ERAZMO JE ZAKON!

Autor: Rodoljub Šabić

Uvek kad pomislim da me više nikakav „biser" u vezi sa slobodnim pristupom informacijama ne može iznenaditi, nađe se neko da me razuveri. To je slučaj i sa nedavno primljenim, baš „zanimljivim" pismom direktora jedne beogradske kulturne ustanove, jednog pozorišta. Piše mi čovek da mi relevantna "pravna procedura nije poznata i da u dužem vremenskom periodu vršim konstantan pritisak na upravu kako bi udovoljila svakom zahtevu bilo kog od članova sindikata."

„Jasno" i „glasno"! Gdin direktor jedino ima dilemu u vezi sa „objašnjenjem" mog nedoličnog ponašanja, pa se u pismu i pita - „neznanje ili određen uticaj koji pojedini članovi sindikata, koristeći možda privatne linije imaju na Poverenika?"

U svakom slučaju rešen je da me edukuje pa mi i „objašnjava" proceduru: „...direktor pozorišta nije osoba kojoj Samostalni sindikat takav zahtev treba uputi. Osoba kojoj pomenuti zahtev treba uputiti jeste predsednik Nadzornog odbora pozorišta, koji zahtev prouči, pa ukoliko nađe da je opravdan prosledi ga predsedniku Upravnog odbora Pozorišta. Predsednik Upravnog odbora Pozorišta tada, nakon sopstvene procene, saziva sednicu Upravnog odbora. Što znači, da je jedino Upravni odbor Pozorišta organ koji može da naloži direktoru Pozorišta da omogući uvid u određena dokumenta pojedinim članovima Samostalnog sindikata koji taj uvid zahtevaju. Pojedinačni zahtevi ne obavezuju direktora Pozorišta na udovoljenje takvom zahtevu."

Stvarno ne znam gde je gdin direktor pronašao ovu živopisnu, vrlo „originalnu" proceduru za ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Meni je potpuno nepoznata. Ali mi je, naravno, poznato da po zakonu zahtev za slobodan pristup informacijama može podneti „svako", dakle svakako i sindikat, da se zahtev podnosi „organu vlasti" (što pozorište u smislu ZSPIJZ jeste), a ne nekom fizičkom licu bez obzira da li je ono direktor ili predsednik ovog ili onog odbora. I da je organ vlasti po tom zahtevu dužan da postupi na način predviđen zakonom, a da to ko će u okviru organa vlasti konkretno postupati po zahtevu, (najčešće su to ili posebno ovlašćeno lice, ili baš direktor) za podnosioca zahteva nije ni od kakvog značaja.

Što se „konstantnog pritiska na upravu" i to u „dužem vremenskom periodu" tiče, znam da se on svodi na dve žalbe sindikata u dve godine, i to žalbe zbog nepostupanja pozorišta po zahtevu za pristup ugovorima o izdavanju pozorišne sale i za pristup autorskim ugovorima i ugovorima o angažmanu konkretnih saradnika. Dakle, radilo se o informacijama koje se tiču raspolaganja javnim novcem i dobrima i za koje je stav Poverenika odavno poznat i potvrđen u ovom, kao i bilo kom drugom slučaju - te informacije su uvek apsolutno legitiman predmet interesovanja javnosti i moraju joj biti dostupne. Zbog toga je rešavajući po tim žalbama Poverenik donosio rešenja kojima je Pozorištu nalagao da kopije pomenutih dokumenata učini dostupnim, s tim što će prethodno zaštititi podatke o ličnosti, kao što su adresa, JMBG, br. bankovnog računa fizičkog lica i sl.

Kod takvog stanja stvari ovakvo nekompetentno „tumačenje" prava, a pogotovo insinuacije o nekakvoj navodnoj pristrasnosti Poverenika ne mogu da doživim drugačije nego kao neodgovorne, čak tragikomične. Ali, sa neodgovornošću i tragikomičnim postupcima sam se već sretao. I sa raznim drugim stvarima uključujući i manje više ozbiljne pokušaje pretnji. Ali sa „pretnjom" kakva sledi zaista nikada nisam.

Naime, gdin direktor svoje pismo završava „upozorenjem" da će ukoliko se moje „bespogovorno pristajanje na podršku očigledno pravno neutemeljenim zahtevima nekih članova sindikata nastavi", on protiv „povereništva za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti" podneti tužbu - „za podstrekivanje na mobing"!!
E za komentarisanje ovog (osim da ne postoji Povereništvo već samo Poverenik) zaista nemam snage. Jedino što mogu to je da post o pozorištu završim „pozorišno", citatom gorke, cinične, ironične „istine" Erazma Roterdamskog iz njegove „Pohvale ludosti": Ludost oslobađa svih teškoća. Malo ljudi zna koliko koristi i ugovodnosti donosi preimućstvo da te nikad ničega nije stid..."