Prevrnuta torta

/ 03.09.2013. u 12:44

Komentari: 192
Čitanost: 15104
/
Preporuke: 2610
/

Srpska država je u problemu. To je neko opšte mesto oko kog se svi slažu. Nabrajanje tih problema je već prilično dosadan posao jer je svima muka da iznova slušaju o niskim prosečnim primanjima, nedovoljnim penzijama koje u zbiru sapliću državni budžet, sve većem državnom dugu, zdravstvu koje svi koji rade plaćaju a bolesni prose novac da bi se izlečili, obrazovanju koje ne stvara obrazovane, u kome rade nezadovoljni a svoju decu mu prepuštaju preplašeni i zabrinuti...

Ali, da ne bih zvučao kao opozicioni političar pokušaću da predložim i neka rešenja a da ne bi ličilo na kandidaturu za političku funkciju ponuđena rešenja su u stvari poziv na debatu i probaću da ih povežem na, bar minimalno, logičan način.

Za trenutak pretpostavimo da je ekonomija stvarno prioritet, tj da je je pre nego se istera svetska međunarodna pravda, spasi čast i dostojanstvo svih hrišćanskih, porodičnih i nacionalnih vrednosti neophodno da se nešto pojede, obuče a ponekad i nešto plati nekim zarađenim/stvorenim novcem. Uz tu pretpostavku zaobilazimo problem "Da li u EU?" (a taj problem postoji i kad tad će doći na red) i predlažem da se suočimo sa privredom Srbije.

Srpska privreda je u problemu. To je kao neko opšte mesto oko kog se svi slažu. Nabrajanje tih problema je prilično zamoran posao jer je lista dugačka i veoma, veoma, veoma depresivna: nekonkurentnost, nelikvidnost, na svakom koraku nezaobilazna birokratizovana i spora administracija, visoka fiskalna i neprekidni niz parafiskalnih opterećenja...

Poželjno bi bilo smanjiti fiskalno i parafiskalno rasterećenje privrede. To je nesporno. Sporno je kako to uraditi i koliki bi stvarno efekti bili. Takođe je pitanje (to nije sporno samo je neophodno odgovoriti na njega) i koliko to rasterećenje izaziva manjak finansiranja na nekoj drugoj strani? Ja bih malo o mogućim rasterećenjima te "druge strane".

Država ima neke obaveze. Da krenemo od toga. Neko se negde nekada zadužio na primer. Ne ulazeći u to da li su te pare proćerdane ili baš veoma pametno investirane, ostaje obaveza da se vrate (uz kamatu - takva su pravila igre). Srbija trenutno dugije nekih 25 milijardi $ (oko 19 milijardi €). To je naravno, rekord. Nije baš da se hvalimo ali eto - Srbija nikad nije dugovala više. Veći deo tog duga je u stranoj valuti. Dinarski deo duga je manji od 20%. Bitno je za ono što će se kasnije pominjati. Sem duga postoje još neke obaveze koje proističu iz nekih "obećanja". Izraz je pod navodnicima zbog pojednostavljenja ali se odnosi uopšteno na ugovorima ili zakonima preuzete obaveze. Najlakše ih je prepoznati na rashodnoj strani budžeta a najpoznatije "obećanje" je popunjavanje PIO fonda koji bez budžeta ni u naznakama ne bi ispunjavao svoju svrhu (spašavanja penzionera od izumiranja). Trenutno se na godišnjem nivou u PIO prebacuje oko 280 milijardi dinara. Toliko za ovaj deo uvoda koji se odnosi na "obaveze države".

Drugi deo uvoda je iz sfere "šta država može" tj čime raspolaže. To su prvenstveno dve sestre politike - fiskalna i monetarna. (Jednom se bavi Laza a drugom Jorgovanka ali da ne budemo baš toliki pesimisti). Fiskalna se bavi načinima na koji se puni budžet (porezi, porezi, porezi - to je ono što se oprašta samo ako padne meteorit ili ako ti kumin ujak postane narodni poslanik) i raspodelom budžetskim korisnicima (ta magija se zove usklađivanje onog što ti traže i onog što imaš). Monetarna politika kontoliše ponudu novca na tržištu. Sledećih par hiljada godina (do ulaska u EU pa još malo do ispunjavanja kriterijuma iz Mastrihta za pristupanje Evropskoj monetarnoj uniji) Srbija je poprilično samostalna u vođenju samostalne monetarne politike. Ograničena je prvenstveno sopstvenom umešnošću i političkim odlukama. Mislim da smo se razumeli - veoma je ograničena, ali ipak ima prostora.

Šta se tačno očekuje od ove dve politike? Od fiskalne prvenstveno da se prikupi što više ali da to bude što manje opterećenje po one koji stvaraju nove vrednosti. Idelana je dakle ona koja obezbedi svima sve a ni od koga ne uzme ništa. Monetarna politika u principu ima malo šizofene ciljeve. Ona bi trebalo a obezbedi stabilnost cena i punu zaposlenost. Istovremeno. A Filipsova kriva kaže da je, ukoliko se krene u istovremno ispunjavanje tih ciljeva na kratak rok, preporučljiva je upotreba antipsihotika. Zato se centralna banka u Srbiji, NBS, koncentriše samo na jedan cilj - postizanje i održavanje stabilnosti cena.

Važna je formulacija "stabilnost cena". Niko ne garantuje niske cene. Samo stabilne. One koje i prodavcu i kupcu ne izazivaju baš previše čireva u stomaku. NBS je u principu Zakonom obavezana da spreči prevelike nagle fluktuacije, neočekivane skokove bez obzira na smer. Takve situacije na tržištu, bilo kom tržištu, najviše odgovaraju špekulantima. Toliko ima odgovaraju da nije neuobičajeno i da ih izazivaju. Ali to je druga tema. Ono što je bitno za dalji razgovor jeste da se NBS obavezala na stabilnost cena ne na održavanja cena na što nižem nivou.

Sad da se vratimo na te obaveze države. Već je rečeno da je jedan deo obaveza (veći deo duga) države u stranoj valuti. Činjenica je da se jedan deo tog duga (sve veći na žalost) namiruje novim zaduživanjem. To će i trajati neko vreme dok se ekonomija ne "preokrene" pa ponovo dođe vreme stvaranaj viškova. Naravno, dešava se i da po nekad nastupe obaveze na koje je nemoguće odgovoriti. Tad je moguće ispregovarati reprogram duga, nekad i deo otpisa. Poverioci (istina retko) pristaju i na te delimične otpise da bi obezbedili naplatu onog što mogu.

Na taj deo obaveza (u stranoj valuti) se ne može uticati "stvaranjem" razlike između realnog i nominalnog iznosa. Da je moguće vrlo bi korisno bilo da se dug nominalno namiri realno znatno manjim iznosom i to bilo najlakše rešenje. Ali ono što nije moguće uraditi stranim poveriocima moguće je primeniti na smanjivanjem obaveza prema onima prema kojima obaveze postoje u domaćoj valuti - dinarima.

Šta hoću reći. Obaveze države na primer prema penzionerima i zaposlenima koje ona plaća su definisane nekim obećanjima. Ukoliko država ne može da ispuni ta obećanja moguće je pregovaranje sa predstavnicima tih grupa kojima je "obećano" da se obećanja promene, tj smanje. U porodičnom životu je to situacija tipa: "Obećao sam ti 3 nedelje krstarenja Azurnom obalom ali idemo na produžen vikend u Buljarice". Koliko je realno to mirno i bez trzavica ispregovarati i sami znate.

Smanjivanje realne vrednosti obećanja a bez zadiranja u nominalne iznose je druga stvar. To je pristup: "Idemo na krstarenje Azurnom obalom. Ti ćeš biti sobarica na kruzeru a ja konobar". Plate i penzije koje idu iz budžeta nominalno ostaju iste ali se njihova realna vrednost... smanji (eufemizam koji služi za amortizaciju negodovanja onih koji neće pročitati poslednje pasuse). Budžet je rasterećeniji sa rashodne strane što ostavlja prostora za rasterećenje prihodne. Kako bi se to iskoristilo ima ideja već. pa ne bih širio priču na tu temu.

Gde je problem u ovome? Prvenstveno u tome što te "obaveze" države predstavljaju izvor života ogromnom broju ljudi i to realan izvor života a ne nominalan. Ono što ostavlja prostor za delovanje u predloženom smeru je da da ni ti prihodi iz budžeta nisu svima podjednako značajni. Što bi trebalo da ostavi jedan broj živih i sa smanjenim platama i penzijama. Odrekli bi se luksuza (ako ga ima) ali bi osnovno mogli da finansiraju. A šta sa onima "s druge strane crte"?

Osnovni problem s njima je što se tačno ni ne zna ko su. Tj u Srbiji ne postoji precizna socijalna mapa. Ne zna se ko od nas koliko ima, koliko prihoduje i u kakvom je reaalno finansijskom stanju. Država vodi socijalnu politiku na primer preko niske cene struje, čime se iscrpljuje vredan resurs - EPS. Takva pomoć jeste "pomoć" ali od one vrste koja se troši i na one kojima nije potrebna a u krajnejm saldu je plaćaju i oni koji to ne mogu. Da postoje socijalne karte onda bi se onima kojima je pomoć realno potrebna ciljano pomagalo. Dakle prvo socijalne karte, da se nameste nišanske sprave socijalne pomoći, pa inflacija da se realne obaveze države smanje.

Ukoliko je moguće da neminovno povećanje ciljane socijalne pomoći u realnom iznosu bude manje od ušteda budžeta ostvarenih smanjenjem realnih obaveza onda gornja priča ima smisla. Da li je moguće ne znam. Nisam računao. Veliki je to posao.

Paralelni benefit cele ove priče je i jeftinija radna snaga, tj naša ponuda bi bila konkurentnija na inostranim tržištima. Uvoz bi trpeo jer bi ukupna kupovna moć pala. Smanjio bi se spoljno trgovinski deficit. U principu bi smo živeli teže, trošili bi manje a privredni sistem bi bio "guran" u proizvodnju a ne potrošnju. I stegli bi smo kaiš što bi nam otvorilo prostor da se skine neki kamenčić s vrata privrede.

Naravno, uvek bi postojala opasnost i od toga da onaj ko upravlja sistemom zaključi da ako je malo inflacije dobro onda je više inflacije bolje ali takve bih podsetio na Mirka Marjanovića i njegov ekspoze iz 1994. godine (popularna stvar je držati ekspoze, i Ivica ih je održao 2 do sada):

"Gorka iskustva poslednjih godina naučila su nas da podsticaji proizvodnje iz primarne emisije nanose toj istoj proizvodnji najviše štete. Onima koji to ne veruju ne treba pružati priliku da se još jednom razuvere. To su lekcije suviše skupo plaćene."

Dakle moj predlog je jedna mala inflacija ali da bude pripremljena socijalnim kartama i da bude baš mala. Onako... taman kako treba.

