Gde ode sva ta energija?

predatortz

Prah si bio i u prah ćeš se vratiti...

ljudi nastaju iz zvijezda, a ne iz praha ... bukvalno

„Sve što ima da se kaže – neko je već rekao. Moja logika je da vredi govoriti samo ako je tumačenje originalno, ako predstavlja neki drugi pogled na stvari“, bila je jedna od prvih rečenica koje je izgovorio Srđa Popović. „Ovo je jedan izuzetno ispolitizovan svet i konformizam je ovde ogroman. Ljudi se kreću u grupama. Igraju igru svoje grupe i ne odustaju od tih pravila. Veoma dugo živim i pratim tu politiku, još od vremena kad to nije imalo nikakvog smisla, kada smo čitali izveštaje gradskog komiteta, opštinskog komitetta, centralnog komiteta, gde se moralo čitati između redova. Naučio sam da se, ne tako pouzdano, oslanjam na svoju intuiciju i da ne donosim zaključke na osnovu nedovoljnog broja činjenica, odnosno dok se ne slegne sve ono što se dnevno plasira kao pseudodogađaj. Kažem pseudo jer iz takvih vesti obično ne sledi ništa dalje. A toga je ovde koliko hoćete. Polovina vesti se sastoji od toga ko je šta izjavio. To nisu nikakve vesti, to je jedna strašna sasvim besmislena kakofonija… Ima još nešto čega sam naučio da se čuvam. To je taj binarni model mišljenja. Ili si za ili si protiv. Ništa u životu nije tako jednostavno. Sve je mnogo komplikovanije. Retke su situacije kada možete da odgovorite sa da ili ne. Zauzmi stranu, zauzmi stav, a pritom se onim što je problem bavi samo onoliko koliko koristi tvojoj strani i tvom stavu.“



Dubok naklon, Gospodine Popovicu!

Retke su situacije kada možete da odgovorite sa da ili ne.

Ja nikada neću razumeti kako se ideji bombardovanja neke zemlje (pa još i sopstvene) može reći "da".

Ja nikada neću razumeti kako

U vreme rađanja „zanosa“ Srđa Popović, koji priznaje da nije, za razliku od Vesne Pešić, u Miloševiću odmah prepoznao opasnost, odlučuje da napusti Beograd. Godine 1991. doneo je tu odluku: „Imao sam četvoro dece i nisam želeo da odrastaju u jednom takvom svinjcu. Takvo je bilo vreme. Dok sam još bio tu, na putu od kuće do kancelarije, molio sam boga da nikoga poznatog ne sretnem. Samo da me još neko ne razočara. U jednom trenutku sam shvatio – nisam ja njima potreban, ni oni meni. Većina su. Plebiscitarno su na drugoj strani. Ništa se tu ne može učiniti. Hajde da se sklonim. Mislio sam da će se ispucati cela ta histerija, ali nije bilo tako. Imao sam porodicu, morao sam nešto da radim. Godinama sam se bavio konsultantskim poslovima u različitim advokatskim firmama s kojima sam imao kontakte još dok sam bio u Beogradu. Sarađivao sam sa kolegama iz celog sveta, advokatima, naročito američkim. Još se kancelarija mog oca bavila zaštitom intelektualne svojine. Reč je o posebnoj oblasti prava koja obuhvata zaštitu pronalazaka, robnih marki i autorskih prava. Tu postoji jedan postupak kojim se sve to štiti u svakoj pojedinačnoj zemlji. I to je bio deo prakse koju je, kao što sam rekao, osnovao moj otac još 1931. godine.

Kada sam otišao u Ameriku, jedno vreme sam pomišljao i da polažem ispite koji su bili potrebni da bih tamo radio, ali nisam prestao da se interesujem za ono što se dešava u zemlji. Ovo je sad nešto intimno, što inače ne volim da delim, ali za mene je to bilo kao da mi je život završen. Rat, raspala se zemlja, izgubio sam posao koji sam radio toliko godina, dakle ostalo je samo podići tu decu. Bila je jedna novinarnica u Njujorku, na 42. ulici, koja je prodavala Večernje novosti, Vreme i ja sam to kupovao svakodnevno, čitao od A do Š i bio odlično obavešten. Imao sam kontakte sa brojnim organizacijama za ljudska prava još od sedamdesetih godina kao što su Human Rights Watch, Komitet za ljudska prava i oni su me, kada su čuli da sam u Njujorku, zvali da bi i sami saznali više o svemu što se dešava. U početku su informacije bile nejasne, polovične, loše interpretirane.

Mi smo u to vreme bili nisko na listi njihovih prioriteta. Sjedinjavala se Nemačka, raspadao SSSR, ceo svet je bio u haosu i panici. Mi smo bili najmanje važni. Nikada nisam odbijao da idem na skupove koji su se održavali svuda, tribine po školama, crkvama, gradskim komorama. Dolazili su da slušaju ljudi iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Svoje učešće sam uvek koristio da insistiram na tome da se organizuje međunarodni tribunal za ratne zločine.“

I tu dolazimo do čuvenog pisma potpisanog 1994. godine, pisma koje je kasnije služilo kao glavni argument u ućutkivanju Srđe Popovića, pisma koje se pominje i danas u sasvim pogrešnom kontekstu. Zapravo, jedan od zaštitnika slobode u bivšem poretku postao je državni neprijatelj u novom: „Potpisali smo pismo upućeno Klintonu u kojem se traži neka vrsta ograničene intervencije protiv zvaničnog Beograda, poput bombardovanja aerodroma sa kojih poleću avioni prema Bosni. Nisam se u potpunosti slagao sa celinom tog pisma, ali sam smatrao da bi neki oblik intervencije morao da postoji u skladu sa konvencijom o sprečavanju genocida. Pismo mi je ponudio Josip Brodski, a među potpisnicima bili su i Časlav Miloš, Margaret Tačer, Sajrus Vens i mnogi drugi. I dan-danas ćete čuti da sam ja tražio bombardovanje SRJ 1999. godine, bez obzira na pet godina razlike i sasvim drugi povod. Pismo sam uvrstio u knjigu, koji sam objavio po povratku iz Amerike, ali niko to nije ni hteo da čita.“

I tu dolazimo do čuvenog pisma potpisanog 1994. godine, pisma koje je kasnije služilo kao glavni argument u ućutkivanju Srđe Popovića, pisma koje se pominje i danas u sasvim pogrešnom kontekstu. Zapravo, jedan od zaštitnika slobode u bivšem poretku postao je državni neprijatelj u novom: „Potpisali smo pismo upućeno Klintonu u kojem se traži neka vrsta ograničene intervencije protiv zvaničnog Beograda, poput bombardovanja aerodroma sa kojih poleću avioni prema Bosni.

Ovde je izrečena velika laž. Naime, te godine nikakvi avioni iz Srbije nisu dejstvovali u BiH. Nebo je kontrolisao NATO.

Pismo sam uvrstio u knjigu, koji sam objavio po povratku iz Amerike, ali niko to nije ni hteo da čita.

Koliko se sećam, Aleksandru Stankoviću je rekao da je odlazak Miloševića posle bombardovanja 1999. potvrdio njegov stav iz 1994. (?!) Ma kako da je rezervisan i ograničen bio.

Ovde je izrečena velika laž

a, ti si cuvar istine i njen glasogovornik,...covek ovakvog renomea i polozaja, tesko da bi vacario kao pijacni preprodavac. Narocito sto je sve odstampao u knjizi, koja ce ostati zauvek kao svedocanstvo, znaci, lako bi se bilo koja neistina proverila i time diskreditovao autor.

angie01

Ovde je izrečena velika laž

a, ti si cuvar istine i njen glasogovornik,...covek ovakvog renomea i polozaja, tesko da bi vacario kao pijacni preprodavac. Narocito sto je sve odstampao u knjizi, koja ce ostati zauvek kao svedocanstvo, znaci, lako bi se bilo koja neistina proverila i time diskreditovao autor.

9.10.1992. - Rezolucija 781 - zabrana vojnih letova iznad BiH (izuzimajući Unprofor).
10.11.1992. - Rezolucija 786 - 75 osmatrača zabrane vojnih letova iznad BiH.

Svi vojni letovi, a bilo ih je jako malo, nakon ovih datuma odvijali su se sa aerodroma u Republici Srpskoj.

