Zabava

7+1

antioksidant RSS / 03.11.2014. u 13:21

(1) Оно што је изгледа постало сасвим очигледно широј јавности је да је Вучић пролазан. Тренутно има потпуну власт, што је можда добро уколико посматрамо само потребу да се у доба кризе повлаче одлучни потези али с друге стране је јако лоше јер не постоји апсолутно никакав систем контроле сем савести једног човека. Па су потези одлучни али неконтролисани. Тј хирург нам је мало неписмен а уместо скалпела има секиру.
(2) Да би претходна слика била још црња у питању је особа која је сео живот провела у тами Српске радикалне странке. У интелектуалној тами јер Српска радикална странка није била стециште интелектуалаца. У ксенофобичној тами јер Српска радикална странка није била стециште мундијалиста. Али није то тема. Вучић одлази.

(3) Вучић одлази. Једна варијанта је да се ова концентрација моћи и неспособности уруши знатно пре истека 3 године, колико је остало до редовних избора и то је у принципу лоша опција. Такво урушавање тешко да би прошло без значајних друштвених потреса и немира а то сем што мења и јако кошта (не само у новцу) и дешава се јако хаотично. Друга, смиренија и по мени пожељнија варијанта је је одлазак Александра Вучића на изборима.

(4) Избори су веома једноставна форма смене власти: довољно је гласати за неког другог. Кога другог и шта тај други нуди већ је мало другачије питање. Па хајде и да се запитамо: шта би се очекивало као позитивна контрапонуда на Вучићеву неконтролисану самовољу?

(5) Оно што је битно за разумети код "случаја Вучић" да сем "политике" постоји и њена форма тј начин спровођења и да је управо та њена форма - суштина. Да пробам да објасним: Вучић је радикал био он за ЕУ или за Русију, било за порозне границе људских слобода било за КарловацКарлобагОгулинВировитица. Да би ово друштво изашло из затвореног круга замена аутократа неоходно је да се на политичкој понуди појави и послужавник на коме се налазе платформе истинских дијалога и дебата. И то о идејама не о људима. Ако се бира по лепоти онда маните се, ако се бира по способности манипулације медијима онда сте на истој таласној дужини.

(6) Оно што  је у понуди тренутно у принципу је замена. Има много флоскула типа "Морамо да радимо, да будемо вредни, да будемо поштени и ... бла, бла, бла...". Оно што је проблематично са таквом понудом је (сем што је шупља да звечи) и то што је првенствено надмена. Нико ко то изговара, ко каже да треба "креирати концентричне кругове доброг" не мисли за себе да је лош, да је прљав, да је нерадан, да је неспособан... А ако смо сви већ тако добри одакле ово што се дешава око нас?

(7) Друга истински велика мана у опозиционој понуди је да је у највећем делу потпуно иста Вучићу: "Ми смо у праву и свако ко мисли другачије тај клевеће и лаже". За детаље послушајте Азру. Постоје овде концентрични кругови али они не шире "доброту" већ нешто сасвим друго.

 

 


(8) Скраћена верзија: Овај систем је у свом оптимуму. Сваки чинилац је пронашао своје место и тренутно се шрафови само врте у круг чекајући да и они мало буду једини са ножем и погачом.



Komentari (258)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 10:14 06.11.2014

Re: Где смо ми?

mirelarado

ОК
Онда је све у реду и како треба.
Ми, дакле, изгледамо онако како треба, ти и сви други нећете губити време и живце да се нешто мења јер се нису стекли услови за то а кад ће, не знамо, нити да ли ће, Синиша Мали је доктор наука, не доктор -- него доктор над докторима! -- а Милисав је срећан што је кофа бушна...

Узгред речено, није било никакве комисије на ФОНу, него је веће гласало да је с Малим све ОК. Хоћу да кажем -- ствар је далеко огољенија. А уосталом, што би тебе сметало што је туђа кофа бушна? Док те једном из ње не поквасе... Ја мислим да већ јесу, али ти кажеш да нису.

Лајф гоуз он.

mirelarado mirelarado 11:08 06.11.2014

Re: Где смо ми?

Онда је све у реду и како треба.
Ми, дакле, изгледамо онако како треба, ти и сви други нећете губити време и живце да се нешто мења јер се нису стекли услови за то а кад ће, не знамо, нити да ли ће, Синиша Мали је доктор наука, не доктор -- него доктор над докторима! -- а Милисав је срећан што је кофа бушна...


Не, ништа није у реду. Политичари ће морати да почну да плаћају цех за то што су направили партократску, мафијашку, корумпирану државу, јер то води у пропаст. Мењаћемо их док не схвате да их нисмо бирали да буду посланици-влада-министри-опозиција да би се лично обогатили, запошљавали ближу и даљу родбину, додворавали се шефу своје странке, имали шофере, телохранитеље, путовања, ручкове о нашем трошку, већ да граде државу, поправљају економију; да се паре не бутају у вишекратно отварање једних те истих шест километара пута, у куле од карата на води, у украсне предизборне мостове, већ се улажу у изградњу преко потребне инфраструктуре, итд.

И ја бих најрадије, као ти, од њих дигла руке, али не могу.Не могу баш зато што ме из бушне канте редовно поливају. Је л' мислиш да су Немачка и Италија после Другог св. рата, или Шпанија после Франка напредовале зато што су се њихови грађани самоокривили, очистили од греха и променили? Не, те су државе из темеља градиле демократију. Мораће и ови наши да изађу из тог Титовог шињела, кад-тад.

Када је кућа изграђена као потлеуша, без чврстих темеља, логично је да се руши, а ти кривиш мене што не мењам отпале црепове... Па, покушао је Радуловић да мења систем изнутра, и наравно, није му пошло за руком. Увидео је напослетку и сам да мора другачије, аб ово.
antioksidant antioksidant 11:15 06.11.2014

Re: Где смо ми?

