Egipat: revanš, ne drugo poluvreme [3]

Nemam blagu nameru niti da se ubeđujem niti da se naganjam ovde oko ideologije i metoda Muslimanskog bratstva. U beleškama na margini ću ponuditi literaturu (i) o tome, pa kome je stalo do učenja samo napred. Prema njima otprilike imam isti stav kao prema ovdašnjoj vladi, koji sam objavio u jednom od mojih prvih tekstova ovde, (vidi koincidencije!?) tačno u dan pre pet godina: Da se razumemo, osećam se dosta glupo braneći vladu koja mi u suštinskim stvarima nije bliska (suviše konzervativna iliti desna za moj ukus) ali čiji rad sam osetio (pa i na svojoj koži) kao bitno poboljšanje u odnosu na prethodnu. Osim toga branim je zbog demokratskog principa (daleko bilo da slepo verujem u demokratiju) ali ako smo dogovorili jedna pravila onda se ta pravila (barem po meni) ne mogu menjati u toku igre kako kom gubitniku (izbora) ili užirenom oficiru pada na pamet. No, to je nešto što ta "sekularno-nacionalisticka 'obrazovana' elita" ne može da shvati.

Egipatski "revolucionari" -- u iskušenju sam da pišem kontrarevolucionari bez navodnika, ali to bi bilo nepravedno pojednostavljenje -- su pristali da je name of the game demokratija. Kada je para-državni kartel uradio sve da se zemljom ne može (smisleno) vladati (nemamo reč za ungovernable, koja sjajno opisuje Egipat od "revolucije" do puča) doprineli su tim naporima, između ostalog, pujdajući Ultrase (eh, kako su "super" ti Kimiji kad su na "našoj" strani) da idu okolo i demoliraju, uključujući i juriše na predsedničku palatu. Na kraju su prizvali i pozdravili vojni puč.

Nasilje

U prethodnom delu sam pisao o naopačkosti upotrebe reči "kompromis" u okolnostima gde jedna strana silom otme vlast i postavi uslove tipa "pređi preko toga" ili... [ispostavlja se da je "ili" ću pobiti i utamničiti hiljade]. Međutim, iako je teško to krstiti kompromisom to je postojalo pre masakra (plural) i pogodite ko ga je odbio? Miroljubiva "vojska koja je sa narodom", kaže Bernardino Leon, specijalni izaslanik EU za Bliski istok. Ka'em žurili su da puste krv (i Mubaraka).

Jedan deo naopačkosti u izveštavanju nasilja je upotreba reči "sukob", odnosno "clash" u medijima na engleskom. Događaji protekle tri nedelje su dokazali jednu stvar, a to je da Muslimansko bratstvo nema miliciju. Nekoliko pucnjeva ispucanih od strane ljutih pristalica, možda, ali nema tajnu armiju, nema naoružane komandose, nema "fedajine". To ne bi poverovali iz kairske štampe, koja sada pokazuje pokornost armiji kakvu je pokazivala Hosniju Mubaraku pre revolucije 2011. ako se takva stvar dogodila,piše Robert Fisk.

Drugi sjajni dopisnik londonskog Indipendenta sa Bliskog istoka, Patrik Koburn, dodaje na to:Generali ulaze u ubitačnu završnicu. Bratstvo je demonizovano kao "terorističko" i nešto što se mora istrebiti. Propaganda na državnim medijima je puna mržnje i laži kao bilo šta na bagdadskoj televiziji tokom Sadamove krvave kampanje protiv šiitskog i kurdsog ustanka. Nekoliko pristalica bratsva može imati oružje, ali većina je evidentno miroljubiva i nenaoružana što pokazuju brojevi žrtava.

E sad, u mom svetu reč "sukob" implicira dve strane, ako ne baš podjednako naoružane (ali svakako ujednačenije od kamena vs snajperske puške), a ono barem podjednakog stepena agresije. Izvinite, gospodo ovde, a i gospodo novinari, ja to nisam video gledajući danima (bukvalno) direktne prenose iz Nasr sitija. Postoji mnogo bolja reč od sukoba -- masakri mirnih demonstracija.

Odatle moje gađenje prema rezolucijama, izjavama, apelima i sl. belosvetskih političara i diplomata u kojima osuđuju, pozivaju na suzdražavanje i bla bla bla OBE strane.

A koptske crkve(???!!!) Skočiće mi u oči fundamentalni ateisti [oni kojima srce krvari za zgradama, dok se leševi (''drugih'') slažu na kamare], kao da su svojim očima gledali i lično legitimisali bagru koja ih je palila, pronalazivši kod svakog člansku kartu MB. Da, na žalost, UVEK koptske crkve stradaju kad god je Egipat u nemirima. Međutim, nikad, ili se ja barem ne sećam, da su počinioci tih nedela identifikovani, uhapšeni i osuđeni. Uzimati zdravo za gotovo Mubarakovu i/ili huntinu propagandu je... pa... veoma laskovo za tu inače veoma sirovu propagandu. Da se razumemo, ja ne sumnjam ni za jedan trenutak, da među pristalicama MB ima i onih koji bi rado uzeli ili uzimaju učešća u takvom nasilju. No, sumnjam da je univerzalni odgovor Muslimanskog bratstva na sve nemire u Egiptu paljenje koptskih crkava.

