"Pravljenje ludim"

Odrastao sam u gradu u kome su retke porodice poštovale dečija prava, a većina roditelja je vaspitavala decu u uverenju da „ništa ne vredi dok MALO ne udariš". Liberalniji roditelji su ono „udariš" promenili i primenili u „podvikneš", pa su se vremenom rađale brojne varijacije. U svakom slučaju, glavni razlog da roditelji primene ove ekstremne „vaspitne mere" nije bila LAŽ (pretpostavljam da većina očekuje ovaj razlog) već to kada sin/ćerka nekog od roditelja „pravi ludim". Sećam se da je svako od mojih „drugova & drugarica" imao gomilu takvih priča. Najčešće su to bile priče o nečem razbijenom, kada na pitanje „kako/zašto si razbio?" ne odgovaraš onako kako treba, nego kažeš „nisam ja", a verovatnoća da zaista „nisi ti" se meri promilima. Moja majka bi verovatno mogla da ispriča mnogo anegdota ovakve vrste, ali kada sam počeo da govorim totalnu istinu i da me umesto poricanja govorim „izvini" ili „jesam, desilo se", uvideo sam da nije baš „istrenirana" za takav response.

Sličnu stvar imamo i ovih dana. Količina izjava, saopštenja i „mišljenja" u kojima nas ama baš sve (nezavisno od političke opcije) prave ludim je dostigla zabrinjavajući nivo.

Juče je Ristivojević Branislav, savetnik Predsednika Vlade Republike Srbije i Predsednik Upravnog Odbora Javnog Preduzeća „Železnice Srbije" (baš dugačko i ozbiljno zvuči, zar ne?) otišao u Zvečane (Republika Kosovo) i objavio da to nesrećno, a javno preduzeće iz Srbije, upada na teritoriju 16 dana stare države (priznate od 24 države) i otuđuje železnicu koja je na severu ove druge države. Pošto neki vole da porede Kosovo sa Tajvanom (valjda im lepo da Srbija liči na Kinu), to bi izgledalo kao kada bi Kina ušla u neku tajvansku luku i „integrisala je" u neko preduzeće koje bi se zvalo „Narodne Luke Kine".

Upravo tu počinje „pravljenje ludim" svih nas koji ovde živimo, uključujući i one koji su glasali za partiju istog tog gospodina, nas koji ne želimo rat, ali i onih koji bi odmah u boj za K. Dakle, gospodin Ristivojević savetnik Branislav je rekao „da će o prugama i stanicama na severu Kosova od danas brinuti ŽS", da je to sve kako bi „građani imali bolji i kvalitetniji saobraćaj", kako „bivše takozvane UNMIK železnice su predale nadležnost nekim takozvanim kosovskim železnicama", a da te poslednje nisu bile u stanju da ispunjavaju standarde koje mi ispunjavamo". Predpostavljam da se ti standardi tiču uvoza polovnih lokomotiva iz Švedske preko firme koja „drži" butine, i renoviranje staničnog WC u Kraljevu (39 kvm po ceni od 75.000 EUR). Savetnik je pominjao i brigu o 460 kosovskih železničara koji ne rade, pa još 50 koji RADE u gorepomenutim „bivšim takozvanim UNMIK železnicama", a sve to začinio pričom o BRZIM vozovima na relaciji Kosovska Mitrovica- Beograd. Dok sam ga gledao kako sve ovo izgovara, osetio sam se isto onako kako se moja majka osetila dok sam joj govorio da polomljena kineska statua nije posledica moje nepažnje (iako sam jedinac, pa nije imao ko drugi da je polomi).

Drugo „pravljenje ludim" je došlo iz Sombora. Posle nekoliko dana akcije „Bojkotujmo-hleb-iz-pekara-čiji-su-vlasnici-Albanci" , isto toliko dana skrivanja od kamera, uvidevši da svi građani Sombora, a čak i Srbi, neće da „legnu na rudu", organizatori su se konačno oglasili. Neki „Đorđe" bez prezimena je zabrinutom građanstvu Srbije objasnio da to nije ono što jeste, nego da je to otprilike produžetak akcije „kupujmo domaće". Na razbijenim prozorima pekare čiji je vlasnik Albanac, a ispred koje dele te besplatne hlebove, zalepljeno je ćirilično (BUDI SRBIN, PIŠI ĆIRILICOM) „BOJKOT". Pomislio sam kako će već sutra da ista ekipa uleti u „Delta City" i sve non-Serbian radnje da oblepi sa istim tekstom, ali ništa od toga. Isti momak je dalje naglasio da oni nisu „pripadnici nijedne partije", pa su valjda zbog toga lokalni SRS, DSS i NS odlučili da budu bolesni ili ne daju izjave, da gradonačelnik Sombora kaže da „treba videti o čemu se radi", da Pokrajnski Sekretar za nacionalne manjine kaže da „akcija ima PRIZVUK raspirivanja mržnje", a da Pokrajnski Ombudsman u utorak kaže da je tek za vikend saznao šta se dešava i da je „zatražio informaciju". Za policiju i tužilaštvo nemojte ni pitati, oni su valjda otišli onim pomenutim brzim vozom do Kosovske Mitrovice. Žao mi je Pokrajinskog Sekretara i Ombudmsana. Oni su retki predstavnici vlasti koji se zaista trude da poprave stanje u domenu ljudskih prava, ali očigledno da su propustili da naglase da proglašenje nezavisnosti u Prištini i ljudska prava u Vojvodini ne smeju imati nikakve veze.