Политичари ће морати да почну да плаћају цех

зашто они? не видим зашто би њихов посао био да мењају ово друштво на боље јер њима је добро, били на власт или у опзицији. точак се окреће, свако ће једном доћи у позицију да мења а онда ће схватити да не може па ће кривити друге који му нису дали па ће бити јако поштен док је у опозицији...
и тако
на крају ћемо сви упутити ђури извињење што нас је тукао
mirelarado mirelarado 11:23 06.11.2014

Re: Где смо ми?

на крају ћемо сви упутити ђури извињење што нас је тукао


Да, то се од нас очекује. Да признамо да смо сами криви што нас туку и праве мајмунима, да смо то и хтели и тражили.
milisav68 milisav68 11:27 06.11.2014

Re: Где смо ми?

Predrag Brajovic
-- а Милисав је срећан што је кофа бушна...

Ma jok, Milisav je srećan zbog majstora koji je izmislio WC šolju, uzeo jednom meru - a svima pasuje.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 11:31 06.11.2014

Re: Где смо ми?

milisav68
Predrag Brajovic
-- а Милисав је срећан што је кофа бушна...

Ma jok, Milisav je srećan zbog majstora koji je izmislio WC šolju, uzeo jednom meru - a svima pasuje.

:)))))))))))))
Ово ти је одлично!
antioksidant antioksidant 11:38 06.11.2014

Re: Где смо ми?

Да, то се од нас очекује.

и то не више само између редова као до скоро. сад је то отворено и директно, да се не замарамо размишлјајући о скривеним порукама. нема их :)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 11:40 06.11.2014

Re: Где смо ми?

mirelarado
Је л' мислиш да су Немачка и Италија после Другог св. рата, или Шпанија после Франка напредовале зато што су се њихови грађани самоокривили, очистили од греха и променили? Не, те су државе из темеља градиле демократију.

:)

Држава није апстракција.
Држава није ентитет који пада с неба.
Државу не доносе Марсовци.

Држава, то смо сви ми :)
Нико нам је неће дати ако је сами не направимо.
mirelarado mirelarado 11:40 06.11.2014

Re: Где смо ми?

Predrag Brajovic
milisav68
Predrag Brajovic
-- а Милисав је срећан што је кофа бушна...

Ma jok, Milisav je srećan zbog majstora koji je izmislio WC šolju, uzeo jednom meru - a svima pasuje.

:)))))))))))))
Ово ти је одлично!




И ја сам срећна што у новембру пијем кафу на тераси. Знам да сам, као делић човечанства, и сама допринела глобалном отопљавању и да то уопште није добро, а ипак се радујем том незаслуженом ужитку. :)
mirelarado mirelarado 13:36 06.11.2014

Re: Где смо ми?

Држава, то смо сви ми :)
Нико нам је неће дати ако је сами не направимо.


То и очекујем и захтевам, да они које смо сви ми изабрали да буду државници једном већ почну да раде свој посао, а ако га лоше раде, да за то одговарају. Држава није моба и на о-рук исправљање кривих дрина, како се која појави, него озбиљан посао, због тога нам је тај управљачки апарат и неопходан, да обезбеди владавину права, а не да државу деценију и по злоупотребљава и систематски обесмишљава у корист своје касте која, некажњена за своја злодела, живи у паралелној реалности, не трпећи никакве последице, за разлику од свих нас.
alselone alselone 13:47 06.11.2014

Re: Где смо ми?

То и очекујем и захтевам, да они које смо сви ми изабрали да буду државници једном већ почну да раде свој посао, а ако га лоше раде, да за то одговарају.


Je l' mogu da pogadjam sledeci komentar - mi smo ih izabrali iz naroda, oni su deo nas, mi smo oni. Sto znaci da bolje nismo ni mogli ocekivati.

Je l' tako?

Zao mi je Mirela, bio sam par puta u situaciji kao i ti, znam kako ide divan dalje...
antioksidant antioksidant 13:48 06.11.2014

Re: Где смо ми?

да они које смо сви ми изабрали да буду државници

мислим да је један од кључних проблема управо у овоме "државници". ми као гласачи запошљавамо службенике. и вучић је службеник. то да ли ће у историји бити запамћен као државник је сасвим друга тема. његово је да сад поштује и спроводе законе, као и сваки државни ћата.

допуна: и у том смислу можемо сасвим слободно да га прозивамо као и све друге политичаре (јер се налазе у јавном послу политике)
mirelarado mirelarado 13:56 06.11.2014

Re: Где смо ми?

Zao mi je Mirela, bio sam par puta u situaciji kao i ti, znam kako ide divan dalje...


Знам и ја, Алселоне. У круг, у круг, играмо валцер ја и друг... :)



alselone alselone 13:57 06.11.2014

Re: Где смо ми?

У круг, у круг, играмо валцер ја и друг... :)


That's the spirit. Ako se ne saglasavamo, makar se lepo druzimo.
mirelarado mirelarado 14:00 06.11.2014

Re: Где смо ми?

antioksidant
да они које смо сви ми изабрали да буду државници

мислим да је један од кључних проблема управо у овоме "државници". ми као гласачи запошљавамо службенике. и вучић је службеник. то да ли ће у историји бити запамћен као државник је сасвим друга тема. његово је да сад поштује и спроводе законе, као и сваки државни ћата.

допуна: и у том смислу можемо сасвим слободно да га прозивамо као и све друге политичаре (јер се налазе у јавном послу политике)


На то сам управо и мислила. На државне службенике, зато је реч у курзиву.
princi princi 14:01 06.11.2014

Re: Где смо ми?

Је л' мислиш да су Немачка и Италија после Другог св. рата, или Шпанија после Франка напредовале зато што су се њихови грађани самоокривили, очистили од греха и променили? Не, те су државе из темеља градиле демократију.