-- Liberali obaraju Mubaraka.
-- Super! Ajde da palimo koptske crkve!
-- Liberali i vojska oboriše Morsija.
-- Super! Ajde da palimo koptske crkve!

Rizikujući da navučem (još) veći gnev, moram primetiti da se ni njegova svetost koptski papa nije pretrgao od hrišćanske samilosti i truda da smiri sektaško (ako se radi o sektaškom) nasilju tvitujući: Hvala, hvala hvala... Za svaka otvorena vrata nade, za sve nas. Velikoj vojsci Egipta, egipatskoj policiji, autentičnim ljudima Egipta, hvala, hvala, hvala, baš u vreme prvog masakra (27. jula) u Nasr sitiju. Vidi sliku. (ne, ne govorim arapski, ali imam dovoljno izvora koji govore. I da, dan kasnije se vadio i tvitovao hrišćanskije).

Ne mislim da je Fisk, u gorelinkovanom članku slučajno stavio Kopte i pristalice Muslimanskog bratstva u istu rečenicu kao žrtve: Bezakonje koje sada obuzima Egipat je stvarno. Ne radi se samo o seoskim linčevima i ubistvima hrišćanskih Kopta i pristalica bratstva i pljačkama. Pominje u tom pasusu i baltadžije i povezanost reketaša sa policijom.

Još da dodam, ne samo zbog očiglednog odgovora na pitanje cui bono, nego iz mog turskog iskustva da se meni čini logičnije da je para-državni kartel iza tih paljevina (mislim da MB imaju preča posla). Naime, imali smo toga ovde, naravno, u manjoj meri -- 2006., kada se Alparslan Arslan odlično uživeo ulogu (čisti Stanislavski) fundamentalnog islamiste sve vičući Alahu ekber pucajući u sudiju u sred suda; pa iste godine ubistvo katoličkog sveštenika Santora u Trabzonu, i taj klinac je vikao Alahu ekber; masakr hrišćanskih misionara (dva Turčina i jedan Nemac) u Malatji 2007., ti nisu vikali ništa, jer nije bilo na javnom mestu -- da navedem samo sveže slučajeve tih false flag operacija, koje su sve na kraju, uprkos svemu, zahvaljujući političkoj volji da se ova zemlja očisti imali svoje epiloge u sudu. Slučaj Ergenekon (drugi pasus). (Ah, kako jednostavno. Nije. Jako je komplikovano.)

***

Danas, gledajući fotografije pustog Tahrir trga okruženog oklopnim transporterima i tenkovima, a u svetlu informacije da će Hosni Mubarak sutra biti slobodan čovek (odnosno samo ga tehnikalija zadržava da još jednu noć prespava u pritvoru -- sudska odluka je doneta), sam zaključio da Sisijeva divljačka brutalnost prema Anti-puč koaliciji* sa naglaskom na Muslimansko bratstvo ima dva cilja. Prvi je desetkovati bratstvo kao najjači i najorganizovani politički pokret. Druga je uterati strah u kosti "sekularnima" i "liberalima" koji su mu na njegov zahtev dali "mandat" da se "bori protiv terorizma". Mislim, da se izrazim eufemistički, ovim drugima se ovo otvoreno brisanje "revolucije" sigurno neće svideti, ali da vidim tog majčinog sina koji će mu izaći na nišan na Tahrir, da uloži primedbu na puštanje onog koga su (sa sve Muslimanskim bratstvom) rušili sa vlasti pre samo dve i po godine.

Nekako mi Nimoler pada na pamet: Prvo su došli po Muslimansku braću...

Neka se nebo smiluje Egipćanima.

* Naime, ljudi koji su kampovali u Nasr sitiju niti su svi Muslimanska braća, niti su svi pro-Morsi, a ima i ljudi koji su se drito sa Tahrira preselili tamo kada su ukapirali da se nije desilo ono što je obećaTo da se traži halakanjem -- ostavka i prevremeni izbori -- nego vojni puč. Hoćem kasti ima onih koji su se pridružili MB i pro-Morsi kampu iz principa. Ne znam da li je šire poznato da je postojao i tzv. Treći trg. Grupa aktivista, među kojima je Tarik Šalabi, veteran Bitke za Tahrir (koji i danas na rukama nosi ožiljke od kiseline, koju su sa zgrada bacale baltadžije) i preko koga sam zapravo i saznao za Treći trg, je probala (i prilično se ukakala pri tome) akciju tipa ni Muslimansko bratstvo ni vojska. Možda se nekome to može učiniti kao prava stvar. OK. Meni je to beskičmeno, besprincipijelno intelektualno-artističko proseravanje sa "himalajskih" visina.

I told you so!

