[Српска душа у европској форми]
„Јер само хармонија показује
како народ мелодију осећа."
Корнелије Станковић
Када су ме у једној радијској емисији питали шта је то велико што је Мокрањац урадио у својој музици, одговорио сам: Мокрањац је искористио европску хармонију да истакне и покаже лепоту српске мелодије, а истовремено је искористио српску мелодију да истакне снагу европске хармоније.
Током одрастања, музика која је скоро свакодневно била део мог дана, била је Мокрањчева. Некада као пука забава, некада као извор естетског искуства, а некада као лек. Умео сам доста времена да проведем свирајући хорске композиције на клавиру. Оне су због малих техничких захтева, пуноће хармоније и, услед текста, отвореног емотивног садржаја, биле вишеструко погодне за уживање. Моја музичка машта би звук клавира претварала у савршен хорски звук. Ноте Мокрањчеве музике су имале доминантно место на мом клавиру, поред Бетовенових соната.
7 минута лепоте
Вероватно најлепши тренутак српске музичке историје, јесте његова Херувимска песма. Мир који се разлива од самог почетка у мени ствара осећај измештања у неку другу, виртуелну реалност у којој сви трипови овог света престају да постоје. Писана са елементима италијанске касне ренесансе са савршеном равнотежом консонанци и дисонанци, задржавајући локални мелодијски колорит, а опет издижући српску мелдоику на ниво униварзлне, у сликању мирних херувимских хорова надмашује све херувимске песме које сам ја чуо.
Симфонија у малом
Једно од, с разлогом, најчешће помињаних умећа Мокрањца јесте умеће комбиновања народних песама тако да чине складну целину. Мокрањац се у својој каријери, у складу са општим европским трендом тог доба, обилно бавио фолклором, музиком која је била мало дотакнута ученим музичким језиком, и имао је осећај за прављење музичких контраста достојан великих европских симфоничара. Резултат тог умећа је слушаочева реакција да свака песма произлази из претходне и да је баш тој песми коју слуша, место баш ту где је постављена.
У VIII руковети (Песмама са Косова), Мокрањац је, рекао бих свесно, употребио типичну форму симфоније (актуелну око век пре њега). Четири песме имају карактер четири сифмонијска става. Прва песма је брза. Друга песма је спора и трагична са морбидном сликом убијених девојака, а потом бачених у реку. Трећа песма је растерећена и врцава, док четврта песма можда најбоље показује његову „симфонијску" намеру. Последњи став симфонија је обично писан као „рондо", што у преводу на српски језик значи „коло". Последња песма ове руковети је „Скоч коло".
8 и по минута верског бола
У оно време мојих духовних ломова, у потпуној збуњености да ли је већи грех љубав према себи или мржња према себи, много пута је удар унутрашњег конфликта био праћен једном Мокрањчевом стихиром. Много пута се психичко пражњење догађало уз „О како безаконоје".
Тама првог акорда и бол првог мотива, емотивно разоружавају и увлаче у бол Христовог распећа да би већ на стиху „људије моји, что сотворих вам" било јасно какав нас интезитет чека до краја стихире. Мокрањац је значалки употребио Бахов корални стил да њиме поцрта духовни аспект ове слике. Честе цезуре, на крају сваког стиха, које су елемент коралног стила, идеалан су предах од емотивне набијености која је, чини ми се, најгушћа у оним најтишим стиховима.
Нај ти прстен момче
Од тренутка кад ми је постало јасно да однос, који претендује да се квалификује као љубав мог живота, пропада зато што не постоји друштвено понуђена и прихватљива форма у којој он може да постоји, мало-мало па осетим потребу за првом песмом из XIII руковети. Кад год је свирам, постане ми јасно да ће бол због нужности тог раскида постојати до краја мог живота.
Вешто владајући европском употребом хора, Мокрањац у овој песми на моменте разуђује хорске гласове поцртавајући мноштво преиспитивања, унутрашњих и конкретних дијалога, мноштво мисли које опседају, а онда цео хор сведе у једну тачку остављајући утисак бесмисла свих промишљања пред неминовношћу ситуације. На самом крају, на крају стиха „кад ме стану младу до гроба носити", Мокрањац поставља светле акорде истичући да ће крај овом болу донети једино смрт.
2 минута врцавости
Ако је у VIII руковети, Мокрањац слободније третирао карактер трећег става симфоније (трећи став је обично скерцо, а трећа песма ове руковети од жанра скерца има само његов карактер), у свом Козару, Мокрањац је у потпуности испоштовао конвенције скерца какве је промовисао Бетовен и на то додао још баховски контрапункт изграђен на народним темама. Како је Херувимска песма међу најлепшим композицијама српске музичке историје, тако је Козар међу композиторски најумешнијим хорским композицијама. Тешка за певање, тешка и за свирање, али ђаволски моћна.