Ne bih rekao da je demokratija bila ta koja ih je izvukla iz govana. Pre americki krediti. I to Nemacku vise nego Italiju (inace ne bi toliko Italijana zavrsilo kao gastarbajteri po Nemackoj, Engleskoj, Americi).
Па, покушао је Радуловић да мења систем изнутра, и наравно, није му пошло за руком. Увидео је напослетку и сам да мора другачије, аб ово.

Nisam siguran da je probao da ga menja. Pre je pokusao da bude kalifumestokalifa (sad ce ono: ko me zvao?) uz prigodnu zvaku.
antioksidant antioksidant 14:02 06.11.2014

Re: Где смо ми?

На то сам управо и мислила. На државне службенике, зато је реч у курзиву.


извини на површном читању. подељена ми је пажња јер пратим скупштински одбор за културу
mirelarado mirelarado 14:04 06.11.2014

Re: Где смо ми?

alselone
У круг, у круг, играмо валцер ја и друг... :)


That's the spirit. Ako se ne saglasavamo, makar se lepo druzimo.


Увек. А чини ми се и да су нам намере свима добре, а циљеви слични. :)
alselone alselone 14:05 06.11.2014

Re: Где смо ми?

пратим скупштински одбор

niccolo niccolo 14:10 06.11.2014

Re: Где смо ми?

јер пратим скупштински одбор за културу

Чуо сам и раније да постоје такви људи, али до сада нисам веровао у то...
mirelarado mirelarado 14:12 06.11.2014

Re: Где смо ми?

Ne bih rekao da je demokratija bila ta koja ih je izvukla iz govana. Pre americki krediti. I to Nemacku vise nego Italiju (inace ne bi toliko Italijana zavrsilo kao gastarbajteri po Nemackoj, Engleskoj, Americi).


И то је тачно. Али, без паралелног правног оквира, и ти би кредити били проћердани, као у СФРЈ-оту. Овај садашњи мафијашки државни систем који имамо тек би их прогутао... Тренутно таквих повољних спољашњих околности немамо, стога према државном апарату треба да будемо још много строжи.

И за Радуловића се слажем. Требало је да кажем "наводно покушао да га мења".
antioksidant antioksidant 14:17 06.11.2014

Re: Где смо ми?

niccolo
јер пратим скупштински одбор за културу

Чуо сам и раније да постоје такви људи, али до сада нисам веровао у то...

:)
ne umem se otarasiti potrebe da razumem šta se dešava
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 14:17 06.11.2014

Re: Где смо ми?

alselone
Je l' mogu da pogadjam sledeci komentar - mi smo ih izabrali iz naroda, oni su deo nas, mi smo oni. Sto znaci da bolje nismo ni mogli ocekivati.

Наравно.
И валс у круг је ту.
Ја сам, рецимо, само очекивао да мој матични Филолошки факултет каже коју о лажнодокторантима. То бих сматрао довољним. Нису. Нико од њих. Није им пало на памет да то званично покрену. Свако обрађује свој врт и баш га брига за онај до њега, у корову. :)

Мислиш да постоји нешто што се зове политичар, као што постоји струка доктор, па тај лечи државу као што човека лечи доктор? Има ли неки факултет за то? Постоји ли субспецијализација посланик-премијер-државни секретар?

Не, не постоји. То су, све (паз'сад ово, к'о код Тита!) -- људи из Народа! Можда ће неко са Мирелине катедре сутра бити министра културе. (Надам се да неће бити министар финансија.)

Не можеш преносити одгворност до у бескрај, мораш да разумеш одакле твоја почиње. (Јесте, ја сам ту помало ригидан :) А ово.. мени је ово, помало (извините ме), блесављење: Ја сам своје урадио, а ови други ишто неће, шта да се ради...

Па ништа: дајте да се одселимо код тих Немаца кад не можемо да покажемо да су лажнодокторанти лажнодокторанти, и кад нам је за Богданова навијача и покушај линча албанских фубалера крива играчка-дрон.

DENIAL SERBIA
(Не стижем да напишем текст, али је већ ту...)
mirelarado mirelarado 14:32 06.11.2014

Re: Где смо ми?

Мислиш да постоји нешто што се зове политичар, као што постоји струка доктор, па тај лечи државу као што човека лечи доктор? Има ли неки факултет за то? Постоји ли субспецијализација посланик-премијер-државни секретар?


Ма јок. Они су трешњица на нашој торти, мушкатле и хризантеме у нашој саксији, разнобојни лампиони на нашој јелци...

Предраже, волела бих да ти правници објасне да је доказивање плагијата тегобан посао и у уређеним правосудним системима, а камоли у овом нашем где су они крагујевачки професори после доказане кривице за примање мита весело враћени на посао, јер смо тако у могутјности...
princi princi 14:37 06.11.2014

Re: Где смо ми?

mirelarado
Ne bih rekao da je demokratija bila ta koja ih je izvukla iz govana. Pre americki krediti. I to Nemacku vise nego Italiju (inace ne bi toliko Italijana zavrsilo kao gastarbajteri po Nemackoj, Engleskoj, Americi).


И то је тачно. Али, без паралелног правног оквира, и ти би кредити били проћердани, као у СФРЈ-оту. Овај садашњи мафијашки државни систем који имамо тек би их прогутао... Тренутно таквих повољних спољашњих околности немамо, стога према државном апарату треба да будемо још много строжи.

И за Радуловића се слажем. Требало је да кажем "наводно покушао да га мења".

Mislim da je u Srbiji (doduse, u Vojvodini mnogo manje izrazen) veliki problem postojanje izuzetno snazne tribalne, plemenske svesti. Svako misli da zakon treba dosledno da se primenjuje ali samo na susedna plemena. Kad su pripadnici svog plemena u pitanju onda sva logika, svi zakoni padaju u vodu. Tadic se podrzava zato sto je od ovih ili onih, Radulovic isto... To ce vremenom isciliti, ali u ovom trenutku je veliki drustveni problem, rekao bih. Unistava sva pravila igre na kojima treba i moze da se zasniva neko drustvo i drzava.

