo, neki su literatura, neki predmet lingvističkih istraživanja, neki pokazuju "spontanost" stvaranja jezika radi igre same, primera je zaista - bezbroj.

Mene je našao jedan primer koji je naveo Petar Milosavljević, u izvodu teksta koji prenosim (s dozvolom) i potpisanog grupom poznatih novinarskih imena.

Tekst se bavi novinarskom, zanatskom, znalačkom obradom jezika koji uveliko koristi "finansijska elita", a sadržajem teksta su se potrudili da sve to što i kako govore oni koji sami sebe smatraju "finansijskim znalcima" za oblast finansija"sastave" tako da izgleda i da bude - novinarski tekst.

Zašto je ova, na prvi pogled, samo "jezička igra" tako zanimljiva?

Zato što je skoro pa paradigma za mnogo šta i što-šta što se toleriše i "smatra" znanjem, a nije ništa drugo do površnost, šlamperaj, nehat i često - arogancija neznanja. Kada se te iste reči stave u kontekst temeljitih i pažljivih pravila za novinarski tekst, tada, na smešan način, bljesne sva njegova "punoća praznine"

Dakle, izvod teksta glasi:

 "Ako se transakteri u sistemu ne budu hedžovali, pozicija njihovih kompanija biće veoma volativna kada se u punom kapacitetu primene prudencijalne mere - to je ki mesidž trodnevnog samita CFO-va na Mokroj Gori, uz napomenu da su CFO katalizatori za CEO-ve .
Na tom iventu je posebno akcentovano da dobar CFO anticipira dogadjaj i da koristi egzjekutiv srč, a to je uz svot analizu pretpostavka pronalaženja strateškog kontributora ali i za eliminisanje autput gepova zbog kojih neke kompanije imaju problem sa keš flououm.
Karakteristika dobrog CFO je open-majnd pristup u rešavanju problema, minimiziranje riska, sejvovanje i primena novih inovativativnih rešenja, prepoznavanje ki čelendža na osnovu šerovanih iskustava, kao i šiftovanje sa globalnog ka mikronivou, poštujući princip 'što fast, to bolje'. Kad ništa od toga ne pomaže potrebno je resetovati sistem da bi se ostvarila sinergija u nastojanju da se poveća kompetitivnost i da se dođe u vin-vin poziciju.“

 (Ovako bi izgledao novinarski izveštaj kada bi se koristio novogovor srpske finansijske "elite". Tekst uobličio i uredio: Milan Ćulibrk. Stručni konsultanti: Mijat Lakićević, Biljana Vukajlović, Tanja Trikić, Petar Milosavljević, Sanja Đorđević, Marina Cenić, Jelena Spasojević, Zoja Jovanov, Snežana Simin, Ana Jovanić). Evo i linka za snimak (koga zanima nek' otvori preko gmail)

LINK

Ova sjajna ideja podsetila me je da postoje grupe koje razviju "svoj jezik", različite društvene grupe iz svih mogućih "slojeva i skrovišta" u društvu i da ulažu ogroman  napor da se jezikom koji upotrebljavaju grade skoro "mistični velovi" čime se do komićnog uvećava nejasnoća, "neprozirnost" jezika koji bi trebalo da ima svrhu, da služi jasnoći i razumevanju, a da je takav napor utoliko veći (paradoksalno) koliko je i dostupnost provere "šta je u stvari htelo reći?" sve veća i veća.

Taj napor da se razumljiva poruka saopšti što nerazumljivijim jezikom može imati svoj uzrok i temelj samo u nedostatku znanja, jer je druga mogućnost da postoji namera da se razumljivo saopšti što nerazumljivije, s procenom da to niko neće primetiti.

Jes`, paz da neće.

Slučajnostima kroz sva bespuća i vrlete interneta od jutros sam se bavila raznim štivima koja sama sebe nazivaju "analizama" i većma liče na tekst koji je sjajna grupa novinara obradila nego na išta drugo i - napisala sam tweet opasku

"skoro je neverovatno koliko se često opisivanje (ili ogovaranje) nečega (nekoga) bez problema nazove - "analizom", a nije i ne može biti"

na koju sam dobila dva sjajna komentara, jedan od blogera ovdašnjeg @PredragBrajovic :

"Па мислим да утемељеност и култура јавне речи код нас нису велики. То јест -- да се штошта прошверцује и као анализа."

a drugi od korisnika @onionlife :

"Pseudoanalitičko ogovaranje je postalo univerzalna praksa, a insinuacija zamenjuje informaciju."

Možda je vreme za duhovite primere, za "razigravanje" mašte kad su u pitanju jezik i poruke koji bi trebalo da budu sasvim razumljive i slične vrste kao citirani "novinarski tekst".

Na primer:

"Projekat podrazumeva inkluzivno ponašanje i  kooperaciju što više društvenih aktera, mora biti održiv i transparentno podložan reviziji, a evaluacija mora biti rađena po fazama, uz kontrolni mehanizam kojim bi se suzbijala divergencija projekta i kreirala optimalna mogućnost postizanja cilja."

Verovali li ne, ovo gore napisano može da znači:

"Ako ima volje, vremena i para mogli bismo se naći na kafi, piću ili večeri, da se malo družimo, možda dođe  i neko nov, ne samo mi koji se znamo."

A u originalnom tekstu sastavljenom po pravilima "projektnog jezika" kojeg koristi "projektna elita", ima naravno, sasvim drugo značenje (mada nije sigurno da je to značenje isto svima koji pročitaju).

Možda bi "smišljanje" sličnih  primera pomoglo da se vidi sva "punoća praznine" koju ćutke "čujemo" i prenebregnemo jer pomislimo da - i onako nije važno.Možda bi "menjanje jezika" pomoglo i da se jasnije sagleda kontekst koji taj jezik pokušava da analizira (ne da opiše ili ogovara), a možda "razotkrivanje" raznih takvih "jezika" raznih društvenih grupa donese malo jednostavne, letnje zabave svima nama koje "igre jezika" zanimaju, kroz razne asocijacije i smešne primere.

p.s.

ilustracija iz post je (naravno) vezana za Douglas Adams i  The Hitchhiker's Guide to the Galaxy