Brr...

Jeste, ja sam ona što voli jesen i zimu.

Zaista ih volim.

I stvarno mi ne smeta kad pada kiša.

Ni kad duva vetar.

Ni kad se uhvati mraz.

Imam čak i kuče koje voli iste vremenske uslove, Samojeda, pa kad nas dve krenemo u zimske avanture, uživanju nikad kraja!

Ali...

Volim zimu napolju! Ne u sopstvenom stanu.

U stanu volim da se raskomotim, da se izujem, a ne da sedim u veštačkim krznom postavljenoj kućnoj haljini, sa vunenim čarapama i čizmama na nogama, dodatno uvijena kao da sam pošla u polarnu ekspediciju!!!

Moja zgrada je izgrađena pre 41 godinu.

Od onih fenomenalnih čiji betonski zidovi nikad nisu saznali šta znači čudna reč „izolacija".

Da bi veselje bilo potpuno - stan gleda i na severoistok i na jugozapad. Što, uz stolariju staru 41 godinu i prozore na obe strane omogućava neprekidan protok svežeg vazduha kroz ceo stan.

Dobro, nije to ništa novo.

Mislim, ko mi kriv što nisam imala love da promenim prozore.

Ni da izolujem sve zidove.

I što je temperatura sve bliža nuli.

I što, zbog od ranije poznatih problema koje sam imala sa računima za struju, ne gajim u kući nikakva dodatna grejna tela koja bi mi, možda, pomogla u ovom trenutku...

Na kraju krajeva, moj je lični problem što mi je imunitet otišao u šetnju, pa već drugu nedelju slinim i kašljem.

Ali, ako Boga znate, neka mi neko objasni ZAŠTO nam još uvek ne uključuju grejanje kad lepo piše da bi ga trebalo uključiti ako posle 1. 10. prosečna dnevna temperatura ne prelazi 12 stepeni????

I ne zanimaju me priče o održavanju sistema i nepostojećim toplotnim probama.

Hoću uključene radijatore!!!!