посланик зоран бабић је синоћ у парлементу у једном тренутку, кад је расправа и добијала обрисе парламентарне а не пијачне, изрекао нешто типа "и кловновима аплаудирају у циркусу". није битно на ког је мислио, ако је уопште мислио а није желео само да још мало огади гледање најупорнијима, ја сам се сетио вучићевог уласка у "свечани дом" и овације већине.
иначе, током испада у континуитету од пре неки дан у парламенту поменутог поздрављеног аплаузом, изрекао је и нешто о томе како се он радује ребалансима. образлагао је да је то супер је је знак да се уштедело или да се више приходовало и тако некако...
оно што њему измиче, а и онима који му аплаудирају, је да је буџет првенствено плански документ. онолико колико се остварује показује се озбиљност и способност планирања. битна ствар је и то што је буџет основни документ функционисања државе и да се на њега ослањају планови пословања огромног броја привредних субјеката. другим речима, штета настаје неизвршењем буџета (због чега и постоје ребаланси да би се бар за тај преостали период од усвајања ребаланса обезбедила нека извесност). та, могло би се рећи елементарна логика, у потпуности измиче аплаудираном а наше коке некако своју ћоравост истичу као посебан квалитет.
и за крај, све најлепше вам желим у 2015., години набадања буџета па да се и убоде по неко зрно.