Poslednji krug PINK pakla

Subotnje izdanje radio emisije "Mućni glavom" (20. jul 2013.) otvorio sam sa pomešanim osećanjima tuge i besa. Pozvao sam auditorijum u pomoć, sa željom da saznam šta se to dešava u glavama onih koji svojim automobilima i džipovima zbog prebrze vožnje i pijanstva ubijaju ljude. A još više sam želeo da saznam šta se to dešava u glavama (i u dušama) sudija, koje auto ubice osuđuju na kazne zatvora od jedne do dve godine!? Pa ih još dodatno pomiluju i omoguće im da kazne izdržavaju u kućnom pritvoru sa tzv. elektronskim narukvicama!?

Iz velikog broja skandaloznih presuda kojima su žrtve, najčešće mlade osobe oba pola, ponovo ubijane, a njihove porodice ponižene, izdvojio sam tri slučaja: Stefana Karića, sina odbeglog tajkuna Sretena Karića, Luke Karadžića, brata Radovana Karadžića, i Aleksandra Mitrovića, sina Željka Mitrovića.

Stefan Karić proglašen je krivim, jer je 29. aprila 2005. godine sa 1,77 promila alkohola u krvi vozio automobil Bulevarom kralja Aleksandra u Beogradu brzinom od 148 km na sat i udario u stub. Usled siline udara automobil se prepolovio i, dok je prednji deo ostao priljubljen uz stub, zadnji je nastavio da se kreće. Tada je Stanislava Pavlović ispala iz automobila i zadobila teške povrede opasne po život.
"Zatvorska kazna Kariću nije adekvatna, jer je pijan brzo vozio, a naša ćerka ima trajne posledice. Njegov otac Sreten Karić obećao nam je da će snositi troškove lečenja i da će je izdržavati, jer Stanislava ne može da radi i stalno neko mora da bude pored nje. To se nije dogodilo, jer je Sreten otišao u Rusiju, a njegova supruga već sedam godina tvrdi da nemaju novca. Imamo šestoro dece, a suprug i ja smo penzioneri", kaže Dušanka Pavlović, Stanislavina majka.
Stefan Karić je uložio žalbu na prvostepenu presudu u kojoj je navedeno da mora da plati sedam miliona dinara odštete.
U parničnom postupku se žalio na visinu odštete, navodeći da nema prihode od kojih bi mogao da plati bilo koji iznos naknade štete Stanislavi Pavlović.

Iako se nesreća dogodila 2005. godine, presuda Stefanu Kariću je postala pravosnažna tek 2010. i glasila je: 1 godina zatvora. Godinu dana kasnije je trebalo da se javi na izvršenje kazne u zatvoru u Padinskoj skeli, ali... Početkom 2013. godine, iako nije proveo nijedan dan u zatvoru, Stefan Karić je ispunio uslove za amnestiju, pa mu je kazna smanjena za 25 odsto, sa godinu dana na 9 meseci. A ovog jula njegov zahtev za odsluženje kazne u kućnom pritvoru je usvojen, pa će 8 (osam) godina nakon sakaćenja Stanislave Pavlović njen auto dželat Stefan Karić služiti kaznu uz video igrice i kućni bioskop u jednoj od Karić vila na Dedinju.

Te 2005. godine i Luka Karadžić je vozeći pijan svoj auto
ubio jednu mladu osobu, Branislavu Rebić. U sudaru „Mercedesa", kojim je u alkoholisanom stanju upravljao Karadžić, i „Fijata", kojim je upravljala Branislava Rebić, devojka je zadobila teške povrede glave i u besvesnom stanju prevezena je u kragujevački Klinički centar, gde je preminula nakon četiri dana.

Luki Karadžiću je na tri godine zabranjeno upravljanje motornim vozilom. Presuda u Višem sudu u Kragujevcu doneta je nakon šest godina suđenja i četiri promene sudija: 2,5 godina zatvora. Urađena su četiri veštačenja, od kojih su dva pokazala da je Karadžić po jednoj verziji prešao 90, a po drugoj 85 centimetara u traku kojom je vozila Branislava. Ali, Luka Karadžić još uvek nije na robiji.