Situacija postaje još gora kada vas policija sa svojim užasnim rečnikom uporno „pravi ludim". Za one koji ne znaju, policija sve nas - građane, ljudska bića, osobe nazima LICIMA tj. svi smo mi poneko LICE. Kada vas neko prebije, ali vam ne slomi ruku, nogu i sl. koriste termin „nanošenje lakih telesnih povreda" itd. Ista ta policija umesto da nam saopšti šta se desilo sa LICEM koje im je MINISTAR i koliko su lake/teške te telesne povrede od kojih se to LICE navodno oporavlja, danas nas je obradovala novim saopštenjem. U tom saopštenju nam je ispričala bajku o nekom LICU koje je „osumnjičeno za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti, jer je požarom izazvao opasnost za život ljudi i imovinu većeg obima" a uzgred „oduzeo tuđu pokretnu stvar, u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist, zbog čega je osumnjičen i za krivično delo teška krađa". Sve ovo zvuči veoma WOW i ozbiljno onima koji nisu pravnici, ali svako ko je položio krivično pravo zna koliko je sve ovo ustvari bezveze i „mazanje očiju". Poseban specijalitet je činjenica da sad ispada kao da je taj momak i još njih nekoliko uradilo sve ono što se desilo Ambasadi SAD (a policijsko saopštenje se odnosilo upravo na paljenje Ambasade SAD), a da ogroman broj onih koje smo videli na snimku predstavljaju optičku varku. Cela ta priča će se završiti kao i ona u vezi ratnih zločina - neće biti kažnjeni organizatori ni paljenja ambasade, a ni celog tog skupa koji je imao originalan naziv: „Kosovo je Srbija".

Jedan od mojih omiljenih članova DSS, Aligrudić Miloš juče je zatražio da se sa dnevnog reda jednog skupštinskog Odbora povuče tačka u kojoj bi se raspravljalo o skandaloznom prilogu ruske državne televizije o Zoranu Đinđiću, sa obrazloženjem da „nije bilo potrebe da se raspravlja o okolnostima o kojima su državni vrhovi Srbije i Rusije raspravljali prethodne nedelje, te da je ta tema sada "pase". Time je Miloš pokazao sve, samo ne razum, ali je dobio veliki minus jer nije pomenuo „očuvanje teritorijalne celovitosti i suvereniteta Republike Srbije". Njegov kolega Šami Zoran se večeras pojavio na TV „Studio B" i pored mnogo drugih gluposti saopštio nam je da moramo unapređivati odnose „sa svim zemljama". U trenutku kada sam pomislio da će uslediti „glas razuma" iz srca (DSS, a ne Srbije), on je razjasnio svoju tezu rekavši da „nije mislio samo na Kinu nego i na Indiju, koje zajedno sa Indonezijom imaju više od 50% svetskog stanovništva". No comment!

Nažalost i oni za koje ste glasali ponekad nemaju mere u tome koliko vas prave ludim. Povodom Rezolucije koju će sutra progurati, a za nekoliko dana izglasati SRS i DSS-NS, a kojom će se zahtevati od Vlade da ne pregovara sa EU, najgore od svih je reagovao Predsednik Tadić. Ako niste čitali vesti, on nam je rekao da „Rezolucija sprečava integracije". Bez njega to ne bi smo znali. Inače, to vam je kao kada kažete mami : „Mama, dosadno mi je i da bih se super osećao, ja ću da razbijem ovaj naš prozor", a ona vam na to odgovori: „Tako se nećeš super osećati, a razbijen prozor će nas ostaviti bez zaštite od atmosferskih prilika itd." i onda vas pusti da pomenuti prozor razbijete, ne pokušavajući da vas spreči. Kao i mama, Predsednik očigledno neće ništa preduzeti.

Jedini lek za bolest „pravljenja ludim" je, kao što rekoh, ISTINA: Kosovo je nezavisno i tako će ostati, Ambasade su spaljene jer je postojala jasna namera da ne budu zaštićene, u Somboru se dešava otvorena diskriminacija (pravno) ili fašizam (za sociologe), ništa sa severa Kosova se ne može „održivo" integrisati, DSS (više) nije u demokratskom niti proveropskom bloku, kriza u zemlji neće proći za par nedelja kako smo se svi nadali, a više od polovine glasača vidi Srbiju u nekom novom (još nepostojećem) istočnom bloku.

Ima li pilota u avionu ?