Bonus: kevtanje iz srca

mislimo isto od

skora

on i ja, nekadašnji

oponenti

ili je on nazadovao ili sam ja

napredovao

mada

sve govori da sam ja pozitivno izbrusio

svoj promišljaj

samo sam ranije bio jako

uobražen

Sad vi. Hvala unapred na komentarima.

Tagovi

наравно да се зезам

postavite na |

Komentari (192)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

jkt2010 01:53 04.09.2013

Da se ponovim...

Znaci, probleme smo ID ovako:
Poželjno bi bilo smanjiti fiskalno i parafiskalno opterećenje privrede.
Srbija trenutno dugije nekih 25 milijardi $ (oko 19 milijardi €).
u Srbiji ne postoji precizna socijalna mapa. Ne zna se ko od nas koliko ima, koliko prihoduje i u kakvom je reaalno finansijskom stanju.
A i ministar je locirao probleme na skupoj radnoj snazi, velikom opterecenju privrede, sivu ekonomiju.

Kao sto sam komentarisao na ministrovom blogu, da ponovim i ovde: Treba bataliti sve poreze & doprinose koji sada postoje i uvesti samo progresivan porez na potrosnju: Sto vise potrosis, to vise poreza platis. Detalje sam vec pisao, koga zanima moze da pogleda kod SR, a mogu i da ponovim ovde... Ukratko, na svakih 100 evra podignutih iz banke mesecno po glavi, sleduje 10% poreza: na prvih 100 platis 10% na drugih 100 20%, na trecih 100 30% i tako redom.

Na ovaj nacin si rasteretio privredu potpuno (jer jedina obaveza preduzeca prema drzavi je 10% porez na promet (na pr) tj na placanje roba i usluga).
Posledica je da proizvodi pojeftinjuju tj privreda postaje konkurentnija.
Posledica je takodje da umesto privrede, budzet pune gradjani, ali jbg: gradjani i biraju vlast pa nek je i finansiraju.

Na ovaj nacin si takodje resio i ta socijalna placanja (penzije i razne soc pomoci) jer se pomoc dodeljuje po automatizmu: ko god trosi manje od 30 evra mesecno, sleduje mu od drzave razlika do 75 evra mesecno (brojeve lupam, nebitni su).

Resio si i decije dodatke, dodatak za 3. dete itsl, jer cim dobijes dete dobio si i poresku olaksicu - prihodi se dele na broj clanova domacinstva, a svaki clan placa isti porez.

Ovim se stimulise stednja, rad i ulaganje. Dokle god ne trosis pare niko te ne dira.

Isti porez vazi za sve kupovine, pa i za kupovinu deviza. Ko prodaje za dinare a kupuje za evre/dolare, taj ce morati da plati dodatni porez, sto ce malkice da obeshrabri uvoz a dodatno ohrabri izvoz.

Ovim bi eliminisao i sivu ekonomiju, jer zasto bi iko ikoga placao ispod stola kad moze bez ikakvih troskova da ga lepo plati na belo?

Ovaj porez bi bio uvod u potpuni prelaz na elektronski dinar i ukidanje gotovinskih transakcija...

Znaci, jedna mera a kao antibiotik sirokog spektra. Mislim da pokriva sve probleme koje su spomenuli i autor bloga a i ministar SR.

jkt2010 02:15 04.09.2013

Re: Da se ponovim...

EDIT: zaboravih da dodam. Ono sto je u gornjem primeru za stanovnistvo 100 evra (bazna poreska osnovica) to je za firme masa isplacenih mesecnih zarada. Na pr: ko na plate transferise 1000 evra, taj na prvih 1000 evra ostalih placanja placa 10% porez; na drugih 1000 evra 20%; na trecih 1000 evra 30% i tako redom.

Ovim se firme dodatno ohrabruju da zaposljavaju i radnike placaju najvise sto mogu - jer im se isplati.

vladaxy 08:56 04.09.2013

Re: Da se ponovim...

Ukratko, na svakih 100 evra podignutih iz banke mesecno po glavi, sleduje 10% poreza: na prvih 100 platis 10% na drugih 100 20%, na trecih 100 30% i tako redom.

Da li je na desetih 100, 100%?

jkt2010 13:38 04.09.2013

Re: Da se ponovim...

vladaxy
Ukratko, na svakih 100 evra podignutih iz banke mesecno po glavi, sleduje 10% poreza: na prvih 100 platis 10% na drugih 100 20%, na trecih 100 30% i tako redom.

Da li je na desetih 100, 100%?

Jeste. Sto znaci:
dignes 100 , platis 10% drzavi = 10 evra
dignes drugu 100-ku, platis drzavi 20% = 20 evra
dignes trecu 100-ku, platis drzavi 30% = 30 evra
dignes cetvrtu 100-ku, platis 40% = 40 evra

==(ovo do sada ti je prosecna neto plata; podigao si 400 evra, platio drzavi 100 evra; koliko sada placas na ovih 400 evra?)==

dignes petu 100-ku, platis 50% = 50 evra
sesta stotka, platis 60% = 60 evra
sedma stotka, platis 70% = 70 evra
osma stotka, platis 80% = 80 evra
deveta stotka, platis 90% =90 evra
deseta stotka, platis jos 100 evra drzavi

znaci, podigao si (ili placao sa racuna) 1000 evra, platio si drzavi 550 evra. Tj 1000 evra neto ili 1550 bruto. Pa opet pitam: a koliko bi te sada kostalo da si platis 1000 evra plate?

EDIT: samo da potsetim, ovo gore vazi ako si samac i trosis 1000 evra mesecno.

Ako imas nezaposlenu zenu, ovih 1000 evra podelite na vas dvoje i onda svaki plati po 150 evra tj 300 ukupno.

Ako dobijete dete, onda vas je troje, pa se tvojih 1000 evra deli na troje, pa zena i dete trose po 300 a ti 400. Znaci zena i dete plate ukupno 120 evra na svojih 600 i ti 100 evra na svojih 400. Vas troje na soma evra platite ukupno 220 evra drzavi.

Pa prijavis majku koja inace nema penziju, onda se tvojih 1000 evra deli na cetvoro, svako po 250 evra, znaci... placate jos manje.... A majka ti vise nije socijalni slucaj.

gordanac 03:21 04.09.2013

pitanje

Prvo - lepa ti ova rečenica:

antioksidant:
Ali, da ne bih zvučao kao opozicioni političar pokušaću da predložim i neka rešenja a da ne bi ličilo na kandidaturu za političku funkciju ponuđena rešenja su u stvari poziv na debatu i probaću da ih povežem na, bar minimalno, logičan način

Lepa i po "principu retkosti" :)

No, pitanje se tiče "socijalnih karata" jer vidim da se na raznim stranama priča o "socijalnoj zaštiti i socijalnim kartama" tako da liči da niko nije pročitao ni Zakon o socijalnoj zaštiti ni teškoće ili nedostatke u primeni tog zakona niti išta drugo (ova se opaska o "tuđem nečitanju" nikako ne odnosi na tvoj tekst, otuda moje pitanje, samo radi pojašnjenja napisanog):
- Dakle, šta je detaljnije tvoj predlog za socijalnu zaštitu u odnosu na postojeće? Koje i kakve promene?

"Mapom" se za sada mogu nazvati tri izmerene stvari:
1. na osnovu kriterijuma po kojima se dodeljuje socijalna pomoć i dečiji dodaci postoji oko 300 000 domaćinstava u Srbiji koja su korisnici mehanizama socijalne zaštite na osnovu zakonskih kriterijuma
2. propise o otpremninama neki autori svrstavaju u "socijalnu politiku" (mada je to veoma diskutabilno jer se ne radi uvek o javnom novcu, niti se osobe koje su primaoci otpremnina mogu svrtavati u korisnike socijalne zaštite po bilo kom drugom kriterijumu)
3. strategija za smanjenje siromaštva (postojeća) podrazumeva i istraživanja i merenja i mehanizme kontrole primene (iz nje i zbog nje nastaju "socijalne potrošačke korpe", "popusti na troškove infrastrukture, stan, struja, grejanje", mehanizmi lokalnih samouprava (neujednačeni i zavisni od lokalnih planova), "đačke karte", čak i "socijalno stanovanje", itd)

Otuda moje pitanje - šta predlažeš da se menja i kako? Promena samog propisa ili pojedinačnih i ukupnih iznosi u budžetu? Revizija mape postojećih korisnika radi efikasnijeg i boljeg "trošenja budžetskog dinara"? Promena u pravima ili iznosima nadokanda za nezaposlene? Ako je ideja da se radi o korisnicima koji inače ne bi bilo moguće obuhvatiti postojećim odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti, da li bi kakav nov propis bio potreban?

Jedan od razloga moje podrške e-upravi je što sam smatrala i smatram da ne možeš menjati ono što ne možeš izmeriti, a da je ukupna dobra, lako proverljiva i dostupna baza podataka korisnika prava iz socijalne zaštite najvažnija stvar za dobru procenu o eventualnim promenama stečenih prava ili ukupnog novca koji se na osnovu tih prava iz budžeta izdvaja.

maksa83 05:43 04.09.2013

Re: pitanje

Jedan od razloga moje podrške e-upravi je što sam smatrala i smatram da ne možeš menjati ono što ne možeš izmeriti

O, možeš, možeš, samo ne možeš da znaš jesi ga popravio ili pokvario.

gordanac 08:00 04.09.2013

Re: pitanje

maksa83
Jedan od razloga moje podrške e-upravi je što sam smatrala i smatram da ne možeš menjati ono što ne možeš izmeriti

O, možeš, možeš, samo ne možeš da znaš jesi ga popravio ili pokvario.

Pa to da li je "popravljeno ili pokvareno" takođe se samo merenjem može utvrditi. Kao što nema menjanja bez merenja, tako nema ni podatka o tome - bez merenja.

antioksidant 08:08 04.09.2013

Re: pitanje

- Dakle, šta je detaljnije tvoj predlog za socijalnu zaštitu u odnosu na postojeće? Koje i kakve promene?

инсистирање на "социјалним картама", "социјалним мапама", "намештању нишанских справа социјалне заштите" се не односе на оно што је тема самог закона о социјалној заштити већ на прецизније дефинисање ко има право на социјалну заштиту. понављам, не у смислу дефиниције већ у смислу мерења ко од нас колико зарађује и поседује. тренутни критеријуми су на основу прихода домаћинстава а то рецимо у групу социјално угрожених гура моју драгу комшиницу која нема легалних прихода али поседује некретнину у београду коју рентира и од ренте сасвим пристојно живи.
хоћу рећи следеће, "мера" коју ја предлажем* је поприлично сурова и представља "скривени порез", како то предраг сликовито каже. да не би било мртвих потребно је прецизније знати коме ће још додатно помоћ бити потребна а онда ће они који сад примају мало више примити мање али ипак довољно.
само још једна мера "стезања каиша" а припремљена тако да неког не удавимо приликом затезања.
и да се цитирам (видим да понављање доприноси снази аргумената

)

"Ukoliko je moguće da neminovno povećanje ciljane socijalne pomoći u realnom iznosu bude manje od ušteda budžeta ostvarenih smanjenjem realnih obaveza onda gornja priča ima smisla. Da li je moguće ne znam. Nisam računao. Veliki je to posao."

