Oda našoj deci (+ revolucionarni predlog)

Ne samo u Americi vec i u mnogim privatnim skolama koje drze do stvarnih rezultata (stavice Vam pod nos listu svojih bivsih ucenika koji su uspesni u nekoj sferi ljudske radinosti) deca rade mnogo i jos vise od toga. Koliko je to mnogo? Ne znam… mislim da svako dete ima svoje limite i da I roditelji i nastavni kadar mora i treba da pomazu deci da ih dostignu i ako mogu prevazidju.

У Британији се од (добрих) приватних школа очекује управо то - да деци омогуће да достигну и превазиђу своје границе (а без доживљавања траума). Посао им је олакшан јер се у такве школе уписују деца родитеља који су често и сами добро образовани и који у сваком случају имају аспирације када је дечје образовање у питању. Те школе данас уписују и богаташку децу из Русије, Кине и арапских земаља, или отварају своје огранке у Кини.

На супротном крају су школе које нажалост децу не подстичу на више од минимума, а деца су често из породица где образовање није никакав приоритет.

Мислим да је генерално највећи изазов како свој деци омогућити добро образовање, а чини ми да је српска просвета некада била ближе том идеалу него што је данас.

filip.maric

Evo jednog pitanja za sve blogere. Čime god da će se naša deca u budućnosti baviti, sigurno će imati potrebu da nešto kucaju (makar to bilo i ćaskanje po društvenim mrežama). Iz svoje perspektive ja ne vidim ni jedan razlog zašto obuka slepog kucanja ne bi bila deo obaveznog osnovnog obrazovanja. Trenutno je toj temi posvećen jedan čas informatike u gimnazijama (i tu se obično to samo pomene ili preskoči jer je jasno da deca tu veštinu ne mogu da savladaju za samo jedan čas). Naša deca (čak i ona veoma zaintesovana za računare) ne umeju da kucaju (na prvoj godini studija mnogi padnu ispit iz programiranja jer bukvalno traže zagrade i interpunkcijske znake po tastaturi). Mislim da bi savladavanje kucanja i efikasnog snalaženja u editoru teksta bila korisnija učenicima od svega što trenutno iz informatike uče. Jako bih voleo da sagledam koji su razlozi protiv vraćanja obuke kucanja u formalno obrazovanje (znam da se za vreme usmerenog ta obuka neko vreme vršila, doduše na pisaćim mašinama). Škole i đaci danas imaju računare i uslovi za to postoje. Ako je samo inercija i lenjost ka promenama, rado bih se aktivirao i pokušao da guram tu temu koliko god mogu.

aman, pa sad uvoditi predmet za traženje zagrada na tastaturi
pa ajmo onda i za prelaženje ulice na zebri, primjetila sam da ih ima koji ne znaju na koju se prvo stranu gleda, a ima ih i ne gledaju, a studenti..

tj. razlog je što je to znanje do te mjere trivijalno da je zaista presmješno da nekome za to treba formalna nastava
u ravni mi je sa formalnom obukom za korištenje smart telefona

tj. razlog je što je to znanje do te mjere trivijalno

Знање слепог куцања није тривијално, али неусаглашеност тастатуре на испиту на факултету са софтвером у рачунару (и ако није могуће променити распоред слова) и падање на испиту због тога довољно говори о критеријумима оцењивања (односно о стварању предуслова за нормално полагање) и на факултетима.

aman, pa sad uvoditi predmet za traženje zagrada na tastaturi

Ako ćemo tom logikom, onda možemo da diskutujemo i ovako.

U predmetu "Srpski jezik" nekoliko godina obučavamo decu kako da pišu olovkom. I to je tako "trivijalna" stvar i ne znam šta će nam predmet za to. To svako može i sam da nauči. Hajde da ukinemo onda i taj predmet i tu obuku jer će deca to sama već nekako naučiti.

Ja stvarno smatram da je mom detetu mnogo korisnije da ume slepo da kuca nego da ume lepo da piše pisana i štamapana slova. Zašto mislite da su olovka i papir obavezno sredstvo komunikacije (i zato svako mora jako dobro da ih savlada u okviru formalnog obrazovanja), a da su računari opciona sredstva (pa može da ih savlada ko god želi samostalno)?

Знање слепог куцања није тривијално, али неусаглашеност тастатуре на испиту на факултету са софтвером у рачунару (и ако није могуће променити распоред слова) и падање на испиту због тога довољно говори о критеријумима оцењивања (односно о стварању предуслова за нормално полагање) и на факултетима.

Kako mislite da softver nije moguće podesiti? Svako ima pravo i privilegije da podešava softver kako mu odgovara, ali problem je što neki studenti ni to ne umeju (a zaista nije mesto da se u okviru kurseva na fakultetu vrši takva obuka - postoji obavezna informatika u srednjoj školi). Primer sa zagradama je odveo diskusiju u pogrešnom smeru. Ključni problem je to što da se neki studenti toliko loše snalaze za računarom da čak i da dobiju gotovo rešenje zadatka, ne bi stigli da ga ispravno prekucaju. To je, po mom mišljenju, ozbiljan nedostatak ranijih nivoa obrazovanja. Onaj ko završi srednju (pa i osnovnu školu), trebalo bi da ume da kuca pristojnom brzinom.

Подржавам.

Сигурно да сва деца треба да науче слепо куцање (и да возе бицикл, да се одговорно понашају у саобраћају, да пливају, да савладају основе сналажења у природи, да науче да културно комуницирају у разним ситуацијама итд), можда најбоље кроз суботње курсеве тих корисних вештина.

filip.maric

aman, pa sad uvoditi predmet za traženje zagrada na tastaturiAko ćemo tom logikom, onda možemo da diskutujemo i ovako.U predmetu "Srpski jezik" nekoliko godina obučavamo decu kako da pišu olovkom. I to je tako "trivijalna" stvar i ne znam šta će nam predmet za to. To svako može i sam da nauči. Hajde da ukinemo onda i taj predmet i tu obuku jer će deca to sama već nekako naučiti. Ja stvarno smatram da je mom detetu mnogo korisnije da ume slepo da kuca nego da ume lepo da piše pisana i štamapana slova. Zašto mislite da su olovka i papir obavezno sredstvo komunikacije (i zato svako mora jako dobro da ih savlada u okviru formalnog obrazovanja), a da su računari opciona sredstva (pa može da ih savlada ko god želi samostalno)?

ok nesporazum je nastao oko toga kad biste vi taj predmet uvodili
razumjela sam da pričate o srednjoj školi (pominjete usmjereno obrazovanje, to je nekad ako se ne varam bila ekonomska škola)
pa mi je smiješno kucanje za srednjoškolce u istoj mjesti u kojoj bi bilo i azbuka i abeceda za srednjoškolce
prosto do tada su imali masu priika da ovladaju prostim pravilima korištenja tastature, pa ko nisu htjeli i da vježbaju... to dodatan predmet neće puno promjeniti

ali ako je ideja kucanje umjesto pisanja za prvačiće...
onda je to druga priča
koliko znam savladavanje sitne grafomotorike važno je za razvoj mozga (konkretno sinapsi)
za razvoj te vještine je potrebno jako puno vremena, mora se početi bukvalno od prve godine života
ja ne poznajem bolji način za usavršavanje te tehnike od pisanja (ostavljam prostor da neki postoji, ali kucanje to sigurno nije)
pomenu neko i potencijalni rat koji bi nas vratio u doba bez računara
ni to mi ne zvuči luda ideja
prosto ne vidim da je razumno predlagati izbacivanje pisanja u korist kucanja
no pretpostavljam da to niste ni mislili
a ako niste
ako dijete već zna da piše
onda je zaista jedan čas dovoljan da mu se objasni šta koji taster na tastaturi radi, a ostalo je vježba
i ne vidim da tu treba posebna formalna nastava za to provježbavanje
zahtjevanje da se ostali sadržaji predaju u digitalnoj formi je sasvim dovoljno

filip.maric

Evo jednog pitanja za sve blogere.