Opet, nisu ni sva plemena ista... (videti dole)
stefan.hauzer stefan.hauzer 16:33 06.11.2014

Re: Где смо ми?

јер смо тако у могутјности...

ovo mi je omiljeni 'poen' na kraju bilo koje rečenice,ikad.
- danas sam se probudio u podne ;jer tako sam u mogućnosti*


___
*nisam,ali
jedva čekam ponovo da budem u mogućnosti ;samo da legalizuju duvku kod nas,pa da u bašti pravim brendirani proizvod :) mislim,ako je na aljasci samo pitanje vremena i formalnosti,kao i u DC-iju,pa nismo valjda mi zatucaniji od njih?
emsiemsi emsiemsi 17:38 06.11.2014

Re: Где смо ми?

Predrag Brajovic
mirelarado

ОК
Онда је све у реду и како треба.
Ми, дакле, изгледамо онако како треба, ти и сви други нећете губити време и живце да се нешто мења јер се нису стекли услови за то а кад ће, не знамо, нити да ли ће, Синиша Мали је доктор наука, не доктор -- него доктор над докторима! -- а Милисав је срећан што је кофа бушна...

Узгред речено, није било никакве комисије на ФОНу, него је веће гласало да је с Малим све ОК. Хоћу да кажем -- ствар је далеко огољенија. А уосталом, што би тебе сметало што је туђа кофа бушна? Док те једном из ње не поквасе... Ја мислим да већ јесу, али ти кажеш да нису.

Лајф гоуз он.


Не знам зашто се узбуђујете око тога ФОН-а.
Клинци га зову
Факултет
Опуштених
Наука.
emsiemsi emsiemsi 17:42 06.11.2014

Re: Где смо ми?

princi
mirelarado
Ne bih rekao da je demokratija bila ta koja ih je izvukla iz govana. Pre americki krediti. I to Nemacku vise nego Italiju (inace ne bi toliko Italijana zavrsilo kao gastarbajteri po Nemackoj, Engleskoj, Americi).


И то је тачно. Али, без паралелног правног оквира, и ти би кредити били проћердани, као у СФРЈ-оту. Овај садашњи мафијашки државни систем који имамо тек би их прогутао... Тренутно таквих повољних спољашњих околности немамо, стога према државном апарату треба да будемо још много строжи.

И за Радуловића се слажем. Требало је да кажем "наводно покушао да га мења".

Mislim da je u Srbiji (doduse, u Vojvodini mnogo manje izrazen) veliki problem postojanje izuzetno snazne tribalne, plemenske svesti. Svako misli da zakon treba dosledno da se primenjuje ali samo na susedna plemena. Kad su pripadnici svog plemena u pitanju onda sva logika, svi zakoni padaju u vodu. Tadic se podrzava zato sto je od ovih ili onih, Radulovic isto... To ce vremenom isciliti, ali u ovom trenutku je veliki drustveni problem, rekao bih. Unistava sva pravila igre na kojima treba i moze da se zasniva neko drustvo i drzava.

Opet, nisu ni sva plemena ista... (videti dole)

Еееее, немој тако Принци !
Њихов драги друг Тито је одавно рекао да се не треба држати закона к'о пијан плота.
Свети Зоран Филозоф је додао да коме је до морала, нека иде у Цркву.
Савршена подлога за оно што сада живимо, што, још увек не може да се дефинише и именује (заслуга претходних и предпретходник, као и предпредпретходних је немерљива).
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:40 06.11.2014

Re: Где смо ми?

mirelarado
Предраже, волела бих да ти правници објасне да је доказивање плагијата тегобан посао и у уређеним правосудним системима, а камоли у овом нашем где су они крагујевачки професори после доказане кривице за примање мита весело враћени на посао, јер смо тако у могутјности...

Tегобан посао :)
Ма, Мирела, све је, дакле, у реду. И све је како треба.
И то кад 120 људи, моралних мрља, пристану на очигледну лаж. И то што цела земља пристаје на очигледне лажи -- и то је у реду.

Ево, ти имаш снажну, готово једногласну подршку за своје ставове. Мора бити да су они исправни.

П.Н.
Покупих, јуче, ово с твитера, па ми жао да не окачим, да не пропадне... Има ту занимљивих идеја шта је праведна надокнада за привредничке способности, колико радници спрам генералних диша треба да примају. Кад питате обичне људе, то се уопште не поклапа са оним колико власници капитала мисле да њихови директоре вреде a и шта о властитој вредности мисле сами директори :) Може бити да неко овде греши. Има Ariely једну лепу причу о томе о промени перспектива која мења и вредности...



П.Н.Н.
Нађох, мада ово испод је далеко шармантније исписано у Аријелијевој књизи:

The High Price of Ownership
In chapter 8, Ariely discusses how we overvalue what we have, and why we make irrational decisions about ownership. The idea of ownership makes us perceive the value of an object to be much higher if we own the object. This illustrates the phenomenon of the endowment effect—placing a higher value on property once possession has been assigned. The author begins the chapter by using an example of how a lottery for highly sought-after Duke University basketball tickets inflates students’ sense of value for the tickets. Students who actually received the tickets valued them ten times more than the students who did not receive them.

Ariely gives three reasons why we do not always think rationally when it comes to our possessions:

Ownership is such a big part of our society that we tend to focus on what we may lose rather than on what we may gain.
The connection we feel to the things we own makes it difficult for us to dispose of them.
We assume that people will see the transaction through our eyes.
Ariely also lists the "peculiarities" of ownership as he calls them. One of them is that the harder we work on something, the more we start feeling about them as our own. Take assembling a piece of furniture as an example. Another peculiarity is that sometimes, the sense of ownership comes before the actual ownership, e.g. online auctions. To avoid the endowment effect, Ariely suggests that we create a barrier between ourselves and the material things we are tempted by daily.