Rezolucija

izostavio si kada je stupila na snagu:)

cela hronologija

angie01

Rezolucija

izostavio si kada je stupila na snagu:)

cela hronologija

Iako ti je izvor sporan po više osnova, čak i on me potvrđuje:

09.10.1992.
Nova rezolucija Savjeta bezbjednosti UN, broj 781: Savjet bezbjednosti UN naredio zabranu svih vojnih letova iznad BiH, osim aviona UN, koja stupa odmah na snagu, s tim da je NATO počeo provoditi tek od 12.aprila.

Dakle, neka se radi i o 12. aprilu 1993. , mada su posmatrači došli znatno ranije, pokojnik ipak govori o 1994. i avionima koji poleću iz Batajnice. Te godine je bila jedna incidentna situacija, u kojoj je NATO oborio avione tiba galeb G4. Svi su poleteli iz Zalužana kod Banjaluke. NATO je , takođe, imao gubitke u tom obračunu. Niko, nigde i nikad nije tvrdio da su avioni došli iz Srbije, niti da su njima pilotirali piloti tadašnje jugoslovenske vojske.

Dakle,

procitaj delove o 1994.

i avionima koji poleću iz Batajnice.

„Potpisali smo pismo upućeno Klintonu u kojem se traži neka vrsta ograničene intervencije protiv zvaničnog Beograda, poput bombardovanja aerodroma sa kojih poleću avioni prema Bosni.

ne vidim da pominje Batajnicu.

necu da nastavljam ovu diskusiju i da trolujem blog na ovaj nacin.

ti ostani pri svom ubedjenju, ja verujem onome sto je Srdja Popovic rekao o ovom slucaju.

ne vidim da pominje Batajnicu.

Verovatno je mislio na aerodrom Treviso odakle su poletali NATO avioni, ili pak na zračnu luku Zagreb

covek ovakvog renomea i polozaja, tesko da bi vacario kao pijacni preprodavac. Narocito sto je sve odstampao u knjizi, koja ce ostati zauvek kao svedocanstvo, znaci, lako bi se bilo koja neistina proverila i time diskreditovao autor.

Oprosti ali moram.

Kojeg renomea?
I sada cemo to sto je napisao da uzmemo zdravo za gotovo kao istinu?
Jel on nikako nije mogao da slaze, bio je moralna gromada?

necu da nastavljam ovu diskusiju i da trolujem blog na ovaj nacin.

ti ostani pri svom ubedjenju, ja verujem onome sto je Srdja Popovic rekao o ovom slucaju.

Zadivljuje sа koliko magareće upornosti insistiraš na sopstvenom neznanju kao merilu istine.

Ja nikada neću razumeti kako se ideji bombardovanja neke zemlje (pa još i sopstvene) može reći "da".

Nije isto posmatrati to iz sadašnje i ondašnje perspektive.

Pokušavam da vratim film i da se stavim u onu situaciju.
Mi imamo Miloševića, sankcije, ratove i (sada vidimo naivnu) veru da nam je "zapad" saveznik i da će nam sklanjanjem Miloševića svanuti. Sve što bi nam moglo pomoći u sklanjanu Miloševića nam izgleda prihvatljivo a posebnu pomoć očekujemo od "naših", od demokratskih država.
Danas to izgleda sasvim drugačije ali ne zaboravi da je prošlo 20 godina od tada i da smo u tih 20 godina dosta toga saznali.
Tada se verovalo da je moguća neka akcija protiv Miloševića a na korist Srbije, pa ne treba to bezuslovno shvatiti kao prizivanje bombardovanja sopstvene zemlje.

To je,verujem, bila posledica strašno polarizovanog društva gde su se strane međusobno doživlajvale skoro kao neprijateljske.

kukusigameni

Hansel
Ja nikada neću razumeti kako se ideji bombardovanja neke zemlje (pa još i sopstvene) može reći "da".

Ni na primer, prilikom oslobađanja Beograda 1944. godine?

Došli smo dotle da vlast biranu na izborima smatramo okupatorskom, a NATO nekakvim oslobodiocima?

Ma šta je mislio o Slobinoj vladavini, ovo je previše.

kukusigameni

Hansel
Ja nikada neću razumeti kako se ideji bombardovanja neke zemlje (pa još i sopstvene) može reći "da".

Ni na primer, prilikom oslobađanja Beograda 1944. godine?

Koja je okupatorska vojska držala Beograd '94 ili '99?

kukusigameni

predatortz

freehand

Jel vas dvojica umete da čitate?

Jako dobro. Čak i ono između redova...

Rečeno je :

Ja nikada neću razumeti kako se ideji bombardovanja neke zemlje (pa još i sopstvene) može reći "da".

I rečeno je za sasvim konkretan slučaj i sasvim konkretno slaganje sa bombardovanjem.

Ne vidim mesta za paralelu sa savezničkim bombardovanjem okupirane Srbije.

kukusigameni

predatortz

freehand

Jel vas dvojica umete da čitate?

Ne.

kukusigameni

Hansel
Ja nikada neću razumeti kako se ideji bombardovanja neke zemlje (pa još i sopstvene) može reći "da".

Ni na primer, prilikom oslobađanja Beograda 1944. godine?

Šta ovde piše?

kukusigameni

Hanselova rečenica je opšta, ma koliko se odnosila na pojedinačan slučaj. Primerom kojim sam odgovorio, želeo sam da mu pokažem da postoji situacija u kojoj se može reći "da" bombardovanju neke, čak i svoje zemlje.

A ako je Hansel hteo da kaže da se to odnosi samo na tu situaciju, bojim se da bi to i napisao. Smatram da je čovek veoma pismen.

"Jesam drugovi, jeo sam..."
To treba da napišeš.

Došli smo dotle da vlast biranu na izborima smatramo okupatorskom, a NATO nekakvim oslobodiocima?

Ma stani pred, može se formulisati i ovako kao ti.
Na ovakvu formulaciju bi neko mogao da ti odgovori da oni koji Miloševićeve izbore smatraju slobodnim time jasno govore šta o njiemu misle, ma šta pisali da misle..

I tako bi se ušlo u blogonad*ebavanje a ne razgovor.
Ali hajd pokušaj da razumeš.

Zaista, u to vreme u Srbiji Miloševićeva opozicija je svoje saveznike videla na zapadu, i nije joj bilo neprihvatljivo da joj zapad nekako pomogne u borbi protiv Miloševića.
Nije postojala jasna ideja kako, ali se najčešće naivno verovalo da kako god da pomogne to će biti prihvatljivo jer se nije sumnjalo u dobre namere prema Srbiji.
Naivno vreme iz koga se izrodila i ona naivna nada da ćemo skidanjem Miloševića nekom čarolijom procvetati.
Poznata ti je priča o prevelikim očekivanjima od promena.

Samo bombardovanje je dosta tih nada raspršilo.
Sećam se kako mi je bilo teško da objasnim bombardovanje mostova, bolnica, vozova, ljudima sa kojima sam se dotad svađao tvrdeći da je zapad prijateljski nastrojen prema Srbiji samo je Sloba problem.

Posle su stvari postale još jasnije i to ne samo većini građana nego i vođama tih promena.
Đinđićeva priča o tome da prijatelji koji ne žele da pomognu u rešavanju njegovog problema i nisu prijatelji je na tom kursu.

Zaista, u to vreme u Srbiji Miloševićeva opozicija je svoje saveznike videla na zapadu, i nije joj bilo neprihvatljivo da joj zapad nekako pomogne u borbi protiv Miloševića.

Pomogao nam je u pičku materinu!

Pomogao nam je u pičku materinu!

To vidimo.
Ali pričamo o 91, 92, 3, 4....

hoochie coochie man

Pomogao nam je u pičku materinu!

To vidimo.
Ali pričamo o 91, 92, 3, 4....

Kako misliš da ti pomogne '92.,'93.,'94. ... kad tih godina čini štošta protiv dela tvog naroda na samo 150 km od Beograda ?

hoochie coochie man

Pomogao nam je u pičku materinu!

To vidimo.
Ali pričamo o 91, 92, 3, 4....

Kad skratiš priču na suštinu - znaš debila koji je neke od tih godina verovao da je bombardovanje korisna stvar za demokratiju?
Bilo kad, bilo gde, a naročito sopstvene zemlje, sopstvenih komšija i sopstvene porodice?

