Kriterijumi za rekonstrukciju

Kako znamo koji je ministar radio dobro, a koji nije? Koji su kriterijumi za rad ministra? Kako znamo da li je neki direktor javnog preduzeća radio dobro? Ili članovi nadzornog odbora? Da li može bilo ko da se ocenjuje bez jasnih merila?

Kada pitate ministre i direktore, svi kažu da su radili dobro. Niko nema ni jednu zamerku na svoj rad. Članove nadzornih odbora niko ništa i ne pita. Osim kada se snebivamo oko toga kolike su im plate. Šta je važnije: da li su napravili gubitak od 300 miliona evra, ili da li im je plata 500, 2000 ili 4000 evra?

Sećate li se katastrofalne reforme pravosuđa koju je sprovela prethodna vlast. Napravili su listu sudija i tužilaca za koje su rekli da ne valjaju i izbacili ih iz pravosuđa. Bez ikakvog objašnjenja. Bez ikakvih jasnih merila. Rekoše stručnost, osposobljenost i dostojnost, bez objašnjenja šta to tačno znači i kako se meri.

Šta je rezultat? U grupi izbačenih su bile i najbolje i jako loše sudije. To je činjenica. Takođe je činjenica da je među onima koji su ostali bilo i odličnih i loših. Po kojim kriterijumima? Brzina suđenja i kvalitet suđenja (direktan uvid u presude, ne samo statistika onih koje je ukinula viša instanca). Ako ocenjujete nekoga, morate da imate jasne podatke o brzini suđenja, morate da pregledate konkretne presude i utvrdite kvalitet. Pa onda na osnovu toga date konkretnu ocenu sa detaljnim objašnjenjem. Ko je to trebalo da radi? Visoki savet sudstva. Da li su? Naravno da nisu. Napravili su liste i nikome nisu objasnili kako su do njih došli. Problem je što i dan danas nemamo jasne kriterijume za ocenu rada sudija i tužilaca. Svime se bavimo, samo ovim ne.

Epilog? Vratili smo i dobre sudije i loše sudije. Jer nemamo merila kako da ih razlikujemo. I ni jedan korak dalje nismo napravili na pravljenju jasnih kriterijuma za ocenu rada sudija. Kako bi mogli da se oslobodimo loših. I kako bi najbolji mogli da napreduju.

Kako ocenjujete rad direktora javnih preduzeća? Na osnovu profita? Na osnovu produktivnosti? Na osnovu kvaliteta usluge, koja se meri kako? Da li može da bude profita ukoliko vlasnik, vlada i nadležno ministarstvo u ime građana poreskih obveznika, nameće cenu koja je niže od tržišne? Ili je možda cena u redu, samo direktor nije u stanju da uspostavi efikasan sistem i rasipa novac na svakom koraku, pa gubitak dolazi od toga? Kako znamo?

Očigledno merilo bi trebalo da bude transparentnost. Oni koji kriju informacije ili daju polovične informacije, kriju ugovore itd. sigurno ne rade dobro. Da li možda na osnovu te transprentnosti javnost treba da dobije uvid u sve ugovore koje potpisuje javno preduzeće? Jer na osnovu konkretnih ugovora i transparentnih i detaljnih finansijskih izveštaja, javnost bi mogla zaključiti da li su potpisani ugovori bili dobri ili loši. Da li je to nešto na čemu bi trebalo da insistiraju nadzorni odbori?

Kako merimo kvalitet rada lekara, učitelja, direktora kulturnih ustanova, državnih činovnika?

Što se ministara tiče, da li možete da vodite neko ministarstvo, a da nemate veliko iskustvo i direktno znanje o detaljima sistema koji vodite?

Da li možete da vodite ministarstvo zdravlja, a da ne znate pun put pacijenta od šaltera, kartona, arhiva, pregleda lekara opšte prakse, do specijaliste i bolnice? I da nemate detaljne analize i statistike svih aspekata zdravstvenog sistema.

Da li možete da vodite ministarstvo pravde, a da ne znate put od pisarnice i podneska do sudnice? I da nemate detaljne analize i statistike svih aspekata sistema?