* није ово прави предлог. тема за размишљање пре да би се видело куда све прича може да оде и колико је цео систем испреплетан танким нитима које све повезују. није ми циљ да нешто мењам колико да ја нешто научим читајући.

vladaxy 08:24 04.09.2013

Re: pitanje

na osnovu kriterijuma po kojima se dodeljuje socijalna pomoć

Право на новчану социјалну помоћ може остварити појединац, односно породица:
1) ако нема других непокретности, осим стамбеног простора који одговара потребама појединца. Одговарајућим стамбеним простором, у смислу става 1. тачка 1) овог члана, сматра се соба по члану породице, односно две собе за лице које остварује право на новчану накнаду за помоћ и негу, односно увећану новчану накнаду за помоћ и негу., односно породице и земљишта у површини до 0,5 хектара;

Kao npr. neko ko poseduje nekretninu vrednu par desetina hiljada evra i ne radi je socijalni slučaj, a podstanar sa platom od 300-400 EUR nije? Da li je problem prodati stan u gradu, kupiti malo dalje jeftiniju nekretninu i od razlike živeti ili pokrenuti neki posao? Da li je moralno uzimati od onih koji nemaju nekretninu i davati onima koji imaju? Socijalistima je to OK

Iz tih socijalnih karata treba isključiti vlasnike nekretnina.

Корисник има право да учествује у процени свог стања и потреба и у одлучивању о томе да ли ће прихватити услугу, као и да благовремено добије сва обавештења која су му за то потребна, укључујући и опис, циљ и корист од предложене услуге као и обавештења о расположивим алтернативним услугама и друга обавештења од значаја за пружање услуге.

Ne razumem, ili ti treba pomoć ili ti ne treba. Ako biraš onda i nisi toliko ugrožen.

antioksidant 08:27 04.09.2013

Re: pitanje

Iz tih socijalnih karata treba isključiti vlasnike nekretnina

па не можеш искључити све власнике некретнина
има их разних
и власника и некретнина

gordanac 08:30 04.09.2013

Re: pitanje

antioksidant:
инсистирање на "социјалним картама", "социјалним мапама", "намештању нишанских справа социјалне заштите" се не односе на оно што је тема самог закона о социјалној заштити већ на прецизније дефинисање ко има право на социјалну заштиту. понављам, не у смислу дефиниције већ у смислу мерења ко од нас колико зарађује и поседује. тренутни критеријуми су на основу прихода домаћинстава а то рецимо у групу социјално угрожених гура моју драгу комшиницу која нема легалних прихода али поседује некретнину у београду коју рентира и од ренте сасвим пристојно живи

Razumem.
Ali to "preciznije definisanje" nema gde da "se obavi" osim izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti ili kakvim novim propisom.
Prava koja se finansiraju javnim novcem moraju se steći nekim propisom.

Zato sam spominjala preciznu, lako dostupnu i proverljivu "bazu podataka".
Ti spominješ nekog s nekretninom, a koristi mere socijalne zaštite, ja ti mogu spomenuti članove poljoprivrednog domaćinstva koji primaju nadokande za nezaposlene i istovremeno - subvencije, i razne druge primere koji liče na loše ciljanje trošenja javnog novca.
i de facto i de iure - tvoja ideja podrazumeva ili svojevrsno proširivanje kriterijuma za korisnike socijalne zaštite ili umanjivanje postojećih iznosa, u oba slučaja postiže se "ušteda", u prvom se neminovno smanjuje broj u drugom ukupan iznos.
Ja sam sklonija "detaljnijim kriterijumima". Loša strana takvog predloga je da - iziskuje više vremena od neposrednog umanjenja iznosa, ali meni se čini mnogo boljim za predložiti ga fazno u budžetu za 2014, s najmanje petogodišnjim memorandumom (i za to treba promene propisa, ali mi se to čini neminovnim)

* није ово прави предлог. тема за размишљање пре да би се видело куда све прича може да оде и колико је цео систем испреплетан танким нитима које све повезују. није ми циљ да нешто мењам колико да ја нешто научим читајући.

:))
Čim se razmišlja i o tome što se misli vodi dijalog dođe se i do predloga o kojima je moguće posle voditi debatu.
A to je - i lepo i retko. :)

libkonz 08:48 04.09.2013

Re: pitanje

Kao npr. neko ko poseduje nekretninu vrednu par desetina hiljada evra i ne radi je socijalni slučaj, a podstanar sa platom od 300-400 EUR nije?

I šta će da radi čovek kada proda stan?
OK, proda stan za 30.000 evra i kupi kuću na selu za 20. A tamo će da nađe posao nikad. Vladaxy, stvarno preteruješ.

vladaxy 08:52 04.09.2013

Re: pitanje

па не можеш искључити све власнике некретнина

OK ko živi u neuslovnoj šupi, ali ko živi u stanu u BG, NS?

vladaxy 09:01 04.09.2013

Re: pitanje

A tamo će da nađe posao nikad. Vladaxy, stvarno preteruješ.

Za 10.000 na selu ne može da pokrene neku poljoprivrednu proizvodnju??

Preterao sam, bolje je da izdržavamo nekog ko ima 30.000 EUR (u nekretnini). Samo nam fali još jedan poljoprivrednik koji će da se nakači na poljoprivredne subvencije.

libkonz 09:06 04.09.2013

Re: pitanje

Za 10.000 na selu ne može da pokrene neku poljoprivrednu proizvodnju??

šta može sa 10.000?

kukusigameni 09:12 04.09.2013

Re: pitanje

libkonz
Za 10.000 na selu ne može da pokrene neku poljoprivrednu proizvodnju??

šta može sa 10.000?

Da traži neke subvencije.

Šala, šala.

libkonz 09:14 04.09.2013

Re: pitanje

Da traži neke subvencije.

vladaxy 10:22 04.09.2013

Re: pitanje

...

vladaxy 10:24 04.09.2013

Re: pitanje

šta može sa 10.000?

Npr. da napravi plastenik i da gaji nešto što će da prodaje.

Mali oglas:

Prodajem plastenik metalne konstrukcije resetkastih nosaca dimenzije 42.00x7.00m, potpuno nov neupotrebljen bez najlona.cena 1800e

1. 8x30m, visina 3,8m - Cena: 1400 eura
Folija na plasteniku je stara samo godinu dana. Lukovi plastenika su od punih cevi sto cini ovaj plastenik izuzetno jakim i dugovecnim.
2. 7.5x25m, visina 4,5m – Cena: 1800 eura. Bocne stranice su vertikalne. Folija na plasteniku je stara samo godinu dana. Izuzetno jak (utroseno jako mnogo materijala) i „utegnut” plastenik.
3. 11,7mx42m, visina 5m - Cena: 3500 eura. Plastenik je sa bocnom ventilacijom. Folija na plasteniku je stara dve godine.

Ali kao što sam već rekao, bolje je živeti od socijale i živeti u nekretnini u svom vlasništvu nego raditi i živeti u nekretnini u svom vlasništvu.

libkonz 10:33 04.09.2013

Re: pitanje

Npr. da napravi plastenik i da gaji nešto što će da prodaje.

Za tako nešto moraš imati podršku države. Ima stotine hiljada ljudi kojima je muka od nemaštine, ali nemaju znanje. Onda se pojavi država i kaže: OK, ti hoćeš da prodaš svoj stan i preseliš se na selo, napraviš plastenik ili voćnjak, hajde da ti malo pomognem, da te naučim da radiš, da ti napravim besplatan biznis plan, posavetujem te šta da kupiš. Tada bi tvoja priča imala smisla.

vladaxy 10:52 04.09.2013

Re: pitanje

Npr. da napravi plastenik i da gaji nešto što će da prodaje.
Za tako nešto moraš imati podršku države.

Mislio sam da je dovoljno edukovati se kroz knjige, kontaktirati iskusnije ili pitati nekog poljoprivrednog stručnjaka.

Ali ako za staklenik moramo da angažujemo skupštinu, vladu, agencije, ministarstva, onda ne vredi ni započinjati. Gde sad Dačić&Vučić da dižu staklenike kad imaju važnija posla.

libkonz 10:59 04.09.2013

Re: pitanje

Mislio sam da je dovoljno edukovati se kroz knjige, kontaktirati iskusnije ili pitati nekog poljoprivrednog stručnjaka.

Nekome je dovoljno, nekome ne.

kukusigameni 11:00 04.09.2013

Re: pitanje

edukovati se kroz knjige

Košta.

kontaktirati iskusnije

Košta.

pitati nekog poljoprivrednog stručnjaka.

Košta.

milisav68 11:01 04.09.2013

Re: pitanje

libkonz

Za tako nešto moraš imati podršku države. Ima stotine hiljada ljudi kojima je muka od nemaštine, ali nemaju znanje. Onda se pojavi država i kaže: OK, ti hoćeš da prodaš svoj stan i preseliš se na selo, napraviš plastenik ili voćnjak, hajde da ti malo pomognem, da te naučim da radiš, da ti napravim besplatan biznis plan, posavetujem te šta da kupiš. Tada bi tvoja priča imala smisla.

Ma to je manji problem, veći problem je infrastruktura i organizacija života na selu, tipa ambulante/apoteke, škole ili neki organizovan prevoz dece, jer sem toga što je državni posao bio lagodniji, ljudi su odlazili iz sela baš zbog loše infrastrukture.

milisav68 11:16 04.09.2013

Re: pitanje

kukusigameni

Košta.

Ma ne košta, pitaš proizvođača semena, i dobiješ sve na izvolte.

libkonz 11:18 04.09.2013

Re: pitanje

Ma to je manji problem, veći problem je infrastruktura i organizacija života na selu, tipa ambulante/apoteke, škole ili neki organizovan prevoz dece, jer sem toga što je državni posao bio lagodniji, ljudi su odlazili iz sela baš zbog loše infrastrukture.

Postoje sela sa boljom infrastrukturom, a to je bolje rešenje nego gladovati u stanu u gradu. Inače se slažem sa tobom i reagovao sam na Vladaxijevu ideju da ljudi prodaju stanove i pređu na selo, pa iz loše situacije pređu u očajnu.
Ali, mislim da ljude koji žele nešto da pokušaju treba podržati.

alselone 11:21 04.09.2013

Re: pitanje

libkonz
Za 10.000 na selu ne može da pokrene neku poljoprivrednu proizvodnju??

šta može sa 10.000?