Čime god da će se naša deca u budućnosti baviti, sigurno će imati potrebu da nešto kucaju (makar to bilo i ćaskanje po društvenim mrežama). Iz svoje perspektive ja ne vidim ni jedan razlog zašto obuka slepog kucanja ne bi bila deo obaveznog osnovnog obrazovanja. Trenutno je toj temi posvećen jedan čas informatike u gimnazijama (i tu se obično to samo pomene ili preskoči jer je jasno da deca tu veštinu ne mogu da savladaju za samo jedan čas). Naša deca (čak i ona veoma zaintesovana za računare) ne umeju da kucaju (na prvoj godini studija mnogi padnu ispit iz programiranja jer bukvalno traže zagrade i interpunkcijske znake po tastaturi). Mislim da bi savladavanje kucanja i efikasnog snalaženja u editoru teksta bila korisnija učenicima od svega što trenutno iz informatike uče.

Jako bih voleo da sagledam koji su razlozi protiv vraćanja obuke kucanja u formalno obrazovanje (znam da se za vreme usmerenog ta obuka neko vreme vršila, doduše na pisaćim mašinama). Škole i đaci danas imaju računare i uslovi za to postoje. Ako je samo inercija i lenjost ka promenama, rado bih se aktivirao i pokušao da guram tu temu koliko god mogu.

Podržavam ideju. Iz generacije sam koja nije učila nikakvo kucanje, pa smo sponatno prešli na kompjutere i već na studijama smo mnogo koristili tastaturu (seminarski radovi), a moji studenti sada često hvataju beleške direktno u laptop. Iako eto sedim već 20 godina pred tastaturom svaki dan, nisam nikad uspela da naučim slepo kucanje sa 20 prstiju, nego kucam sa 4-5 prsta ukupno. To se automatizovalo, nema problema, ali zašto ne obučiti mlade slepom kucanju? Pa većina ljudi danas radi sa računarom (banke, šaletri, knjigovodje...) i provešće vek kucajući. Ne znam u koliko se časova savladjuje ta veština, ali bi imalo smisla uzeti par časova informatike za to.

tj. razlog je što je to znanje do te mjere trivijalno da je zaista presmješno da nekome za to treba formalna nastava
u ravni mi je sa formalnom obukom za korištenje smart telefona

Veština slepog kucanja nije nešto što je trivijalno i može se naučiti samo ako se nekoliko meseci veoma uporno vežba. Ako je ne uvedete formalno u obrazovanje, jako mali broj ljudi će je savladati (što praksa danas pokazuje). Ja ne pričam o kucanju sa dva prsta za koje zaista ne treba nikakva obuka, ali koje je veoma loš pristup jer je em sporo, em proizvodi mnogo veći procenat grešaka jer se ne gleda u tekst.

Korišćenje pametnih telefona nije na istom nivou sa ovim jer ne zahteva konstantnu, dugotrajnu obuku. Što se tiče potrebe za obukom ni sam nisam siguran. U velikoj meri delim vaše mišljenje da je to trivijalno i da će ljudi već nekako neformalno to savladati (uvek navodim da je milijardu korisnika mreže Facebook primer da obuka za njegovo korišćenje nije potrebna), ali onda kada vidim da na PISA testiranjima naši srednjoškolci nisu umeli da ispravno koriste peglu, malo se zapitam da li sam u pravu.

ali ako je ideja kucanje umjesto pisanja za prvačiće...
onda je to druga priča

Da, ali ne umesto, nego uporedo :)

audrey92

Podržavam ideju. Iz generacije sam koja nije učila nikakvo kucanje, pa smo sponatno prešli na kompjutere i već na studijama smo mnogo koristili tastaturu (seminarski radovi), a moji studenti sada često hvataju beleške direktno u laptop. Iako eto sedim već 20 godina pred tastaturom svaki dan, nisam nikad uspela da naučim slepo kucanje sa 20 prstiju, nego kucam sa 4-5 prsta ukupno. To se automatizovalo, nema problema, ali zašto ne obučiti mlade slepom kucanju? Pa većina ljudi danas radi sa računarom (banke, šaletri, knjigovodje...) i provešće vek kucajući. Ne znam u koliko se časova savladjuje ta veština, ali bi imalo smisla uzeti par časova informatike za to.

pa pitajte ih kako su naučili
postoje aplikacije na netu koje služe vježbi
ali to niko normalan ne radi
prosto kucaš šta bilo i brzina dolazi sama, a vremenom se gubi i potreba da se u tastaturu gleda
it's that easy
šta biste vi tačno na toj nastavi radili
oni kucali a vi štopali
ljudi pa to je bukvalno prošli vijek

filip.maric

ali ako je ideja kucanje umjesto pisanja za prvačiće...onda je to druga pričaDa, ali ne umesto, nego uporedo :)

ok, ali to onda nije posebna nastava nego bi recimo bila zadaća da se jedan diktat piše a sledeći kuca
to mi je ok, ali nisam sigurna da mogu sve škole da obezbjede tehničku podršku za to (sigurna sam da ne mogu)

Филипе, овде говорите, чини ми се, о сасвим другом проблему.

Прво да објасним за софтвер -- мислио сам на ситуацију где рачунар даје само енглеску тастатуру, а физичка тастатура је нпр. YU, а рецимо, због администраторске забране студенту није могуће да "убаци" српску латиницу на пример. Е, ако те забране нема, а студент програмирања није способан да себи прилагоди тастатуру, онда је проблем много дубљи и подсећа ме на оно што сам с Вама већ дискутовао -- треба нам озбиљно претресање средњошколских (па и оних за ОШ) програма и њихово усклађивање што са захтевима факултета, што са захтевима послодаваца. Ако ништа друго, факултети би могли да да објаве која знања и вештине очекују од будућих студената, па да се на време припреме како знају и умеју за студије, док је време.

prosto kucaš šta bilo i brzina dolazi sama, a vremenom se gubi i potreba da se u tastaturu gleda

e pa svaka čast Vama ako ste ovom "metodom" naučili da slepo kucate sa 20 prstiju. Ja ne poznajem nikoga, a svi smo po ceo dan na nekakvim tastaturama, ima nas i informatičara, kome je to pošlo za rukom. Uglavnom se ustali određen broj pokreta, palac se koristi za razmak, a ostalo obavljaju kažiprst i srednji prst obe ruke, i vremenom se stekne određena brzina. To sa slepim kucanjem nema nikakve veze, iako radi posao donekle (mnogo grešaka). Da me je neko nekakda u toku nastave izvežbao u slepom kucanju, profitirala bih danas svaki božji dan od toga. Ovako neću nikad naučiti. Što nije smak sveta, ali kad pričamo o korisnom učenju...