Овде се та психологија исказивала у процени платне вредности способности и знања CEOа. Обичан свет, они који те способности и знања немају, дали су одговор као што су дали. Власници капитала и сами извршни директори дали су драстично другачије одговоре, самим реализованим платама CEO кадра. Разлике се у редовима величина.
ИЗВОР
Anonimni Pojedinac Anonimni Pojedinac 22:54 06.11.2014

Re: Где смо ми?

Ne zelim da se ukljucujem u raspravu samo ovlas preleteh o cemu je, pa mi se ucinilo da ovaj tekst mozda ima neke relevantnosti za raspravu:

Visoko skolstvo Srbije bez moralnog kompasa


Visoko školstvo Srbije bez moralnog kompasa

Sastav Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srbije trebalo bi da garantuje moralni i profesionalni ugled te ustanove, ali biografije nekih kandidata, kao i procedura izbora članova, pokazuju da ima velikih problema.

Javnost u Srbiji, koja inače ne pokazuje veliko interesovanje za rad visokoškolskih ustanova, pažljivije prati šta se u njima zbiva otkako su čak i članovi Vlade optuženi za plagijat pri izradi svojih doktorskih radova. Do kraja meseca ponovo će biti izabrani članovi Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji je „obrazovan radi obezbeđivanja razvoja i unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja“. Savet, dakle, propisuje standarde i kontroliše kvalitet državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Srbiji. Osim toga, to telo predlaže nadležnom ministarstvu politiku visokog obrazovanja.

Savet bi trebalo da garantuje visoki moralni i profesionalni ugled, ali veliki problem postoji već u proceduri izbora članova. Naime, ako se neki od kandidata zaista i nađu u tom telu, njemu teško da će neko verovati.

Stručnjaci za afere

Na spisku kandidata za nove članove Saveta čiji je izbor u toku, nalaze se stručnjaci problematičnih biografija, a neki ne ispunjavaju zakonom propisane uslove za članstvo. Njih nekoliko mogu se pohvaliti i po kojom aferom – i to baš u oblasti visokog obrazovanja.

Jedan od takvih eksperata jeste i predsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Endre Pap. On je 2013. na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu mentorisao doktorsku disertaciju koja je, usled niza nepravilnosti, poništena, a Pap je, zbog urušavanja ugleda te ustanove, otpušten.

Pretendent na članstvo je i Mijat D. Damjanović, javnosti poznat kao član komisije koja je odobrila sporni doktorat ministra Nebojše Stefanovića. Od izbijanja afere, Damjanović nije komentarisao brojne proceduralne propuste u odbrani ministrovog doktorata, niti se izjašnjavao o svojoj eventualnoj odgovornosti.

Da plagijatima nisu skloni samo studenti pokazuje i slučaj nekadašnjeg dekana beogradskog Filološkog fakulteta Slobodana Grubačića. Taj germanista od autoriteta optužen je da je u svojoj knjizi „Aleksandrijski svetionik – tumačenja književnosti od Aleksandrijske škole do postmoderne“, koristio delove eseja „Hermeneutika ljubavi i smrti“ Dobroslava Smiljanića, bez navođenja izvora. Uprkos optužbama, Grubačić se nesmetano našao i u trenutnom sazivu Nacionalnog saveta.

Sporni kandidat je i bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije Andreja Savić, smenjen sa funkcije prvog čoveka tajnih službi tokom akcije „Sablja“. Savić je najpre 2001, nakon pobune Jedinice za specijalne operacije, imenovan za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika Resora državne bezbednosti, a za njegovog zamenika postavljen je tada Milorad Bracanović, nekadašnji zamenik Milorada Ulemeka Legije u JSO, a kasnije i zamenik šefa BIA.

Zanimanje: član Nacionalnog saveta i Komisije za akreditaciju

Ugled kandidata možda ne predstavlja zakonsku prepreku za izbor u Savet, ali član ustanove „ne može biti lice izabrano, postavljeno ili imenovano na dužnost organa poslovođenja visokoškolske ustanove“. Uprkos tome, na listi se nalaze Prorektor za nastavu Univerziteta u Nišu Dobrica Živković i prodekan Medicinskog fakulteta u Nišu Borislav Kamenov.

Spisak kandidata otkriva i druge kuriozitete. Čak više od četvrtine njih može se pohvaliti dugogodišnjim stažom i višestrukim mandatima u Nacionalnom savetu i Komisiji za akreditaciju. Postavlja se pitanje da li stručnjake koji godinama, neki i decenijama, kroje sistem koji je u dubokoj krizi, treba osloboditi odgovornosti za dosadašnje rezultate rada i nagraditi (re)izborom u Nacionalni savet?

Koga štiti Komisija?

U kontekstu afera koje poslednjih meseci potresaju akademsku javnost u Srbiji, zanimljiv je i slučaj Komisije za akreditaciju čije članove bira Savet. Iako Komisija može da pokrene vanrednu spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova, ni jednom od fakulteta na kojima su afere otkrivene nisu izrečene nikakve mere.

Ta ustanova nije reagovala ni na istraživanje Dojče velea o Megatrendovim Potemkinovim univerzitetima. Potom se oglušila i o Zahtev za slobodni pristup informacijama od javnog značaja da dostavi akreditacionu dokumentaciju Megatrenda, kako bi se ustanovilo da li se i u kom kontekstu u toj dokumentaciji pominje nepostojeća međunarodna mreža univerziteta Megatrend. Drugim rečima, Komisija je odbila da dostavi dokumentaciju koja bi pomogla da se utvrdi potencijalna korupcija pri dodeli licence i akreditacije Megatrendu.

Rok za primedbe uskoro ističe

Dakle, pojedinci sa upitnim biografijama predloženi su za izbor u to telo, a na spisku se nalaze i osobe na funkcijama upravljanja visokoškolskim ustanovama, mada to predstavlja otvoreni sukob interesa i u suprotnosti je sa zakonom. Rok za primedbe na predložene kandidate ističe 30. oktobra 2014, nakon čega će odgovornost biti na Skupštini da u Nacionalni savet izabere stručnjake koji će visokoškolskom obrazovanju ili vratiti ugled, ili nastaviti sa dosadašnjom praksom.