Ovako salonski ekonomisti koji su kravu dva puta videli a od sela znaju samo paradajz zamisljaju proizvodnju na selu. Sa 10,000 se kupi jedan plastenik i onda cela porodica zivi od prihoda jednog plastenika.

Lako - jer je plastenik jedina karika u proizvodnji, distribuciji i prodaji.

milisav68 11:29 04.09.2013

Re: pitanje

alselone
Ovako salonski ekonomisti koji su kravu dva puta videli a od sela znaju samo paradajz zamisljaju proizvodnju na selu. Sa 10,000 se kupi jedan plastenik i onda cela porodica zivi od prihoda jednog plastenika.

Lako - jer je plastenik jedina karika u proizvodnji.

Ma pazi, ja znam ljude koji žive od prodaje stajskog đubreta, mislim ne samo od toga, ali im je to značajna stavka u budžetskom prihodu.

Muka je što taj smrad ne možeš da spereš sa sebe.

alselone 11:34 04.09.2013

Re: pitanje

Ma pazi, ja znam ljude koji žive od prodaje stajskog đubreta, mislim ne samo od toga, ali im je to značajna stavka u budžetskom prihodu.

Muka je što taj smrad ne možeš da spereš sa sebe.

Ako moze da se zivi onda podrzavam pristup da se prisile na to. Jer je drzava u ocajnom stanju da bi pomagale one koji cekaju (komunisticki pristup cekanja na posao) posao u kancelariji drzavne firme dok negde sa strane mogu da prehrane sebe i porodicu. Pa nek smrdi.

milisav68 11:37 04.09.2013

Re: pitanje

libkonz

Ali, mislim da ljude koji žele nešto da pokušaju treba podržati.

Da, država može da pomogne i sa besplatnim ispitivanjem zemljišta, pa da informiše ljude koje je zemljište za koju kulturu povoljno, a za koju ne.

libkonz 11:38 04.09.2013

Re: pitanje

Ako moze da se zivi onda podrzavam pristup da se prisile na to.

Hajde da prvo pomognemo onima koji žele da promene svoj život. Onima kojima je dosta da sede u kući i gladuju. Polako s to teranje.

libkonz 11:41 04.09.2013

Re: pitanje

Da, država može da pomogne i sa besplatnim ispitivanjem zemljišta, pa da informiše ljude koje je zemljište za koju kulturu povoljno, a za koju ne.

to prvo.
meni se dopala ideja prošle Vlade sa onih 1600 agronoma, ali ona nije dala potrebne rezultate.
Mislim da država treba da angažuje ljude da dobro prouče kako sve to rade Holanđani, pa prilagode našim uslovima.

alselone 11:51 04.09.2013

Re: pitanje

Hajde da prvo pomognemo onima koji žele da promene svoj život. Onima kojima je dosta da sede u kući i gladuju. Polako s to teranje.

Saglasan. Ako to ide u sklopu. Pomognes im da shvate da moraju da promene zivot.

Ja i dalje sumnjam da to moze tako lako, al' ajde...

libkonz 12:03 04.09.2013

Re: pitanje

Saglasan. Ako to ide u sklopu. Pomognes im da shvate da moraju da promene zivot.

Neki iz mog okruženja to shvate tek kad ne bude više mame i tate i njihovih penzija. Ali, na selima je baš tuga, tako da sama ideja: pređite na selo i lepo živite je smešna.

milisav68 12:28 04.09.2013

Re: pitanje

libkonz

Mislim da država treba da angažuje ljude da dobro prouče kako sve to rade Holanđani, pa prilagode našim uslovima.

Ma Holanđani su već tu.

hajkula1 19:45 04.09.2013

Re: pitanje

alselone

Ako moze da se zivi onda podrzavam pristup da se prisile na to.

Onako, napamet, seljaci su se bunili zbog neplaćanja. Daju proizvod, i otkupljivač ne plati. Da iznose sami na pijacu - za većinu je nemoguće.

I?

milisav68 20:23 04.09.2013

Re: pitanje

hajkula1
Onako, napamet, seljaci su se bunili zbog neplaćanja. Daju proizvod, i otkupljivač ne plati.

To nije samo problem poljoprivrede, već celog društva.

iqiqiq 20:54 04.09.2013

Re: pitanje

milisav68
libkonz

Ali, mislim da ljude koji žele nešto da pokušaju treba podržati.

Da, država može da pomogne i sa besplatnim ispitivanjem zemljišta, pa da informiše ljude koje je zemljište za koju kulturu povoljno, a za koju ne.

Ima toga već na puno mesta i podrške, samo treba neka njiva da se podeli ljudima, ja recimo nemam pretke sa sela te nemam ni kvadrata njive.
Kada bi se popisalo zemljište u Srbiji ispostavilo bi se da ima puno "ničije zemlje" tj da su vlasnici odavno pomrli i da nema naslednika ni zainteresovanih da naslede

Evo vam za početak štivo, vodiči za gajenje organske hrane Vodič

milisav68 21:16 04.09.2013

Re: pitanje

iqiqiq

Ima toga već na puno mesta i podrške, samo treba neka njiva da se podeli ljudima, ja recimo nemam pretke sa sela te nemam ni kvadrata njive.

Pa možeš da iznajmiš - 1 evro po aru za godinu dana.

Za 50 evra imaš 5 hektara.

iqiqiq 21:29 04.09.2013

Re: pitanje

milisav68

Gde? Daj molim te što više informacija i znaš li ostale podatke, da li uz takvu cenu dobijam i neke analize zemljišta, kao garanciju kvaliteta ili ono iznajmljujem mačku u džaku. Bilo bi mi logično da prvo proverim kiselost zemljišta itd pa onda da iznajmim i to na neki duži period, ne vredi da ulažem u neke zasade na kratkoročnoj osnovi?

Ima li kod nas nekih savetodavnih službi, da li se ijedan biro za zapošljavanje bavi ovakvom podrškom? Čula sam da ima dosta banaka koje podržavaju kredite za poljoprivredne namene, imaš li neke podatke o tome. Hajde da napravimo "biznis plan", ako neko hoće da se ovime pozabavi, mislim da ovo uopšte nisu prazne priče i da se može lepo živeti od zemljoradnje, najpre voćarstva.

BTW zar nije 1 ha 100 ari?

zilikaka 21:39 04.09.2013

Re: pitanje

BTW zar nije 1 ha 100 ari?

Jeste. Milisav se nešto zaračuno...

zilikaka 21:45 04.09.2013

Re: pitanje

Gde? Daj molim te što više informacija i znaš li ostale podatke, da li uz takvu cenu dobijam i neke analize zemljišta, kao garanciju kvaliteta ili ono iznajmljujem mačku u džaku. Bilo bi mi logično da prvo proverim kiselost zemljišta itd pa onda da iznajmim i to na neki duži period, ne vredi da ulažem u neke zasade na kratkoročnoj osnovi?

Ono što ja imam od informacija - nigde.

Čak ni rit ne možeš iznajmiti za te pare (10evra/hektar)

Što se tiče analiza, to svakako ne dobijaš. Prava ozbiljna analiza je bar 100-150 evra po hektaru, a ako će se baviš organskom proizvodnjom, moraš da je radiš svake godine.

...nije to ni lako ni povoljno kao što izgleda. Da jeste, mnogi bi seli za traktor.
Pored svega, treba ti dovoljno obrtnih sredstava da zatvoriš godinu i sačekaš naplatu....a o neizvesnosti da ne pričam.

milisav68 21:55 04.09.2013

Re: pitanje

iqiqiq
BTW zar nije 1 ha 100 ari?

Jeste, zezno sam se, gledam basket i kucam.

Mesto je Šumadija (70 km južno od Beograda), a ti guglaj malo po oglasima....

Analize zemljišta nema, tj plaća se, i skupo je.Zato sam rekao da država tu treba da pomogne.

mislim da ovo uopšte nisu prazne priče i da se može lepo živeti od zemljoradnje, najpre voćarstva.

To je već ozbiljan i dugoročan posao, al to će Huči bolje.

zilikaka 21:59 04.09.2013

Re: pitanje

Jeste, zezno sam se, gledam basket i kucam.

Nači, kad bude sledeća utakmica - trgujemo.

iqiqiq 22:06 04.09.2013

Re: pitanje

Jeste, zezno sam se, gledam basket i kucam

pa kako onda ozbiljno da poslujemo, ja već uprtila motiku i ašov i listam oglase da kupim zasade, a ti me pređe sa cenom zemljišta...dakle najmanje 500 EUR godišnje iznajmljivanje plus bar dve do tri analize, bez zasada već sam na 1000 EUR.

Koje voće može brzo da rađa da za dve do tri godine počnem da zarađujem, da povratim uloženo i da počnem da prihodujem

I šta ću da radim u međuvremenu, mislim u tih dve tri godine treba isto živeti?

milisav68 22:07 04.09.2013

Re: pitanje

zilikaka
Jeste, zezno sam se, gledam basket i kucam.

Nači, kad bude sledeća utakmica - trgujemo.

milisav68 22:19 04.09.2013

Re: pitanje

iqiqiq
Koje voće može brzo da rađa da za dve do tri godine počnem da zarađujem, da povratim uloženo i da počnem da prihodujem

Institut za voćarstvo Čačak

Poljoforum

mariopan 22:21 06.09.2013

Re: pitanje

Vladaxy
Da li je problem prodati stan u gradu, kupiti malo dalje jeftiniju nekretninu i od razlike živeti ili pokrenuti neki posao?

Problem je ako su to stari ljudi, a većinom jesu, ako žive u gradovima gde su živeli ceo svoj život, gde imaju komšije, rođake ili decu, i oni su živi ljudi pa vole svoje prijatelje, svoj kraj i svoju decu koju tako mogu često da viđaju, a baš ta deca (ili rođaci) su jedina njihova pomoć u starosti.

Ne možeš ih iščupati pa presaditi (jer se ne mogu primiti), nije to mlado drvo nego živi ljudi.
I šta bi oni radili na selu?
Započeli neki posao ?
Koji?

zack2jack 07:39 04.09.2013

...

Srpska država je u problemu.

..Hear, hear!

kukusigameni 10:20 04.09.2013

pitanje

Na koji način je moguće podići cenu usluga u situaciji u kojoj roba manje više ima zapadne cene, a usluge kao u Bangladešu?
Sve što zahteva bilo kakvo ulaganje podrazumeva ulaganje u rangu zapada. I onda dolazimo do usluge (znanja) koje ne možeš prodati po adekvatnoj ceni. Najveći deo otpada na ulaganje, a najmanji na znanje, umeće, spretnost. To baš destimuliše i vuče se još iz onog vremena.

antioksidant 10:23 04.09.2013

Re: pitanje

roba manje više ima zapadne cene, a usluge kao u Bangladešu?

zavisi kako koje usluge
ali trziste pronadje optimum izmedju ponude i traznje
ako ima kupaca za visi kvalitet usluge po visoj ceni isplatice ti se

kukusigameni 10:29 04.09.2013

Re: pitanje

antioksidant
roba manje više ima zapadne cene, a usluge kao u Bangladešu?

zavisi kako koje usluge
ali trziste pronadje optimum izmedju ponude i traznje
ako ima kupaca za visi kvalitet usluge po visoj ceni isplatice ti se

Znači, odnos ruke-materijal, da se banalno izrazim, imaju isključivo veze sa tržištem?