Učenje FUKNCIJA programa je sasvim druga stvar, ima veze sa shvatanjem i uči se upotrebom tih programa. Kucanje je čista mehanika.

pa pitajte ih kako su naučili

Pitala sam ih: obe jedine osobe koje poznajem i koje umeju slepo kucanje išle su u srednju ekonomsku (moja mama i jedna drugarica), gde su to vežbale na časovima (drugarica je zato dvaput brže kucala svoje seminarske radove od nas). Vi ste mi treća takva, ali eto samouka.

audrey92

pa pitajte ih kako su naučili

Pitala sam ih: obe jedine osobe koje poznajem i koje umeju slepo kucanje išle su u srednju ekonomsku (moja mama i jedna drugarica), gde su to vežbale na časovima (drugarica je zato dvaput brže kucala svoje seminarske radove od nas). Vi ste mi treća takva, ali eto samouka.

meni je teško da se sjetim nekoga ko ne umije slijepo da kuca
ili bar zaista brzo
samo stvar vježbe
mislim da će to vremenom postajati spontano sve prisutnije ali sam sigurna i da će nekima ostati nedostupno
to je već pitanje društvenog uređenja i mislim da smo ta vrata zatvorili
(nedavno na kasi vidjeh ženu koja prebrojava flaše piva (njih 20) i to tako što svaku dodiruje rukom i mrda usnama...)
da li bi tu dodatni časovi slijepog kucanja pomogli... mislim da ne

oni kucali a vi štopali
ljudi pa to je bukvalno prošli vijek

Standardna PC tastatura se nije promenila (značajno) od osamdesetih godina prošlog veka. Takođe i kodni rasporedi na istoj.
Čudo jedno koliko informatičara se ne snalazi sa tastaturom, a o ljudima kojima informatika nije struka da ne govorimo.
Za početak: 9/10 informatičara ne ume da koristi Serbian tastaturu, pa kada im trebaju znakovi poput @, {,[ prebacuju tastaturu na EN a potom vraćaju na SR da bi kucali Ć, Č, Š, Đ i Ž.
Sa ljudima kojima informatika nije struka stvari stoje još gore. U gomili državnih ustanova, još uvek se koriste tzv. YUSCII fontovi uz sve probleme koje oni sa sobom nose.

Možda je u pitanju prošli vek, ali smo propustili da naučimo u prošlom veku.

audrey92

pa svaka čast Vama ako ste ovom "metodom" naučili da slepo kucate sa 20 prstiju. Ja ne poznajem nikoga, a svi smo po ceo dan na nekakvim tastaturama, ima nas i informatičara, kome je to pošlo za rukom. Uglavnom se ustali određen broj pokreta, palac se koristi za razmak, a ostalo obavljaju kažiprst i srednji prst obe ruke, i vremenom se stekne određena brzina. To sa slepim kucanjem nema nikakve veze, iako radi posao donekle (mnogo grešaka). Da me je neko nekakda u toku nastave izvežbao u slepom kucanju, profitirala bih danas svaki božji dan od toga. Ovako neću nikad naučiti. Što nije smak sveta, ali kad pričamo o korisnom učenju...Učenje FUKNCIJA programa je sasvim druga stvar, ima veze sa shvatanjem i uči se upotrebom tih programa. Kucanje je čista mehanika.

zaista nije pitanje nikakve vanredne sposobnosti
jesam malo bržeg refleksa ali ništa vanserijski
sve moje radne kolege imaju istu ili nešto slabiju vještinu (eventualno su nešto sporiji ali niko ne kuca samo sa po dva prsta)
ekonomisti smo, poneko je inženjer ili matematičar
niko nije učio daktilografiju
prosto smo mnogo kucali

evo imate ovde primjer on-line pomoći za brzo kucanje
ali ne znam nikog da je nešto slično koristio (ok znam neke starije ljude)
ostali smo samo prosto kucali stotine i stotine stranica kojekakvih radova pa se stekla vještina

БиБиСи има програм за обуку деце 7-11 година, који би могао да се прилагоди за српску ћириличну тастатуру:

ЛИНК

rade.radumilo

oni kucali a vi štopaliljudi pa to je bukvalno prošli vijekStandardna PC tastatura se nije promenila (značajno) od osamdesetih godina prošlog veka. Takođe i kodni rasporedi na istoj.Čudo jedno koliko informatičara se ne snalazi sa tastaturom, a o ljudima kojima informatika nije struka da ne govorimo.Za početak: 9/10 informatičara ne ume da koristi Serbian tastaturu, pa kada im trebaju znakovi poput @, {,[ prebacuju tastaturu na EN a potom vraćaju na SR da bi kucali Ć, Č, Š, Đ i Ž.Sa ljudima kojima informatika nije struka stvari stoje još gore. U gomili državnih ustanova, još uvek se koriste tzv. YUSCII fontovi uz sve probleme koje oni sa sobom nose.Možda je u pitanju prošli vek, ali smo propustili da naučimo u prošlom veku.

ma ok ali im onda odštampaš listu najčešćih prečica na tastaturi
ne znam šta bi tu posebvno obrađivao na nastavi
uzmi istu, memoriši, vježbaj, nema tu nit interpretacije, nit proširenja, kreativnog shvatanja
to je prost skup pravila
ne vidim prostora za organizovanje dodatne nastave

nisam nikad uspela da naučim slepo kucanje sa 20 prstiju

Nije valjda da kucaš i nogama?

Slepo kucanje s 20 prstiju još ne videh.

hahahaha, imaš pravo! u žaru diskusije o prstima...

U to ime: pravda za časove daktilografije!

Isključivo zahvaljujući slepom kucanju, u stanju sam jednu prevodilačku stranu uraditi i za 10 minuta, ukoliko je tekst lak. Onome ko brzo kuca s dva-tri prsta za isto treba minimum dva puta više vremena. Onima koji nabadaju i nemaju brzinu - sat vremena. A prevodioci su plaćeni po prevodilačkoj strani, a ne na sat. I kratki rokovi su bolje plaćeni. Da ne pričam o tome da misao teče, da se ne prekida radi pogleda u tastaturu.

Upravo o tome pričam, i kako bi mi lepo došlo ovo znanje. Kako si naučila?

ma ok ali im onda odštampaš listu najčešćih prečica na tastaturi

To je kao da nekom odštampaš uputstva za upravljanje automobilom i daš mu vozačku dozvolu.

