Трагање за измишљеним земљама

„Могућни свет наратива јесте једини универзум у којем можемо да будемо апсолутно сигурни у нешто, јер нам пружа веома јасну представу о Истини. У овом нашем свету, који врви од погрешака и легенди, од сумњивих историјских података и лажних вести, апсолутно тачно јесте јединo оно што је истинито колико и чињеница да је Супермен Кларк Кент. Све остало може се довести у питање."

Kраљевство презвитера Јована

      У хришћанској средњовековној Европи владао је велики страх од продора ислама, стога није чудо што је легенда о моћном хришћанском краљевству, негде на Истоку, у Азији или Африци, и о њеном владару, свештенику Јовану, настала у 12. веку, опстала све до 17. века.

 

     Јасни су и разумљиви политички разлози за настанак оваквог фалсификата. У то доба. Хришћанским владарима била је потребна, макар и измишљена, подршка на Истоку, у војевању против ислама. Али, даљи развој ове легенде кроз векове потврђује да људи обично нису задовољни местом на којем живе и спремни су да измишљају и траже неке нове, боље светове. Тако је португалски краљ Жоао II, у 15. веку, послао морепловца Бартоломеа Дијаса у потрагу за овим краљевством. Дијас није допловио до Краљевства презвитера Јована, али је у повратку пронашао Рт добре наде.
     Легенда се у међувремену ширила и преносила, непрестано су додавани нови и живописни детаљи, необични људи, псећих глава, или једноноги, или са огромним ушима, а није мањкало ни измишљених представника флоре и фауне. О томе је, крајем 13. века, писао још Марко Поло у својој путописној књизи Милион. Колико је ова легенда укорењена на Западу уверила сам се недавно, када сам случајно налетела на ову песму Т. С. Елиота:

Conversation Galante
I observe: "Our sentimental friend the moon!
Or possibly (fantastic, I confess)
It may be Prester John's balloon
Or an old battered lantern hung aloft
To light poor travellers to their distress."
She then: "How you digress!"
And I then: "Some one frames upon the keys
That exquisite nocturne, with which we explain
The night and moonshine; music which we seize
To body forth our vacuity."
She then: "Does this refer to me?"
"Oh no, it is I who am inane."
"You, madam, are the eternal humorist,
The eternal enemy of the absolute,
Giving our vagrant moods the slightest twist!
With your aid indifferent and imperious
At a stroke our mad poetics to confute--"
And--"Are we then so serious?"

     Да ли сте некада, барем у детињству, маштали о неком свом месту из бајке, земљи, граду, дворцу, пећини? Ако сте икада причали о таквом месту, или писали о томе, може се десити да неко већ креће у потрагу за њим.