EDIT
Oh! 100.

antioksidant 10:31 04.09.2013

Re: pitanje

kukusigameni
antioksidant
roba manje više ima zapadne cene, a usluge kao u Bangladešu?

zavisi kako koje usluge
ali trziste pronadje optimum izmedju ponude i traznje
ako ima kupaca za visi kvalitet usluge po visoj ceni isplatice ti se

Znači, odnos ruke-materijal, da se banalno izrazim, imaju isključivo veze sa tržištem?

pa teoretski sve ima veze sa trzistem
ako se tebi ne isplati da ulazes ruke onda se ti povuces
pa kupci osete da im nesostajes pa pocnu da placaju malo vise pa se ti vratis ali dodje i mali sa treceg sprata...
i tako oscilujete :)

angie01 10:39 04.09.2013

Re: pitanje

pa teoretski sve ima veze sa trzistem

ovako je i Radulovic krenuo u kampanju!:))

antioksidant 10:51 04.09.2013

Re: pitanje

angie01
pa teoretski sve ima veze sa trzistem

ovako je i Radulovic krenuo u kampanju!:))

мада, надам се мањем успеху
искрено, појма немам како бих уопште покушао да испуним очекивања која постоје према неким позицијама
а ако може ташна, машна, шетање и сликање, ружића могу да заменим колико поподне

kukusigameni 10:58 04.09.2013

Re: pitanje

AO
pa teoretski sve ima veze sa trzistem
ako se tebi ne isplati da ulazes ruke onda se ti povuces
pa kupci osete da im nesostajes pa pocnu da placaju malo vise pa se ti vratis ali dodje i mali sa treceg sprata...
i tako oscilujete :)

Ovde osciluje tako što je sve niža cena usluga.

U okruženju, a i mnogo šire to nije slučaj. Ja nekako mislim da ta proporcija nema veze sa tržištem, da je nastala mnogo ranije i da tokom ovog perioda tranzicije nije uspela da se nametne kao problem.

angie01
ovako je i Radulovic krenuo u kampanju!:))

Taj hoće da smanji namete na rad (i usluge) i time kao da reši zapošljavanje.
A cena usluga da ostane niska. Zato i pitam, jer problem ostaje opet nerešen.

Predrag Brajovic 11:06 04.09.2013

Re: pitanje

kukusigameni
Znači, odnos ruke-materijal, da se banalno izrazim, imaju иsključivo veze sa tržištem?
EDIT
Oh! 100.

Само једним делом.
Тај однос је -- сви ће сад скочити на мене! -- и арбитрарно утврђен.
Важан појам је PPP. Ево његовог објашњења: PPP.
По том показатељу наш БДП је далеко већи.
И ја мислим да је то реално, јер се овде, и попред свег чемера, не живи баш тако лоше. Иначе, БДП се може исказивати и у ППП. Значи, он није ничији хокус покус.
Па, наш ППП БДП је СТРАШНО ВЕЋИ НЕГО НОМИНАЛНИ БДП!
Ево их:
ППП БДП 80 милијарде
номинални БДП 40 милијарде

Отприлике, ово ти каже да ми дупло боље живимо него што нам примања то показују. Као да имамо 600, а не 300 евра месечно.

Сектор услуга, чија јефтиноћа код Срба доприноси пуно ППП БДПу а мало номиналном БДПу, тако испада потцењен. А он учествује са око 60% у нашем БДПу. (У здравим економијама око 70%; šта мислиш, да повећамо, из игре, 15% плате овима који нам дају услуге, па да будемо као сав бели свет? :)))) Е, па... у једној зајебаној игри ти овај сектор услога можеш да fine tuningom мало надуваш, јер је његова вредност одређена оним почетни успостављањем вредности рада. А кад се то одиграло (и одиграва)? Па, у великм пресецима, рецимо када је деда Аврам рекао Ајмосадиспочетка. И наштампао пара колико је мислио да тада треба. Могао је и мало више, изгледа :) Или тај наш ППП БДП не би имао толику драстичну разлику од номиналног БДПа.
(Kod Hrvata taј PPP GDP naspram nominal GDP razlika iznosi 30%, a kod nas 50%.)

Сад ће да ме спале :)

Новац и еконoмија нису само производња, трговина, порези, камате и та прича... Већ и психолoшка игра: поверења у државу, поверења у будућност, у правни систем, у чисту воду и здраве зубе, у националне ресурсе и остало.

За мене, сви "правоверни економисте", типа -- направио сам ексер, он је један динар, уложио сам пола, зарада је пола -- данас су превазиђена ствар... јер ће данашњи економиста да каже: Тај ексер је ће бити узидан у темељ наше савршене куће коју градимо, и вредеће, тада, најмаље 100 динара. А ја сам спреман да вам га данас продам за десет :)))

Економија је данас мало MOJO ствар.
Подсетићу: УСА је штампом новца правила 8% свог БДПа. Јебига...

П.С.
Страшно журим, али видим, Куку, да си на мом трагу.

kukusigameni 11:15 04.09.2013

Re: pitanje

Predrag Brajovic
Сад ће да ме спале :)

Spalio si ti meni mozak. Već treći put čitam.

angie01 12:29 04.09.2013

Re: pitanje

искрено, појма немам како бих уопште покушао да испуним очекивања која постоје према неким позицијама

ovo odmah obrisi- i moj komentar kao dodatni dokaz:)),

pa niko od njih ni ne pokusava da ispuni ocekivanja koja postoje prema pozicijama, svi ispunjavaju samo ocekivanja stranke kojima pripadaju.

sve ostalo je prica.

novi ministar prosvete je probio led, da bilo ko ima neke iluzije-on covek jos nije ni seo u fotelju, jos nije ni dao sebi vreme i prostor da se upozna sa problematikom, da se konsultuje, smisli neka resenja, uporedi, razmisli- vec je dao izjavu za teve, koja nije ni po cemu drugacija, od izjave slucajnog prolaznika koga zaskoci reporter i vec danas izlazi sa ingenioznom idejom o 100 razlicitih testova i novim predmetima za polaganje-ovo u vezi povecavanja predmeta za polaganje mature je nasledjena glupost- a pazi, ne pada mu na pamet da je cilj obrazovanja da deca nesto nauce, a ne da se na unisteno obrazovanje povacavaju testovi koji bi trebalo da pokazu da je sve ok- a to u stvari roditelji placaju privatne casove.

angie01 12:29 04.09.2013

Re: pitanje

Spalio si ti meni mozak. Već treći put čitam.

onda da ni ne pokusavam.:)

hajkula1 20:31 04.09.2013

Re: pitanje

Predrag Brajovic

Подсетићу: УСА је штампом новца правила 8% свог БДПа. Јебига...

Pit, to je Amerika

mi smo samo Đole od psa.

iqiqiq 12:52 05.09.2013

Re: pitanje

novi ministar prosvete je probio led, da bilo ko ima neke iluzije-on covek jos nije ni seo u fotelju, jos nije ni dao sebi vreme i prostor da se upozna sa problematikom, da se konsultuje, smisli neka resenja, uporedi, razmisli- vec je dao izjavu za teve, koja nije ni po cemu drugacija, od izjave slucajnog prolaznika koga zaskoci reporter i vec danas izlazi sa ingenioznom idejom o 100 razlicitih testova i novim predmetima za polaganje-ovo u vezi povecavanja predmeta za polaganje mature je nasledjena glupost- a pazi, ne pada mu na pamet da je cilj obrazovanja da deca nesto nauce, a ne da se na unisteno obrazovanje povacavaju testovi koji bi trebalo da pokazu da je sve ok- a to u stvari roditelji placaju privatne casove.

mnogo ti hvala, da ne budem da ja samo trolujem...gde god mogu uložiću protest protiv ovakvih rešenja. Što reče neko u komentaru lakše polagati upis na fakultet, testovi su samo iz jednog ili maksimum 2 predmeta, ali zato ako hoćeš SSS što je imperativ napretka države, tj da što više podstaknu učenike da završe i srednju školu, e pa onda ima da polažeš 7 predmeta.
A za svaki od 7 predmeta štampaće se po 100tinak testova kao da se spreče zloupotrebe, pa ko će da pravi te kombinacije (kompjuter) od koliko pitanja 20 iz jednog predmeta, koliko je to kombinacija bez ponavljanja

angie01 14:08 05.09.2013

Re: pitanje

koliko je to kombinacija bez ponavljanja

sustina ovog besmisla je pre svega u neravnopravnom polaganju necega sto je deci vazno za buduci upis, ako ima 100 kombinacija, a drugo, sto je znanje koje se na tim testovima pokazuje, nema veze sa skolovanjem, vec sa brojem i kvalitetom privatnih casova, a trece, kakve onda veze imaju ocene koje su vec za isto gradivo dobijene u skoli.

neko ko je tek dosao i jos ne poznaje ni sve kuvarice kafa u ministarstvu, a kamo li problematiku,ali zato iz rukava izbacuje ovakve gluposti, svakako nema ideju da se ozbiljno pozabavi resavanjem totalno unistene i haoticne prosvete.

vladaxy 10:42 04.09.2013

Zašto se ljudi odriču slobode?

Prvenstveno u tome što te "obaveze" države predstavljaju izvor života ogromnom broju ljudi i to realan izvor života a ne nominalan.

veliki broj građana do blagostanja želi doći bez preuzimanja odgovornosti, odnosno bez snošenja troška potrebnog za ostvarivanje blagostanja. U velikoj državi vide sredstvo kojim žele ostvariti blagostanje, i to besplatno, bez troškova koje bi snosili. Isti, nažalost, ne znaju da ne postoje besplatne stvari. Država navedena dobra može osigurati samo osetno manjem broju građana, i to samo ako ih u prvom redu oduzme od svih ostalih građana, a da bi to ostvarila, građane treba potčiniti institucijama i prisiliti ih da služe državi. Besplatnost je iluzija. Skriveni trošak je gubitak slobode. Navedenu iluziju besplatnog blagostanja nude im političari koji time korumpiraju i kupuju svoje birače. Politički jezik redefinisao je pojam slobode koja sada znači „besplatno“.

Očekujući besplatno, građani na sebe više ne preuzimaju odgovornost potrebnu za stvaranje blagostanja, a često ih i same institucije države kroz svoje norme u tome i sprečavaju. Količina dostupnih dobara smanjuje se, a društvo time postaje sve siromašnije, tražeći još više „besplatnih“ dobara.

