Društvo| Istorija| Reč i slika| Zabava| Život

Kako su pocrnele sve venecijanske gondole

/ 30.01.2015. u 14:47

Komentari: 240
Čitanost: 27968
/
Preporuke: 5856
/

За савремену Венецију гондола представља, поред Трга и цркве Светог Марка, најзначајнији симбол града, а сваки амерички туриста који држи до себе, обрадоваће своју изабраницу романтичном пловидбом по Каналу Гранде, док распевани гондолијер весла и изводи сладуњаве серенаде. Они сиромашнији, а кичу наклоњени, купиће украсни модел гондоле, која се окреће и свира...

Venice%20Gondola.jpg
У прошлости је гондола имала другачију намену и улогу. У 16. веку постала је незаменљиво превозно средство имућнијих житеља ондашње Млетачке републике, племићких и трговачких породица. Успон овог поморског града - државице већ је био достигао свој врхунац, а након открића Америке, примат су полако преузимале поморске велесиле. Као што то обично бива, почетак кризе довео је до тога да богаташи постану још разметљивији у приказивању своје моћи и сјаја, па су угледне породице почеле да се надмећу чија ће гондола бити већа, раскошнија, са скупоценијим украсима и фигурама на прамцу и крми. За њима су се поводили и они мање имућни, протежући се преко свог губера, па чак и они који су се бавили нечасним занимањима, лоповлуком, пљачкама и преварама, настојали су да их сви виде у што луксузнијем пловилу.
Како су гондоле некада изгледале може се видети током историјске регате која се сваке године одржава у Венецији.

images?q=tbn:ANd9GcRqkoQhguaXex7WDel2-NhReAo3GltWNolDYTZFwZqkny6DA7x5

То хаотично стање, почетком 17. века, претило је да прерасте у праву правцату анархију и често је ометало саобраћај кроз канале. Тако је градски Сенат (пандан данашњој скупштини) прописао казну за власнике превеликих и претерано раскошних гондола. Али, авај, жеља за престижом била је јача од шкртости. Власници су плаћали глобу само да би и даље могли да се шепуре у својим накинђуреним пловећим лепотицама. То је присилило Сенат да, 1633. године, тачно пропише величину и изглед свих венецијанских гондола. Градски оци, наиме, изгласали су да гондола не сме бити дужа од 7м, шира од 1,75м и тежа од 700кг, као и да мора бити офарбана искључиво црном бојом. Прописан је и изглед гвозденог украса, а уједно и контратега, на прамцу гондоле. Његов врх представља стилизовану капу какву су носили млетачки дуждеви, лучни прорез је мост Риалто, а „зуби" тог „чешља" представљају шест градских четврти.

Доцније су се о црној боји гондола испредале легенде: неки су тврдили да је то био симбол пропадања, или да се тиме изражавала жалост због епидемије куге 1630, која је у овом граду однела трећину тадашњег становништва. И то показује колико се лако преваримо када данашњим аршинима тумачимо прошле догађаје. У то доба, наиме, црно уопште није било боја жалости, већ тамно црвено. Чланови Сената одабрали су црну боју напросто због тога што оличава елеганцију и скромност.

Данас ову причу о гондолама читамо као куриозитет, бојим се да, опијен потрошачком и технолошком експанзијом, савремени човек из ње неће извући никакву поуку.

postavite na |

Komentari (240)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski 22:24 30.01.2015

Re: Покајање?

Венецијанер.

Heh, kod nas se one zaluzine (koren ove reci je germanski - jaloezieen) na prozorima zovu venecijaneri. I na engleskom se zovu "venetian blinds". Medjutim, te zaluzine nisu nastale u Veneciji vec, najverovatnije, su u Evropu dosle iz Persije (spekulacije da ih je doneo Marko Polo verovatno su netacne). One su se vekovima koristile u Starom Egiptu i Kini.
Na francuskom se zovu "les persienes". Ali, naziv je ostao i traje.

U filmu Istorija Sveta Prvi deo, Mel Bruks pokusava da zasmeje publiku i prica ovaj vic:
How do you make a venetian blind? Well, you find the Venetian and poke him in the eyes! (Niko se ne smeje, naravno).

nsarski 22:27 30.01.2015

Re: Покајање?

И обожавам декаденцију Венеције.

Ah!

Predrag Brajovic 23:11 30.01.2015

Re: Покајање?

nsarski

Ех, свет jе пун чуда, мој nsarski, pa тако ни кроасани нису француски, већ аустријски, кинески fortune cookies нису кинески, већ јапански, док и купус рибанац побеже из Србије негде на север...

Опет, свадбарски купус, чварци, кајмак -- то је поприлично "наше"...

blogovatelj 05:47 31.01.2015

Re: Покајање?

Не прија му, јер Венција је десничарска, и аутономна.

Ne uvek.
Muziku XXI veka slabo konzumiram, ali ovi momci mi uvek prijaju.
Venecijanci su. I komunisti.

mirelarado 17:57 31.01.2015

Re: Покајање?

kod nas se one zaluzine (koren ove reci je germanski - jaloezieen) na prozorima zovu venecijaneri. I na engleskom se zovu "venetian blinds". Medjutim, te zaluzine nisu nastale u Veneciji vec, najverovatnije, su u Evropu dosle iz Persije (spekulacije da ih je doneo Marko Polo verovatno su netacne). One su se vekovima koristile u Starom Egiptu i Kini.
Na francuskom se zovu "les persienes". Ali, naziv je ostao i traje.

Занимљиво је да и сами Италијани прозорске капке не повезују са Венецијанцима, већ са Персијанцима и зову их persiane, или scure (у Далмацији шкуре).

Вероватно су сви ти штитници од светлости, нежељених погледа, па и лопова, потекли из оријенталне архитектуре, јер се и она заштитна метална преграда на излозима и вратима продавница речито назива saracinesca. Треба имати на уму да су Италијани, још од доба крсташких ратова, Сараценима називали цео арапски свет.

zilikaka 21:17 30.01.2015

Prelep blog,

ali pre-lep!