Ljudi neke stvari rade po inerciji, mehanički što se kaže. Neke stvari moraju da se uvežbaju, nije ih dovoljno samo naučiti.
Moji roditelji su u školi prvo drljali kose i uspravne tanke i debele crte. Krasnopis se tada učio u školama.
Danas je potrebno da deca uvežbaju da rade sa tastaturom. Jedan od razloga, zašto se u IT svetu nije promenila standardna tastatura iako bi trebalo, a i ona je izvedena iz pisaćih mašina, jeste upravo u tome da ljudi mogu upotrebiti brzinu stečenu vežbom.

rade.radumilo

ma ok ali im onda odštampaš listu najčešćih prečica na tastaturiTo je kao da nekom odštampaš uputstva za upravljanje automobilom i daš mu vozačku dozvolu.Ljudi neke stvari rade po inerciji, mehanički što se kaže. Neke stvari moraju da se uvežbaju, nije ih dovoljno samo naučiti.Moji roditelji su u školi prvo drljali kose i uspravne tanke i debele crte. Krasnopis se tada učio u školama.Danas je potrebno da deca uvežbaju da rade sa tastaturom. Jedan od razloga, zašto se u IT svetu nije promenila standardna tastatura iako bi trebalo, a i ona je izvedena iz pisaćih mašina, jeste upravo u tome da ljudi mogu upotrebiti brzinu stečenu vežbom.

au brate al ti je paralela
pa u saobraćaju imaš i druge učesnike, pa moraš učenika da nadgledaš da nekog ne ubije..
a u kucanju ste ti i tastatura
pa kad po njoj udariš milijarditi put, bićeš i brz

prečice na tastaturi podrzumijevaju da se osnovno savladalo
zašto bi onda i u toj fazi nekom držao nastavu na tu temu, i kako bi je držao... smiješno mi je
dragi studenti, današnji čas pokriće alt+shift
tim tempom možemo se nadati da korak uhvatimo negdje u 25om vijeku
prođe li sve u redu

ako imaš discEplinu, je l'

Ako imaš disciplinu ili želju, možeš sve živo sam da naučiš. Najbolji primer na tu temu mi je film (isitnita priča) "Lorencovo Ulje". Uostalom, i ja hleb zarađujem od znanja koja nisam stekao u formalnom obrazovanju, već sam se sam obrazovao u određenim oblastima, mimo redovnog školovanja.
Međutim ovde pričamo o potrebama društva da obuči nove naraštaje u određenim znanjima i veštinama.
U XIX veku, društva su imala potrebu da opismene, po mogućstvu celokupno, stanovništvo.
U XX veku, društva su imala potrebu da obuče što veći broj ljudi u upravljanju raznovrsnim mehaničkim mašinama i alatima.
U XXI veku, društva imaju potrebu da obuče što veći broj ljudi u korišćenju računara.

Krugolina Borup

Upravo o tome pričam, i kako bi mi lepo došlo ovo znanje. Kako si naučila?

U srednjoj školi sam imala predmet "daktilografija".
Učili smo na onim tenkovima od mašina.
I na tim tenkovima imala sam više od 350 otkucaja u minuti.
Kad su se pojavili prvi kompjuteri, dešavalo mi se da kucam brže nego što to kompjuter može da "primi".

Imaš i dan danas, ja mislim, kurseve daktilografije po radničkim univerzitetima, ili kako se već danas zove. A čujem da ima i puno nekih programa po netu, verovatno i besplatnih, uz pomoć kojih možeš da savladaš slepo kucanje, ako imaš discEplinu, je l'.

Eto, opet ekonomska škola. Slažem se da je danas gubljenje vremena imati poseban predmet daktilografija, ali možda bi se u okviru informatike moglo odvojiti nekoliko časova za kucanje? Pojma nemam.

Naravno da to čovek može učiti i u odraslom dobu, ali od studija naovamo sam uvek imala preča posla i manjak vremena da sedim i vežbam kucanje...

audrey92

Eto, opet ekonomska škola. Slažem se da je danas gubljenje vremena imati poseban predmet daktilografija, ali možda bi se u okviru informatike moglo odvojiti nekoliko časova za kucanje? Pojma nemam.Naravno da to čovek može učiti i u odraslom dobu, ali od studija naovamo sam uvek imala preča posla i manjak vremena da sedim i vežbam kucanje...

ali kako misliš da se to navježba u par časova
mora satima, danima da se radi
prosto tražiš da predaju radove u digitalnoj formi, zadaš dosta radova, i naučiće
to je samo vježba
nema šta da se predaje
samo prilagoditi postojeći program da se više osloni na digitalnu formu

rade.radumilo

ako imaš discEplinu, je l'Ako imaš disciplinu ili želju, možeš sve živo sam da naučiš. Najbolji primer na tu temu mi je film (isitnita priča) "Lorencovo Ulje". Uostalom, i ja hleb zarađujem od znanja koja nisam stekao u formalnom obrazovanju, već sam se sam obrazovao u određenim oblastima, mimo redovnog školovanja.Međutim ovde pričamo o potrebama društva da obuči nove naraštaje u određenim znanjima i veštinama.U XIX veku, društva su imala potrebu da opismene, po mogućstvu celokupno, stanovništvo.U XX veku, društva su imala potrebu da obuče što veći broj ljudi u upravljanju raznovrsnim mehaničkim mašinama i alatima.U XXI veku, društva imaju potrebu da obuče što veći broj ljudi u korišćenju računara.

ne možeš
nema šanse
za bilo kakvo sofisticiranije znanje neophodan je rad u timovima, sa tutorima, na konkretnim praktičnim projektima
sam možeš tek da naslutiš o čemu se tu radi

kucanje na tastaturi srećom nije nimalo sofisticirano
to možeš sam

Najpraktičnija stvar koju sam naučila u srednjoj školi je je slepo kucanje.

Nije isto brzo kucanje i slepo kucanje. Značilo mi je što znam slepo kucanje i dalje mi znači. Ako ništa, sa lakoćom sam prekucavala i tekstove na jezicima koje ne znam, koje nikad nisam učila i koje nikad neću ni učiti. Bez problema mogu da ih prekucam istom brzinom. Mogu da kucam u mraku, jer ne moram da gledam u tastaturu... Praktično je znati slepo kucanje.

Suprug prilično brzo kuca, koristi 6 prstju, sam je uvežbao kucanje, jer je puno vremena za računarom. Ipak sam i dalje ja dosta brža od njega, jer znam slepo kucanje.

Krugolina Borup

ali kako misliš da se to navježba u par časovaTačno.Prvo do besvesti kucaš ASDF razmak FDSA razmak ADSF razmak, itd. - pa tako jedno tri-četiri stranice.Onda ti sledeći čas dodaju JKLF razmak i kombinacije...Pa onda prelaziš na ASDF razmak JKLČ razmak, pa tako tri-četiri stranice...Pa onda uvode po dva nova slova, pa kombinacija sa ASDFJKLČ, itd, itd...Traje.A tek kad pređeš sva moguća slova, i velika i mala, i brojeve i interpunkcijske znake, tek tad praktično možeš da vežbaš brzinu i tačnost.

ne mora tako
ja (i dosta kolega) kucamo slijepo bez da smo ikad radili po pravilima
prosto smo počeli kucati, vjerovatno sa dva prsta, pa je nakon milijardu riječi to postalo rutina tako da sad osjetim gdje je šta na tastaturi bez da gledam
kapiram ovu tehniku za nekog ko će se profesionalno baviti recimo prevodima (i to sam dosta radila sigurno je pomoglo) ali je promašeno za ljude druge struke
ima još toliko vještina koje treba savladati
ova nije ključna (osim za, već rekoh, prevodioce i slične profesionalce)

Krugolina Borup

ali kako misliš da se to navježba u par časova

Tačno.
Prvo do besvesti kucaš ASDF razmak FDSA razmak ADSF razmak, itd. - pa tako jedno tri-četiri stranice.
Onda ti sledeći čas dodaju JKLF razmak i kombinacije...
Pa onda prelaziš na ASDF razmak JKLČ razmak, pa tako tri-četiri stranice...
Pa onda uvode po dva nova slova, pa kombinacija sa ASDFJKLČ, itd, itd...
Traje.
A tek kad pređeš sva moguća slova, i velika i mala, i brojeve i interpunkcijske znake, tek tad praktično možeš da vežbaš brzinu i tačnost.