Ponuda određenih dobara bez kompenzacije (besplatno) ima svoj termin: gratis. Riječ dolazi od latinskog gratiis, korijen koje je u riječi gratia, u prijevodu: „milost“, „milostinja“. Odricanjem od svoje slobode i prenosom odlučivanja o svom životu na institucije, građani doslovno ovise o milosti svojih vlastodržaca. To je cena neodgovornosti. Novi politički jezik uverio je građane da se pojam sloboda sastoji u besplatnom, a „besplatno“ je postalo „javni“ interes u koga ljudi bez slobode ne sumnjaju. link

antioksidant 10:49 04.09.2013

Re: Zašto se ljudi odriču slobode?

без читања твок коментара у целости само да појасним да се та реченица коју си цитирао односи на пензионере
они су то што им држава "дугује" заслужили уплатама доприноса у фонд
тј, сад држава испуњава свој део уговора а они су свој већ испунили

vladaxy 10:55 04.09.2013

Re: Zašto se ljudi odriču slobode?

они су то што им држава "дугује" заслужили уплатама доприноса у фонд

A onda su izglasali Slobu, i on je ulupao kompletan fond i štednju. Pre toga su pare otišle na banje, sava centar, đerdap, puteve, tako da para više nema.

A i dobili su društvene stanove u vlasništvo...

iqiqiq 21:21 04.09.2013

Re: Zašto se ljudi odriču slobode?

A onda su izglasali Slobu, i on je ulupao kompletan fond i štednju. Pre toga su pare otišle na banje, sava centar, đerdap, puteve, tako da para više nema.
A i dobili su društvene stanove u vlasništvo...

Nekako se uvek izgubite u ovim blogovima, ako dopustite da zapazim sa strane. Skliznusmo sa teme, pričali ste o socijalnim kartama, sada na udaru penzioneri, šta će im penzije itd.

A ovaj hit sa društvenim stanovima, baš me zanima procenat i onih koji ih nisu dobili, moji starci su izdvajali ceo radni vek i nikada nisu dobili stan jer su imali jedan u privatnoj svojini, i još nekoliko čekamo kada jednog dana restitucija završi svoj tok od nemila do nedraga. I nismo glasali za Slobu. I nemamo njive.

Poenta socijalnih davanja je da se pomogne najugroženijima, nema smisla da ljudi umiru od gladi i bolesti, da ne ulazim u detalje zašto. Radno sposobno stanovništvo u najlepšem slučaju rade i odvajaju i deo za socijalnu zaštitu. To treba da bude za one pomenute socijalno ugrožene ili ako ostaneš bez posla, da bude podrška dok radno sposobno osoba ne nađe neki novi posao.

Socijalna davanja treba da budu kontrolisana da ne bi bila zloupotrebljena, treba da budu dovoljna da imaju smisla, da nije skuplja birokratija nego sama pomoć (ako izračunaš sve institucije koje se bave socijalnim davanjima ne bi trebalo da odnos troškova bude 1 službenik na 1 socijalno ugroženog)

Socijalna davanja najzad ili najpre treba da budu takva da ne motivišu one koji su radno sposobni da dugo koriste tu pomoć, nego da vrlo brzo ponovo nađu posao.

mariopan 09:12 07.09.2013

Re: Zašto se ljudi odriču slobode?

vladaxy
они су то што им држава "дугује" заслужили уплатама доприноса у фонд

A onda su izglasali Slobu, i on je ulupao kompletan fond i štednju. Pre toga su pare otišle na banje, sava centar, đerdap, puteve, tako da para više nema.

A i dobili su društvene stanove u vlasništvo...

A ti od Đerdapa i dalje dobijaš struju?
Pa isključi je bar sebi, nemoj se voziti tim putevima, nemoj živeti u zgradama koje su oni solidarno zidali...itd.. ako si tako gadljiv na penzionere?

vladaxy 11:59 07.09.2013

Re: Zašto se ljudi odriču slobode?

A ti od Đerdapa i dalje dobijaš struju?

Struju PLAĆAM, kao i stan koji sam KUPIO, kao i sve ostalo...

mariopan 18:59 08.09.2013

Re: Zašto se ljudi odriču slobode?

mariopan
vladaxy
они су то што им држава "дугује" заслужили уплатама доприноса у фонд

A onda su izglasali Slobu, i on je ulupao kompletan fond i štednju. Pre toga su pare otišle na banje, sava centar, đerdap, puteve, tako da para više nema.

A i dobili su društvene stanove u vlasništvo...

A ti od Đerdapa i dalje dobijaš struju?
Pa isključi je bar sebi, nemoj se voziti tim putevima, nemoj živeti u zgradama koje su oni solidarno zidali...itd.. ako si tako gadljiv na penzionere?

Ja sam isto plaćala (i plaćam) struju, zar misliš da nam je bila besplatna? Ali smo radili i finansirali još nešto, korisno za sve nas pa i za tebe.
I nisu nas pitali da li dajemo ili ne dajemo.

A koji Đerdap ti gradiš?

busolazasrbiju 20:59 04.09.2013

Inflacija kao rešenje

Vaš predlog nije dobar, ali da prvo razjasnimo neke dileme i obaveze, tj. veličine sa kojima se često nastupa krajnje površno:

1. Veliko je pitanje da li je država do sada vratila ta sredstva koja je ‚‚opljčkala‚‚ tokom 90'ih, a bogami oni koji poznaju srpsku, tj. SFRJ ekonomiju znaju da je to bilo i tokom 80'ih. Zadnjih godina se izdvaja preko 2 mlrd. evra iz budžeta za isplatu penzija. Neka su godišnje cifre manje ili daleko manje ranije, ali za prethodnih 20 godina iz budžeta je sigurno otišlo mnogo više para ka fondu PIO nego što je u prethodnom periodu išlo od fonda PIO ka državi.

2. Pitanje socijalnih karata u Srbiji? Šta je vrednost, da neko upadne unutra, tj. u socijalni slučaj, kada dobra većina građana, ili porodica živi ispod nekih realnih minimalnih potreba. Ako sada tome dodamo i priču o tome da se usluge javnog sektora, tj. cene koje kontroliše država (struja, voda, gas, infostan, prosvetne i zdravstvene usluge) pomere ka realnom, u ovom trenutku ka rentabilnom nivou tih preduzeća, onda broj kandidata za socijalnu kartu raste progresijom.

3. Naivo se veruje da su penzije problem ili preciznije veliki problem Srbije. Problem Srbije je u maloj privrednoj aktivnosti, a ona je mala zbog mnogo stvari pre malih uplata u fond PIO. Pre svega, zbog loše spoljnotrgovinske politike, kreditnomonetarne politike, agrarne politike, politike raspodele, poltike deviznog kursa i fiskalne politike koja se vodila posle 5. oktobra. Koliko god da izgleda čudno što ću sada reći, to je tačno. Tvrdoglavo insistiranje PUPS'a da se penzije ne smanjuju (mada je veliko pitanje da li se one realno ne smanjuju, tj. možda se već radi ono što Vi predlažete) je verovatno najbolje što se po srpsku privredu dogodilo zadnjih godina. Ne slažem se sa njihovim motivom (mada je i on ispravan) nego se radi o tome da su penzije padale onako kako bi želelili, a u funkciji smanjivanja budžetskog deficita, privredna aktivnost bi bila još manja, a time bi i prilivi u budžet po osnovu doprinosa i poreza brže padali nego što bi padali rashodi u budžetu po osnovu penzija.

4. Ako se prihvati da je glavni realni problem srpske ekonomije nezaposlenost, koliko je pogrešno ići u reformu penzionog sistema koji će da produžava rok za odlazak u penziju. Neću sada da ulazim u dužinu našeg životnog veka i dužinu u razvijenim zemljama zapada, inicijatorima tih reformi, nego samo u prostu logičnu ćinjenicu da će se produženjem životnog veka smanjiti mogućnost novih radnih mesta, a svakako će i produktivnost tih starijih radnika biti daleko manja nego ovih novih koji bi trebalo da se zaposle.

5. Pogrešna je pretpostavka da će se malom inflacijom rešiti neki problemi, tj. pogrešna je ugao iz koga se gledaju rešenja naših problema, pa tako i penzija. Nije problem srpskih javnih finansija na strani rashoda (osim idiotskih subvencija svake vrste), nego na strani prihoda. Oni su mali. Zašto? Pre svega zbog male privredne aktivnosti, fiskalne nediscipline (koja je posledica problema u onim politikama koje sam naveo u tački 3.), te sive ekonomije (koja je u velikoj meri posledica pethodne dve stvri).

6. Jedina inflacija koja je nama potrebna je strukturalna inflacija koja bi bila u funkciju povećanja cene rane snage i cena pod kontrolom države, tj. potpuno suprotno od Vaših usputnih korsti o snižavanju cene radne snage i time ubijanja domaće tržanje, tj. rasta izvoznih potencijala. Ovo usputna korist je baš pogrešna iz sledećih razloga:
- ubijanje domaće tražnje, mnogo se više-brže ubija tražnja domaćih proizvoda i usluga nego stranih, tj. uvoz (to relativno stabilne veličine spoljnotrgovinskih deficita zadnjih godina jasno pokazuju),
- učešće proizvodnih radnika je na nivou statističke greške u ceni koštanja proizvoda, tj. gotovo je nebitno sa stanovišta izvoznih performansi iliti privlačenja stranih investitora,
- ubijanjem domaće tražnje onemogućava utvrđivanje ekonomskih cena javnog sektora (ili glavnog dela reforme javnog sektora), ili bi mogli, ali bi onda socijalna karta bila drugo ime za ličnu kartu u Srbiji,
- taj naglasak na izvoz je takođe pogrešan kada se razmatra priča o deficitu budžeta ili javnih finansija uopšte, budući da stimulisanje izvoza najdirektinije produbljava veličinu deficita jer se kod izvoza ostvaruju najmanji, tj. zanemarljivi budžetskih prihodi (PDV i carine iz prethodne faze prometa se vraćaju izvozniku, profita nema ili sa sakrije, ostaje malo poreza i doprinosa na rad koji bi Vi da se još smanji).

7. Zašto je veličina našeg javnog duga, a posebno njegovog u stranoj valuti toliko velika krive su navedene greške u politikama iz tačke 3., a ne penzije. Preciznije loš rad NBS i svih vlada od 5. oktobra naovamo. Posebo je pogrešno misliti da se država zadužuju napolje zbog penzija ili uopšte bilo koje tekuće potrošnje, ona se zadužuje da bi peglala spoljnotrgovinski deficit, tj. brani kurs koji je ugrožen zbog loše spoljnotrgovinske politike.