Kako misliš da ti pomogne '92.,'93.,'94. ... kad tih godina čini štošta protiv dela tvog naroda na samo 150 km od Beograda ?

Konfuzija jeste vladala tada, na ovo tvoje pitanje stvarno nema logičnog odgovora iz sadašnje perspektive, ali kad pogledamo tadašnji politički spektar,tadašnju vizuru, stvari postaju malo jasnije.
Protiv zapada su bili Milošević, Šešelj, nešto kasnije JUL i slični, a "zapadnajci" Drašković, Đinđić, Vesna Pešić, Koštunica, Batić, Korać....samo po tome sudeći ne ostaje veliki izbor.

Kao sve ostalo i za Srbe u Bosni, za Kosovo, za sve se mislilo da je rešenje lako ako se Milošević ukloni.

znaš debila koji je neke od tih godina verovao da je bombardovanje korisna stvar za demokratiju?

Znam, Srđa Popović.
Nemoj tako fri jbg, hajde da budemo kritični i prema sebi, da ne pravimo od sebe sveznajuće koji nikada nisu grešili.
Ja jesam.

hoochie coochie man

znaš debila koji je neke od tih godina verovao da je bombardovanje korisna stvar za demokratiju?

Znam, Srđa Popović.
Nemoj tako fri jbg, hajde da budemo kritični i prema sebi, da ne pravimo od sebe sveznajuće koji nikada nisu grešili.
Ja jesam.

Što se Popovića tiče - to je jedna od dve stvari koje su mi kod njega debelo msetale. Druga je odnos prema Đinđiću pre nego što se ovaj smrću prometnuo iz najcrnjeg kriminalca u našeg Zorana.
Što se tebe tiče - pretpostavljam da nije u pitanju aflatoksin.

A što se mene tiče - jesam, naravno, samo su moje greške uvek bile jako smešne i naivne - time ništa manje glupe, ali su koštale samo mene. Na sreću.

kukusigameni

Hanselova rečenica je opšta, ma koliko se odnosila na pojedinačan slučaj. Primerom kojim sam odgovorio, želeo sam da mu pokažem da postoji situacija u kojoj se može reći "da" bombardovanju neke, čak i svoje zemlje.

A ako je Hansel hteo da kaže da se to odnosi samo na tu situaciju, bojim se da bi to i napisao. Smatram da je čovek veoma pismen.

Zahvaljujem svima. ()

Nezavisno od ovog toka diskusije, dok nisam bio pri kompu, razmišljao sam da li sam preterao u isključivosti uopštavanja (). Pa sam se setio i Hirošime i Nagasakija, Berlina... I, i dalje kada mislim o tome, mislim na ljude koji stradaju a ništa s ratom nemaju. Free je pomenuo bombardovanja na Uskrs 1944, krv je po jednom svedočenju koje sam čuo, tekla ulicama. Koliko je tu bilo nemačke krvi? Ne znam, možda nekad i nema drugog rešenja, ali mi se čini, kao civilu, da uvek postoje. Istina je da su u slučaju SFRJ po pravilu birane gore varijante, bez izuzetka, ali ako je neko hteo da spreči npr. Srebrenicu, trebalo je da bude u Bosni, a ne da bombarduje Beograd. Ako mu je smetala (sramna) okupacija Sarajeva, mogao je da napadne položaje oko grada. Sve to, a da ne bombarduje civile. Ako je neko hteo da spasava Albance na Kosovu od Srba, mogao je da interveniše tamo gde su se zločini događali, a ako je cilj bio Milošević (4-5 godina kasnije), onda ne gađa njegovu rezidenciju onda kada se pouzdano zna da on nije tu. Itd. itd. (Ali, valjda se htelo da nam se pomogne da ga mi demokratski zbacimo. )

Voleo bih da čujem i da li se Japancima nikako drugačije nije moglo objasniti kolika je razorna moć atomskih bombi, ili je nestrpljenje već bilo toliko da niko nije imao živaca ni da pokuša. Ne znam. Nisam od ljudi koji o sebi misle da bi imali prava da odlučuju na tako drastičan način o nečijoj sudbini, pa mi oni koji o sebi misle suprotno baš i ne imponuju.

Kad skratiš priču na suštinu - znaš debila koji je neke od tih godina verovao da je bombardovanje korisna stvar za demokratiju?

E pa mnogo ljudi veruje da je bombardovanje korisno za demokratiju - samo obično veruju za druge...

Nego ovde ima jedna druga stvar koju ljudi obično previđaju kad pričaju o tom "iskonskom grehu" pokojnog Srđe. A to je da ni granatiranje Vukovara, Osjeka, Dubrovačkog zaleđa i samog Dubrovnika i ostalih gradova nije baš bilo sjajno za demokratiju. Rezervisti koji prodaju jugića iz Slavonije za gajbu piva nisu bili dobri za demokratiju. Ručne bombe za 5 maraka komad takođe nisu. Proterani Hrvati iz Kninske krajine i gore one Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema takođe nisu... a onda je krenuo predatorz-ov rat u maju.

Ako se identifikuješ sa celom Jugoslavijom i gledaš kako armija koja je trebalo da brani tvoju zemlju besomučno ruši istu, padaju ti na pamet razne ideje, računam. Neke se baš ne mogu računati u pomesni patriotizam na bazi najnovije podele na veći broj patria nego što je po tvom ukusu.

A što se mene tiče - jesam, naravno, samo su moje greške uvek bile jako smešne i naivne

O političkim procenama pričamo, ja sam ih pravio pogrešne, a da li se one tiču samo mene ili još nekih je dosta relativno.
A na kojoj si ti strani bio u ono vreme kad su ipak samo dve strane postojale?
Za koga si glasao npr?
Da li se taj za koga si glasao ograđivao od Srđe Popovića, ili je, nasuprot, i Srđa Popović bio deo tog bloka kome je pripadao onaj koga si glasao?

"Potpisali smo pismo upućeno Klintonu u kojem se traži neka vrsta ograničene intervencije protiv zvaničnog Beograda, poput bombardovanja aerodroma sa kojih poleću avioni prema Bosni. Nisam se u potpunosti slagao sa celinom tog pisma, ali sam smatrao da bi neki oblik intervencije morao da postoji u skladu sa konvencijom o sprečavanju genocida."

Ovo je, naravno, bila velika greška pok. S. Popovića. Ona samo potvrđuje da i ljudi sa istančanim osećajem za ljudska prava i pravdu mogu da pogreše.

Bolje bi bilo da je kasnije rekao "pogrešio sam", a ne što je stalno pokušavao da traži argumente kako bi tu svoju grešku opravdao.

Voleo bih da čujem i da li se Japancima nikako drugačije nije moglo objasniti kolika je razorna moć atomskih bombi, ili je nestrpljenje već bilo toliko da niko nije imao živaca ni da pokuša. Ne znam. Nisam od ljudi koji o sebi misle da bi imali prava da odlučuju na tako drastičan način o nečijoj sudbini, pa mi oni koji o sebi misle suprotno baš i ne imponuju.

Ako te ne mrzi imaš ovde detalje i linkove na za i protiv priču.

Ako te ne mrzi imaš ovde detalje i linkove na za i protiv priču.

Hvala, pogledaću.

i Hučija (čuvenog GMO kriminalca)

kukusigameni sad :)

Zadivljuje

ali je jasno, da ti nista rekao nisi, sem da zelis da vredjas-to je valjda i znanje i argumentacija.

Nego ovde ima jedna druga stvar koju ljudi obično previđaju kad pričaju o tom "iskonskom grehu" pokojnog Srđe. A to je da ni granatiranje Vukovara, Osjeka, Dubrovačkog zaleđa i samog Dubrovnika i ostalih gradova nije baš bilo sjajno za demokratiju. Rezervisti koji prodaju jugića iz Slavonije za gajbu piva nisu bili dobri za demokratiju. Ručne bombe za 5 maraka komad takođe nisu. Proterani Hrvati iz Kninske krajine i gore one Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema takođe nisu... a onda je krenuo predatorz-ov rat u maju.

Ako se identifikuješ sa celom Jugoslavijom i gledaš kako armija koja je trebalo da brani tvoju zemlju besomučno ruši istu, padaju ti na pamet razne ideje, računam. Neke se baš ne mogu računati u pomesni patriotizam na bazi najnovije podele na veći broj patria nego što je po tvom ukusu.