Ništa drugo neću ni da kažem, samo ću da čitam.
A gazdarica i oni koji poznajete temu, nemoj da stajete.

blogovatelj 05:51 31.01.2015

Re: Prelep blog,

Prelep blog,
ali pre-lep!

Da ponovim.

tasadebeli 23:41 30.01.2015

Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Како то да нико до сада није поменуо овог лика у вези са Венецијом? И декаденцијом?

Човек је тамо лежао затвор... И возикао се гондолом у авантуре... Шпијунске и оне друге...

А за који европски двор је тада радио? Ма ко то зна...

А свако има свог Бонда, нисмо ни ми мачји кашаљ!

Кнез Роган

Причај штогод, Драшко, од Млетаках!
Какав народ бјеше на те стране?

Војвода Драшко

Какав народ, питаш ли, Рогане?
Ка остали-не бјеху рогати.

Кнез Роган

Знамо, чоче, нијесу рогати,
но бјеху ли згодни и богати?

Војвода Драшко

Бјеше, брате, доста лијепијех,
а грднијех десет пута више;
од бруке се гледат не могаху.
Богатијех бјеше поголемо;
од богатства бјеху полуђели,
ђетињаху исто као бебе.
Сви нуглови пунани празновах;
мучаху се, да им очи прсну,
да одеру кору леба суха.

(...)

Кнез Јанко

Бјеху ли им какве куће, Драшко?

Војвода Драшко

Бјеху куће на свијет дивота!
Ама бјеше муке и невоље:
ћескота их несретња дављаше,
смрад велики и тешка запара,
те немаху крви у образу.

nsarski 23:52 30.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Nego, ja sam kao osnovac ucio u skoli da je "nasa" obala bila potpuno posumljena dalmatinskim hrastom, ali da su je skroz unistili mrski graditelji Venecije koji su taj hrast ugradjivali u podvodne temelje svojih gradjevina (navodno je to drvo sve jace sto duze stoji pod vodom). Uce li to decu i danas?

marco_de.manccini 00:03 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Ne znam da li je taj specifican hrast sve jaci sto je duze pod vodom, ali postoje vrste hrastova koje su veoma otporne na skapavanje u vodi, pa se zato i koriste u gradjevinama kad se zna da je voda problem.

nsarski 00:07 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Ne znam da li je taj specifican hrast sve jaci sto je duze pod vodom, ali postoje vrste hrastova koje su veoma otporne na skapavanje u vodi, pa se zato i koriste u gradjevinama kad se zna da je voda problem.

Dobro, to nije sporno. Medjutim, da li je tacno ono o otimacini hrastovine iz Dalmacije? Da je onaj danasnji kamenjar nekad bio potpuno pod sumom. Mislim, valjda taj hrast postoji i u Grckoj, na primer, i tamo nisu zalazili. Zaista ne znam.

marco_de.manccini 00:13 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

A, to drugo, 'bemliga, svakako ne znam ni ja.

Usput, Spanci imaju tu pricu da su posustali u trci sa Englezima za prevlast na moru tek kad im je ponestalo sume na poluostrvu.

nsarski 00:17 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

A, to drugo, 'bemliga, svakako ne znam ni ja.

Ima ovde jedan zanimljiv tekst o gradnji Venecije, ali se ne pominje dalmatinski hrast.

tasadebeli 00:17 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

nsarski

marco_de.manccini

Не учи се... Ми немамо више морску обалу, те следствено томе баш нас брига за кршевитост исте као последицу искрчивања до које је дошло због тих темеља и галија у иноземству... Ни о одвођењу галијота на тренирање веслања за олимпијаду такође нема речи...

А за издржљивост дрвета у води, знам да овдашњи по Шумадији када копају бунар(еве) користе за оно коло на дну бунара искључиво крушково дрво. Ваљда код нас, и поред толиких храстова, ипак нема оне врсте издржљиве под водом.

EDIT: Ма све обале на свету су искрчиване откада је човек решио да плови, то је сигурно... Питање је само колико је ко био грамзив...

Рапа Нуи, тј. Ускршње острво, најбољи је пример за то...

EDIT EDIT: Заборавих! Помиње се млетачка грамзивост и похлепа када се ради Кањош Мацедоновић, али нема ни речи о дрвету...

mirelarado 00:26 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

nsarski
Ne znam da li je taj specifican hrast sve jaci sto je duze pod vodom, ali postoje vrste hrastova koje su veoma otporne na skapavanje u vodi, pa se zato i koriste u gradjevinama kad se zna da je voda problem.

Dobro, to nije sporno. Medjutim, da li je tacno ono o otimacini hrastovine iz Dalmacije? Da je onaj danasnji kamenjar nekad bio potpuno pod sumom. Mislim, valjda taj hrast postoji i u Grckoj, na primer, i tamo nisu zalazili. Zaista ne znam.

У сваком случају, венецијанске грађевине стоје на дрвеним темељима и платформама, користили су највише бор, храст и ариш, а грађевински материјал "прибављали" су заиста из ближе околине, те су, дакле, страдале шуме у словеначком, хрватзском и црногорском приобаљу.

hajkula1 00:26 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

nsarski
Nego, ja sam kao osnovac ucio u skoli da je "nasa" obala bila potpuno posumljena dalmatinskim hrastom, ali da su je skroz unistili mrski graditelji Venecije koji su taj hrast ugradjivali u podvodne temelje svojih gradjevina (navodno je to drvo sve jace sto duze stoji pod vodom). Uce li to decu i danas?

Važno je da je celo deblo, potpuno i stalno u vodi, nekoliko godina, da ne dolazi u kontakt s vazdušnom sredinom (da ne izviruje). Posavina je bila poznata po tome.

princi 00:26 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Ne verujem da bi hrastovi mogli da se prime na tako strmim padinama. Tamo kiše sve speru i malo tla ima. Pre borovi i jele bi se primili, nešto što ne traži duboko kor(ij)enje. Inače, drveni šipovi pod vodom su za večnost. Za deo izložen vazduhu važe druga pravila: tamo trule zbog bakterije (koje traže kiseonik). Toranj u Pizi (i dobar deo Venecije) je fundiran na drvenim šipovima, na primer.

hajkula1 00:38 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

nsarski
Ne znam da li je taj specifican hrast sve jaci sto je duze pod vodom, ali postoje vrste hrastova koje su veoma otporne na skapavanje u vodi, pa se zato i koriste u gradjevinama kad se zna da je voda problem.