8. Mnogo efikasniji način rešavanja problema koji ste Vi naveli je ukidanje subvencija za: nova radna mesta, kamate, poljoprivrednicima po hektaru ili bilo koje druge vrste subvencija, te radikalno dizanje minimalne cene rada sa ciljem da za četiri godine dosegne nivo prosečne potrošačke korpe. Na ovaj način bi se tokom vremena povćala i procečna cena rada. Korisnici minimalne cene rada su uglavnom u privatnom sektoru (gde je cena rada do besmisla mala, tj. ona nije velika u javnom sektoru kao što se stalno priča), a oni su uglavnom i korisnici domaćih proizvoda i usluga. Dizanjem domaće tražnje, omogućićete i dizanje cena javnog sektora na njihov ekonomski nivo, a i povećali bi prihodnu stranu javnih finansija preko većih poreza i doprinosa na rad, te prihoda od PDV na povećanu potrošnju. Onda bi i mogli uvoditi socijalne karte jer bi broj tih korisnika bio primeren, tj. ne prevelik (mada sam ja više za posredno oporezivanje preko različite cene usluga javnog sektora, a zavisno od dohodovne sposobnosti).

9. U ovom trenutku ne treba ići na povećanje godina za odlazak u penziju, nego na utvrđivanje maksimalnog iznosa koji penzioner može da prima od države (zbirno penzija i druga socijalna davanja, tipa nega). Njihova postojeća prava, ne treba dirati, posebo ne onih koji imaju mala ili prosečna primanja, i to ne zato što smo ih ‚‚pokrali‚‚ ili zato što smo im dužni (objasnio u tački 1.) nego zato što oni nisu uzrok naših problema.

10. Problem je mnogo lakše rešiti ako se rešavaju reko prihodne strane. Rashode ume da kreše svako, a malom inflacijom u situacije u kojoj se nalazi Srbija u najboljem slučaju bi došlo do zamrzavanja problema.

libkonz 22:01 04.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

busolazasrbiju

Mislim da precenjuješ svoje znanje. Meni je ovo što si napisao smešno.

busolazasrbiju 23:50 04.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

Mislim da precenjuješ svoje znanje. Meni je ovo što si napisao smešno.

Moguće je. Oni koji me površno poznaju, steknu takav utisak. Nadam se da sam Vas i nasmejao. Smeha ponajviše nedostaje u Srbiji.

vladaxy 07:33 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

Posebo je pogrešno misliti da se država zadužuju napolje zbog penzija ili uopšte bilo koje tekuće potrošnje, ona se zadužuje da bi peglala spoljnotrgovinski deficit, tj. brani kurs koji je ugrožen zbog loše spoljnotrgovinske politike.

Posebno je pogrešno misliti ako se prethodno ne pročita budžet Srbije za bilo koju godinu. Najviše se zadužuje za propala javna preduzeća (EPS, železnice, JAT...), infrastrukturu (putevi ,mostovi...), energetiku, zdravstvo, obrazovanje, staru deviznu štednju, univerzijadu, itd..

Spoljnotrgovinski deficit je samo jedna automatska i benigna posledica priliva kapitala u zemlju. Dok je kapital ulazio u zemlju, on je prirodno i neizbežno finansirao uvoz i kupovinu uvozne robe za svakog od nas, što se makroekonomski zvalo "deficit". O tome uopšte nije bilo potrebno brinuti, jer se veličina spoljnotrgovinskog deficita automatski prilagođava prilivu kapitala. Kada je priliv novca manji i spoljno finansiranje teže, deficit se smanjuje sam od sebe. link

Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih sedam meseci ove godine bio je 3,48 milijardi dolara, što je 24,8 odsto manje nego u istom periodu lane, saopštio je Republički zavod za statistiku. link

Predrag Brajovic 07:52 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

Успутна примедба:

Како год било, овде, код нас, као решење наших економских мука идеја прерасподеле је доминантна. То је, скривено, и АОва контроилисана инфлација.

Од тога треба дићи руке.

antioksidant 08:24 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

Од тога треба дићи руке.

чуди ме твоја примедба, нарочито јер си сам дао следећи линк који само знатно краће говори управо оно што сам и ја написао

"In the book Inflation Tax: The Plan To Deal With The Debts***,[2] there are suggested to be a number of ways in which governments gain benefits directly or indirectly from inflation i.e.
* Decreased debt burden (the primary benefit)
* Increased personal tax revenue
* Extra revenue from saving account interest tax
* Increased revenue from business taxation
* Relatively lower public expenditure
* Taxing people who don't vote (e.g., foreigners)
* Helping to reduce the burden of other debtors(e.g. mortgage holders and banks)
* Making GDP appear higher."

а поента мог текста је и да се инфлација, уз прецизнију социјалну помоћ, искористи управо за редистрибуцију и то тако што би се инфлацијом узело свима а социјалном помоћи би се истовремено повећала примања најугоженијим слојевима. банализоваћу у потпуности.замислимо 2 пензионера, једног са пензијом од 90 000 динара и другог са пензијом од 25 000. инфлацијом од 100% њихови приходи су реално преполовљени. (ради лакшег излагања уводимо претпоставку да је раст цена директно везан и за девалвацију домаће валуте). онда ће првоме реални приходи реално пасти са неких 800 € на 400 € а првом са 200 € на 100 €. први ће живети и са 400 €, али са стегнутим каишем (и ту долазимо до те чувене флоскуле). други ће, да би преживео, добијати преко пензије од 100 € и социјалну помоћ од 100 €. да ли је цео систем у плусу?

Ukoliko je moguće da neminovno povećanje ciljane socijalne pomoći u realnom iznosu bude manje od ušteda budžeta ostvarenih smanjenjem realnih obaveza onda gornja priča ima smisla. Da li je moguće ne znam. Nisam računao. Veliki je to posao.

ово је уједно одговор и бусоли за србију уз једну допуну. сасвим је сигурно да би оваква интервенција довела до смањења агрегатне куповне моћи, али у томе и јесте поента јер би се та укупна куповна моћ приближила могућностима. никад нисам ни написао да би свима било боље и да би сви имали више. а индиректна последица би била и реструктурирање наше привреде, што нам је у суштини и неопходно. наш привредни систем је "прилагођен" мирославу мишковићу (схватите га само као метафору). он је трговац, увозник. њему је потребна јака и стабилна валута, њему је потребно становништво које има да троши. а ако се држава буде задуживала да би он данас зарадио, то је њему ок. зашто и не би било? у таквој привреди су се предузетници прилагодили. зашто и не би? па предузетници су. препознали су могућност и искористили. али овом друштву су потребни ствараоци а не трговци.

и ово наравно није решење. нама је свакако неопходно да приходна страна оживи и постане стабилна. рекао сам, ово је само тема за размишљање како се може добити још нешто - поштенија редистрибуција "стезања каиша".

*** иначе књига на коју се позивају у цитату је поменута и још једном у тексту

"Inflation Tax is also the name of a book published by Pete Comley in 2013. It shows how inflation has been used by successive governments since 1945 as a tool to manage their debts."
видиш да смо на трагу најновије економске мисли овде, предраже

тражимо јефтин новац, то је добро и за државу и за нас!!!

(да се оградим од горње пароле у року од одмах. она је ту само ради разбијања атмосфере, свака парола је празна и бесмислена па чак и кад је сами изговарамо/вичемо).

vladaxy 08:53 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

њему је потребна јака и стабилна валута

a mi ostali volimo da gledamo u pasulj kolike će cene da budu sledeće nedelje ili meseca, da živimo od danas do sutra i da ne možemo da planiramo ništa unapred. Proizvođači isto vole kad prodaju po jednom kursu a naplate po drugom jer im to umnogome olakšava poslovanje i kontrolu troškova.

Svima je potrebna jaka i stabilna valuta. Pa da naš narod voli valutu koja gubi vrednost štedeli bi u dinarima a ne u evrima. Da proizvođačima odgovara dinar ne bi indeksirali cene u evrima. Oni su sad samo zakonski prisiljeni da svoju robu i usluge prodaju u dinarima.

Toalet papir koji gubi konstantno vrednost (dinar) odgovara samo političarima koji štampanjem para (kontrolisanim ili nekontrolisanim) mogu da ispune sva obećanja koja dele šakom i kapom i da održavaju "socijalnu" državu na aparatima.

antioksidant 08:57 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

Svima je potrebna jaka i stabilna valuta.

jedno je predvidivi kurs, drugo je stabilan i jak
nekome odgovara slab dinar, nekome jak
miskovicu odgovara jak
izvoznicima odgovara slab(iji)
hiperinflacija ne odgovara nikome
deflacija ne odgovara mnogima
naci balans je vec nestо drugo

bocvena 09:04 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

kao najveći čin poštovanja prema tebi kao pesniku pročitala sam ceo blog i sve komentare!

Predrag Brajovic 09:12 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

antioksidant
видиш да смо на трагу најновије економске мисли овде, предраже

То што си ти предложио јесте један познати механизам.
Он је већ примењиван много пута, и ради.
То је кад се бориш са расходном страном.
Али -- давао сам табелу ЕУ односа јавна потрошња-БДП -- ми ту не стојимо лоше, у пристојним смо границама.
Приходна страна нам је проблем.

antioksidant 09:18 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

bocvena
kao najveći čin poštovanja prema tebi kao pesniku pročitala sam ceo blog i sve komentare!

то је жртва на коју ни ја нисам спреман

antioksidant 09:25 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

ми ту не стојимо лоше, у пристојним смо границама.

та табела само говори колики је тај однос у односу на друге државе али ништа не говори колико која држава има проблема у испуњавању својих обавеза.
али ако не стојимо лоше онда немамо проблема ни на приходној страни? а наравно да их има и слажем се да је једини одрживи начин да приходна страна "устане из пепела".

"и ово наравно није решење. нама је свакако неопходно да приходна страна оживи и постане стабилна. рекао сам, ово је само тема за размишљање како се може добити још нешто - поштенија редистрибуција "стезања каиша"."

мислим да се слажемо да је једино време кад се може штедети оно време кад има вишка па се има шта штедети. ово је време када треба инвестирати и не сме се допустити да машина стане и пресуше канали. али свако је време добро време кад треба "намет" гурнути ка онима који имају мало више. а "предлог" се у суштини своди на то. индиректне последице су пад еластичније тражње (у принципу луксуз мада ће свашта нама бити луксуз) и окретање привреде (предузетничког духа?) ка другим тржиштима. кажем ти - ако правиш намештај - извези га

лично бих био директан губитник овога али је увек питање где поставиш временски хоризонт?

kukusigameni 09:30 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

Dobro, sve ja vas (kao) razumem.

Međutim, nikako mi nije jasno to podrazumevanje crne ili sive ekonomije.
Ona uvek služi kao argument: "Pa nije baš tako crno, evo imamo na crno".
Ja lično mislim da je to sviranje, pogotovo ako se gaji iluzija normalnog funkcionisanja sistema.

busolazasrbiju 10:52 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

Posebno je pogrešno misliti ako se prethodno ne pročita budžet Srbije za bilo koju godinu. Najviše se zadužuje za propala javna preduzeća (EPS, železnice, JAT...), infrastrukturu (putevi ,mostovi...), energetiku, zdravstvo, obrazovanje, staru deviznu štednju, univerzijadu, itd..