Razumem šta hoćeš da kažeš, no se ono pismo desilo 1994. godine a ne na samom početku.

Nije isto posmatrati to iz sadašnje i ondašnje perspektive.

Pokušavam da vratim film i da se stavim u onu situaciju.
Mi imamo Miloševića, sankcije, ratove i (sada vidimo naivnu) veru da nam je "zapad" saveznik i da će nam sklanjanjem Miloševića svanuti. Sve što bi nam moglo pomoći u sklanjanu Miloševića nam izgleda prihvatljivo a posebnu pomoć očekujemo od "naših", od demokratskih država.
Danas to izgleda sasvim drugačije ali ne zaboravi da je prošlo 20 godina od tada i da smo u tih 20 godina dosta toga saznali.
Tada se verovalo da je moguća neka akcija protiv Miloševića a na korist Srbije, pa ne treba to bezuslovno shvatiti kao prizivanje bombardovanja sopstvene zemlje.

Ja lično verujem da su stvari, u vezi tog apela intelektualaca, kudikamo jednostavnije.

I u to vreme, i sada, postojali su ljudi znani i neznani koji su tadašnja dešavanja gledali izmešteno iz prevlađujuće vizure nacionalnog, gde prvo imamo naš nacion i druge iz bivše države sa kojima se volimo ili mrzimo, pa tek onda u okviru našeg naciona imamo dobre i loše momke ali i loši nisu baš skroz loši jer su "naši" i "ima i važnijih stvari od njihovog nepoćuda".

Popović i drugi nisu stvari gledali tako. Za njih je zlo bilo zlo, bez ikakve druge odrednice. Ako je to zlo, na primer, vodilo državu Srbiju i koristilo resurse države Srbije za ostvarenje svojih ciljeva - pa, zaključak se sam nameće, i eto apela iz 1994.*

Vremenom, kako je rat na prostoru bivše Jugoslavije eskalirao, i strasti su bivale sve vrelije, pa su ljudi zbijeni u grupe bivali sve više isključivi prema neistomišljenicima, iz nekog očaja i osećanja nemoći valjda... Kazniti sopstvenu zemlju i sopstvene sugrađane vremenom i nije više bilo tako nezamislivo, jer svi ovi koji podržavaju Miloševića su krivi za ovo što se događa, a svi koji ne misle kao mi podržavaju Miloševića.

Beogradski krug na primer, Socijaldemokratska Unija, grupa nevladinih organizacija tada finansirama mahom od strane Soroš fondacije bili su nosioci takvog načina razmišljanja.

Koje je, da ne bude zabune, po mom mišljenju legitimno i geneza njegovog razvoja tokom devedesetih i kasnije, i pojedinaca i organizovanih grupa koje su ga manje ili više javno zastupale, je zanimljiv fenomen.

A slažem se da Popovič nije trebalo da se do kraja pere od svog mišljenja na prilično neubedljiv način. To se nikako ne uklapa u sliku koju je javnost imala o njemu. Ako je u međuvremenu promenio stav, trebalo je da kaže da je pogrešio i da više ne veruje da je tada bio u pravu. Ako nije promenio mišljenje, trebalo je da ga brani do kraja bez obzira na to šta ljudi mislili o tome.

No, sada je već kasno; sve su prekrili ruzmarin, snjegovi i šaš...




* Vremenom je deo ljudi ovakvog načina razmišljanja svesno ili nesvesno takođe skliznuo u kategoriju nacinalnog, pa su im svi pripadnici jedne nacije, npr. Srbi u Bosni, bili listom loši, a pripadnici druge, npr. muslimani u Bosni ili Albanci na Kosovu, dobri (ovo je malo pojednostavljno; nećemo sada da pišemo studije ). Pa je tako bosanska strana, sa vojskom vođenom Jukom, Cacom, Štelom i Tutom sa povicima 'allahu akbar', etnički očišćenim gradovima i rukovodstvom koje to podržava i dalje bila na strani dobra, ili se sa osmehom aplaudiralo u Skupštini Kosova Tačiju, Haradinaju i društvu na nezavisnosti. Kao što rekoh, zanimljiv fenomen za proičavanje.

ali je jasno, da ti nista rekao nisi, sem da zelis da vredjas-to je valjda i znanje i argumentacija.

Sumnjao nisam da ćeš odgovoriti.

tyson

ali je jasno, da ti nista rekao nisi, sem da zelis da vredjas-to je valjda i znanje i argumentacija.

Sumnjao nisam da ćeš odgovoriti.

A ti OPET nisi izdrzao da ne budes 100.?

A ovde, umre čovek i od svega, izvadite nekakvo pismo i time obeležite pokojnika kao da je to nešto što definiše njegov život i rad.

Nemoj da si takav; i to pismo ilustruje njegove stavove i poglede na svet

A ti OPET nisi izdrzao da ne budes 100.?

Nisam ni primetio, zanela me angie

Nego ovde ima jedna druga stvar koju ljudi obično previđaju kad pričaju o tom "iskonskom grehu" pokojnog Srđe. A to je da ni granatiranje Vukovara, Osjeka, Dubrovačkog zaleđa i samog Dubrovnika i ostalih gradova nije baš bilo sjajno za demokratiju.

Nije. Samo ne vidim održivu paralelu.

Ako se identifikuješ sa celom Jugoslavijom i gledaš kako armija koja je trebalo da brani tvoju zemlju besomučno ruši istu, padaju ti na pamet razne ideje, računam. Neke se baš ne mogu računati u pomesni patriotizam na bazi najnovije podele na veći broj patria nego što je po tvom ukusu.

Ovde imamo prilično fundamentalno neslaganje. Govoriš o legalnoj armiji koja u građanskom ratu deluje na teritoriji svoje zemlje. ovo sigurno nije blog na kome bi o tome valjalo detaljno raspravljati - ali ni divljačko rušenje sigurno nije opis sa kojim bih se ja složio.
Ali kakogod - porediti to sa pozivom da se bombarduje zemlja koja uratu ne učestvuje da bi se u njoj promenila politička vlast prilično je ekstreman način političke borbe.

Sumnjao nisam da ćeš odgovoriti.

meni si se obratio, za razliku od tog tvog komentara na koji odgovaram, koji je tu zakacen samo sa namerom da diskredituje, ikao sa tobom predhodni razgovor nema nikakve veze.

i pri tome, mahom zbog uvredjlive intonacije, dobija jos i ovacije.




...i jos nesto, predator i ja smo razmenili pp u vezi rasprave koju smo zapoceli ovde, te sam ja na ovom blogu samo podvukla bezrezervno poverenje prema coveku, cija biografija moze da izazove jedino postovanje, jer je meni krajnje ruzno da se ovakvi blogovi troluju do besvesti, posto oponentima odgovara da ovakvom vrstom diverzije skrenu razgovor i temu u za njih zeljenom pravcu.


a to koliko si ti upucen i kojoj opciji misljenja si naklonjen, pokazao si u svojoj interpretaciji-toliko o tome.

Ali hajd pokušaj da razumeš.

Zaista, u to vreme u Srbiji Miloševićeva opozicija je svoje saveznike videla na zapadu, i nije joj bilo neprihvatljivo da joj zapad nekako pomogne u borbi protiv Miloševića.
Nije postojala jasna ideja kako, ali se najčešće naivno verovalo da kako god da pomogne to će biti prihvatljivo jer se nije sumnjalo u dobre namere prema Srbiji.

Pokušavam. I mogu da razumem da se neko zajebe...
Ali, kad se zajebe čovek od integriteta to i kaže.
Mogao je da napiše drugo pismo, pismo u kojem bi pisalo:

Gospodo, zalagao sam se za intervenciju kojom bi se slomila vojna mašinerija jednog diktatora. Do te granice mogao sam da podnesem ideju o bombardovanju moje zemlje. Vi ste tu podršku zloupotrebili. Bombardovali ste gradove,sela, sirotinju rudarsku, pucali ste nedozvoljenom municijom, ozračili,spalili , iživljavali se... Nisam vam dao podršku za to da narko kartelu dozvolite da trguje ljudima, njihovim organima, da pali njihove kuće i crkve.
Pokazali ste ne samo da niste bili vredni moje podrške, nego da ste čak i gori od onog protiv kog sam vas podržao.



