PLJUCKARI

tako bude kad muzikolog postane sociolog i psiholog.

Imamo li ovde slučaj pljuckanja po "pljuckanju pruckara"?

bratja_vukojebitj

-Znači , nije svako pljuckanje ... uvijek samo "pljuckanje"

freehand

Nije. nekad je kritika. A kad nije kritika - onda je pljuckanje.

... Vi ćete tvrditi da je to kritika , a ja ću tvrditi da me "pljuckate" jer
ste mi zavidni ... i da nije Free nikakav kritičar , već obični "pljuckar"

pohvalio bih se da za par sati postajem EU-građanin

-Ma nekako mi ne leži taj termin , ali dobro ... to mi izgleda kao
pljuvanje onih koji su se usudili prigovoriti ..

dr.wagner

.... večer

-A što ako je nastup , izvedba , djelo ... ili što već , zaista loše ???

-Svi "popljuckani" se tada brane da su oponenti zapravo "pljuckari" , da zavist
progovara iz njih , da nisu nikada ništa sami napravili , da nemaju hrabrosti .... itd ...

-Znači , nije svako pljuckanje ... uvijek samo "pljuckanje"


-Da nije ovakva tema , pohvalio bih se da za par sati postajem EU-građanin ... , ali
evo , sada sam siguran da će netko i to "popljuckati"


Wagner

freehand

Pa da, samo ima sitna kvačica: rekoh da su pljuckari oni što nemaju potrebu da išta potkrepljuju, obrazlažu ili kokumentuju, čak ni stavom. ....

mariopan

Cestitam i srecan vam put ...

-Vrabac ... ne znam to ... jedino ako je ono "... a što se nama žališ ...? "

mikele9

Vidi se da autorka nije psiholog.

A da nije napisala profesiju? Misliš li da bi Jovan Marić i njemu slični, bolje objasnio?

Zapravo, cilj pljuckara i jeste da razljuti i izbaci iz koloseka svoju metu, koja mu je po svemu nedostižna i bolja od njega osim po pljuckanju.

Notorna je činjenica da je kritizerstvo jalovo jer za razliku od (prave) kritike koja nudi nova (bolja ili lošija ali nova i drugačija) rešenja, ne nudi ništa osim pljuckarenja.

hranu traze u pljuckanju i hejtovanju umesto da se pozabave svojim zivotom i pocnu da svet gledaju iz malo vedrije perspektive. Susreti i poznanstva sa ljudima koji ne gube vreme na pljuckanje vec ga koriste za razvijanje kreativnih i konstruktivnih ideja, uvek me trgnu i osveste koliko smo se kao drustvo u celini zaglavili u vrtlogu negativnih emocija

Koliko sam ja shvatio Jelenu, nisu u pitanju Eminentni (ima li takvih uopšte?) političari, Predsednici...Direktori....ne pljuckavci pljuckaju na ljude iz sopstvene okoline koji za razliku od njih misle svojom glavom, imaju stavove, uspešni su svom poslu etc, etc... možda bi se to pljuckanje moglo podvesti pod zavist?

Kao autor teksta "Pljuckari", koji nije ni psiholog ni sociolog (a ni to "muzikolog" nije od bog zna kakvog znacaja osim da pokaze da i muzikolozi mogu da pisu o raznim temama, jer muzika i jeste povezana sa njima) moram da primetim da me to ne sprecava da kriticki posmatram i analiziram drustvo u kojem zivim

bratja_vukojebitj

Ovde svi mogu da pišu o svim temama.

Dok ih ne banuju.

Dobrodošla nam kalisi81 šta_god_da_si

Onda smo se razumeli

kalisi81

Kao autor teksta "Pljuckari", koji nije ni psiholog ni sociolog (a ni to "muzikolog" nije od bog zna kakvog znacaja osim da pokaze da i muzikolozi mogu da pisu o raznim temama, jer muzika i jeste povezana sa njima) moram da primetim da me to ne sprecava da kriticki posmatram i analiziram drustvo u kojem zivim. Bez namere da branim stavove koje sam iznela, objasnila bih sta me je podstaklo da napisem ovaj tekst: zaprepascenje nad tim koliko su ljudi oko nas postali namrgodjeni, maliciozni, (auto)destruktivni i agresivni. Razocarani svim i svacim (sto je sasvim razumljivo i opravdano), poceli su da hranu traze u pljuckanju i hejtovanju umesto da se pozabave svojim zivotom i pocnu da svet gledaju iz malo vedrije perspektive. Susreti i poznanstva sa ljudima koji ne gube vreme na pljuckanje vec ga koriste za razvijanje kreativnih i konstruktivnih ideja, uvek me trgnu i osveste koliko smo se kao drustvo u celini zaglavili u vrtlogu negativnih emocija

U delovima sam sveta gde su ljudi neuporedivo siromašniji, gde su trpeli decenijama (ili i dalje trpe) zla i nedaće od kojih bismo se mi pretvorili u izistinske mizantrope, pa su veseli, nasmejani, srećni što su živi.
Često pomislim kako bih silno volela kada bi bilo moguće pelcovati nas životnim optimizmom i osećajem sreće koji postoji kod mnogih drugih naroda, a koji je potpuno neutemeljen u objektivnim okolnostima. Ako se ne varam, u nauci je dokazano da osećaj sreće i ne zavisi od njih (objektivnih okolnosti) već ga ljudi nose u sebi kao predispoziciju. Mi je nemamo, a ne želimo ni da je razvijamo. Samo mi nije jasno zašto.

mikele9

nigde u belom svetu a lunjao sam tamo i ovamo, nisam naišao na toliko pesimizma, mrzovolje, zlobe i pakosti, zavisti kao u zemlji Srbiji! Kao da nam je to ugrađeno u genetski kod. Kad, retko, vidim osmeh na nečijem licu, ozari me sunce! Za početak, osmehnimo se sebi u ogledalu kad se ujutro umivamo

Snezana Radojicic

Često pomislim kako bih silno volela kada bi bilo moguće pelcovati nas životnim optimizmom i osećajem sreće koji postoji kod mnogih drugih naroda, a koji je potpuno neutemeljen u objektivnim okolnostima. Ako se ne varam, u nauci je dokazano da osećaj sreće i ne zavisi od njih (objektivnih okolnosti) već ga ljudi nose u sebi kao predispoziciju. Mi je nemamo, a ne želimo ni da je razvijamo. Samo mi nije jasno zašto.

kukusigameni

Svojevremeno je na DorČolu postojao običaj da se ćoškari. Sretnu se dvojica i zapodenu razgovor, a onda se tu skupi još nekoliko "slučajnih prolaznika" i priči nikad kraja.
Obavezan deo tog ćoškarenja je bio taj da se nakon svake izgovorene rečenice spontano pljucka po asfaltu.
-Bla bla bla... pljuc...
Onda ovi što slušaju: pljuc... pljuc...
-Bla bla bla... pljuc...