Mislio sam na zaduživanje u inostranstvu i indeksirano zaduživanje u zemlji. A ova zaduženja koja ste naveli su manje ili više normalni proizvod ekonomske politike koju Srbija vodi više od 10 godina. Zaduživanje u dinarima bez valutne klauzule bi bilo ne neki način generator rasta domaćeg GDP. Inče, svaka država mora da se zadužuje za manje više slične stvari koje ste Vi naveli, samo je problem ako je to preko neke mere, a posebno ako je taj dug inostranog karaktera.

Ovo za deficit nije tačno, on je posledica loše spoljnotrgovinske, kreditnomonetarne i politike raspodele. Može Tasić da priča šta mu je drago, pa i da iznosi te gluposti o benignosti spoljnotrgovinskog deficita. A tek ono da ekonomisti ne znaju da objasne u čemu je šteta takvog deficita, pa to se uči na 2. godini ekonomskog fakulteta (koliko se sećam). Mada, ako pretpostavimo da nam niko više neće dati kredit spolja (kako državi tako i privredi i bankama), da smo potrošili sve devizne rezerve (uključiv i štednju), da će nam prestati sve doznake naših iz inostranstva, te da nećemo više ništa izvoziti, onda ćemo verovatno srediti pitanje tog deficita. Mada će nam i onda davati robu na veresiju.

Inače, pad spoljnotrgovinskog deficita je malo zbog FIJATA ali da sačekamo kraj godine pa ćemo videti kolika će njegova vrednost da bude.

Ono oko stabilnosti kursa se potpuno slažem sa Vama. Neke računice kažu da za rast GDP od 1 evra treba da se uoži 0,89 evra (nema veze da li je nešto iz uvoza ili se samo indeksira kao domaće). Evro je osnovni cenovni parametar i kada je tako ne postoji nikakva realna mogućnost da kurs preuzme ulogu zaštite domaće privrede, tj. stimulisanja izoza. To mora da se radi carinskim i vancarinskim barijerama.

busolazasrbiju 11:10 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

онда ће првоме реални приходи реално пасти са неких 800 € на 400 € а првом са 200 € на 100 €. први ће живети и са 400 €, али са стегнутим каишем (и ту долазимо до те чувене флоскуле). други ће, да би преживео, добијати преко пензије од 100 € и социјалну помоћ од 100 €. да ли је цео систем у плусу?

Teško da će biti u plusu. Ovako matematički možda ali na inflaciju od 100% ode sve u tri lepe. I Računica Vam nije tačna. Pošli ste od javnih rashoda od 1000 evra, da bi ih sveli na 600 evra. Znači ušteda od 400 evra. Nije tačna jer će Vam javni prihodi pasti za najmanje 200 evra. Znači matematički dolazimo do koristi od 200 evra, ali indirektni efekti od onolike inflacije i pada kupovne moći će da pojedu navedenu uštedu. Što se tiče te inflacije o kojoj Vi razmišljate, može to na nivou ispod 5% godišnje i tako jedno par decenija (kao što radi i na zapadu) pa da tako nešto peglate na dugi rok, na kratak rok u Srbiji ne biva. Mnogo su veće štete, nego koristi.

ово је уједно одговор и бусоли за србију уз једну допуну. сасвим је сигурно да би оваква интервенција довела до смањења агрегатне куповне моћи, али у томе и јесте поента јер би се та укупна куповна моћ приближила могућностима.

Naše mogućnosti su daleko veće nego što je naša kupovna moć. Daleko veća. Vi naivno polazite od toga da GDP ne može da raste, da je on zakucana vrednost i da se može intervenisati samo na rashodnoj strani. Bavite se prihodima, oni su mnogo neizvesniji ali imaju mnogo veće potencijale.

у таквој привреди су се предузетници прилагодили. зашто и не би? па предузетници су. препознали су могућност и искористили. али овом друштву су потребни ствараоци а не трговци.

Ne mogu postojati stvaraoci ako nema potrošača ili se smanjuje njihova kupovna moć. Inače, prirodan put je da neko postane trgovac, pa onda i proizvođač onoga sa čim je prethodno trgovao (naravno kada se ne radi o novim, tj. inovativnim proizvodima). Taj proces je kod nas upravo prekinut sa izmišljenom krizom po Srbiju 2008. godine.

busolazasrbiju 11:34 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

и окретање привреде (предузетничког духа?) ка другим тржиштима. кажем ти - ако правиш намештај - извези га

Evolucija nekog privrednog subjekta, obično ide tako što on ovlada nekom proizvodnjom na lokalu (tu preleži sve dečije bolesti), pa onda ovlada celim domaćem tržištem (stigne do kraja puberteta), onda ako je talntovan, pametan, fizički sposoban ode u region da se tamo takmiči. Na kraju ide na svetsko tržište. Pa nije Zvezda osvojila ligu šampiona 50'ih nego 90'ih, prethodno je morala da se mnogo takmiči sa onima koji su osvajali domaća prvenstva, stizali do finala KŠ, osvajali Kup Sajamskih gradova, da sama stigne do finala Kupa UEFA. Tako to ide. Situacija sada i za Zvezdu i za Partizan, domaća liga smeša baš kao i naša domaća tražnja i ne može se dalje od 2. kola kvalifikacija u LŠ ili LE, i to jedva. Nema revolucija u privredi, osim kada te Bog pogleda pa ne izumiš nešto potpuno novo, a svima potrebno.

antioksidant 11:35 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

Računica Vam nije tačna

па наравно да није тачна јер и није рачуница већ банализација
прво, годишња инфлација од 100% би изазвала колапс то је очито а у "примеру" је дата само ради илустративности.
друго, око пада јавних прихода (реалних) - у потпуности се слажм са вама, али да би било каква анализа пада прихода могла бити урађена неопходно је уложити много више времена него што желим за блог (и да појасним поново - инфлација од 100% није нити предлог нити било каква анализа стоји иза ње. убачена је у пример јер се лако рачуна - 100% инфлације - све је у просеку отишло тачно дупло горе).

Što se tiče te inflacije o kojoj Vi razmišljate, može to na nivou ispod 5% godišnje i tako jedno par decenija (kao što radi i na zapadu) pa da tako nešto peglate na dugi rok, na kratak rok u Srbiji ne biva.

ок, мислим да се нисмо разумели у старту - ја и не предлажем хипер инфлацију. написао сам да предлажем једну "малу, таман како треба" инфлацију која би била искоришћена за редистрибуцију "стезања каиша" према онима који имају мало више (дакле да не јуримо платама из буџета и пензијама раст цена, већ да "исушимо" мало горње слојеве а да доње спашавамо циљаном совијалом)

Vi naivno polazite od toga da GDP ne može da raste, da je on zakucana vrednost i da se može intervenisati samo na rashodnoj strani.

не, не полазим (мада наивност не спорим) ја само једним текстом усмеравам тренутни фокус приче у мало могућност лимитирања једног дела обавеза државе (конкретно динарске обавезе за плате и пензије). ни на који начин ово не треба посматрати као један лек за све, тако да примедба "право решење је на приходној страни" у потпуности заслужује епитет тачне али...

Ne mogu postojati stvaraoci ako nema potrošača ili se smanjuje njihova kupovna moć.

опет тачно али приметите да ја причам о "фином и дискретном гуркању" привреде да своје тржиште потражи преко. уколико наставимо да се прилагођавамо увозницима и да нам основа раста буде трговина робом широке потрошње нећемо далеко стићи. да смо већи, можда би се некако и могло али....

у сваком случају, хвала на коментарима

antioksidant 11:42 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

busolazasrbiju
и окретање привреде (предузетничког духа?) ка другим тржиштима. кажем ти - ако правиш намештај - извези га

Evolucija nekog privrednog subjekta, obično ide tako što on ovlada nekom proizvodnjom na lokalu (tu preleži sve dečije bolesti), pa onda ovlada celim domaćem tržištem (stigne do kraja puberteta), onda ako je talntovan, pametan, fizički sposoban ode u region da se tamo takmiči. Na kraju ide na svetsko tržište. Pa nije Zvezda osvojila ligu šampiona 50'ih nego 90'ih, prethodno je morala da se mnogo takmiči sa onima koji su osvajali domaća prvenstva, stizali do finala KŠ, osvajali Kup Sajamskih gradova, da sama stigne do finala Kupa UEFA. Tako to ide. Situacija sada i za Zvezdu i za Partizan, domaća liga smeša baš kao i naša domaća tražnja i ne može se dalje od 2. kola kvalifikacija u LŠ ili LE, i to jedva. Nema revolucija u privredi, osim kada te Bog pogleda pa ne izumiš nešto potpuno novo, a svima potrebno.

ок, али не треба стварати заштићена тржишта у коме нико нема подстицаја да иде преко. зашто би кад се овде остварује максимални приход?
ја и не предлажем "револуцију". дакле никаве инфлације од 100%. пробајте да ишчитате текст кроз ту призму. мало финог гурања ка споља.једноставно да буде "занимљивије" продати кауч у италији него у краљеву заштићен царином од 25% купцу финансираном курсом од 50 динара за €.

angie01 12:20 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

kao pesniku

a, gde su pesme?

bocvena 12:59 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

ovde

angie01 14:02 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

bocvena

ovde

tri puta sam obrisla,...ne znam kako da mirno & dostojanstveno
izrazim kako mi se dopada ovo otkrice-hvala bocvena,
jer ovo, ko da su dva coveka, jedan ovde, a drugi tamo,...

vladaxy 14:25 05.09.2013

Re: Inflacija kao rešenje

ја и не предлажем "револуцију". дакле никаве инфлације од 100%.

Evo malo su pogurali...

Beograd -- Institut za tržisna istraživanja (IZIT) ocenio je da će godišnja inflacija "probiti" gornju projektovanu granicu od 5,5 odsto i da će biti između 6 i 6,5 odsto.

"Treba očekivati inflacione tenzije od avgusta, zbog povećanja cene elektirične energije, zatim to se prenosi na septembar, što će dodatno podržati poovećanje cene gasa i goriva, do čega će doći pod uticajem svetskih kretanja", rekao je saradnik IZIT-a Saša Đogović na konferenciji za novinare.

On je rekao da će na rast inflacije uticati i sezonski faktori, kao što je polazak đaka u školu i priprema zimnice, koje utiče na povećanje cena poljoprivrednih proizvoda.

Ali, posle svih glupih izgovora od ranije, da su đaci prvaci i domaćice koje spremaju zimnicu krivi za inflaciju

....ovaj institut bolje da se samoukine.

Vest: Inflacija će probiti granicu

Super je inflacija, skuplja struja, skuplje gorivo, onda sve ostalo poskupljuje...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

antioksidant

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi