Most dve Srbije

"Kineski samit je izvanredna stvar. Mi bismo učinili isto da smo u mogućnosti." To bi, recimo, bio ispravan opozicioni stav. Ali ne verujem da ćete ga čuti.

Da li je novi pozitivni duh demonstriran na svečanosti otvaranja Pupinovog mosta, simbolični trenutak kada Vučić od premijera SNS-a postaje premijer svih građana?

КИНА КУПУЈЕ РУБЉЕ, РЕШАВА СЕ ДОЛАРА И ПОМАЖЕ КОНСОЛИДАЦИЈУ РУСКЕ ВАЛУТЕ

уторак, 23 децембар 2014 20:41

Др Пол Крег Робертс упозорио је да би Руси могли да ослободе такозваног „црног лабуда“ против Запада. Др Робертс је такође разговарао о могућем ужасавајућем низу догађаја који би у потпуности уништио западни финансијски систем.
Ево шта је он рекао:
„Слушао сам вести данас и чуо како многи људи с одушевљењем кажу да је Русија готова и пропала и да ће ускоро постати вазалска држава Америке. Слушао сам то и размишљао 'Како људи могу бити тако глупи?' Али ето, јесу.
У међувремену, као део овог процеса, видећемо како Русија ослобађа црног лабуда који ће срушити западну кулу од карата…
Замислите да руска влада каже 'Па, пошто је напад на рубљу политички и пошто нам прави пуно проблема, нећемо платити део нашег дуга почетком 2015. године'.
Европски банкарски систем би био уништен јер су те банке ужасно подкапитализоване. Неке од њих имају дугове Русији који скоро да апсорбују читаву главницу капитала. Дакле, Руси уопште не морају да отплате дуг. Могу да кажу да ће га платити касније, када се рубља стабилизује.
Схватате какав би утицај таква одлука Русије имала на Запад? Сетите се како су браћа Леман пала и, поред Европе, повукла и САД са собом.
Шта ће произићи из свега тога? Ко зна? Постоје разне врсте деривативних финансија, а не знају се чак ни све уговорне стране. Ако би европске банке почеле да тону, ко зна кога би све повукле са собом. Међутим, читав западни систем је једна кула од карата заснована на манипулацији тржиштем. Довољно је само мало га гурнути и он ће се срушити.
Највећи од свих црних лабудова ослободио би се ако би се Руси јако разбеснели. Они би могли просто да позову европске власти и кажу да више не продају природни гас нити било који други облик енергије члановима НАТО.
Последица би био потпуни колапс НАТО. Чак ни марионетска држава попут Немачке не би дозволила да се њен народ смрзне и да се фабрике затворе. Једини могући исход би био крај НАТО.
Дакле, ако Руси пожеле да униште НАТО, то је све што треба да ураде. Падом НАТО, пала би и подршка америчке моћи.
То би ослободило гомилу црних лабудова. Скоро сваки банкарски систем би се распао уколико би дошло до затварања немачке индустрије. Све карте су у Путиновим рукама. Видећете како Русија, Индија и Кина преузимају свет 2015. године“.
Paul Craig Roberts (born April 3, 1939) is an American economist and a columnist for Creators Syndicate. He served as an Assistant Secretary of the Treasury in the Reagan Administration and was noted as a co-founder of Reaganomics.[1] He is a former editor and columnist for the Wall Street Journal, Business Week, and Scripps Howard News Service. He has testified before congressional committees on 30 occasions on issues of economic policy.
He has written extensively on the effects of the neo-liberal economic policies pursued since the 1990s and about jobs-offshoring which he has strongly criticised. He has argued that these policies, favouring the financial services "industry" at the expense of other sectors of the economy, has eroded America's industrial capacity, its workers' skills and has sharply decreased upward social mobility. He has stated that these policies which condemned American workers to low-paying unskilled jobs, as the only jobs available, caused them to increase their net personal debt to maintain living standards, significantly contributed to the 2008 Global Financial Crisis. These positions are covered in greater detail in his book The Failure of Laissez-Faire Capitalism and the Economic Erosion of the West (2012).

Колико кошта Европска Унија? Шта је истина о економским последицама уласка у ЕУ земаља Источне Европе? Зашто се економске статистике крију?

Ко крије истину?

Четвртак, 25. децембар у 19 часова, Устанoва културе Вук, Мултимедијална сала.

НЕБОЈША КАТИЋ

Упорно наметање либералистичких идеја постаје облик специјалног рата против држава другачијег устројства
Велика је вероватноћа, бојим се и неминовност, да ће по истеку трогодишњег аранжмана са ММФ сви кључни макроекономски параметри Србије бити гори него што су данас. Ово се пре свега односи на ниво запослености, на висину јавног и спољног дуга. Овакав закључак следи и из искустава свих оних држава које су примениле политику на којој инсистира ММФ, а коју је Србија управо прихватила. [1] Биће велики успех ако Србија у наредне три године узмогне да избегне финансијску кризу и ако не буде морала да тражи репрограм спољног дуга.
У САД се под либералима најчешће подразумевају интелектуалци који стоје лево од центра, који су ближи Демократској партији и који су присталице државе благостања. У Европи се, сасвим супротно, под либералима подразумевају интелектуалци који стоје десно од центра и који су присталице laissez-faire политике. Ни увођење кованица попут утилитарни либерализам, класични либерализам, либертаријански либерализам, егалитарни либерализам, ордолиберализам, неолиберализам итд. не може помоћи да се у тај идејни хаос уведе било какав појмовни ред.
Како, на пример, помирити либерализам Исаије Берлина (Isaiah Berlin), по коме је New Deal најконструктивнији компромис између индивидуалних слобода и економске сигурности, и либерализам Фридриха фон Хајека (Friedrich von Hayek), који је највећи критичар управо такве политику какву Берлин хвали? Када смо код Берлина, треба поменути и различите концепте слободе – није свеједно да ли се друштво уређује на принципима негативне или на принципима позитивне слободе.
Већа је разлика у ставовима (и последицама по економску политику) између либерала Џона Ролса (John Rawls) и либерала Роберта Нозика (Robert Nozick), него између Ролса и комунитараца.
Пример Хајека говори и колико је тешко повући јасну границу између либерала и либертаријанаца. Да ли Хајека подвести под либерале или под либертаријанце? Сврставање Хајека међу либертаријанце би веома узнемирило Аин Ранд (Ayn Rand), која је Хајека презирала, називајући га „чистим отровом“. (Она ни о Фридману није мислила боље, и само је Мизес био по њеном укусу.)
Укупној конфузији свакако доприноси и необична симбиоза и узајамно разумевање између либерала и конзервативаца. Било би за очекивати да су ова два табора на супротним странама интелектуалног дискурса, али, зачудо, та сарадња је породила ново филозофско чедо – фузионизам.
Или још горе, како тумачити нетрпељивост коју понекад корифеји либерализма исказују према демократији и „тиранији већине“? Како објаснити афинитет који неки либерали имају према диктаторима и/или апсолутистима?
Упркос великим и непомирљивим разликама, занимљиво је да пропагатори либертаријанских идеја желе да остану у корпусу либерала и заклоњени иза њих. Да ли кроз то заједништво њихове идеје у општој гужви постају питкије и прихватљивије? За све радикалне идеје, а либертаријанске су ван сваке сумње такве, најважније је да остану у оптицају и на дебатној сцени, да не буду одбачене и да чекају своје време.

Prodali smo se za male privilegije, stanove, zapošljavanja, za kraduckanje i došli do toga da je dva miliona ljudi ostalo bez posla da bi se 10 tajkuna i njihovih ljubavnica vozikali u jahtama od tri ili pet miliona evra, a čitav jedan narod je izgubio perspektivu, napomenuo je Bataković
On smatra da je "nama Srbima problem što nismo Srbi onako kako to prošlost nalaže, jer nije normalno da više volimo Dubrovnik od Kopaonika, Jahorinu od Stare planine ili Rovinj od Vrnjačke Banje".

To je problem nostalgije za Jugoslavijom, koju imaju i drugi narodi, ali ne u toj meri, objasnio je Bataković.

Prema njegovom mišljenju, Srbi ne žele da priznaju da su izdali sebe i svoju tradiciju.