Odgov® kao ideja

  Ideja kad se rodi onako gola i bosa ispunjena je nadom svog tvorca, odnosno onoga kome je na pamet pala. Ne prodje dugo vremena, a ona, ideja,  jos neobuvena i neobucena, sasvim cista u svojoj goluzdravosti, osudjena je da ostane to sto je bila svojim rodjenjem- samo ideja  neodrasla ili neostvarena, sasvim svejedno.

 Zakljucana u mislima tvorca ona se energicno uspinje, okrece, prevrce cas naglavacke, cas na rukama pokusavajuci da izadje van nevidljive, ali nepropustljive opne. Sama ideja, vec ima svoju ideju kako da protrci sirokim poljima da odraste, a sa svojim odrastanjem ostavi svoj trag, dobar ili los, ali ipak trag.

Cesto ideja, odnosno njena sudbina, ne ovisi o kolicini nade koju ima onaj kome napamet pade, vec od onih koji imaju haljine da je obuku, cipele da joj obuju te da je puste da trci, ali ne putem kojem je planirao njen tvorac, vec stazama onih sto su je usvojili.

Tako da nekad  sasvim dobre ideje, il u dobroj nameri stvorene, hodajuci stazama onih koji su ih obuli, mogu ostaviti  los trag.

Toliko los da  tragove njene ni njen tvorac tesko moze da prepozna. Toliko los da mu bude zao sto mu takva  ideja uopste pade na pamet. Put do pakla, kako to nekad biva, poplocan je namerama dobrim.

Sa druge strane, neke ideje su nastale kao lose. Nazalost njihovi su tvorci pronasli tkaninu crnu za haljine, kozu za cizme; Njihove ideje, krvave i neljudske, upravo su ostavile takav trag.

I na kraju, postoje one dobre ideje, koje  takodje nisu imune na zloupotrebu, ali nazalost ni na cinizam odvec iskusnog  sudije koji se postidi ideje po njenom rodjenju pa je brze  bolje "ubije" na samom pocetku  ne davsi ideji vremena da se bar ritne jednom. One ostaju ostavljene po prasnjavim papirima, blogovima, forumima. Ne samo ostavljene, vec oznacene sarkazmom, sprdnjom pa ko god bi im se primakao, il jos gore, u narucje uzeo, il je lud, il ga zivot bas nicemu nije naucio.

A ta energija koja je svacemu potrebna i bez koje nista ne moze, pa tako i cinizmu, sprdnji ili sarkazmu, cini se da bi dovoljna bila da bar toj ideji cipele nazuje, koraku prvom da je nauci.

I nije problem sto je "bog mrtav ", ili pak gluv ili slep, vec sto su ideje mrtve, a ubijamo ih mi, paradoksalno ili ne, troseci na to  energiju i vreme. A Krkobabici raznih boja i fela, iako ovome kumovali nisu, obilato koriste plodove naseg "rada".

Dakle, ideja?

Ideja:

 Da se postojanje drustvenih mreza iskoristi za kanalisanje jasne poruke onima koji su odgovorni da kroz kvalifikacije uvedu Srbiju u red normalnih drzava.

Osnivanje organizacije "OdGovor"(Odgovorni gradjani odgovorna vlast)

Glavna ideja vodilja bi bila odgovorna vlast. Oko ove ideje trebali bi se skupiti svi oni koji misle da je odgovorna vlast preduslov, a ne nikakva floskula.

Da se jasno kaze da su gradjani culi tisinu kojom su reagovali Vucic I ostali, a na ono sto se desilo na stadionu Partizana.

Tisinu koja je bila mnogo glasnija od  zalaganja za normalnu Srbiju.

Format poruke, u vidu elektronskog pisma ili cak powerpointa, ne duzeg od tri minute, pitanje je dogovora i rasprave. Kao uostalom sto je i sama ideja otvorena za dopunu, promenu.

 Ova ideja nije velika, ona je kao i svaka ideja  i gola i bosa i ne treba mnogo energije u vidu sarkazma  ili cinizma da se ubije.

Ja je ubiti nisam mogao.