Често се каже да је бирократија систем који омогућава да десет људи ради нешто што један човек може сам да обави. То је, наравно, шала и, као и свака шала, претерује. Али кад погледамо исход недавне одлуке владе да утврди колико заправо људи ради у државној служби ствар и није тако смешна. Испоставило се, наиме, да је број запослених који се финансирају из државне касе дупло већи од онога што су сви веровали!
Према нашим подацима, између 2000. и 2008. сматрало се да у државној служби у Србији ради око 350.000 људи. То и није било тако лоше јер је представљало мање од пет одсто становништва земље. Било је чак много боље него у неким другим земљама. На пример, у истом периоду у државној служби у Словенији радило је 7,1 одсто становника, у Аустрији 5,8 одсто, Чешкој 6,4 одсто а у Хрватској 6,2 одсто.
А онда је Влада Србије решила да провери ове бројке и испоставило се да у државној служби заправо ради близу 600.000 људи! Е, то је сасвим друга прича јер то значи да скоро сваког дванаестог становника Србије издржавају порески обвезници. Та тужна прича се, на жалост, ту не завршава јер том броју треба додати и све оне који су запослени у друштвеним предузећима који плату примају из буџета. Кад се саберу и ти људи испада да државне службе имају преко 750.000 запослених, што чини десет одсто укупног становништва. На њихове плате Србија троши 10,7 одсто бруто домаћег производа.
Наравно, има земаља које су горе од Србије, многе од њих су у Африци и на Карибима, али да ли су то земље са којима желите да се поредите? Ту су и друге земље које имају велики број државних службеника (као што су Шведска и Данска), али то су земље које то могу приуштити јер њихови становници плаћају врло високе порезе, а то чине зато што њихове владе обезбеђују савршене услуге које доприносе привредном расту и развоју. То, на жалост, није случај у Србији.
Верујем да праву меру запошљавања у државним службама и висину новца која се издваја за њихове плате треба тражити у регионалним просецима и на основу спремности грађана земље да плаћају порезе. На пример, између 2000. и 2008. године у државним службама 25 најразвијенијих земаља (земље ОЕЦД) у просеку је радило осам одсто укупног становништва. У истом периоду земље јужне Азије запошљавале су око 2,5 одсто становништва у државним службама, док су оне у источној и централној Европи у том сектору у просеку запошљавале нешто преко шест одсто укупног становништва.
Уз више него очигледну потребу да се поједноставе бирократске процедуре - како би се створили бољи услови за развој предузећа и отварање нових радних места - и са модерним технологијама које су на располагању Србија би требало мање да троши на запослене у државној служби и да отвори више фискалног простора за отварање нових радних места у приватном сектору а она су Србији тако потребна.