Anonimni Pojedinac Anonimni Pojedinac 23:11 06.11.2014

Re: Где смо ми?

princi

Mislim da je u Srbiji (doduse, u Vojvodini mnogo manje izrazen) veliki problem postojanje izuzetno snazne tribalne, plemenske svesti. Svako misli da zakon treba dosledno da se primenjuje ali samo na susedna plemena. Kad su pripadnici svog plemena u pitanju onda sva logika, svi zakoni padaju u vodu. Tadic se podrzava zato sto je od ovih ili onih, Radulovic isto... To ce vremenom isciliti, ali u ovom trenutku je veliki drustveni problem, rekao bih. Unistava sva pravila igre na kojima treba i moze da se zasniva neko drustvo i drzava.

Opet, nisu ni sva plemena ista... (videti dole)


E ali ja imam (genijalno, dare I say) resenje za taj problem!

Cini mi se da se problem moze priblizno predstaviti ovako: da jedan isti drzi i noz i pogacu.

Dakle, resenje je da se noz i pogaca razdvoje, a to znaci da zakone donose jedni, ali da zakoni pocnu da vaze tek od sledecih izbora. Pa onda nek dobro razmisle da li zele da rizikuju da te zakone trpe dok su u opoziciji. Nesto kao demokratija sa produzenim dejstvom.

A? Sta kazete?

Mislim da ova ideja ima veliki potencijal.
mirelarado mirelarado 01:32 07.11.2014

Re: Где смо ми?

Ма, Мирела, све је, дакле, у реду. И све је како треба.
И то кад 120 људи, моралних мрља, пристану на очигледну лаж. И то што цела земља пристаје на очигледне лажи -- и то је у реду.


Не, ништа није у реду. Напротив. Само ја мислим, кад кажеш: сви смо (свако понаособ) криви, то не значи ништа. Исто је као и кад кажеш да нико није крив, а тиме поготово аболираш управо главне виновнике, који у рукама имају, или су имали, полуге за корените промене. Уосталом, о дубини потонућа Универзитета врло речито говори ово што је Анонимни Појединац поставио.

А ово о различитим перцепцијама зависно од угла гледања, тј. од положаја који посматрачи и учесници заузимају у систему, то је занимљиво и све стоји.
princi princi 01:51 07.11.2014

Re: Где смо ми?

A? Sta kazete?

Nema sta, genijalno indid.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 10:30 08.11.2014

Re: Где смо ми?



Ево одличан пример онога о чему сам говорио: ДАНАШЊИ ЧЛАНАК ИЗ БЛИЦА, У КОМ СЕ ПОПУЛИСТИЧКИ НАПАДАЈУ СВИ ОНИ С ВЕЛИКИМ ПЛАТАМА У ДРЖАВНОЈ СЛУЖБИ. Ту је побројано највећих 85 плата у државној служби, где је почетна 2.500 € а највећа забележена 4.000 €. То вероватно значи да је уобичајени однос између просечне плата и тих "великих" државних плата негде око 1:5 или 1:4 (нагађам).

Сад, немојте да вас мрзи, да погледате ОВДЕ како изгледа насловна страна штампаног Блица, јер се електронски и штампани Блиц разликују. Страшан, задругарски популизам, насупрот тачне констатације, мислим неког професора, да нису њима велике плате, него су другима мале.

Занимљиво како ради те перспектива: сви ови који немају велике плате мисле да ови други незаслужено имају толике плате, па би требало да имају мање. Ови који имају велике плате -- не буне се. Сматрају да их имају заслужено.
mirelarado mirelarado 14:54 08.11.2014

Re: Где смо ми?

Сад, немојте да вас мрзи, да погледате ОВДЕ како изгледа насловна страна штампаног Блица, јер се електронски и штампани Блиц разликују. Страшан, задругарски популизам, насупрот тачне констатације, мислим неког професора, да нису њима велике плате, него су другима мале.


Продавање магле на на најпримитивнији начин, то је једино што ово дно од владе уме и хоће.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 13:09 04.11.2014

Techniques of neutralization

Techniques of neutralization are a theoretical series of methods by which those who commit illegitimate acts temporarily neutralize certain values within themselves which would normally prohibit them from carrying out such acts, such as morality, obligation to abide by the law, and so on. In simpler terms, it is a psychological method for people to turn off "inner protests" when they do, or are about to do something they themselves perceive as wrong. Denial of responsibility: The offender will propose that they were victims of circumstance or were forced into situations beyond their control.

Denial

Denial is probably one of the best known defense mechanisms, used often to describe situations in which people seem unable to face reality or admit an obvious truth (i.e. "He's in denial''). Denial is an outright refusal to admit or recognize that something has occurred or is currently occurring. Drug addicts or alcoholics often deny that they have a problem, while victims of traumatic events may deny that the event ever occurred.

Denial functions to protect the ego from things that the individual cannot cope with. While this may save us from anxiety or pain, denial also requires a substantial investment of energy. Because of this, other defenses are also used to keep these unacceptable feelings from consciousness. In many cases, there might be overwhelming evidence that something is true, yet the person will continue to deny its existence or truth because it is too uncomfortable to face.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 17:35 04.11.2014

Re: Techniques of neutralization

Ево материјала за denial:

СРБИЈА СЕДМА НА СВЕТУ!
СВЕТСКА ТАБЕЛА БЕДНОСТИ, The Johns Hopkins University
svarog svarog 22:59 04.11.2014

Re: Techniques of neutralization

Možeš li da nam objasniš kako tačno zbir inflacije, nezaposlenosti i kamata minus rast GDP predstavlja meru "jadnosti" neke zemlje?
I kako objašnjavaš da je Kanada "mizernija" od Kine, a UK od El Salvadora?

btw - Ovo nije index Johns Hopkins U. već Stiva Hankea (bez obzira što on predaje na JH) koji je objavio na blogu na cato.org, čisto preciznosti radi
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:31 05.11.2014

Re: Techniques of neutralization

svarog
Možeš li da nam objasniš kako tačno zbir inflacije, nezaposlenosti i kamata minus rast GDP predstavlja meru "jadnosti" neke zemlje?
I kako objašnjavaš da je Kanada "mizernija" od Kine, a UK od El Salvadora?

btw - Ovo nije index Johns Hopkins U. već Stiva Hankea (bez obzira što on predaje na JH) koji je objavio na blogu na cato.org, čisto preciznosti radi

А зашто бих ти ја то објашњавао?