Da je to napisao, imao bi moj naklon. Bez toga, on je za mene bio deo jedne druge zločinačke organizacije. Mnogo opasnije i mnogo brutalnije od ove protiv koje se borio.

Endži, možda bi pomoglo umesto opštih pohvala čoveku i izjava tuge, da se napiše nešto konkrento o njegovim zaslugama. Ova "tačka" je očigledno sporna. Ali, dajte vi koji ste bili i ostali njegovi poštovaoci relevantne informacije o drugim njegovim aktivnostima, stavovima.

Da ne bude ovako:

kukusigameni

umre čovek i od svega, izvadite nekakvo pismo i time obeležite pokojnika kao da je to nešto što definiše njegov život i rad.

Ja sam taj koji je ovde prvi pomenuo taj stav kao (meni) problematičan. OK, ja sam možda posebna vrsta analfabeta koji to ne razume i kod koga stvari koje ne razume zamagljuju pogled na druge pozitivne, pa i nemam želju da se bavim drugim detaljima. Znate ono kada intutivno zaključite da vam neka osoba zbog nečega ne odgovara i dalje se ne trudite da je upoznate. Niste je osudili, ali i ne želite da imate ništa s njom (što bi verovatno bilo uzajamno ). Možda nam, dakle, nedostaju neke informacije.

Polaziti od potpune ispravnosti i ispravnih idealnih postupaka je tako čest element jalovih diskusija širom sveta, pa i ovde.

Pa, nije, QQ, ovde reč o govoru s pozicija potpune bezgrešnosti. Ovde se radi o proceni (specifične) težine neke greške (ako je bila greška -- u mom poimanju bila je greška) i o njenim refleksijama.

A to da smo skloni da pamtimo nekoga po nečemu ekstremnom što je učinio (obično se radi o ekstremu koji vidimo kao negativan) je realnost ljudskih bića. Koja su, je li, nesavršena. Eno, tamo na blogu o Tijaniću napisao sam ravnoteže radi nešto što se meni činilo kao pozitivno ili bar kao druga strana postupaka u javnosti viđenih kao negativne. Napisao bih to i o Popoviću da znam. Zato sam apelovao da vi koji znate napišete koje su njegove zasluge.

A o tome gde ode energija (verovatno pitanje nije metafizičko) može se pričati samo kroz analizu uticaja koji je neko ostavio na druge za života. A i praznina je proporcionalna značaju koji je taj neko imao u životima i poimanjima drugih. Ne znam može li se konretnije odgovoriti na pitanja koja si postavio.

kukusigameni

"Branio je Dobricu Ćosića, Vuka Draškovića, Miću Popovića, Gojka Đogu, Mihajla Mihajlova, Leonida Šejku, Vojislava Šešelja, Mihaila Markovića, Dragoljuba Mićunovića, Nebojšu Popova, Kostu Čavoškoga, Dušana Makavejeva, Željka Ražnatovića Arkana, Franju Tuđmana, Vladimira Šeksa, Dobroslava Paragu, Ivana Zvonimira Čička... "
I kako da ne pogreši?

nije branio njih i njihove stavove, već njihovo pravo
na javno istupanje i pravo da ne trpe torturu.
po mom mišljenju tu nikakve greške nije bilo.

AlexDunja

kukusigameni

"Branio je Dobricu Ćosića, Vuka Draškovića, Miću Popovića, Gojka Đogu, Mihajla Mihajlova, Leonida Šejku, Vojislava Šešelja, Mihaila Markovića, Dragoljuba Mićunovića, Nebojšu Popova, Kostu Čavoškoga, Dušana Makavejeva, Željka Ražnatovića Arkana, Franju Tuđmana, Vladimira Šeksa, Dobroslava Paragu, Ivana Zvonimira Čička... "
I kako da ne pogreši?

nije branio njih i njihove stavove, već njihovo pravo
na javno istupanje i pravo da ne trpe torturu.
po mom mišljenju tu nikakve greške nije bilo.

Advokat će svakoga braniti za novac. To mu ja u greh ne upisujem. Prosto, takav mu posao...

Ali, neće svako staviti potpis na zasipanje svoje zemlje bombama. Ma čime to posle pravdao, to nije nešto za pohvaliti ni ceniti.

Ovde se radi o proceni (specifične) težine neke greške (ako je bila greška -- u mom poimanju bila je greška) i o njenim refleksijama.

meni izgleda da je tvoj stav formirala slobina propagandna
mašinerija koja je stigmatizovala popovića tako što je apel
uglednih intelektualaca koji je suštinski bio za zaustavljanje rata,
tumačila kao apel za bombardovanje civila.

ja ne znam da li je način koji su u tom apelu predlagali
bio pogrešan ili ne, ali znam da nije imao nikakvog efekta,
jer nikakvu reakciju nije izazvao.

bombardovanje nato je bilo pet godina kasnije,
i iz sasvim drugih razloga.

jesi li se uopšte potrudio da pronađeš i pročitaš to
što osuđuješ? objavljeno je javno.

a o srđi popoviću i 50 ikusur godina karijere u odbrani prava na
javno istupanje, slobodu govora, umetničkog izražavanja,
zalaganje za odbranu ljudskih prava uopšte malo guglaj,
ima dosta na netu, pa zaključke donesi sam,
nemoj da ti blogeri prepričavaju i time nameću svoje mišljenje

ja ne znam da li je način koji su u tom apelu predlagali
bio pogrešan ili ne, ali znam da nije imao nikakvog efekta,
jer nikakvu reakciju nije izazvao.

bombardovanje nato je bilo pet godina kasnije,
i iz sasvim drugih razloga.

Devedeset i četvrte nije bilo borbenih letova iz Srbije ka BiH. Razloga za takvu inicijativu nije ni bilo. Naprotiv, te godine je Sloba postao jako kooperativan prema zemljama zapada, nas u RS je pritiskao do maksimuma, odnosi sa našim rukovodstvom su bili na najnižoj tačci. Plavšićka i Koljević nisu želeli da komuniciraju sa njim, Radovan je to radio preko kurca, jer je morao. Ratko je, umesto ofanzivnih dejstava koje je rukovodstvo RS zahtevalo, ušao u defanzivu jer je to zahtevao Sloba, ustvari zapadne zemlje preko njega.

Sve je to pokojnik morao da zna i sigurno znao. Pristao je da bude sredstvo pritiska na svoju zemlju.

Nakon toga, '98. su šiptari, nakon godina terorističkih aktivnosti, ubijanja civila, vojnika i policajaca otpočeli gerilski rat.
Kaži mi, koja zemlja na svetu na to ne bi uzvratičla silom?
I, koji je produkt te NATO intervencije?
U Evropi imamo parče zemlje u kom cvetaju kriminal, nasilje, nepoštovanje ljudskih prava, trgovina ljudima, organima, deca u školu idu pod vojnom pratnjom , manastiri okruženi žicom i tenkovima...
Je li to ono za šta je Srđa dao potpis?
Kome je to dobra donelo?

Endži, možda bi pomoglo umesto opštih pohvala čoveku i izjava tuge, da se napiše nešto konkrento o njegovim zaslugama. Ova "tačka" je očigledno sporna. Ali, dajte vi koji ste bili i ostali njegovi poštovaoci relevantne informacije o drugim njegovim aktivnostima, stavovima.

pa vidi, ovo je blog in memoriam, ja sam citirala neke delove iz njegovog intervjua, koji pokazuju kakav je on covek bio-mada, nedovoljno, s obzirm na to kakav je on autoritet fakat bio, na njegov pedesetogodisnji rad i zalaganje za ljudska prava, slobodu govora i sl., pa sam, na spomen spornog pisma, dodala i njegov odgovor na to i mislim da je dalja rasprava, gde je manir od neistomisljenika, da se vredjaju postovaoci ovog coveka, potpuno nepotrebna.

Ko god nije upucen, moze da na googlu nadje dovoljno informacija, pa da prema svojim ubedjenjima formira stav.

prvo, apel je iz septembra 2003.
drugo, ja nemam dovoljno podataka da procenjujem
opravdanost bilo kakve vojne intervencije...

ono što sam htela da kažem je da je cilj apela bio
da se zaustavi taj suludi rat i spreči stradanje civila koje je bilo ogromno.

srđin potpis se odnosio na zaustavljanje rata u bosni.

kada si čuo da je opravdao nato intervenciju?

ono što sam htela da kažem je da je cilj apela bio
da se zaustavi taj suludi rat i spreči stradanje civila koje je bilo ogromno.