Tačno sam znala da sigurno ima neki metod automatizovanja, kao što se na časovima klavira beskrajno sviraju skale da se automatizuje. Znači, nema šanse da ja to sad dobrovoljno kod kuće sama vežbam, ne mogu da zamislim.

Bitno je samo izračunati relaciju koristi i vremena, tj. da li se može uvežbati za X časova, ili treba celo polugodište, u kom slučaju se ne isplati raditi to u školi. Koliko je tebi trebalo vremena, tj. koliko se to u ekonomskoj dugo vežbalo?

to možeš sam

A human being should be able to change a diaper, plan an invasion, butcher a hog, conn a ship, design a building, write a sonnet, balance accounts, build a wall, set a bone, comfort the dying, take orders, give orders, cooperate, act alone, solve equations, analyze a new problem, pitch manure, program a computer, cook a tasty meal, fight efficiently, die gallantly.

-Robert A. Heinlein


Svašta čovek može sam, ali je društvu ipak potrebno da ima pool ljudi obučenih u određenim veštinama i znanjima, za koje oni i nisu bili nešto zainteresovani da samostalno se time bave.

Suprug prilično brzo kuca, koristi 6 prstju, sam je uvežbao kucanje, jer je puno vremena za računarom. Ipak sam i dalje ja dosta brža od njega, jer znam slepo kucanje.

Prvi računar sam kupio 1987-e. Od tada, prosečno 8h dnevno provodim za tastaturom. Kucam sa svih deset prstiju, ali nikada nisam naučio slepo kucanje.
Najviše mi nedostaje upravo noću, kada je ugašeno svetlo u sobi, a imam nekog posla za obaviti. Imao sam neke laptopove koji su imali malu lampicu na vrhu monitora, a dobio sam i malu USB lampicu za takve stvari.
Pokušavao sam sa programima za slepo kucanje, ali uvek su me obaveze sprečavale da istrajem duže od početnih nekoliko časova u tome.

Umem da slepo kucam ali ne umem da pritom ne grešim.

rade.radumilo

to možeš samA human being should be able to change a diaper, plan an invasion, butcher a hog, conn a ship, design a building, write a sonnet, balance accounts, build a wall, set a bone, comfort the dying, take orders, give orders, cooperate, act alone, solve equations, analyze a new problem, pitch manure, program a computer, cook a tasty meal, fight efficiently, die gallantly. -Robert A. HeinleinSvašta čovek može sam, ali je društvu ipak potrebno da ima pool ljudi obučenih u određenim veštinama i znanjima, za koje oni i nisu bili nešto zainteresovani da samostalno se time bave.

a književnik ko književnik, lijepo to zvuči ali je gomila bs-a
da bi bio dobar u bilo čemu moraš da znaš mnogo više od samo toga u čemu si dobar
ali TO ipak moraš vrlo detaljno (i ako hoćeš specijalizovano) da znaš da bi bio tek solidan, a pogotovo ako bi da budeš dobar.. za odličan je već potrebno i više od samo tvoje volje
a to detaljno ne biva bez mnogo podrške sa strane
to na google, preko on-line kursa i sličnih samostalnih domišljatosti apsolutno ne ide
ko to ne shvata
taj prosto nije dobar niučemu
a toga nije ni svjestan
no danas je na blogu to popularno, biti instant stručnjak za sve

rade.radumilo

Suprug prilično brzo kuca, koristi 6 prstju, sam je uvežbao kucanje, jer je puno vremena za računarom. Ipak sam i dalje ja dosta brža od njega, jer znam slepo kucanje.Prvi računar sam kupio 1987-e. Od tada, prosečno 8h dnevno provodim za tastaturom. Kucam sa svih deset prstiju, ali nikada nisam naučio slepo kucanje.Najviše mi nedostaje upravo noću, kada je ugašeno svetlo u sobi, a imam nekog posla za obaviti. Imao sam neke laptopove koji su imali malu lampicu na vrhu monitora, a dobio sam i malu USB lampicu za takve stvari.Pokušavao sam sa programima za slepo kucanje, ali uvek su me obaveze sprečavale da istrajem duže od početnih nekoliko časova u tome.

a koliko si stranica teksta kucao za tom tastaturom?
ja sam recimo vještinu stekla prevodeći
to su onda stotine stranica, pa udri
ali znam ih i koji su je stekli bez takve mase
obično su tamo gdje bi ostali predavai eseje na 10 strana, oni predavali na 30
bitan je broj riječi, ne broj sati
možeš ti da izblejiš 100 sati na netu a da ne otkucaš skoro ništa
i kao bio si za tastaturom
mada ok, ima i antitalenata.. sporaća

tadejus

prosto tražiš da predaju radove u digitalnoj formi, zadaš dosta radova, i naučiće

Da, ali

Krugolina Borup

Isključivo zahvaljujući slepom kucanju, u stanju sam jednu prevodilačku stranu uraditi i za 10 minuta, ukoliko je tekst lak. Onome ko brzo kuca s dva-tri prsta za isto treba minimum dva puta više vremena. Onima koji nabadaju i nemaju brzinu - sat vremena. A prevodioci su plaćeni po prevodilačkoj strani, a ne na sat. I kratki rokovi su bolje plaćeni.

Ja brzim kucanjem sa 3-4 prsta postižem dovoljnu brzinu da mogu da zaradim para koliko mi treba (skromno živim). Da mi neko svaki dan dotura te prevodilačke strane umesto da čekam na njih, nepotrošene pare bi mi se nakupljale u banci (što je bio slučaj jedno kratko vreme tokom 2003)

a koliko si stranica teksta kucao za tom tastaturom?
ja sam recimo vještinu stekla prevodeći

mada ok, ima i antitalenata.. sporaća

Ima i onih kojima tastatura služi za nešto odgovornije ili kreativnije od prekucavanja teksta. Tu bi slepo kucanje značilo, iako nije preterano važno. Suviše je skupo vremenski (a samim tim i novčano) da se time bavim, a jednostavno nisam imao sreće da mi za izbornu nastavu ponude daktilografiju u OŠ.
Naime, iako je to bila standardna izborna nastava u školama u to vreme, pa čak i u mojoj školi, te godine su baš rešili da uvedu eksperimentalni program izbornih nastava: Izrada Odeće, Izrada Suvenira, Gajenje Cveća. Sledeće godine su već vratili: Daktilografija, Fotografija, Informatika.

rade.radumilo

Ima i onih kojima tastatura služi za nešto odgovornije ili kreativnije od prekucavanja teksta. Tu bi slepo kucanje značilo..