Dobro, to nije sporno. Medjutim, da li je tacno ono o otimacini hrastovine iz Dalmacije? Da je onaj danasnji kamenjar nekad bio potpuno pod sumom. Mislim, valjda taj hrast postoji i u Grckoj, na primer, i tamo nisu zalazili. Zaista ne znam.

Ne znam baš za hrast u Dalmaciji, moguće u zaleđu. Prosto, klimatski mu više odgovara Zagorje, Posavina, Podravina, Šumadija...

U Grčkoj je poznata šuma platana u Stavrosu, za koje Grci kažu da ih je zasadio car Dušan. Prelepo

mirelarado 01:06 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

princi
Ne verujem da bi hrastovi mogli da se prime na tako strmim padinama. Tamo kiše sve speru i malo tla ima. Pre borovi i jele bi se primili, nešto što ne traži duboko kor(ij)enje. Inače, drveni šipovi pod vodom su za večnost. Za deo izložen vazduhu važe druga pravila: tamo trule zbog bakterije (koje traže kiseonik). Toranj u Pizi (i dobar deo Venecije) je fundiran na drvenim šipovima, na primer.

Венеција јесте и архитектонско и неимарско чудо. На тим шиповима стоје велелепне грађевине од посебног, порозног камена.

princi 02:03 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

посебног, порозног камена.

Da, kažu od kompaktnog krečnjaka, mahom iz Istre. Ima čvrstoću skoro mermera (metamorfisani krečnjak, 160 MPa pritisne čvrstoće, to je, poređenja radi, čvrstoća 4 puta veća od one klasičnog betona) i, zapravo, nisku poroznost (otuda valjda i povoljna apsorpciona svojstva inače bi sve to stradalo dosta brzo u zonama plime i oseke). Kirmenjak, tako ga Hrvati zovu. Uglavnom su ga vadili iz Rovinja i sa Briona (ili Brijuna, :)). Služio je, uglavnom, za temeljne nosače, aj da kažemo vezne grede i ploče, tj prenosio opterećenje zidova (mahom cigla) direktno na šipove.

Kažu da su ta svojstva posledica tzv stiolitske strukture predmetnih krečnjaka. Ovo su već neke fazne promene pod visokim pritiscima, to bolje može da objasni neki fiziko-hemičar pošto ja ne volim geologe. Inače, nađoh podatak da su ulice Dubrovnika popločane istim kamenom kao i da su od njega izgrađeni stubovi Bele Kuće.

Pade mi sad na pamet da možda Venecija i nije baš takvo čudo, kad se ima u vidu koliko je resursa bačeno na gradnju jednog grada. Neko racionalniji bi možda napravio nekoliko takvih gradova (vraćamo se na temu onog hindsight biasa koji pomenusmo negde gore) a ono što mi danas vidimo je ne ono što je nekad sagrađeno, nego pre svega ono što je preživelo.

princi 03:03 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

:)))), baš sad pročitah prikaz neke knjige u kojoj Veneciju nazicaju "hidroponičkom državom" koja je nastala ni iz čega, izrasla iz močvare. Praktično bez zemlje, u njoj nisu mogli da se uspostave klasični feudalni odnosi, Venecija je bila neuobičajeno moderna država za ono doba, imperija keša, u kojoj se sve kupovalo i prodavalo, pravi grad trgovine. Država koju su vodili lukavi preduzetnici pre nego drčni vitezovi, role model morskih država kakve su kasnije postale Britanija i Holandija, možda je u periodu između 11. i 16. veka i presudno uticala na razvoj zapadnog, pa potom i preostalog sveta.

E sad zatvaram radnju, dosta je bilo za večeras (a i inače).

blogovatelj 05:59 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Како то да нико до сада није поменуо овог лика у вези са Венецијом? И декаденцијом?

Taso, ako mi veruješ, hteo sam. I to baš insert iz Felinijevog Kazanove.
Konkretno, ovu scenu, beg iz zatvora.

Ali avaj, na poslu mi blokiraju Tjub, nisam bio u mogućnosti.

nsarski 20:27 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Ne verujem da bi hrastovi mogli da se prime na tako strmim padinama. Tamo kiše sve speru i malo tla ima. Pre borovi i jele bi se primili, nešto što ne traži duboko kor(ij)enje.

Ukapirao sam! Gde mi je pamet bila. Pa sve lepo pise.
Prvo, ja sam pobrkao - u pitanju je bor. A drugo, Laza Kostic nam lepo kaze:

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;

(podvlacenje moje)

Ipak, znaci, ima istine (barem delimicno) u toj prici da su bor iz nasih gora koristili za izgradnju Venecije. Gde su mi oci bile?!

P.S. Poetsko-gradjevinarski triler, boktemazo.

princi 21:29 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Ipak, znaci, ima istine (barem delimicno) u toj prici da su bor iz nasih gora koristili za izgradnju Venecije. Gde su mi oci bile?!

I ne samo bor nego i kamen (gore narečeni kirmenjak). Ne znam samo koliko bi oči pomogle jer su i jedan i drugi završili u venecijanskom blatu. Stvarno, jbt, zamisli koje je to razbacivanje bilo kad su od kamena koji je skoro mermer- od njega pravljena Bela kuća- pravili temelje. Mislim da bi moderni ekvivalent tome bila, recimo, betonska armatura od stainless čelika- kao kad bi trpao platinu ili vanadijum u armaturu za beton. Nije ni čudo što je preživelo tolike vekove! Lova očigledno nije bila problem u to doba. Nisu ljudi imali Angelu, Trojku i ECB da im dišu za vrat- samo plovili i trgovali (kažu da su se arapski putopisci u 13. veku čudom čudili kakve su sve začine nalazili po gradićima severozapadne Nemačke- sve to je dolazilo i prolazilo kroz Veneciju. Opsesivni trgovci i moreplovci su bili u to doba.)