Rat je zaustavljen na taj način da civili i danas umiru od karcinoma, što je najgore umiru deca rođena deceniju nakon rata, jer su oni kojima je pokojnik dao potpis koristili zabranjena borbena sredstva.

Ja da sam dao potpis na tako nešto, ne bih čekao prirodnu smrt!

spinuješ kao i obično.
gde vidiš krivicu potpisnika apela u tome što
su amerikanci koristili nedozvoljeno oružje?

i da li zaista misliš da su ameri poslušali srđu i brodskog,
nisu imali neke svoje ciljeve tamo?

AlexDunja

spinuješ kao i obično.
gde vidiš krivicu potpisnika apela u tome što
su amerikanci koristili nedozvoljeno oružje?

i da li zaista misliš da su ameri poslušali srđu i brodskog,
nisu imali neke svoje ciljeve tamo?

U potpisu. Njima je trebalo baš to za šta ti mene prozivaš: spin, potpis 'savesnog Srbina'...

Sve ostalo je išlo step by step...
Rezultate vidimo svi.

drugo, ja nemam dovoljno podataka da procenjujem
opravdanost bilo kakve vojne intervencije...

kakvi bi ti podaci trebali, da probamo nešto da izguglamo?

AlexDunja

spinuješ kao i obično.
gde vidiš krivicu potpisnika apela u tome što
su amerikanci koristili nedozvoljeno oružje?

i da li zaista misliš da su ameri poslušali srđu i brodskog,
nisu imali neke svoje ciljeve tamo?

Možda Ameri nisu poslušali potpisnike ali potpisnici jesu Amere? Čudni su putevi informacija i dezinformacija, formiranja i prepariranja javnog mnenja.
Ali je isti put od toga kad nekog počneš da predstavljaš kao zver do momenta kad ga s punim pravom i odobravanjem javnosti - zatučeš. Kao zver.
I ove dve primedbe sam stavio principijelno jer su stavovi simptomatični.

Upravo se utoliko odnose i na Srđu Popovića, jer apsolutno dopuštam da je u momentu kad je potpisivao to činio u najboljoj nameri i iz najplemenitijih pobuda.
Sitna razlika u odnosu na druge potpisnike je što su oni tražili vojnu intervenciju u tuđoj zemnlji.
No rekoh - a nije zgoreg da podvučem: ja ga lično zbog toga ne osuđujem ali mu to sigurno žestoko zameram, i to kao čoveku koga sam po mnogim pitanjima izuzetno cenio.

a bez toga ne bi intervenisali?

srebrenica nema veze sa tim?

mislim, razumem ja da si ti učesnik tog ludila,
i da moraš da pravdaš svoje, ali ovaj čovek je želeo samo da rat prestane

kakvi bi ti podaci trebali, da probamo nešto da izguglamo?

iskreno, ne mogu da istražujem tu oblast,
jer ja lično ne mogu da pravdam bilo kakvu vojnu intervenciju,
bilo gde.

živela sam svih ovih godina kao potpuni pacifista, i nameravam tako da nastavim,
iako duboko svesna da ratovi i nasilje postoje,
i da postaju sve razorniji i brutalniji.

samo mi smeta što se apel za zaustavljanje rata,
tumači kao poziv za bombardovanje civila.

AlexDunja

a bez toga ne bi intervenisali?

srebrenica nema veze sa tim?

mislim, razumem ja da si ti učesnik tog ludila,
i da moraš da pravdaš svoje, ali ovaj čovek je želeo samo da rat prestane

Ma to su budalaštine.
Prvo ja ne pravdam nikoga, niti smatram Srebrenicu herojskim činom moje strane.
To je bila vojnička glupost, a političko samoubistvo. Sad, za čiji je račun urađena, ko joj se najviše obradovao, mislim da za tu istinu tvoje uho još nije spremno. No, ta istina se sve glasnije čuje upravo sa zapada. Izlaze neki memoari u kojima se kaže dajte mi pet hiljada mrtvih...
No, još je rano za ovu priču. Pogotovo ako neko neće da je sluša.

jer ja lično ne mogu da pravdam bilo kakvu vojnu intervenciju,
bilo gde.

Čudno si to formulisala u komentaru na koji sam reagovao.

samo mi smeta što se apel za zaustavljanje rata,
tumači kao poziv za bombardovanje civila.

Apel za zaustavljanje rata ratom?
E tu su se navežbali, pa su posle eliminisali fanatike u Afganistanu, oružje za masovno uništenje u Iraku i diktaturu u Libiji.
Siguran sam da ti je poznata izreka o paklu i dobrim namerama.

Siguran sam da ti je poznata izreka o paklu i dobrim namerama.

naravno, ali samo postojanje te izreke i njena dugovečnost
govori o tome da se ne može baš uvek sve predvideti

AlexDunja

Siguran sam da ti je poznata izreka o paklu i dobrim namerama.

naravno, ali samo postojanje te izreke i njena dugovečnost
govori o tome da se ne može baš uvek sve predvideti

Predvideti veličinu razaranja i broj civilnih žrtava stvarno je nemoguća misija. Prosto nikad čovek ne zna da li će u pitanju biti deset ili pedeset milijardi dolara i dve ili deset hiljada mrtvih.
Mirnoj savesti i dobrim namerama jako pomažu blanko potpisi zabrinutih intelektualaca pre i preformulacija u kolateralnu štetu za vreme i posle takvog humanitarnog poduhvata.
Mislim, čisto empirijski.

mislim da naglašavanjem uticaja intelektualaca umanjuješ
odgovornost onih koji zaista čine zločine. na svim stranama.

da nije bilo velikog stradanja civila u bosni,
pogubne politike srbije i hrvatske, tog potpisa verovatno ne bi bilo.

i mislim da on ništa nije promenio, osim što je
dobrodošao propagandi i stigmatizaciji popovića.

uostalom, vidiš da niko ne priča o njegovim knjigama
koje struka smatra briljantnim, o njegovim političkim analizama
koje su bile precizne i bolno tačne....

mislim da naglašavanjem uticaja intelektualaca umanjuješ
odgovornost onih koji zaista čine zločine. na svim stranama.

Intelektualac preuzima punu odgovornost za svoju reč i čin. I kad stavlja potpis na peticiju, jer svoje ime zalaže da bi uticao maksimalno.
Ja nikad i nigde nisam rekao da je Srđa Popović odgovoran za bombardovanje, no je problem sa ogledalom i sopstvenom savešću.

i mislim da on ništa nije promenio, osim što je
dobrodošao propagandi i stigmatizaciji popovića.

Stavi Srbije umesto Popovića i nećeš pogrešiti.

uostalom, vidiš da niko ne priča o njegovim knjigama
koje struka smatra briljantnim, o njegovim političkim analizama
koje su bile precizne i bolno tačne....

O knjigama ne mogu, ali su mu analize najčešće bile dobre. No rekoh i to: analize Đinđića živog i post mortem bile su, za moj ukus, vulgarno različite.
A meni je to, priznajem, prilično bitno kad o nečijem političkom i intelektualnom integritetu sudim.

[Mislio sam da će se ispucati cela ta histerija, ali nije bilo tako. Imao sam porodicu, morao sam nešto da radim. ]

Sasvim opravdani razlozi da se neko skloni. Histerija nije ispucana do dana danasnjeg :(

ali je jasno, da ti nista rekao nisi, sem da zelis da vredjas-to je valjda i znanje i argumentacija.

Upravo! To je, pojedinima ovde , jedino znanje i argumentacija. Nesnosne i neosnovane uvrede.
Verujem u dobre namere pokojnog Srdje Popovica, i ovde sada ne treba cereciti svaku njegovu rec. Coveka vise nema, a bio je nosilac slobodne misli u Srba. Misli neopterecene recima - izdaja i izdajnik. Demokratske, slobodne i moderne misli.

AlexDunja

samo mi smeta što se apel za zaustavljanje rata,
tumači kao poziv za bombardovanje civila.

