tumaranje

премијер је најавио мере за опоравак привреде. мере неопходне, дуго чекане, дуго најављиване, мере чији домет ће бити велики али тешко у позитивном смеру. позната је изрека да је економиста особа која ће вам сутра објаснити зашто данас не фукционише оно што вам је јуче предлагао. да се не бих уклопио у ту дефиницију покушаћу укратко данас да објасним зашто сутра неће функционисати оно што данас примењујемо. наиме, с више страна се чује да смо у таквој ситуацији да морамо штедети и да је штедња императив. штета је само што не постоји забележен случај да се неко штедњом извукао из кризе, нарочито штедњом која директно умањује потрошњу. постоје идеје, не тако нелогичне, да економски потези морају бити контрациклични: штеди се кад показатељи расту, кад крену да падају троши се (инвестира?) да би се подстакао раст. јер ако се у тренутку док привредни показатељи падају почне "стезати каиш" врло је лако упасти у негативну спиралу и пад привреде једноставно убрзати. наравно, нико не каже да се у тренуцима пада треба понашати као пијани милионер већ да се пад може зауставити само инвестицијама, упумпавањем новца у систем. то упумпавање наравно мора бити циљано и не сме се свести на крпљење текућих рупа. јер кад смо већ код пијаног милионера није далеко од исине да смо се тако понашали прилично дуго. број људи у јавном сектору јесте превелики за реални сектор који га финансира али је истовремено и премали за реални сектор који од тог јавног сектора има све катастрофалнију услугу. на страну и то што нико и не покушава да одговори на питање шта тачно чини ту паразитску врсту у јавном сектору? у овом тренутку телеком је у власништву државе и (теоретски) инжењер у телекому доприноси овом друштву исто као и инжењер у теленору. зашто је један паразит а други не? зашто би ико себи допустио да учитеље, лекаре, полицајце... назове паразитима? јер економија није само произвести и продати већ је потребно да ме неко излечи да бих произвео и продао и потребно је да неко ухвати лопова који би ми украо то што сам произвео и продао... паразити нису ни службеници у администрацији (пробајте у било ком тренутку замислити како функционише друтво без и једног запосленог у администрацији). и да се оградим: не кажем да нам администрација није прегломазна, само да не знам колика и каква је. исто важи и за јавни сектор у целини. оно што је највероватније најближе истини је да имамо и вишак и мањак људи. многи су "ухлебљени" а ништа не раде а на многим местима се вапи за довољно стручним и довољно мотивисаним.

елем, да се ја вратим на мере. премијер је мере најавио, биће смањења прихода једном броју грађана, то аутоматски значи и њихову смањену потрошњу. а ако потражња пада, а понуда остане иста цене иду доле, тј - дефлација. ту долазимо до "писма гувернерке премијеру" од 12. септембра у коме образлаже зашто се инфлација у протеклих 6 месеци кретала испод доње границе дозвољеног одступања од циља. (тривија - у оправдања се набраја и то што струја није поскупела). с друге стране премијер је пре пар дана изјавио: " Све бих дао да имамо контролисану инфлацију од два до два и по посто, цене нам не расту, а да нам је тешко, тешко нам је...". да је спреман све да да (па и део пензије својих родитеља о чему је обавестио сваколико грађанство) сасвим је јасно само је нејасно зашто, али зашто ако жели инфлацију ради управо оно чиме ће постићи супротно?

или да нацртам: ако жели десно, зашто окреће волан у лево?

и за крај, опет једна изрека везана за економију: можда она и јесте наука али економисти дефинитивно нису научници. да јесу, с мало више научног ауторитета би постављали питања онима који имају ту моћ да подстицајима усмеравају економију.

http://www.nbs.rs/internet/latinica/30/pismoVladi_20140912.pdf

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/497730/Vucic-Nemam-vremena-da-se-bavim-stanjem-u-Vojvodini