Ministarstvo rada i socijalne politike bez jasne slike razloga za padanje zaposlenosti, problema sa zakonom o radu, analize ko prima i koliku socijlanu pomoć.

Ministarstvo prosvete ...

Da li je posao ministra, da uspostavlja ta merila? Da li je posao ministra da radi detaljne analize i statistike i izvlači zaključke i daje predloge kako da se unapredi sistem? Koji ministar radi ovaj posao? Za kog ministra ste čuli da je uradio detaljnu analizu svog resora, utvrdio probleme, uzroke i posledice i dao plan rada sa jasnim ciljevima i načinom merenja prolaznog vremena i uspeha? Ikada u Srbiji?

U nedostatku ove i ovakve ozbiljnosti, ograničeni smo na gotovo potpunu netransparentnost, ad hoc rešenja i lutanje u svim oblastima. Nikoga ne možemo da ocenjujemo.

Šta je vlada uspela dobro da uradi? Ozbiljno je pristupila rešenju pitanja Kosova. Rezultat te ozbiljnosti je očigledan. Otvoreni su predmeti spornih privatizacija pod parolom borbe protiv korupcije. Predmeti koji su godinama bili zatvoreni. I to je ogroman pomak napred. I očigledno se manje krade i potpisuju štetni ugovori. Manje.

A ministri? Bez prolaznih ocena. Zašto? Nigde sistema merenja, jasnih kriterijuma, analize, statistike, ciljeva, plana rada i način merenja prolaznog vremena i uspeha.

Pored toga imali smo i seriju katastrofalnih propusta. Od rešenja problema sa aflatoksinom pomeranjem zareza, do skandalozne neodgovornosti oko male mature.

Imali smo veliko obećanje ukidanja partokratije. Ništa od toga nije bilo. Partokratija je na istom nivou kao što je bila i u prethodnoj vladi. Jedino se još nije razradila. Nova je vlast.

Najgore od svega je pitanje ekonomije. Jer da ona koliko toliko funkcioniše, ostali problem i ne bi bili toliko vidljivi ili interesantni. Činjenica je da je prethodna vlada ostavila katastrofalno stanje. Činjenica je i da je polovina ove vlade učestvovala u prehodnoj vladi pa je to naprasno zaboravila. Ali to nije opravdanje za čitavu seriju pogrešnih ekonomskih poteza koji su stanje samo dalje pogoršali i napravili još veći problem. Od nastavka bezumnog subvencionisanja, potpune netransparentnosti i diskrecije, odsustva bilo kakvih smislenih reformi (tek sad se najavljuju), arčenja novca na Agrobanku, Metals banku (Razvojne banke Vojvodine), Železaru, do povećanje PDV-a bez pratećeg smanjenja nameta na rad itd.

Naravno da treba da se radi rekonstrukcija. Naravno da je dobro da najveća stranka forsira promenu ministara iz sopstvenih redova. Da će biti neke posledice za promašaje. To je potrebno, ali ne i dovoljno. Mislim da je ključno pitanje sledeće:

Da li dublja rekonstrukcija može bez jasnih kriterijuma? Bez jasnih merila uspeha? Bez jasnih ciljeva? Bez jasnog načina merenja uspeha? Bez ograničenja koja postavlja koalicioni dogovor? Može, ali to onda nije ono što društvu treba. Jer takvom rekonstrukcijom, čak i ako dobijemo bolje ministre od sadašnjih, što i ne bi trebalo da bude toliko teško, nećemo dobiti sistem merenja koji nam je potreban.

Jedino ako rekonstrukcija i novi direktori javnih preduzeća i članovi nadzornih odbora budu prezentovali jasan plan rada, ciljeve, od kojih je prvi detaljna analiza i puna transparentnost, ako budemo dobili jasan sistem merenja uspeha, dobićemo nešto važno i značajno. Dobićemo početak sistema.

http://www.facebook.com/SasaRadulovich

http://twitter.com/SasaRadulovich

.