Već na početku minulog rata Popović je potpisao pismo u kojem je tražio da NATO savez bombardira zračne luke iz kojih su zrakoplovi JNA polijetali u napade na gradove u Hrvatskoj i BiH

http://www.lupiga.com/vijesti/srdja-popovic-srbija-i-hrvatska-funkcioniraju-kao-spojene-posude][/url]

Bijes mnogih u Srbiji je navukao na sebe '93. kada je bio jedan od potpisnika pisma Bilu Clintonu u kome se tvrdilo da Miloševićevu ratnu mašineriju može zaustaviti jedino NATO.- Ne tražim 'bombardovanje sopstvene zemlje' već isključivo vojnih aerodroma, uništavanja aviona iz kojih se bombarduju nevini civili u Bosni - rekao je kasnije.

http://www.bportal.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=23375:umro-advokat-sra-popovi-ovjek-koji-je-1993-godine-traio-da-bombarduju-srbiju&catid=41:vijesti-regija&Itemid=59

Ocigledno se ne razumemo, apel za zaustavljanje rata u Rimtutituki stilu "Mir brate, mir" je OK, a javno pozivanje vojne intervencije na sopstvenu zemlju je cin izdaje i povlaci krivicnu odgovornost. Btw, vec je pisano da avioni u to doba nisu iz Srbije poletali za Bosnu, posto je NATO kontrolisao nebo, pa samim tim to nije moglo biti u svrhu zaustavljanja rata u Bosni. Slobodno se obrati ako ti jos nesto nije jasno.

AlexDunja

Ovde se radi o proceni (specifične) težine neke greške (ako je bila greška -- u mom poimanju bila je greška) i o njenim refleksijama.

meni izgleda da je tvoj stav formirala slobina propagandna
mašinerija

Izvini, ovo je stvarno smešno. (U stvari, ti bi meni trebalo da se izviniš zbog ovoga. )

koja je stigmatizovala popovića tako što je apel
uglednih intelektualaca koji je suštinski bio za zaustavljanje rata,
tumačila kao apel za bombardovanje civila.

Jedine moje informacije o ovome potiču iz onoga što je Popović sâm rekao na tu temu, koliko se sećam baš kod Stankovića. I to napisah negde gore. Kome da verujem o njegovom gledanju na taj postupak ako ne njemu? Niti sam ga mrzeo, niti ga mrzim, nemam potrebu da istražujem njegov lik i delo, samo sam se pitao kako to što je sâm rekao korespondira s tom dominantnom slikom o njemu. Meni to ne ide jedno s drugim. Valjda bi i Popović branio moje pravo da tako mislim. Ja ga nigde i ni u čemu oklevetao nisam.

jesi li se uopšte potrudio da pronađeš i pročitaš to
što osuđuješ? objavljeno je javno.

Jesi li ti pogledala ono gostovanje u Nu2?

nemoj da ti blogeri prepričavaju i time nameću svoje mišljenje

Ti stvarno misliš da je lako nametnuti nekome mišljenje (ili samo meni )?

angie01

mislim da je dalja rasprava, gde je manir od neistomisljenika, da se vredjaju postovaoci ovog coveka, potpuno nepotrebna.

Ako sam ja nehotice nekog uvredio, izvinjavam se.

Jesi li ti pogledala ono gostovanje u Nu2?

ne, opšte je poznato da ja ne gledam tv

ne, opšte je poznato da ja ne gledam tv

pa ima na YT. Mozes pogledati na monitoru. TV program.

Pokušavam. I mogu da razumem da se neko zajebe...
Ali, kad se zajebe čovek od integriteta to i kaže.
Mogao je da napiše drugo pismo, pismo u kojem bi pisalo:

Mogao je. I ja bih više voleo da jeste ali nije ga napisao.
Da li ta dva pisma, ono koje jeste i ono koje nije napisao, stavljaju definitivnu tačku i na Srđu Popovića i na sve one koji su tada bili na strani kojoj je pripadao i on?
Nije nevažno i zato opet ponavljam, tada su u Srbiji postojale samo dve starne, nijanse unutar tih strana su skoro nebitne.
Strana kojoj je Popović pripadao je za to pismo znala i nije mu nešto posebno zamerala. Možda ne bi svaki pripadnik baš stavio svoj potpis na to, ali nije se to tada doživlajvalo tako ekstremno kao što se sada prikazuje.
Da li je zbog toga cela opozicija Miloševiču bila izdajnička koja je prizivala rušenje Srbije?
Pa nije Pred.
Nije jer i kontekst treba sagledati, a ne suditi isključivo po kriterijumima i sa iskustvom od posle dve decenije.

Ne potseća li te to pismo makar malo na apel srpskom narodu iz '41, koji su potpisali univerzitetski profesori, vladike, akademici, kniževnici, a koji je zapravo diktirala nemačka okupaciona vlast?
Taj potpis i potpisnike komunisti tretiraju upravo ovako kako se sada tretira pismo o kom pričamo.

I u jednom i u drugom slučaju kritičari ne žele da sagledaju kontekst.

Da li je zbog toga cela opozicija Miloševiču bila izdajnička koja je prizivala rušenje Srbije?
Pa nije Pred.
Nije jer i kontekst treba sagledati, a ne suditi isključivo po kriterijumima i sa iskustvom od posle dve decenije.

Verovao ili ne, uvek sam bio opozicija Miloševiću. Prosto, antikomunista sam. Takva mi fela, što bi rekli ovi moji preko Drine. Ne mislim da je cela opozicija bila izdajnička. I ja sam bio deo te priče, od prvog dana mog boravka ovde u Srbiji. Aj' sad, pošteno, imao sam i dodatne razloge u odnosu na vas ovdašnje. Nas je, brate, mnogo zajebao. Da ti ne detaljišem, ali '92. te neko na nešto tera, pa te '95. isti taj juri zbog toga... Šizofrena situacija kao i sa vim novopečenim evropejcima. Da sam '92. pričao ovo što oni danas pričaju, i zalagao se za ovo za šta se zalažu - ubili bi me hvaleći se da su ubili srpskog ustašu.

No, ne vidim kakve Popović ima veze sa ovom pričom. Koliko znam, on je devedesetih otišao i vratio se kad je sve bilo gotovo.

Da sam '92. pričao ovo što oni danas pričaju, i zalagao se za ovo za šta se zalažu - ubili bi me hvaleći se da su ubili srpskog ustašu.

Eto ja jesam.
Vazda ustaša, em što sam sad ćetnik-poćetnik.

No, ne vidim kakve Popović ima veze sa ovom pričom. Koliko znam, on je devedesetih otišao i vratio se kad je sve bilo gotovo.

Takve što je tu bio sudar ideja a ne sudar ličnosti. Gde god da je Popovič bio on je pripadao toj ideji.
Popovićevo pismo se uklapalo, ili bar nije previše štrčalo izvan ideje koja je bila suprotstavljna Miloševićevoj.

Nije moguće, ili bar nije fer, sada, naknadno, se žestoko ograđivati od tog pisma, govoriti kako mi* s tim nemamo nikakve veze, to je Popović uradio i njega treba osuđivati, kad tada, kad je to pismo napisano a mi za njega znali, ne samo da se nismo ograđivali nego mu nismo nešto posebno ni zamerali.

*
Pišem "mi" jer sebe neskromno stavljam na tu starnu.

A predugo smo mi ovde da bi trebao da mi pojašnjavaš da si bio opozicija Miloševiću :)

Nije moguće, ili bar nije fer, sada, naknadno, se žestoko ograđivati od tog pisma, govoriti kako mi* s tim nemamo nikakve veze, to je Popović uradio i njega treba osuđivati, kad tada, kad je to pismo napisano a mi za njega znali, ne samo da se nismo ograđivali nego mu nismo nešto posebno ni zamerali.

Dobro. Pošteno. Ali mi nije jasno, kako ste mislili doći do prosperiteta tako što će neko bombardovati mene, moju porodicu, tvoje sunarodnike ?

Jer, on se za to zalagao.

Dobili bi ste muslimansku državu na Drini, problem Sandžaka jer bi onda oni bili ludi da ostanu mirni, problem Kosova je uveliko bio prisutan. Dobili bi ste još milion izbeglica, jer mi onda ne bi imali kud.

Ali mi nije jasno, kako ste mislili doći do prosperiteta tako što će neko bombardovati mene, moju porodicu, tvoje sunarodnike ?