Pa nijе teško izguglati:
The misery index is an economic indicator, created by economist Arthur Okun, and found by adding the unemployment rate to the inflation rate. It is assumed that both a higher rate of unemployment and a worsening of inflation create economic and social costs for a country.

Он је само један од економетријских и другачијих индекса, којих, данас, има много, од индекса среће па до well-being индекса. Неки су сврсисходнији од других, а овај ми је -- симпатичан. Јер се истичемо :) А потпуно се математички одређује. Нема лажи или преваре или штеле.

Да не кажем да ти је и друга примедба потпуна бесмислена, и типа -- жив ми Тодор да се чује говор. Зашто. Па због овог:
Steve H. Hanke (/ˈhæŋki/) is an American applied economist at the Johns Hopkins University in Baltimore, MD. He is also a Senior Fellow and Director of the Troubled Currencies Project at the Cato Institute in Washington, DC,[1] and Co-Director of the Johns Hopkins Institute for Applied Economics, Global Health, and the Study of Business Enterprise.

Ко су аутори табеле и где раде, све пише ситним словима.
svarog svarog 10:52 05.11.2014

Re: Techniques of neutralization

А зашто бих ти ја то објашњавао?



Pa zato što si postavio tabelu koja bi trebalo nešto da pokaže, a nećeš nama manje upućenima da objasniš šta predstavlja zbir baba i žaba.
I ovaj citat ti nije precizan jer su ovde uračunate i kamatne stope i GDP.

Да не кажем да ти је и друга примедба потпуна бесмислена, и типа -- жив ми Тодор да се чује говор. Зашто. Па због овог:
Steve H. Hanke (/ˈhæŋki/) is an American applied economist at the Johns Hopkins University in Baltimore, MD. He is also a Senior Fellow and Director of the Troubled Currencies Project at the Cato Institute in Washington, DC,[1] and Co-Director of the Johns Hopkins Institute for Applied Economics, Global Health, and the Study of Business Enterprise.

Ко су аутори табеле и где раде, све пише ситним словима.


Ti nisi naveo Steve Hanke, nisi naveo Cato institut, već Johns Hopkins kao izvor ove tabele. To nije tačno.

A i stvarno bih voleo tvoje tumačenje kako su Filipini i El Salvador bolji od UK, Islanda i Francuske, a Irak recimo boji od Irske i Italije.

Hvala i pozdrav
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 11:15 05.11.2014

Re: Techniques of neutralization

svarog

Не разумем нити о чему причаш нити шта те интересује нити шта ти није јасно. Пише ти ситним словима и шта је misery rate и ко је радио табелу и и одакле подаци за њу и зашто неких земаља на њој нема. Претпостављам да су овде сви писмени? Индексу ја нисам дао име, него његов креатор. Ја сам га само превео са енглеског, и не знам за бољи превод од понуђеног. Иначе, табела је са твитер налога једног од њених аутора, тако да су могућно погрешни подаци на њој његова одговорност, вероватно ни он сам не зна шта је и како и за кога радио, па се збунио? (Мислим, расправа о томе да ли пише то што пише мени и не личи на неку забаву, мало је сулудо, али видим да неки не верују ни сопственим очима, него мисле да се нека друга слова крију иза оних на екрану?!) Табелу нисам ни тумачио, нити имам намеру. Поздрав.



svarog svarog 12:40 06.11.2014

Re: Techniques of neutralization

Табелу нисам ни тумачио, нити имам намеру


Vidi se, ali opet nije ni zgoreg linkovati tabelu po kojoj je Srbija "najmizernija" na svetu, pardon sedma "najmizernija" zemlja na svetu
pozdrav i
over & out
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 13:06 06.11.2014

Re: Techniques of neutralization

svarog
Табелу нисам ни тумачио, нити имам намеру


Vidi se, ali opet nije ni zgoreg linkovati tabelu po kojoj je Srbija "najmizernija" na svetu, pardon sedma "najmizernija" zemlja na svetu
pozdrav i
over & out

Јесте, а ја сам покварено измислио ту табелу а и то мерење?
:)

Сада не смем ни да помислим да окачим овде онај prosperity rate index!

Но, очекујем да ћеш се јавити на мом следећем блогу и тексту насловљеном:
DENIAL SERBIA
Радим га у сарадњи са Кејто институтом.

Поздрав.
reanimator reanimator 13:34 06.11.2014

Re: Techniques of neutralization

Nemojte da se svadjate
:)
violina violina 08:20 05.11.2014

Prolazan ne, ostaće, zaobilazan da

Оно што је изгледа постало сасвим очигледно широј јавности је да је Вучић пролазан.


Milomir Marić ga uslikao u svim pozama, svaka je znak propasti, nema šanse da se išta ulepša.
reanimator reanimator 08:28 05.11.2014

Re: Prolazan ne, ostaće, zaobilazan da

200
princi princi 15:05 06.11.2014

Mali trol, ali ne u potpunosti

Sokantno. Bar meni.

