Registar abortusa

Pre nedelju dana vidim u medijima da je Skupština donela Zakon o ostvarivanu prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, kojim se deci, trudnicama i porodiljama omogućava da idu kod lekara i bez overene zdravstvene knjižice. Danas pročitam da se pojavila kontroverza oko tog zakona, predsednik Skupštinskog odbora za zdravstvo i porodicu Dušan Milisavljević kaže da je njima previđeno uspostavljanje registra abortusa, te uzmem da ga pročitam, da vidim o čemu se radi.

Verovali ili ne, srpski pisci zakona ne mogu ni 10 članova, koliko ovaj zakon članova ima, da napišu ljudski, bez otvaranja gomile pitanja šta, kako i zašto.

Član 4. (stavovi 2 i 3) kaže ovako:

“Труднице остварују права утврђена овим законом на основу исправе о здравственом осигурању коју издаје Републички фонд у складу са законом којим се уређује здравствено осигурање, без обзира на то да ли је исправа оверена, и извештаја лекара специјалисте гинекологије и акушерства о утврђеној трудноћи.

Породиље остварују права утврђена овим законом на основу исправе о здравственом осигурању коју издаје Републички фонд у складу са законом којим се уређује здравствено осигурање, без обзира на то да ли је исправа оверена, и отпуне листе здравствене установе о обављеном порођају.”

Meni ovaj član govori da ne postoji informacioni sistem između zdravstvenih ustanova i fonda za zdravstvo. Da postoji, ne bi trudnica odnosno porodilja morala da sa sobom vuče izveštaj o utvrđenoj trudnoći odnosno otpusnu listu o obavljenom porođaju, već bi ovaj koji utvrdi trudnoću odnosno otpusti porodilju iz porodilišta taj podatak unosio u taj informacioni sistem i bilo bi dovoljno da trudnica/porodilja dođe na pregled, da knjižicu i sestre bi preko kompjutera mogle da provere da li se radi o osobi koja ima pravo na uslugu i bez overene knjižice.

Međutim, član 5 kaže:

“Лекар специјалиста гинекологије и акушерства дужан је да одмах по утврђеној трудноћи, односно по извршеном прекиду трудноће, труднице која остварује право на здравствену заштиту у складу са овим законом, о томе обавести Републички фонд.

Здравствена установа, у којој је породиља родила мртво дете, дужна је да одмах по порођају о томе обавести Републички фонд.

У случају из става 2. овог члана, породиља има право на здравствену заштиту у периоду од три месеца после порођаја, у складу са овим законом.

Лекар специјалиста педијатрије дужан је да одмах по сазнању о смрти детета до године дана живота, о томе обавести Републички фонд.

На основу обавештења из ст. 1, 2. и 4. овог члана, Републички фонд утврђује престанак остваривања права у складу са овим законом.”

Kada pročitam član 5, čini se da ipak postoji informacioni sistem. Zato što je to jedini logičan zaključak zašto bi se moralo prijavljivati fondu prekid trudnoće odnosno rođenje mrtvog deteta. Ja drugi razlog ne vidim. A posebno mi nisu jasna poslednja dva stava – po članu 2 “Породиљом, у смислу овог закона, сматра се жена у периоду до 12 месеци по рођењу живог детета.” Da li je dete naknadno umrlo ili nije nema nikakvog uticaja tj. član 2 ne zahteva da dete bude živo 12 meseci, već samo da je živo rođeno. A poslednji stav je nebulozan zato što Fond ne utvrđuje ni početak ostvarivanja prava pa nema razloga ni da posebnim aktom utvrđuje prestanak ostvarivanja prava. Za ostvarivanje prava je potrebna knjižica (neoverena) i izveštaj odnosno otpusna lista. Nikakav akt fonda se ne traži. Zašto bi se onda tražio akt prilikom prestanka prava?

Ako je zakonodavac hteo da spreči zloupotrebe bilo je dovoljno da uspostavi informacioni sistem i obavezu lekara koji utvrdi trudnoću/otpusti porodilju unese oznaku u taj sistem da ta žena može da dobije uslugu i bez overene knjižice, a da onaj koji izvši abortus/kod koga je porodilja rodila mrtvo dete da tu oznaku skine. I onda bi sestre, kada im žena dođe na pregled, proverile u sistemu da li ima ovo pravo ili ga nema, bez da mogu da vide da li je ikada pre toga ima to pravo i razloge zašto ga više nema. A pogotovo bez pravljenja baze svih abortusa i svih mrtvorođenčadi od strane fonda.