Na ovo pitanje ti, naravno, mogu odgovoriti samo u svoje ime, i samo pretpostaljam da su tako ili slično mislili i drugi.
A odgovor skoro i da sam napisao u nekom od komentara.
Milsilo sam da je Milošević ako ne jedini a ono osnovni uzrok svih problema koji imaju i Srbi i Srbija, da ako njega uklonimo možemo iznositi svoje argumente i da će oni biti uvaženi.
Nema racionalnih argumenta da Bosna postane muslimanska država i da Srbi u njoj budu pod musliamnskom dominacijom, nema racionalnih argumenata da se Srbija parča dok ostali dobijaju sve što traže, a za suprotno ima neoborivih argumenata.
Mislio sam da je uzrok da se srpski argumenti ne uvažavaju Milošević i njegova politika, i kad njega nestane (sa vlasti) da će onda na red doći argumentovan razgovor.
Nešto slično se može videti i u onog poslednjem Đinđićevom intervjuu,
Da li je to bilo naivno verovanje?
Bem li ga, ja i sad mislim da je umesto Miloševiča i njegove politike bio neko drugi na srpskoj strani da je sve moglo drugačije da se ispregovara, makar što se Hrvatske i Kosova tiče.

Bem li ga, ja i sad mislim da je umesto Miloševiča i njegove politike bio neko drugi na srpskoj strani da je sve moglo drugačije da se ispregovara, makar što se Hrvatske i Kosova tiče.

Milošević je bio poslušnik zapada, a onda se zajebao misleći da je stvarno bitan i njima i nama.

Milošević je bio poslušnik zapada, a onda se zajebao misleći da je stvarno bitan i njima i nama

Nije prvi put da čujem ovakvu tezu ali mi ona ne deluje previše verovatna.
Ona za sobom povlači da je zapad unapred odlučio da Srbiju samnji, Srbe stavi pod kontrolu a da druge favorizuje na štetu Srbije i Srba.

Nije ni nemoguće, takvoj politici ne bi bilo prvi put da se dogodi, AU monarhija je takvu politiku javnno zagovarala, da li je ona opet na delu...??
Sad sam malo stariji, sa iskustvom više, pa sam malo manje lakoveran nego pre 20 godina, tako da sada ni to ne isključujem apsolutno.

meni si se obratio, za razliku od tog tvog komentara na koji odgovaram, koji je tu zakacen samo sa namerom da diskredituje, ikao sa tobom predhodni razgovor nema nikakve veze.

Sledeći put, kada budeš želela privatnost u razgovoru, prepisku ne obavljaj javno.

i pri tome, mahom zbog uvredjlive intonacije, dobija jos i ovacije.

Otkud znaš da je to razlog?

a to koliko si ti upucen i kojoj opciji misljenja si naklonjen, pokazao si u svojoj interpretaciji-toliko o tome.

E? Kojoj sam to opciji mišljenja naklonjen?

Nije prvi put da čujem ovakvu tezu ali mi ona ne deluje previše verovatna.
Ona za sobom povlači da je zapad unapred odlučio da Srbiju samnji, Srbe stavi pod kontrolu a da druge favorizuje na štetu Srbije i Srba.

Ljudi kojim mnogo verujem, kažu još krajem sedamdesetih...
Edit:

Nažalost, vreme ih ne demantuje.
Evo ti tema za razmišljanje:

Zašto Srbi na Kosovu ne mogu da imaju makar ljudska prava ? Ko tamo deceniju ipo 'obnaša' vlast?

E? Kojoj sam to opciji mišljenja naklonjen?

Rečeno je "toliko o tome".
Over.

Zašto Srbi na Kosovu ne mogu da imaju makar ljudska prava ? Ko tamo deceniju ipo 'obnaša' vlast?

Jeste tema za razmišljanje.

Odgovori koji se nameću se nikako ne uklapaju u mantru o "univerzalnim vrednostima"
Sreća je bar da u tu mantru sve manje ljudi veruje.

Zašto Srbi na Kosovu ne mogu da imaju makar ljudska prava ?

- Zato što matica nije uplaćivala lobijima, za razliku od Albanaca koji to aktivno rade poslednjih 40 godina. Zašto matica to nije radila? Prevashodno zato što nije baš ni postojala kao jedinica koja bi aktivno gurala sopstvene interese, bila je deo Jugoslavije.

- Zato što matica po padu berlinskog zida nije htela da uđe u NATO, a posle ni da potpiše Rambuje (koji je po vojno-tehničkim pitanjima imao sva obeležja ulaska u NATO, osim učestvovanja u NATO operacijama). Ovo zato što je matica igrala našim dupetom na oštrici brijača za račun Rusa. Da se Rusija pitala matica ne bi potpisala ni ono u Kumanovu, pojavio se tamo niotkuda neki ruski general koji ih je pržio da ne potpisuju.

- Zato što <pare>, <teritorija>.

Matica je jako loše odigrala. To ima cenu.

maksa83

Zašto Srbi na Kosovu ne mogu da imaju makar ljudska prava ?

- Zato što matica nije uplaćivala lobijima, za razliku od Albanaca koji to aktivno rade poslednjih 40 godina. Zašto matica to nije radila? Prevashodno zato što nije baš ni postojala kao jedinica koja bi aktivno gurala sopstvene interese, bila je deo Jugoslavije.

- Zato što matica po padu berlinskog zida nije htela da uđe u NATO, a posle ni da potpiše Rambuje (koji je po vojno-tehničkim pitanjima imao sva obeležja ulaska u NATO, osim učestvovanja u NATO operacijama). Ovo zato što je matica igrala našim dupetom na oštrici brijača za račun Rusa. Da se Rusija pitala matica ne bi potpisala ni ono u Kumanovu, pojavio se tamo niotkuda neki ruski general koji ih je pržio da ne potpisuju.

- Zato što , .

Matica je jako loše odigrala. To ima cenu.

A cena je stavljanje celog naroda na listu za odstrel?

A cena je stavljanje celog naroda na listu za odstrel?

"Istorija se ne ponavlja, ali se često rimuje." (N. N. Taleb)

Carthago delenda est

maksa83

A cena je stavljanje celog naroda na listu za odstrel?

"Istorija se ne ponavlja, ali se često rimuje." (N. N. Taleb)

Carthago delenda est

Sve je to meni jasno. Ja u ovome i vidim repliku Hitlerove politike. Samo, jednog slavimo što joj se usprotivio, jbga nije bio naš... Drugog pljujemo jer je bio pasivan u otporu. Jbga, taj je bio naš...

Sve je to meni jasno. Ja u ovome i vidim repliku Hitlerove politike. Samo, jednog slavimo što joj se usprotivio, jbga nije bio naš... Drugog pljujemo jer je bio pasivan u otporu. Jbga, taj je bio naš...

Ako sam sad upao opet u neko Č vs P, ja bih da se izvinim, suši mi se neki lepak...

A Hitlerova politika, i to je neka rima - ništa drugačija od onog što je uradio Kortes u Južnoj Americi, ili Džingis Kan u Aziji, ili... samo je ovo bilo prekjuče i iza ćoška, pa se bolje sećaš.

maksa83

Sve je to meni jasno. Ja u ovome i vidim repliku Hitlerove politike. Samo, jednog slavimo što joj se usprotivio, jbga nije bio naš... Drugog pljujemo jer je bio pasivan u otporu. Jbga, taj je bio naš...

Ako sam sad upao opet u neko Č vs P, ja bih da se izvinim, suši mi se neki lepak...

A Hitlerova politika, i to je neka rima - ništa drugačija od onog što je uradio Kortes u Južnoj Americi, ili Džingis Kan u Aziji, ili... samo je ovo bilo prekjuče i iza ćoška, pa se bolje sećaš.

Ok. I tvoja poruka je ____________________________________ .

predatortz

maksa83

Sve je to meni jasno. Ja u ovome i vidim repliku Hitlerove politike. Samo, jednog slavimo što joj se usprotivio, jbga nije bio naš... Drugog pljujemo jer je bio pasivan u otporu. Jbga, taj je bio naš...

Ako sam sad upao opet u neko Č vs P, ja bih da se izvinim, suši mi se neki lepak...

A Hitlerova politika, i to je neka rima - ništa drugačija od onog što je uradio Kortes u Južnoj Americi, ili Džingis Kan u Aziji, ili... samo je ovo bilo prekjuče i iza ćoška, pa se bolje sećaš.

Ok. I tvoja poruka je ____________________________________ .

Da na svim skalama imaš Vukove i Ovce, i da Istorija Melje.