pa ja baš mislim da tu najmanje znači
sad možda ne cjenimo isto ai meni se najodgovornijim i najkreativnijm radom koji zahtjeva ipak neko kucanje čini naučno-istraživački rad..
a tu je slijepo kucanje stvarno na zadnjem mjestu
ne pišu se tu nekakvi čaršafi teksta

jedino drugo što mi pada na pamet je književnost
ne znam da li njima guši kreativni proces ako ne mogu dovoljno brzo da kucaju

ta brzina je bitna prevodiocima
za njih mi ima logike da namjenski uče tehniku ako ne mogu spontano da je usvoje
za ostale mi je to višak

rade.radumilo

Ima i onih kojima tastatura služi za nešto odgovornije ili kreativnije od prekucavanja teksta. Tu bi slepo kucanje značilo..

pa ja baš mislim da tu najmanje znači
sad možda ne cjenimo isto ai meni se najodgovornijim i najkreativnijm radom koji zahtjeva ipak neko kucanje čini naučno-istraživački rad..
a tu je slijepo kucanje stvarno na zadnjem mjestu
ne pišu se tu nekakvi čaršafi teksta

jedino drugo što mi pada na pamet je književnost
ne znam da li njima guši kreativni proces ako ne mogu dovoljno brzo da kucaju

ta brzina je bitna prevodiocima
za njih mi ima logike da namjenski uče tehniku ako ne mogu spontano da je usvoje
za ostale mi je to višak

tadejus

Krugolina Borup

ali kako misliš da se to navježba u par časovaTačno.Prvo do besvesti kucaš ASDF razmak FDSA razmak ADSF razmak, itd. - pa tako jedno tri-četiri stranice.Onda ti sledeći čas dodaju JKLF razmak i kombinacije...Pa onda prelaziš na ASDF razmak JKLČ razmak, pa tako tri-četiri stranice...Pa onda uvode po dva nova slova, pa kombinacija sa ASDFJKLČ, itd, itd...Traje.A tek kad pređeš sva moguća slova, i velika i mala, i brojeve i interpunkcijske znake, tek tad praktično možeš da vežbaš brzinu i tačnost.

ne mora tako
ja (i dosta kolega) kucamo slijepo bez da smo ikad radili po pravilima
prosto smo počeli kucati, vjerovatno sa dva prsta, pa je nakon milijardu riječi to postalo rutina tako da sad osjetim gdje je šta na tastaturi bez da gledam
kapiram ovu tehniku za nekog ko će se profesionalno baviti recimo prevodima (i to sam dosta radila sigurno je pomoglo) ali je promašeno za ljude druge struke
ima još toliko vještina koje treba savladati
ova nije ključna (osim za, već rekoh, prevodioce i slične profesionalce)

Mora

Vežbe za učenje slepog kucanja su pravljene tako da je apsolutno nebitno šta se kuca ... kakav god da je tekst biće mehanički otkucan čak i da jednu jedinu "reč" ne možeš da izgovoriš.

Ja sam imao sreću da služenje "vojnog roka" u JNA provedem kao teleprinterista. Tačno je da smo imali mesece intenzivne obuke ali smo nakon toga bili sposobni da uz vrlo malo grešaka (a obično "osetiš" da si otkucao pogrešno slovo milisekundu pošto to uradiš) prekucamo bilo kakav "slučajan" niz znakova (u stvari šifrovani tekst poruke).

Ova veština mi je kasnije prilično pomagala pri kucanju koda u raznim programskim jezicima a o pisanju mail-ova ili dokumenata (na latinici ili ćirilici, srpskom ili engleskom jeziku) i da ne govorim. Pretpostavljam da ne treba da pominjem da se već godinama olovkom služim samo da popunim formulare ili nacrtam neku skicu i da od svih onih sati vežbanja pisanih slova nije ostalo ništa više od potpisa (na istim onim formularima koje popunjavam da bi neko to opet prekucavao ili držao kao "podmetač" za burek)

Ako već hoćemo da negujemo veštinu pisanja kurzivom, onda to definitivno treba da se "preseli" sa časova maternjeg jezika na časove likovnog pa da deca bar uče kaligrafiju. Ovako uče nešto što sigurno neće koristiti u svakodnevnom životu a i to će učiti pogrešno (cilj postojećeg sistema je "brzo" a ne lepo pisanje)

A pošto živimo u multimedijalnom svetu evo još jednog "jeretičkog" predloga ... Smanjiti fond časova maternjeg jezika za onoliko koliko se gubi na učenje pisanja kurzivom i za toliko povećati fond likovnog i muzičkog ... od tih veština (grafičkog izražavanja, kaligrafije i osećaja za uskladjenost muzike i slike) deca kasnije mogu i da obezbede sebi neke prihode ... "brzo" pisanje svakako neće koristiti.

Pretpostavljam da ne treba da pominjem da se već godinama olovkom služim samo da popunim formulare

Ma kakve formulare, čak i formulare uglavnom sama skidam sa interneta, sa sajtova službi, i popunjavam direktno u kompjuteru, delimično ni potpis više ne treba. Uplatnice viđam samo još u Srbiji (popuniti čitko ŠTAMPANIM slovima!), ovde je sve online, i preostaju mi još jedino liste za kupovinu (sadrže 10-15 reči na parčetu papira). Čak i godišnji kalendar (agenda) je sada na icloudu sinhronizovan sa muževim, ja još negujem i rokovnik, iz sentimentaliteta.
Inače sam obožavala pisanje rukom, lepa naliv-pera, olovke, lepe sveske itd, i nemam prosto prilike da koristim krasnopis. E, jedino još pišem po tabli za studente, koji me čudno gledaju, ali to prosto volim tako.

audrey92

Pretpostavljam da ne treba da pominjem da se već godinama olovkom služim samo da popunim formulare

Ma kakve formulare, čak i formulare uglavnom sama skidam sa interneta, sa sajtova službi, i popunjavam direktno u kompjuteru, delimično ni potpis više ne treba. Uplatnice viđam samo još u Srbiji (popuniti čitko ŠTAMPANIM slovima!), ovde je sve online, i preostaju mi još jedino liste za kupovinu.

Priznajem da se i u Srbiji popravila situacija i da većina službi ima formulare na web-u (što i ja na istovetan način koristim) ... naravno i e-banking ... ali nadje se povremeno neki "fortifikovani" šalter gde mora rukom ... ili aj' ti objasni službeniku u MUP-u šta je taj e-banking ... nema "brale" ličnih dokumenata dok ne vidim PTT pečat na uplatnici (a i spisak za kupovinu je lakše check-irati na mobilnom nego na papiru)

a i spisak za kupovinu je lakše check-irati na mobilnom nego na papiru

Pogotovu kada ga upariš sa barcode scanner-om...