Poetsko-gradjevinarski triler

I civilizacijsko-matrični! Ništa bez matrica.

Predrag Brajovic 22:01 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Бре, nsarski, па каже човек лепо: бор.
А шта мислиш кад је умрла Ленка? На који датум?

Јесте: на дан прославе празника Santa Maria della Salute!

Оних неколико реченица на почетку мог коментара део су једног давног текста који никад нисам завршио, о томе да је Лаза и у датуму Ленкине смрти видео везу са црквoм и празником Santa Maria della Salute. И видим да је још неком то пало на памет -- NOVA MOGUĆNOST SIMBOLIČKIH VEZA CRKVE SANTA MARIA DELLA SALUTE I LENKE DUNĐERSKI – GLAVNIH POETSKIH MOTIVA U POSLEDNJOJ PESMI L. KOSTIĆA (Milan Stepanović) -- и ствар се тек сада закотрљала. Само, има један проблем: могуће је да се ствар маши за један дан, јер нисам био сигуран да ли је празник SMDS у Венецији на крају претпрошлог века (1895) падао 20. или 21. по новом календару. Аутор чланка не гаји моје сумње. И ја их имам све мање, због табеле на ОВОМ ЛИНКУ: до 1900. године додавало се 12 дана на стари календар, а од тада 13. Дакле, наш 21. новембар Лази је у 19. веку био 20. новембар (то јест 8. по старом), дан кад је умрла Ленка, ако негде не грешим?

Углавном, свашта људима пада на памет.
Па и овакве ствари са датумима, и значају њихове подударности.
Аутору чланка Милану Степановићу, мени, а -- по свој прилици -- и Лази Костићу.

nsarski 22:27 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Stvarno, jbt, zamisli koje je to razbacivanje bilo kad su od kamena koji je skoro mermer- od njega pravljena Bela kuća- pravili temelje.

Ja sam nekoliko godina letovao na ostrvu Brac, i oni su (bili) jako ponosni sto je od brackog belog mermera pravljena Bela Kuca.

nsarski 22:30 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Predrag Brajovic
Бре, nsarski, па каже човек лепо: бор.
А шта мислиш кад је умрла Ленка? На који датум?

Јесте: на дан прославе празника Santa Maria della Salute!

Оних неколико реченица на почетку мог коментара део су једног давног текста који никад нисам завршио, о томе да је Лаза и у датуму Ленкине смрти видео везу са црквoм и празником Santa Maria della Salute. И видим да је још неком то пало на памет -- ОВДЕ -- и ствар се тек сада закотрљала. Само, има један проблем: могуће је да се ствар маши за један дан, јер нисам био сигуран да ли је празник SMDS у Венецији на крају претпрошлог века (1895) падао 20. или 21. по новом календару. Аутор чланка не гаји моје сумње. И ја их имам све мање, због табеле на ОВОМ ЛИНКУ: до 1900. године додавало се 12 дана на стари календар, а од тада 13. Дакле, наш 21. новембар Лази је у 19. веку био 20. новембар (то јест 8. по старом), дан кад је умрла Ленка, ако негде не грешим?

Углавном, свашта људима пада на памет.
Па и овакве ствари са датумима, и значају њихове подударности.
Аутору чланка Милану Степановићу, мени, а -- по свој прилици -- и Лази Костићу.

Pa, zato se pitam gde su mi oci bile; a i pamet!
Ova veza sa Lenkom, SMDS, datumima, vise spada u ljubavno-sudbinske teme, a ja sam za to pametan kao tele od sest nedelja. Ipak, dobro je znati kakvu snagu ima ljubav (Taj Mahal je jos jedan primer). Thx!

princi 22:44 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

nsarski
Stvarno, jbt, zamisli koje je to razbacivanje bilo kad su od kamena koji je skoro mermer- od njega pravljena Bela kuća- pravili temelje.

Ja sam nekoliko godina letovao na ostrvu Brac, i oni su (bili) jako ponosni sto je od brackog belog mermera pravljena Bela Kuca.

Nije mermer i nije Brač. Mermer i krečnjak su dve različite stene. Krečnjak je sedimentna a mermer metamorfna stena. Ovaj krečnjak se jako retko sreće, jer je bio izložen veliki pritiscima i zbijen je, ali nije metamorfisan. Zadržao je one osnovne minerale, samo je nisko porozan i ima visoku čvrstoću i liči na, ali nije mermer. Close but no cigar, što bi rekli. Napisah gore, koristili ga i za popločavanje Dubrovnika. Nekad su ga vadili kod Rovinja i na Brionima, danas pretežno u kamenolomima oko Poreča.

Čudo je taj Jadran. Kanalče, ali kad pogledaš zapadnu i istočnu stranu, skroz dva sveta, 2 planete. I Venecija između, :).

mirelarado 22:46 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Čudo je taj Jadran. Kanalče, ali kad pogledaš zapadnu i istočnu stranu, skroz dva sveta, 2 planete. I Venecija između, :).

nsarski 22:53 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Nije mermer i nije Brač.

Pazi sada:
Brački mramor (pučiški kamenolom) je cijenjen u cijelome svijetu te su mnoge građevine koristile upravo ovaj kamen (od Teodorikovog mauzoleja u Ravenni iz 5. st. do Bijele kuće u Washingtonu).

A onda:OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Bela kuća sazidana je kamenom iz Srbije!

Naci, ne mogu da se dogovore...

EDIT: pazi i ovo Brac stone at the White House

EDIT2: e, jbg.! Tekst iz 1986. Yugoslavs Claim Bit Of White House

Predrag Brajovic 23:15 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

nsarski
Ipak, dobro je znati kakvu snagu ima ljubav (Taj Mahal je jos jedan primer). Thx!

Smislio sam!
Sada ćemo, kao Šeherezada, da pričamo priče, i to tako da jedno drugom zadajemo teme. Ti si meni Taj Mahal zadao kao temu. Ja tebi -- hodanje na rukama!