Grmi Zavahiri iz neke rupčage u Pakistanu i što je najgore neko će mu poverovati. Srećom neće se svi koji mu poveruju latiti oružja i terorizma, ali već to da će mu poverovati produbljuje pukotinu i proponenti "kleša civilizacija" mogu da slave (bez obzira kojoj "civilizaciji" pripadaju). I ne radi se samo o 51% Egipćana kojima je otet glas, radi se o 1.7 milijardi muslimana koji to gledaju, a to je repriza (Alžira 1991.). Jbga, opet moram da se pozivam na Fiska, ali laskam sebi da imam barem približno razumevanje ljudi regiona, elem on često piše/govori (zato nema linka) da su muslimani (za razliku od nas Zapadnjaka) zadržali veru. E sad, to implicira i jedan zajednički identitetski sloj za svih gorepomenutih 1.7 milijardi. Naravno, on je (taj identiteski sloj) različite debljine, ispoljenosti i kajgod kod svake individue, bila ona praktikujuća ili "sekularna" (uglavnom zbog toga stavljam navodnike na tu reč), ali vid jedinstva postoji, bez obzira na ogromne razlike i raznovrsnosti tog sveta. Ja, kao zapadni ateista, nisam deo toga, ali mogu to da razumem.

I na kraju. Baš nekako u isto vreme kada je podrška Morsiju u Egiptu izmerena na 32%, podrška francuskog predsednika Olanda je porasla za 4% na čitavih 29%. Da li smatrate da je francuska vojska trebala da izvrši puč?

***

Šteta što sam ovaj intervju sa Maksom Blumentalom video tek sinoć, možda bi njegovo postavljanje uštedelo nešto pisanja.

****************************************

Beleške na margini

Stvari nisu onakve kakvim izgledaju, to je, kad je politika u pitanju opšte pravilo, koje naročito ne sme nikada biti zaboravljeno ako se želi razumeti nešto što nam je po prirodi stvari (kao Zapadnjacima) manje poznato i manje blisko -- npr. Bliski istok. Slojevi orijentalizma -- ipak je to sedimentiralo par vekova u našu svest i podsvest -- su veoma tvrdi i teško ih je razbiti. Međutim, postoji jedan jednostavan metod za zaobilaženje tih slojeva -- "obuvanje tuđih cipela".

***

Planiranje i egzekucija pučeva je ozbiljan posao. Ništa u njima nije ad hoc i ništa ili jako malo je prepušteno slučaju. Međutim, iako je svaki specifičan i ima svoje posebnosti, svi pučevi liče jedan na drugi i manje-više isti mehanizmi se upotrebljavaju.

Da ne živim gde živim verovatno ne bih u detalje proučio (vrlo burnu) istoriju ove zemlje i njenih pučeva i tada mi sve ovo što se dešava u Egiptu verovatno ne bi bilo toliko poznato i prepoznatljivo.[bez obzira na moje zanimanje za Bliski istok od rane mladosti Tursku sam uvek (pogrešno) smatrao izdvojeno iz te geografsko-političke odrednice]

***

Pošto sam svestan da na ovoj platformi ima masa onih kojima trgne pena na usta i dobijaju epileptičke napade pri pominjanju bilo čega sa predznakom "muslimanski", "islamski" ili (još gore) "islamistički" moram da kažem da svako treba da razbija sopstvene predrasude i da meni nije stalo do uloge terapeuta. Pošto je u osnovi svega strah od nepoznatog [ili pogrešno naučenog u određenim (težim) slučajevima] ja mogu samo da ponudim literaturu kao terapiju.

Ovo je "crash course" o MB u Egiptu. Kačio sam svojevremeno taj link (PDF fajl)

Ko god zatraži rado ću mu poslati:

Engaging the Muslim World, profa Huana Kola. Malko bajata, ali dosta dobra knjiga. Nisam ljubitelj profa Kola. Mislim da je on liberalni intervencionista, ali čovek priča arapski, farsi (čak i hindu) tako da je dobro obavešten. Njegovi blogovi su deo mog dnevnog obilaska internet parohije.

O samom tzv. Arapskom proleću mogu da ponudim one dve knjige koje pominjem i citiram u prvom delu (EPUB format), a ako neko ima vremena za bacanje i želi da vidi kako se levičari uzbude čim vide masu i ispromašuju sve o tzv. Arapskom proleću imam i knjigu Hamida Dabašija: The Arab Spring: The End of Postcolonialism (takođe EPUB format)

I na kraju nedavno sam došao u posed elektronskog izdanja Fiskovog remek dela: The Great War for Civilisation: The Conquest of the Middle East  (EPUB format)

***

Lakmus test za otvorenost uma

Otvoren je kada vam ništa u sledećem opisu nije čudno, kontradiktorno i/ili neprihvatljivo:

Tavakul Karman, laureatkinja Nobelove nagrade za mir je liderka protesta u Jemenu, liderka islamističke partije al Islah, feministička ikona i neumorni borac za demokratiju i ljudska prava.,

Uzgred, pučistička banda joj je zabranila ulaz u Egipat, jer je htela da se obrati anti-pučističkim protestima.