Krugolina Borup

Ne vidim zašto bi se uopšte smanjivalo gradivo. Možda zato što ga ima previše?
Poenta je valjda da se ono prilagodi deci, odnosno da se ne svodi na reprodukciju, već na funkcionalno znanje. Oko ovoga se valjda svi slažemo.Ovo se slažemo sto posto, s tim što bih ja prvo izbacila gluposti tipa: ima četiri vrste zemljišta: crnica, peskuša, (zaboravih naziv preostale dve) - kao deo kurikuluma u 1. razredu osnovne škole. A da se pri tome uzorci tog zemljišta deci upšte ne pokažu, nego uče, 'nako, apstraktno. Štaviše, uverena sam da kad bih dala četiri tegle s te četiri vrste zemljišta učiteljicama koje predaju tu lekciju i pitala ih da odrede koja je koja - masa ne bi znala.

jao brate pa ne znati da postoji glina je baš...
ajde ne mora u prvom razredu ali brate tebi je puno toga višak

ajde ne mora u prvom razredu ali brate tebi je puno toga višak

Višak je zato što se nabaca preko onoga što bi deca stvarno trebala da nauče, pa posle ni to ne nauče.
Deca prođu prvih četiri razreda osnovne škole a da na kraju ne znaju:
- Svoju tačnu adresu stanovanja (sa sve poštanskim brojem).
- Da pravilno započnu i potpišu pismo (bilo papirno bilo elektronsko). U stvari ovo retko ko ikada nauči.
- Da popune opštu uplatnicu, poštansku uputnicu, pošalju paket poštom.
- Da čitaju plan grada (volj ti na papiru, volj ti na Google maps).

Podzol. Šumska zemlja se zove podzol. Ona je onako sivkasto glibovita, i kad pada kiša napravi se drugačije blato nego u livadskoj zemlji

Edit: 200

Inače obratio sam pažnju na boje zemlje jer se dešavalo da posle kiše idemo u prirodu pa izblatnjavim nogavice
Boja zemlje na Velikom ratnom ostrvu je oker i to je srednje gusto homogeno blato
Blato u našoj lokalnoj šumi je sivkastobraon i nije homogeno nego kao mamin čorbast gulaš, odozgo pliva masna vodica
Blato u parku je prilično braoncrno i gromuljičasto
Na Adi Ciganliji zemljište je peskovito i brzo se osuši, tako da je to prvi lokalitet gde posle kiše možeš da gackaš po travi

Krugolina Borup

Možda zato što ga ima previše?

Ovo se slažemo sto posto, s tim što bih ja prvo izbacila gluposti tipa: ima četiri vrste zemljišta: crnica, peskuša, (zaboravih naziv preostale dve) - kao deo kurikuluma u 1. razredu osnovne škole. A da se pri tome uzorci tog zemljišta deci upšte ne pokažu, nego uče, 'nako, apstraktno. Štaviše, uverena sam da kad bih dala četiri tegle s te četiri vrste zemljišta učiteljicama koje predaju tu lekciju i pitala ih da odrede koja je koja - masa ne bi znala.

Jedno je praktično učenje, a sasvim drugo izbacivanje tipova zemljišta iz gradiva. Sad, koliko košta da neko ode i u tegle stavi te četiri vrste zemljišta? Sat vremena truda. Mislim da u tom grmu leži zec.

rade.radumilo

Višak je zato što se nabaca preko onoga što bi deca stvarno trebala da nauče, pa posle ni to ne nauče.
Deca prođu prvih četiri razreda osnovne škole a da na kraju ne znaju:
- Svoju tačnu adresu stanovanja (sa sve poštanskim brojem).
- Da pravilno započnu i potpišu pismo (bilo papirno bilo elektronsko). U stvari ovo retko ko ikada nauči.
- Da popune opštu uplatnicu, poštansku uputnicu, pošalju paket poštom.
- Da čitaju plan grada (volj ti na papiru, volj ti na Google maps).

Deca će naučiti sve što im se na zanimljiv način predstavi. Oni uče sve vreme, i dok se igraju igračkama, i dok se igraju na računaru. Nikako ne mislim da program može da bude preopširan, može samo da bude nezanimljiv. To je do nastavnika. Ima veze i sa samim programom, ali svaki nastavnik koji ima želju da decu zaista nečemu i nauči, može da se potrudi i od lošeg programa napravi kvalitetnu nastavu.

Baštovani? Što se tako uže stručne stvari onda ne bi učile kroz neke izborne predmete u starijim razredima, nego se na silu boga ugurava u glavu svoj deci?

Bila sam nedavno u Amsterdamu i prijatelji su me vodili da mi pokažu kako u centru grada školska deca imaju svoje baštice, gde sade šargarepu i tako to.

Ne zato što će svi oni da postanu baštovani, nego zato što je to lep, jednostavan i timski način da klinci pokapiraju kako se nešto razvija iz semena, da se iskustveno uče kako nastaje hrana itd.

Meni je razlikovanje zemljišta mnogo veće znanje od slepog kucanja, koje je naučio svako ko se potrudio.Još pre 20 godina su bile igrice za slepo kucanje, pa ih nije loše staviti na dečji računar. Sećam se da su bile super, slova padaju, a ti moraš brzo da kucneš pravo:)

Krugolina Borup

jao brate pa ne znati da postoji glina je baš...
ajde ne mora u prvom razredu ali brate tebi je puno toga višak

Dosledno ću da branim tezu da je debilno deci u glavu gurati ovakve informacije već u prvom, drugom razredu. To je tačka u kojoj se slažemo.

Da li postoji prostor da se to uči u nekom drugom razredu - možda postoji, ne poričem. Ali i tu imam pitanje: koji procenat dece će u budućnosti od te informacije imati neke koristi? Baštovani? Što se tako uže stručne stvari onda ne bi učile kroz neke izborne predmete u starijim razredima, nego se na silu boga ugurava u glavu svoj deci?

Pridružujem se odbrani (nadam se ne i "poslednjim danima" )

Svakako da se gomila arhaičnih stvari još uvek drži u nastavnim planovima i programima a onda se i to katastrofalno prezentuje deci. Dete koje sa roditeljima odlazi u prirodu svakako će se i samo zainteresovati za ono što u prirodi sretne (pa bili to i tipovi zemljišta ili sedimenta). Ono koje ne mrdne iz grada svakako neće imati predstavu o tome čime mu pune glavu. Pretpostavljam da u doba GPS-a decu i dalje uče orijentaciji pomoću mahovine a verovatno veliki broj nema predstavu ni kako mahovina izgleda. A da se i sa GPS-om čovek može gadno pogubiti nije problem te "djavolje" sprave nego što ljudima niko ne objašnjava osnove kartografije.

Jedan dokumentarac na National Geographic-u može decu da nauči (a i zainteresuje) više nego ceo mesec "prežvakavanja" udžbenika. A za "preppere" medju vama koji očekuju udare kometa ili solarne tsunamije ... jedna dobroorganizovana ekskurzija (ne u turističke svrhe nego npr. uz podršku izvidjačke organizacije ... ako to još uvek postoji) bi bila efikasnija nego cela godina učenja "prirode i društva" (ili kako se to već sad zove)

Nije problem u količini znanja koje se deci želi "sasuti" u glavu ... nego u načinu na koji se to radi! Ako se način ne promeni onda definitivno treba smanjivati obim ... u suprotnom rizikujemo generacije koje ništa ne zanima u životu pa makar izašli iz škole i kao "Vukovci".

Nije problem u količini znanja koje se deci želi "sasuti" u glavu ... nego u načinu na koji se to radi!

tako je.

a_jovicic

Jedan dokumentarac na National Geographic-u može decu da nauči (a i zainteresuje) više nego ceo mesec "prežvakavanja" udžbenika.