„Šta mislite, kako je meni kada tog lika, koga ne mogu da nazovem čovekom, gledam na televiziji, a trebalo bi da je u zatvoru", ne skrivajući očajanje i bes kaže Branko Rebić, otac Branislave Rebić (21). Osam godina već traje ova sudska sramota gde želim da dokažem da je pijan čovek prešao u traku moje ćerke i ubio je. Ne bi me začudila ni oslobađajuća presuda jer je ubica moje ćerke u sprezi s političarima."

Vrhovni kasacioni sud ukinuo je pravosnažnu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu kojom je Luka Karadžić osuđen na dve i po godine zatvora zbog izazivanja udesa u kojem je 14. jula 2005. u Gornjoj Trnavi poginula Branislava Rebić.

Kasacioni sud je presudu vratio na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu, da bi se konačno izjasnio da li će Luki Karadžiću, koji je član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, umanjiti, povećati ili potvrditi zatvorsku kaznu.

Aleksandar Mitrović, sin Željka Mitrovića, ubio je 18. jula 2013. na pešaškom prelazu u Ustaničkoj ulici gimnazijalku Andreu Bojanić, vozeći terensko vozilo Pinka BMW X5 brže od dozvoljenih 40 km na sat.
Umesto da odmah zaustavi džip i pritekne u pomoć nesrećnoj devojci, Aleksandar Mitrović je pobegao sa mesta ubistva.

Protiv njega je pokrenuta istraga zbog sumnje da je izvršio krivično delo - teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, u sticaju sa krivičnim delom nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
U teledirigovanim medijima već su počela sramotna nagađanja u vezi sa olakšavajućim okolnostima, pa se bezočno ide čak do predvidjanja oslobadjajuće presude za mladog ubicu u džipu. A sve u stilu: OLAKŠAVAJUĆA OKOLNOST ZA BEZOČNOG MLADOG UBICU - PROŠAO NA RUŽIČASTO! 

Ironijom sudbine, posle višegodišnjeg ubijanja u pojam mladih generacija kretenizujućim programom TV PINK, sada je sin jednog ratnog profitera i bukvalno ubio jednu mladu osobu. A sramnim nepružanjem pomoći pokazao svu svirepost i beskrupuloznost porodice iz koje je potekao.

Tokom emisije stigao je veliki broj poruka. Za ovu priliku izdvajam:

"Pravosudje u Srbije je DNO DNA. Kada se požališ VISOKOM SAVETU da su sudije korumpirane, dobijete odgovor da oni nemaju INGERENCIJE nad sudovima!!! To je isto kao da OTAC nema nad svojim detetom. Kakav je to zakon?"

"Sudije uzimaju lovu i čuvaju svoje debele zadnjice, jer stradaju obični smrtnici."

"Neko reče: ZAŽIVEĆE KRVNA OSVETA. Ja kažem: NEMA DRUGE."

"Da bi došlo do nekog procesa u glavi, pretpostavka je da u istoj nešto postoji. No, mnogo je PRAZNIH glava onih koji ČINE, a još više NIČEGA u glavama onih koji bi trebalo da SUDE. JADNO!"

"Problem je što zakon za nekoga važi, a za nekoga ne. Ako ste politički ili materijalno moćni za vas zakon ne važi. Na žalost, mi smo zemlja bezakonja!!!"

"U glavama tih ljudi se ne dešava ništa, jer okruženje poštuje njihovo materijalno bogatstvo!"

"Sve sami bolesni umovi! Kako li se, samo, ne sete da NEKO TO OD GORE GLEDA SVE! Zvuči kao uteha za žrtve, jer ovi bolesnici nemaju SAVESTI ni morala!"

"Proveriti imovinsko stanje i sudija i advokata odbrane posle sudjenja!"

"Ne znam šta je sa sudijama. Ja takodje verujem u krvnu osvetu, to je jedina dostižna PRAVDA. Da se mom detetu, ne daj bože, to desi, ne bih mnogo razmišljao."

Emisija "Mućni glavom", subota 20. jul 2013:

http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=3256&Itemid=182