Бело тело Таџ Махала

Таџ Махал, заветни маузолеј и дворац направљен преминулој жени Мумтаз Махал, сећање је на велику љубав седамнаестовековног шаха Џахана. Осим велике љубави, биће да је ту било и нешто секса, јер је шахиница Махал умрла на порођају свог четрнаестог детета. Бели дворац Таџ Махала данас представља тек симбол духовне романтике, а тело слабо ко спомиње.

Čekamo sad tebe, nsarski!

nsarski 23:28 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Ja tebi -- hodanje na rukama! [..] Čekamo sad tebe, nsarski!

Auh, this is mean...
OK, ja sam jednom pratio devojku od moje kuce do ugla moje ulice (rastojanje oko 100m) hodajuci pored nje na rukama, da je impresioniram. Jbg., tada sam bio mlad gimnasticar :)

Citanje poezije anyone?

princi 23:37 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Pazi sada:

Venice, isolated in its lagoon, had no building stone at hand. The freshly quarried stone is salt-white or light yellowish, which weathers to a pale gray; the whiteness of Istrian stone contrasts well with coloured stones and brick. When Francesco, son of the architect Jacopo Sansovino, wrote Venetia citta nobilissima et singolare (1580) he emphasized the distinctive quality that Istrian stone and the coppery-red Verona brocatello limestone (so-called Veronese marble) lent to the city.[4] It was brought, Sansovino said, from Rovigno and Brioni on the Istrian coast.

princi 23:43 31.01.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

princi
Pazi sada:

Venice, isolated in its lagoon, had no building stone at hand. The freshly quarried stone is salt-white or light yellowish, which weathers to a pale gray; the whiteness of Istrian stone contrasts well with coloured stones and brick. When Francesco, son of the architect Jacopo Sansovino, wrote Venetia citta nobilissima et singolare (1580) he emphasized the distinctive quality that Istrian stone and the coppery-red Verona brocatello limestone (so-called Veronese marble) lent to the city.[4] It was brought, Sansovino said, from Rovigno and Brioni on the Istrian coast.

Stvarno mi teško da poverujem da su bili tolike dijabole da dovlače mermer čak sa Brača da bi od njega gradili temelje (i to sam gore objasnio- taj krečnjak se koristio za građenje temeljnih greda i ploča, koje su se direktno oslanjale na šipove. Cigla i kamen superstrukture su se slagale na te grede i ploč). Ciglani zidovi navode na zaključak da nije bilo nikakvo razmetanje u pitanju već pre neekonomična i neracionalna inženjerija.

blogovatelj 00:15 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Nisu ljudi imali Angelu, Trojku i ECB

Oni su bili Angela, trojka i ECB.

JJ Beba 00:16 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Čudo je taj Jadran. Kanalče, ali kad pogledaš zapadnu i istočnu stranu, skroz dva sveta, 2 planete. I Venecija između, :).

mi smo u osnvnoj školi učili da je naša obala jadrnaskog mora divna, razuđena, a italijanska ravna i tone
:)

princi 00:31 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

JJ Beba
Čudo je taj Jadran. Kanalče, ali kad pogledaš zapadnu i istočnu stranu, skroz dva sveta, 2 planete. I Venecija između, :).

mi smo u osnvnoj školi učili da je naša obala jadrnaskog mora divna, razuđena, a italijanska ravna i tone
:)

Znaš šta je interesantno? Pored toliko trgovine, pretežno velikih trgovačkih brodova koji su non-stop prolazili (Venecija je u periodu pre otkrića Amerike verovatno bila jedna od najprometnijih evropskih luka) i ostrva, špilja, mesta za skrivanje, uopšte nema nikakve gusarske tradicije (za razliku od Kariba, na primer. Tamo su imali i piratske republike. Sjajna serija, uzgred, trenutno ide na Starz: Black sails. Toby Stephens razbija.)

nsarski 01:00 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

ostrva, špilja, mesta za skrivanje, uopšte nema nikakve gusarske tradicije (za razliku od Kariba, na primer.

Da, zaista. Malo sam guglao i ovde, cini mi se, ima malo detaljnije Piracy on the North Adriatic.
Ukratko, oni su bili nesto kao pirati iz Somalije danas - ragtag gang i nista vise. To su Venecijanci relativno lako oduvali. Najvise briga su im zadavali pirati iz Neretve. Uskoci su posle dosli, ali oni su bili kao nasi hajduci - napadnu konvoj, malo pokradu i pobegnu. Nista ozbiljno.

Predrag Brajovic 01:09 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Хех, наши Далмоши подбацили, дакле... Марко Краљевић is bad sailor ;-)

Barbary corsair attacks were common in southern Portugal, south and east Spain, the Balearic Islands, the Canary Islands, Sardinia, Corsica, Elba, the Italian Peninsula (especially the Tyrrhenian coast), Sicily and Malta... Historian Robert C. Davis estimated that between 1530 and 1780, 1–1.25 million Europeans were captured and taken as slaves to North Africa, principally Algiers, Tunis, and Tripoli, but also Constantinople and Salé. Barbary pirates

У берберском ропству је био и писац Дон Кихота Сервантес, којег је заробио албански гусар и продао га у Алжир као роба. Откупила га је породица.

nsarski 01:22 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Historian Robert C. Davis estimated that between 1530 and 1780, 1–1.25 million Europeans were captured and taken as slaves to North Africa, principally Algiers, Tunis, and Tripoli, but also Constantinople and Salé

Da bi zastitili brodove koji su prevozili robove i vredne posiljke iz Afrike, Ameri su formirali pomorske trupe koje su pratile te konvoje. Tako je nastala americka mornarica. Otuda i himna US Marines ima stihove:

From the Halls of Montezuma
To the shores of Tripoli;
We fight our country's battles
In the air, on land, and sea;
First to fight for right and freedom
And to keep our honor clean;
We are proud to claim the title
Of United States Marine.

princi 01:35 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

U svemu tome je pomalo smešno, a pomalo i znakovito da su hrišćanski i muslimanski moreplovci, trgovci u to vreme sarađivali, ratovali, drugovali, trgovali... ne bi se reklo da je bilo ikakvih ideja o nečijoj superiornosti. Arapski putopisci su putovali do Venecije, dolinom Rajne, skroz išli do Skandinavije, ostavljali pisane tragove (u nekim slučajevima i jedine koji danas postoje), Evropljani su normalno išli i putovali na istok. Bilo je klanja (jbg, ipak su ljudi u pitanju i ipak je to bio srednji vek), ali bilo je i saradnje, po Sardiniji, Malti. Izgleda da se to rasističko white supremacist đubre koje se kasnije zapatilo po raznoraznim glavama znatno novijeg datuma.

nsarski 01:56 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

U svemu tome je pomalo smešno, a pomalo i znakovito da su hrišćanski i muslimanski moreplovci, trgovci u to vreme sarađivali, ratovali, drugovali, trgovali...