Dejvid Atenboro je veći deo gradiva biologije šestog razreda (recimo pet meseci minimum) sabio u dva sata emisije (koju su emitovali u kontinuitetu)
To je inače ona nastavna tema gde se opisuje evolucija plana građe životinjskog tela
Kad se to ispriča onda mislim da od gradiva preostaje samo žitije Darvinovo (za šta emisija traje 25 minuta), organizacija mravinjaka i pčelinje košnice i neka kratka tema "dobrobit životinja" koja se svodi na "nemoj da mučiš životinje"

ali svaki nastavnik koji ima želju da decu zaista nečemu i nauči, može da se potrudi i od lošeg programa napravi kvalitetnu nastavu

Aj čikam ga da pokuša, pored našeg Ministarstva Prosvete. Trenutno, najlošije ocene naših prosvetnih inspekcija nose nastavnici Matematičke Gimnazije, čija deca podobijaše onolike nagrade iz matematike i silne sipendije na Kembridžu.

Jeres predlog da se ne ponavlja razred

ja pročitala tekst u Politici i moram da primetim da nisam impresionirana, pre sam uplašena.

prvo,uprkos ogromnoj hvali o objavljenom delu dr Kuke na sve 4 strane sveta, nema ni jednog naziva časopisa, linka, gde je to objavljeno i šta je tačno istraživano, ko su eksperti koji hvale i gde hvale.

al to manje više...

ono što je meni brrr jeste što se dr Kuka koji objavljuje na sve 4 strane sveta zalaže da brljavi klinci čevrtaci i petaci budu puštani da budu brljavi, ali onda ladno sačekani s nemogućnošću daljeg školovanje posle 1. razreda srednje.

mislim, ali bre!

moj drug, profa na mašinskom faksu, pričao mi kako je kad je bio klinac otišao u školu, posedeo malo pa se vrnuo kući. i tako danima. na kraju ga valjda provalila baba da kida sa časova, pa ga pitala "a što sine" a on joj kazao "pa bio sam i vido sam i nije mi to nešto".

da je po dr Kuki, moj drug ne bi dogurao dalje od 1. srednje, jer bi mu zabranili.

idi bre...

ovde je toliko nade izgubljeno, samo još treba i to malo da deca mogu da se školuju.

moj drug, profa na mašinskom faksu, pričao mi kako je kad je bio klinac otišao u školu, posedeo malo pa se vrnuo kući. i tako danima. na kraju ga valjda provalila baba da kida sa časova, pa ga pitala "a što sine" a on joj kazao "pa bio sam i vido sam i nije mi to nešto".

da je po dr Kuki, moj drug ne bi dogurao dalje od 1. srednje, jer bi mu zabranili.

А да ли је понављао неки разред?

Vesna Knežević Ćosić

Jeres predlog da se ne ponavlja razred

ja pročitala tekst u Politici i moram da primetim da nisam impresionirana, pre sam uplašena.

prvo,uprkos ogromnoj hvali o objavljenom delu dr Kuke na sve 4 strane sveta, nema ni jednog naziva časopisa, linka, gde je to objavljeno i šta je tačno istraživano, ko su eksperti koji hvale i gde hvale.

al to manje više...

ono što je meni brrr jeste što se dr Kuka koji objavljuje na sve 4 strane sveta zalaže da brljavi klinci čevrtaci i petaci budu puštani da budu brljavi, ali onda ladno sačekani s nemogućnošću daljeg školovanje posle 1. razreda srednje.

mislim, ali bre!

moj drug, profa na mašinskom faksu, pričao mi kako je kad je bio klinac otišao u školu, posedeo malo pa se vrnuo kući. i tako danima. na kraju ga valjda provalila baba da kida sa časova, pa ga pitala "a što sine" a on joj kazao "pa bio sam i vido sam i nije mi to nešto".

da je po dr Kuki, moj drug ne bi dogurao dalje od 1. srednje, jer bi mu zabranili.

idi bre...

ovde je toliko nade izgubljeno, samo još treba i to malo da deca mogu da se školuju.

Nije toliko poenta u slepom prihvatanju ideja gorepomenutog, koliko činjenica da je mnogo predloga vrlo interesantno, ali nikakav odgovor, poziv za sastanak ili uključenje u neku radnu grupu nije rezultat dopisa dr Kuka.

Najzad ne nudi on ništa revolucionarno, ali i to je suviše snažno za metiljavu prosvetnu birokratiju.

I onda u citatu postoji i logička zagonetka, ako je naš sistem obrazovanja dobar, onda bi svi naši stručnjaci mogli da izlažu u inostranstvu i da vode reforme drugih obrazovnih sistema. To nije slučaj, već je upravo obrnuto, mnogo stranih eksperata defiluje godinama po Srbiji sa predlozima ovim ili onim.

Ako je naš sistem dobar, čemu strani eksperti i zašto naši eksperti nemaju svoje mesto pod Suncem u inostranstvu. Ako nije dobar, koji su to domaći eksperti toliko zaslužni da nikako da u skladu sa "Maratonci trče počasni krug" dozvole da posle čukun čukun dede, još neko dobije pravo da nešto kaže po pitanju obrazovanja.

Pa dovoljno je to da niko od nastavnika biologije ne zna ko je u stvari to Srpsko biološko društvo koje tek tako iznenada izbaci propozicije za školsko/opštinsko/gradsko/republičko takmičenje kao i zadatke (i rešenja) za ta ista takmičenja. Nastavnici ga nazvaše fantomskim društvom, jer nema telefon, nema adresu, nema e-mail, nema website, nema kontakt osobu ni predstavnika. I opet oni vode šačicu svojih najzainteresovanijih đaka svetlucavih očiju na ta takmičenja za koja ne znaju ko ih organizuje i ko odlučuje koje će odgovore priznati a koje neće pa će ta deca razočarano izgubiti biologičarsko svetlucanje u očima.

Jukie

Pa dovoljno je to da niko od nastavnika biologije ne zna ko je u stvari to Srpsko biološko društvo koje tek tako iznenada izbaci propozicije za školsko/opštinsko/gradsko/republičko takmičenje kao i zadatke (i rešenja) za ta ista takmičenja. Nastavnici ga nazvaše fantomskim društvom, jer nema telefon, nema adresu, nema e-mail, nema website, nema kontakt osobu ni predstavnika. I opet oni vode šačicu svojih najzainteresovanijih đaka svetlucavih očiju na ta takmičenja za koja ne znaju ko ih organizuje i ko odlučuje koje će odgovore priznati a koje neće pa će ta deca razočarano izgubiti biologičarsko svetlucanje u očima.

Apsolutno je pogrešan koncept, jer se ta društva ne uključuju u pripreme dece niti prate razvoj talentovanih klinaca.

Ili da se ta takmičenja ukinu pa da se nađe neki novi koncept organizovanja i rada sa talentima ili da se ta društva malo drugačije uključe u podršku nastavnicima u radu sa talentovanom decom.

O tome naravno nigde nikakvih članaka po novinama, jer što bi se iko bavio talentima, to valjda treba "pustiti niz vodu"...