Gost autor: Gavrilo
Фотографија beginning телескопа Hubble
Неуро-урбанизмус
Mентални поремећај који се манифестује као депресија, напад страха, шизофренија највише је заступљен у популацији великих градова.
Директор института за менталне болести у Манхајму, Andreas Mejer-Lindenberg каже да је неуро-урбанизмус последица велике буке, загађености ваздуха, пуно смећа, суживота великог броја људи на малом простору, свакодневни стрес.
Да ли су то заиста узроци?
Karin Sparring Bjorksten са института Karolinska у Шведској је објавила једно истраживање у часопису BMC Psychiatry и у ту је понудила одговор на велику стопу самоубистава међу становницима Гренланда где би се такође могао дијагностификовати неуро-урбанизмус али у неурбаној средини.?
Карин је са својим колегама изнела теорију да је за велики број самоубистава на Гренланду крива обданица која је у летњим данима на Гренланду дугачка што доводи до појаве несанице међу људима и велике стопе самоубистава баш у тим летњим месецима.
Meђутим зашто то правило не важи за нека друга поднебља на планети?
Рецимо на Нови Зеланд или Србију где летња обданица траје скоро 15 сати а тада је статистички најмање суицида.
Токио је један од градова са највећом стопом самоубистава на свету са феноменом железничког суицида у подземним метро станицама.
Шта би могло да повезује екстрем суицида Гренланда и Токија?
У оба случају боје oдају живот стаништa које није природом намењено човеку.
Да ли је могуће да на Гренланду лети током дуге дневнице прекомерна изложеност бојама наводи на суицид као и у Токију ноћу?
Хромотерапија се бави лечењем помоћу боја, може ли боја и убити човека?
Како је удешена природа намењена човеку, који je однос бојa у таквом станишту, послужићу се представом Еденског врта.
Вратимо се на прву фотографију Васионе.
Васиона је црнило из које избија светлост различитих таласних дужина нашем оку видљиво као спектар боја.
Када узмемо у обзир таласну дужину и видљивост боја онда је физиолошка осетљивост човека највећа на интезивно зелену боју, па жуту и тако редом.На првој фотографији стрелицама сам приказао пораст те осетљивости.
Боја је окидач процеса у коме се будимо и осећамо глад, али где је храна?
Да ли боје природе у шуми, ливади другације делују на нас од оних у граду и нашем стану?
Из природе се увек враћамо пуни енергије а ма колико дуго седели у свом обојеном стану осећамо празнину неретко смо и раздражени иако су нам зидови зелене боје.
Значење боја углавном сe сагледава овако.
Да ли нама заправо пријањем неке боје извор свега шаље поруку да нам нешто недостаје?
Можемо ли на основу обожавања одређених боја одредити нашу удаљеност од извора свега?
Да ли се данашњи човек удаљује од извора свега?
Сликарство је увелико сведено на фигурацију боје.
Када уђемо у продавницу око нас је маркетинг спектра боја.
Неки људи не могу без свог тог шаренила а некима опет оно униси немир.
Да ли можда боје бирају нас а не ми њих?
Oкречио си фасаду куће у зелено, дневну собу у наранџастo и купио ауто жуте боје.
То те је разбудило али и даље си гладан животне енергије.
Да ли у кући интезивно зелене боје можда станује особа најудаљенија од извора свега?
Да ли је глад за животном енергијом узрок наших сукоба са другим људима.
Да ли нисмо више у стању узимати енергију која нам се нуди из извора већ исту крадемо једни од других кроз конфликте?
Та животна енергија која кружи међу нама већ сада није довољна а нас је све више и више и парче торте ће бити све мање и мање.
Нешто размишљам...покушавам све то да повежем...помагајте