Ženeee! Srećan nam 8. mart!

Moja Mamica!

Moja mamica je zelo lepa in tudi zelo prijazna prijazna je. Zelo je imam rad. Ampak nima službe. Ima jo v Beogradu. Dela na radiju B92. Moja mamica lepo riše in rada ima živali. Moja mamica dobro kuha in dela pite, kolače in špagete. Moja mamica rada gleda nanizanko Dosijei X. Moja mamica ima rjave lase in lepo pričesko. to je vse omoji mamici.

Vid je isti kod mamica in jo ima rad. Vid 1.b

(Moja Mamica!

Moja mamica je jako lepa i takođe jako ljubazna ljubazna je. Jako je volim. Ali nema posao. Ima ga u Beogradu. Radi na radiju B92. Moja mamica lepo crta i voli životinje. Moja mamica dobro kuva i pravi pite, kolače i špagete. Moja mamica voli da gleda seriju Dosijei X. Moja mamica ima braon kosu i lepu frizuru. to je sve omojoj mamici.

Vid je isti ko mamica i voli je. Vid 1.b)

Sve to na ženskoj bista-silueti, crvenoj, iseckanoj od fascikle.

Mogla bih da otvorim muzej »Moja mama«. Sve zahvaljujući 8. martu, kome se kasnije pridružio i 25. mart, koga su se ovde opsetili kao Majčinskog dana. Tako da, kada se sabere, 825. marta ja dobijam u glinene, papirnate, cvećne i čokoladne izraze ljubavi.

Žmu se izražava ( hvala mu!) čokoladom i to onom belgijskom, topljivom, lešnjikavom, u braonskim nijansama, školjkastom i morskokonjičkom. Znam da ne bih smela, znam da goji, znam da je treba sakriti, ali ljubav je ljubav. Kako prema Žmuu, tako i prema čokoladi. Zbog čega je smažem koliko odmah. Do kutije.

Mladunci, shodno materijalnom stanju su se mahom izražavali likovno. Kako su krenuli u obdanište, tako sam 825. marta počela da dobijam prve glinene i papirnate izraze ljubavi i pažnje. Prvo sam bila sestra bliznakinja Čiča Gliše. Glave velike kao krompir, osmeha izmedju mrlja očiju, marsovskih štapastih ruku i prstiju. Na trupu, obučenom u pokušaj haljine (koje retko nosim), nacrtano u šreh i jedva sastavljene linije na cilju, srce.

Kasniji umetnički i obrazovni razvoj me farbao najživljim flomasterima, nad glavom okačeno sunce, pod nogama cveće postrojeno na mirno. Kao vrhunac, pećinskim, neveštim rukopisom, prvih par naučenih slova, koja se pridržavaju medjusobno, sastavlja :« MaMA«. Drugo A je uvek nekako bežalo, desnom nogom, ka donjem uglu papira.

Sledio je terakota period, u kome su me Mladunci, vajali u glinu. Eno me, još uvek stojim na prozorskoj polici i ponekad na klaviru. Malo sam popucala i oprašnjavila mi se kvrgava glava, sa otiscima detinjih prstiju.

Kako su se ozbiljnije opismenili, tako su mi darovani prvi književni radovi, u kojima sam ja naslov i glavna inspiracija. Tu sam em ljubazna, em lepa, em najbolja na svetu, ruke mi najmekanije...čemu je, ma koliko ova vrsta pisane umetnosti bila provaljiva, sledilo šmrcanje i krišom zarozavanje sa moje strane. Sastave su pratile posledice daljeg napretka u likovnom stvaralaštvu. Bilo je tu svega. Nastupala sam u akvarelu i temperama, pažljivo do ruba obojena, narandžasto musavog lica i nejednakih očiju. Ima me i iseckane u kolažu. Sakrivam se i u cveću napravljenom od hartije, čipkasto, prilepljenom nakrivo na karton, u društvu srca. Sve složeno po šemi, kad' otvorim, a unutra Ja. Mama.

Svaki put sam se obradovala onoliko. Odmah mi je zamirisao, iz sećanja zatrpanog godinama, kabinet za likovno. I naša učiteljica Dora, koja je sve vreme času davala zvuk. Mi slikamo Mamu za 8. mart, a Dora gricka, kao mutirana veverica, kredu za katedrom. Ponekad ustane, prošeta se i tu i tamo popravi neku Mamu, vrati se nazad i do zvona, sitno, glođe kredu dalje. Kabinet miriše na tempere. Sunce kroz prozor lovi prašinu, koja lebdi nad savijenim glavama i rukama musavim, kao da krečimo, a ne slikamo osmomartovsku čestitku.

Iza ćoška nas je sačekivao čas, tada još srpsko-hrvatskog. Sa očekivanim sastavom »Moja Majka«. Davali smo sve od sebe, pokušavajući da za četrdesetpet minuta ne ponovimo previše onog lani napisanog.

Veliki sin spava, Mali sin je odrolao. Princeza na MSN. Žmu gleda skijanje. Negde tokom dana dobiću cveće i nadajmose čokoladu. Verovatno lale, izbegnute žute boje, koja me uznemirava. Možda afričku ljubičicu za na prozor. Čokoladu, s' malo sreće belgijsku, nežnu k'o dušica. Taman za noćas, uz knjigu. Šuškaću kao parcov. Sastave su prerasli. Šteta.

Drage moje, srećan vam 8. mart!