Vrlo interesantni trendovi. Skandinavci egalitarijanci smatraju da bi CEO-ovi trebalo da zaradjuju oko 2-2.5 prosecne (mada se meni pre cini da se radi o medijanskoj) plate. Reklo bi se da sto je raslojenost u drustvu veca, to se uloga vise CEO-a precenjuje: USA i Australija prednjace. Nesto a la self fulfilling prophecy.

Kad se uzmu velicine respektivnih populacija u obzir, (radni) ljudi sirom sveta misle da CEO-ovi vrede oko 6 puta vise od prosecnog radnika. Boardovi (u proseku) smatraju da je taj odnos oko 30 puta veci (odnosno, svetski CEO u proseku zaradjuje oko 190x vise od od prosecnog radnika). Treba ipak imati u vidu da je USA ogroman outlier: bez nje su gornji odnosi 5.5 odnosno 18. Reklo bi se da americki CEO-ovi dobro odradjuju svoj marketing kod boardova (mada je tacno da se oni mahom i regrutuju iz tih boardova, tako da je taj marketing uglavnom upucen njima samima). Inace, u USA ima nekih 2.1M CEO-ova, tako da njih CEO 'vuku' zaradu ekvivalentnu 700M prosecnih radnika.

Kazu ljudi koji bolje poznaju ove stvari da situacija nije uvek bila ovakva i da su gornje razlike bile mnogo manje u vreme kad je kapitalizam zaista funkcionisao, kad su se pravili boinzi, konkordi, velike brane, autoputevi, mostovi, zeleznice, kad se letelo na Mesec, kad su se pravile nuklearke... (50ih i 60ih).

Bilo bi interesantno ove cifre uporediti sa srpskim (s tim sto bih ja tu ukljucio i politicare).
svarog svarog 22:43 06.11.2014

Re: Mali trol, ali ne u potpunosti

Reklo bi se da americki CEO-ovi dobro odradjuju svoj marketing kod boardova


Oteli se direktori, malo je ovakvih vlasnika da ih drže pod kontrolom
princi princi 23:21 06.11.2014

Re: Mali trol, ali ne u potpunosti

Oteli se direktori, malo je ovakvih vlasnika da ih drže pod kontrolom

Pa, vlasnici su uglavnom penzioni fondovi (tj isti oni jadnici koji misle da bi odnos trebalo da je 1:7) a ovakve zarade idu direktno na stetu deonicara, tj profita firmi. Ali meni je stvarno neverovatan fix pod kojim zive ti Ameri.
antioksidant antioksidant 08:42 07.11.2014

Re: Mali trol, ali ne u potpunosti

a ovakve zarade idu direktno na stetu deonicara

udruzeni zlocinacki proizvod :) i to zbog ovog sto si rekao
vreme kad je kapitalizam zaista funkcionisao, kad su se pravili boinzi, konkordi, velike brane, autoputevi, mostovi, zeleznice, kad se letelo na Mesec, kad su se pravile nuklearke...

sad se mlati prazna slama i debeleo se to naplacuje
ovaj navodni beograd na vodi je sa svojom kulom u oblacia je savrsena paradigma danasnjeg vremena
princi princi 11:21 07.11.2014

Re: Mali trol, ali ne u potpunosti

ovaj navodni beograd na vodi je sa svojom kulom u oblacia je savrsena paradigma danasnjeg vremena

Pa da, Virgin Galactic sistem. A Richard Branson je pravo lice modernog kapitalizma.
stefan.hauzer stefan.hauzer 13:20 07.11.2014

Re: Mali trol, ali ne u potpunosti

Richard Branson

mislim,kada neko napravi imperiju ;tako što je počeo sa prodavanjem ploča i uvozom krautroka u britaniju - zar ne zaslužuje divljenje?pa makar to bio i ričard branson:)

+ valjda je samo on bio dovoljno lud da izda lp sex pistolsa i onaj igijev masterpis the idiot.

princi princi 13:29 07.11.2014

Re: Mali trol, ali ne u potpunosti

mislim,kada neko napravi imperiju ;tako što je počeo sa prodavanjem ploča i uvozom krautroka u britaniju - zar ne zaslužuje divljenje?pa makar to bio i ričard branson:)

+ valjda je samo on bio dovoljno lud da izda lp sex pistolsa i onaj igijev masterpis the idiot.

Zaboravlja se da je pre pistolsa i Igija izdao Oldfieldov Tubular bells. Imperija je uglavnom sazdana na praznim obecanjima, kreditima, Virgin trainu (valjda jedini deo Virgin branda koji ima neki return a koji je sazdan iskljucivo na tome sto mu je Blair dao u zakup liniju London-Mancester) i neplacanju poreza.

Inace, kazu da o muzici ne zna previse i da mu u kuci stalno svira Klif Ricard.
stefan.hauzer stefan.hauzer 14:19 07.11.2014

Re: Mali trol, ali ne u potpunosti

Tubular bells

uuu,da jebote! možda i ne zna ništa,ali tu je bio neko ko zna - a ovom makar ludila nije falilo da to isfinansira:)

malopre,slušao ovaj novi lp pink floyda i zvuči kao loš soundtrack za chariots of fire. srećom,voters nije učestvovao u tome.
princi princi 15:23 07.11.2014

Re: Mali trol, ali ne u potpunosti

a ovom makar ludila nije falilo da to isfinansira:)

Ma nista nije izfinansirao, samo bio posrednik. Covek prodaje samo zvaku: vase pare, nas brand, :). Inace, biznis sa plocama poceo jos 1968. kad je izdavao i The Student.
Aditja Cakraborti iz Gardijana dosta pisao o njemu.
stefan.hauzer stefan.hauzer 15:30 07.11.2014

Re: Mali trol, ali ne u potpunosti

koji je on sjajan prodavac magle:)
+ ima titulu sera.
princi princi 16:31 07.11.2014

Re: Mali trol, ali ne u potpunosti

koji je on sjajan prodavac magle

, sir Oliver. Epitom.
princi princi 15:58 08.11.2014

Kako prekinuti krug losih izbora?

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana