(1) Оно што је изгледа постало сасвим очигледно широј јавности је да је Вучић пролазан. Тренутно има потпуну власт, што је можда добро уколико посматрамо само потребу да се у доба кризе повлаче одлучни потези али с друге стране је јако лоше јер не постоји апсолутно никакав систем контроле сем савести једног човека. Па су потези одлучни али неконтролисани. Тј хирург нам је мало неписмен а уместо скалпела има секиру.
(2) Да би претходна слика била још црња у питању је особа која је сео живот провела у тами Српске радикалне странке. У интелектуалној тами јер Српска радикална странка није била стециште интелектуалаца. У ксенофобичној тами јер Српска радикална странка није била стециште мундијалиста. Али није то тема. Вучић одлази.
(3) Вучић одлази. Једна варијанта је да се ова концентрација моћи и неспособности уруши знатно пре истека 3 године, колико је остало до редовних избора и то је у принципу лоша опција. Такво урушавање тешко да би прошло без значајних друштвених потреса и немира а то сем што мења и јако кошта (не само у новцу) и дешава се јако хаотично. Друга, смиренија и по мени пожељнија варијанта је је одлазак Александра Вучића на изборима.
(4) Избори су веома једноставна форма смене власти: довољно је гласати за неког другог. Кога другог и шта тај други нуди већ је мало другачије питање. Па хајде и да се запитамо: шта би се очекивало као позитивна контрапонуда на Вучићеву неконтролисану самовољу?
(5) Оно што је битно за разумети код "случаја Вучић" да сем "политике" постоји и њена форма тј начин спровођења и да је управо та њена форма - суштина. Да пробам да објасним: Вучић је радикал био он за ЕУ или за Русију, било за порозне границе људских слобода било за КарловацКарлобагОгулинВировитица. Да би ово друштво изашло из затвореног круга замена аутократа неоходно је да се на политичкој понуди појави и послужавник на коме се налазе платформе истинских дијалога и дебата. И то о идејама не о људима. Ако се бира по лепоти онда маните се, ако се бира по способности манипулације медијима онда сте на истој таласној дужини.
(6) Оно што је у понуди тренутно у принципу је замена. Има много флоскула типа "Морамо да радимо, да будемо вредни, да будемо поштени и ... бла, бла, бла...". Оно што је проблематично са таквом понудом је (сем што је шупља да звечи) и то што је првенствено надмена. Нико ко то изговара, ко каже да треба "креирати концентричне кругове доброг" не мисли за себе да је лош, да је прљав, да је нерадан, да је неспособан... А ако смо сви већ тако добри одакле ово што се дешава око нас?
(7) Друга истински велика мана у опозиционој понуди је да је у највећем делу потпуно иста Вучићу: "Ми смо у праву и свако ко мисли другачије тај клевеће и лаже". За детаље послушајте Азру. Постоје овде концентрични кругови али они не шире "доброту" већ нешто сасвим друго.
(8) Скраћена верзија: Овај систем је у свом оптимуму. Сваки чинилац је пронашао своје место и тренутно се шрафови само врте у круг чекајући да и они мало буду једини са ножем и погачом.