Pa, ima dve urbane legende koje su mi ozbiljno poljuljane iz ovog razgovora.
1. Da je ostrvo Sv. Stefan (Montenigerija) bilo uporiste lokalnih gusara i da su tamo bili utvrdjeni i neosvojivi, i
2. Da je San Marino, na onom planinskom vrhu, bio drugi hideout za gusare (posebno izvesnog Marina, Hrvata) koji je tu imao svoje ljude koji su harali Jadranom.

Citajuci o istoriji ova dva mesta nista slicno nisam nasao, pa mi se cini da je u pitanju mitologija, s primesama realnosti, nesto kao bracki kamen i Bela Kuca.

princi 02:07 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Pa, ima dve urbane legende koje su mi ozbiljno poljuljane iz ovog razgovora.
1. Da je ostrvo Sv. Stefan (Montenigerija) bilo uporiste lokalnih gusara i da su tamo bili utvrdjeni i neosvojivi, i

Drugim rečima, sav onaj sadržaj koji se onako slobodno baškari i širi morem od Herceg Novog do Bara ima i strateški a ne samo fiziološki značaj: on je tu da odagna dušmanina.

JJ Beba 02:35 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

princi
JJ Beba
Čudo je taj Jadran. Kanalče, ali kad pogledaš zapadnu i istočnu stranu, skroz dva sveta, 2 planete. I Venecija između, :).

mi smo u osnvnoj školi učili da je naša obala jadrnaskog mora divna, razuđena, a italijanska ravna i tone
:)

Znaš šta je interesantno? Pored toliko trgovine, pretežno velikih trgovačkih brodova koji su non-stop prolazili (Venecija je u periodu pre otkrića Amerike verovatno bila jedna od najprometnijih evropskih luka) i ostrva, špilja, mesta za skrivanje, uopšte nema nikakve gusarske tradicije (za razliku od Kariba, na primer. Tamo su imali i piratske republike. Sjajna serija, uzgred, trenutno ide na Starz: Black sails. Toby Stephens razbija.)

pa kad je obala ravna i tone, nisu imali gde te novce sakriti :)

princi 03:02 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

pa kad je obala ravna i tone, nisu imali gde te novce sakriti :)

Što bi rekao Rean: za blog B92, iz hemp shopa u Bolderu, Kolorado, JJ Beba.

blogovatelj 03:45 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Izgleda da se to rasističko white supremacist đubre koje se kasnije zapatilo po raznoraznim glavama znatno novijeg datuma.

To je najverovatnije došlo sa industrijskom revolucijom.
Jebi ga - mi imamo voz, mi imamo auto, bioskop, avion, raketu za na Mesec a mrski Arapi/Kinezi/Japanci/Crnci nemaju. Veoma lagana argumentacija da se stoka primi i da mrzi.
Ali evo, vremena se menjaju. Ne zna se šta sutra donosi.

princi 11:14 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Inače, izgleda da nismo samo mi skloni uspostavljanju veza između geologije i false narativa. Te vremenske i prostorne razmere su jednostavno tolike da se često logika svakodnevnog života razbija o njih.

princi 11:20 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

Jebi ga - mi imamo voz, mi imamo auto, bioskop, avion, raketu za na Mesec a mrski Arapi/Kinezi/Japanci/Crnci nemaju.

Da, posebno smešno jer bi se pre moglo reći da su Arapi do, recimo, 12. veka bili tehnološki superiorniji u odnosu na "Belce" a Kinezi sve do 15. ili 16. veka. Ima i ime za tu logičku grešku kad se istorija razmatra isključivo u ključu sadašnjosti, kad se izgubi neki širi kontekst: survivorship bias.

200, laganica.

JJ Beba 12:19 01.02.2015

Re: Мај нејм из Бонд, Џејмс Бонд

princi
pa kad je obala ravna i tone, nisu imali gde te novce sakriti :)

Što bi rekao Rean: za blog B92, iz hemp shopa u Bolderu, Kolorado, JJ Beba.

trener92 00:37 31.01.2015

Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

:))) Lep tekst Mirela.

Данас ову причу о гондолама читамо као куриозитет, бојим се да, опијен потрошачком и технолошком експанзијом, савремени човек из ње неће извући никакву поуку.

A opet, bilo bi šteta ne pomenuti poznatog Venicijanera.

mirelarado 00:53 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

A opet, bilo bi šteta ne pomenuti poznatog Venicijanera.

Опасан је то смутљивац био, Тренеру. : )

trener92 01:11 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

mirelarado

Опасан је то смутљивац био, Тренеру. : )

Jeste, znam, što bi se reklo pravi mufljuz, ali verna slika onoga što si napomenula

довео је до тога да богаташи постану још разметљивији у приказивању своје моћи и сјаја,

ili

Али, авај, жеља за престижом била је јача од шкртости.

On je pravi primer toga, ako je verovati onome što piše u njegovoj biografiji.

jinks 10:05 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

mirelarado
A opet, bilo bi šteta ne pomenuti poznatog Venicijanera.

Опасан је то смутљивац био, Тренеру. : )

Po nekima, čovek je sve vreme bio obaveštajac države koja se nalazi u centralnom delu Rima, i to vrlo ozbiljan ... čak i onda kada su neki bili ubeđeni da radi upravo za njih, ili za nekog drugog.

trener92 15:00 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

mirelarado

Sinoć nisam čitao sve komentare, pa sam tek sada video da je tasadebeli pomenuo Kazanovu.

Dakle još neko je imao sličnu asocijaciju. Inače je i zanimljiva priča ( ili mit, ko zna ) o tome na koji način je Kazanova došao do "svoje gondole".

Predrag Brajovic 15:19 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

jinks
mirelarado
A opet, bilo bi šteta ne pomenuti poznatog Venicijanera.

Опасан је то смутљивац био, Тренеру. : )

Po nekima, čovek je sve vreme bio obaveštajac države koja se nalazi u centralnom delu Rima, i to vrlo ozbiljan ... čak i onda kada su neki bili ubeđeni da radi upravo za njih, ili za nekog drugog.

Мислим да је овај Венецијанц најпознатији:

Корто Малтезе је стрип-лик венецијанског Јеврејина Хуга Прата, и Прат је чак и направио Кортов водич по Венецији. Такође, ЈЕДНА ЕПИЗОДА тог луталачког стрипа одиграва се 1921. године баш у Венецији.

Узгред, од Венеције и Корта Малтезеа можда је само узбудљивији живот њиховог цртача Хуга Прата, који је он описао у својој испричаној биографији Жеља да се буде бескористан ОВДЕ Ја се не сећам кад сам толико уживао у некој књизи.

Од пикантерија из књиге, издвајам да Хуго Прат неко време није пoхађао школу, бивајући сматран ментално заосталим. Има понешто и о женама, ко воли жене, а Прат их је волео. Баш. И то пуно.

mirelarado 16:15 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Predrag Brajovic
Од пикантерија из књиге, издвајам да Хуго Прат нек време није пoхађао школу, бивајући сматран ментално заосталим. Има понешто и о женама, ко воли жене, а Прат их је волео. Баш. И то пуно.

Мислим да из Пратових искустава и жене могу пуно занимљивих ствари да сазнају. О себи.

Predrag Brajovic 16:22 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

mirelarado
Predrag Brajovic
Од пикантерија из књиге, издвајам да Хуго Прат нек време није пoхађао школу, бивајући сматран ментално заосталим. Има понешто и о женама, ко воли жене, а Прат их је волео. Баш. И то пуно.

Мислим да из Пратових искустава и жене могу пуно занимљивих ствари да сазнају. О себи.

Ја то не знам.
Нисам жена.
:))))))))

P.S.
Штета.
Увек сам завидео Тиресији.

mirelarado 16:29 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

jinks
mirelarado
A opet, bilo bi šteta ne pomenuti poznatog Venicijanera.

Опасан је то смутљивац био, Тренеру. : )

Po nekima, čovek je sve vreme bio obaveštajac države koja se nalazi u centralnom delu Rima, i to vrlo ozbiljan ... čak i onda kada su neki bili ubeđeni da radi upravo za njih, ili za nekog drugog.

Ако је то помало и обавијено велом легенде, био је управо онакав какви су сви успешни обавештајци на свету: у том погледу савременицима није био нимало сумњив.

tasadebeli 17:03 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Хуго Прат

након дугогодишњег истраживања оностраног закључио је: „Мој живот је почео још пре него што сам дошао на свет, а претпостављам да ће се наставити и када мене више не буде“.

Брајо, које године је објављена ова књига разговора са Пратом?

Узгред, Корто Малтезе се појављује као лик и у "Судбина и коментари" Радослава Петковића, мада, реално, време Корта Малтезеа од времена догађања радње овог романа раздваја читав век. То је најбољи "шпијунски" ( ова жанровска одредница ипак мора под наводнике) роман који сам ја у животу прочитао.

Већина потрошача фармерки са некадашњег Понте Роса није ни претпостављала да фармерке купују преко пута Гопчевића куће јер је у време догађања радње "Судбина и коментара" (Наполеонови ратови) у Трсту постојала прилично богата и моћна трговачка српска заједница иза које остаде и црква Светог Спиридона на Понте Росу.

А шпијунски заплет у Судбина и коментари? Е, баш због тога је изгледа и Петковић увео Корто Малтезеа у свој роман... Као коментар на судбину...

trener92

pa sam tek sada video da je tasadebeli pomenuo Kazanovu.Dakle još neko je imao sličnu asocijaciju.

И Блоговатељ је имао исту асоцијацију... А видиш да је Браја потегао и Корта Малтезеа...

Не знам зашто нас та стара поморска република Светог Марка одмах све тера да помислимо на неке степске вукове у свету шпијунаже, сплеткарења, политике, авантура и љубави...

Predrag Brajovic 17:25 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Treneru, то када ја пишем великим словима не значи да сам се наљутио и да хоћу да виечм, него да иза њих стоји неки линк. Рецимо -- ОВДЕ. Тако стално радим, и мислио сам да је то јасно? Тако сам и у претходном коментару био обележио линк са подацима о књизи

jinks 18:25 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

P. Brajovic
Мислим да је овај Венецијанц најпознатији

Pitanje za poznavaoce Prata i Korta ... u više navrata u stripu Korto priča o uticajnom društvu prekrivenom brojnim velovima tajni koje je osnovano u Veneciji u srednjem veku, i koje svoj poprilično jak uticaj od tada širi po čitavom svetu. Korto više puta govori o tome, a mislim i sam Prat u nekom od intervjua koji sam negde pročitao, gde kaže da kada god šeta ulicama Venecije ne može a da na njenoj arhitekturi ne prepozna tragove koje je pomenuto društvo ostavilo iza sebe.

Jedino što nikad nije rekao o kom se tajnom društvu tačno radi :)

trener92 19:05 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

tasadebeli
И Блоговатељ је имао исту асоцијацију... А видиш да је Браја потегао и Корта Малтезеа...

Da video sam.:)) Prvo sam pomislio da ne bi bilo prikladno pominjati uz priču o gondolama ( i ne samo o njima), međutim u toj priči o statusu i bahaćenju došao mi na um Kazanova
( u opisu se napominje na jednom mestu, kako mu je plemić Brigadin kome je Kazanova spasio život kao znak zahvalnosti dao slugu, gondolu, smeštaj i svotu novaca mesečno, pa je mogao da živi na visokoj nozi.A on je sve to prokockao.Piše i da mu je taj isti Brigadin pomogao prilikom bekstva iz onog čuvenog zatvora, koji si i ti pomenuo).

Не знам зашто нас та стара поморска република Светог Марка одмах све тера да помислимо на неке степске вукове у свету шпијунаже, сплеткарења, политике, авантура и љубави...

:))) I Sveti Marko je jedno od oličenja ljubavi ( doduše u nekom drugom smeru Mala šala

Prva asocijacija na Veneciju, je vožnja gondolom uz neku ljubljenu,uz serenadu u pozadini, kako je opisao i gosn.Sveta, i poljubac dok se prolazi ispod mostića, da bi večno ostali zaljubljeni.

Zašto nas tera? Verovatno mi to hoćemo da vidimo ( bar ja to tako volim da gledam) onako romantičarski, avanture, ljubavi nekog stepskog vuka, borca za pravdu u tom surovom svetu ( kao što je bio Kolto recimo),

a sama Mletačka Republika, bar prema spisima, je nastala na svemu ovome što si pomenuo špijunaža , spletkarenje, politika, ratovi, trgovina, muljanje.

trener92 19:14 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Predrag Brajovic
Treneru, то када ја пишем великим словима не значи да сам се наљутио и да хоћу да виечм, него да иза њих стоји неки линк. Рецимо -- ОВДЕ. Тако стално радим, и мислио сам да је то јасно? Тако сам и у претходном коментару био обележио линк са подацима о књизи

Znam da ne vičeš i znam zašto pišeš velika slova ( ja na primer boldujem, mislim da je tako bolje), mislim da se dobro razumemo već odavno, nego mi nije baš najjasnije, a neću da postavim onog smajlija sa upitnikom ( znam da baš i ne praktikuješ smajlije)), koji se pita o čemu se radi?

niccolo 19:35 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

ОВДЕ

U odlično, nisam znao, ovo ću da kupim.

Predrag Brajovic 19:58 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

trener92
Predrag Brajovic
Treneru, то када ја пишем великим словима не значи да сам се наљутио и да хоћу да виечм, него да иза њих стоји неки линк. Рецимо -- ОВДЕ. Тако стално радим, и мислио сам да је то јасно? Тако сам и у претходном коментару био обележио линк са подацима о књизи

Znam da ne vičeš i znam zašto pišeš velika slova ( ja na primer boldujem, mislim da je tako bolje), mislim da se dobro razumemo već odavno, nego mi nije baš najjasnije, a neću da postavim onog smajlija sa upitnikom ( znam da baš i ne praktikuješ smajlije)), koji se pita o čemu se radi?

Таса је питао за годину, побркао сам! :)))))

Ниццоло, купуј књигу, не пропуштај: има и слика!!!

mirelarado 20:05 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Predrag Brajovic
trener92
Predrag Brajovic
Treneru, то када ја пишем великим словима не значи да сам се наљутио и да хоћу да виечм, него да иза њих стоји неки линк. Рецимо -- ОВДЕ. Тако стално радим, и мислио сам да је то јасно? Тако сам и у претходном коментару био обележио линк са подацима о књизи

Znam da ne vičeš i znam zašto pišeš velika slova ( ja na primer boldujem, mislim da je tako bolje), mislim da se dobro razumemo već odavno, nego mi nije baš najjasnije, a neću da postavim onog smajlija sa upitnikom ( znam da baš i ne praktikuješ smajlije)), koji se pita o čemu se radi?

Таса је питао за годину, побркао сам! :)))))

Ниццоло, купуј књигу, не пропуштај: има и слика!!!

За Николоа је најважније да може да се чита на прескок. ;-)

niccolo 20:31 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Ниццоло, купуј књигу, не пропуштај: има и слика!!!

Samo jedna?

За Николоа је најважније да може да се чита на прескок. ;-)

Dabome.

tasadebeli 20:36 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

jinks
P. Brajovic
Мислим да је овај Венецијанц најпознатији

Pitanje za poznavaoce Prata i Korta ... u više navrata u stripu Korto priča o nekom uticajnom društvu prekrivenom brojnim velovima tajni koje je osnovano u Veneciji u srednjem veku, i koje svoj poprilično jak uticaj od tada širi po čitavom svetu. Korto više puta govori o tome, a mislim i sam Prat u nekom od intervjua koje sam negde pročitao, i kaže da kada god šeta ulicama Venecije ne može a da na arhitekturi ne prepozna tragove koje je ono ostavilo iza sebe.

Jedino što nikad nije rekao o kom se društvu tačno radi :)

Може бити да је Прат мислио на овако нешто?

(Клик на слику за текст...)

Црно племство, Гвелфи и Гибелини, слободни зидари, темплари, Ротшилди, илуминати, ложа П2,... Ко зна шта се ту све испреплетало и шта је стварност, а шта фикција... Уосталом, каква би они то били тајна друштва ако бисмо ми све знали њима? Џаба им онда тајност и мистерија...

Једно је сигурно, осим успеха у трговини и морепловству, Млетачка република је остала упамћена и по својој жбирско-асасинској служби, то јест имали су одлично разрађену мрежу шпијуна и ликвидатора и због унутрашњег реда и мира, али и због спољне политике.

Само... Не мораш да идеш чак до Венеције да би видео овакве симболе на зградама које појединци онда често користе за сензационализам и за млаћење пара (Ден Браун - Да Винчијев код) као да ти симболи не стоје ту деценијама и вековима. Само ми не обраћамо пажњу на њих.

Имаш их и по Београду колико хоћеш по фасадама и испред зграда, односно државних институција. Само треба пажљиво гледати.

(Па ја у својој улици у којој сам се родио на Бановом брду преко пута моје куће имам комшије које у кући коју је зидао њихов отац и деда двадесетих година прошлог века у дневној соби у плочицама имају урађене масонске симболе (оно, шестар, троугао,...). Исте симболе имају и на капији, као повелики украс у гвожђу. Оне у дневној соби су прекрили ламинатом /кућа је то, па вуче хладно на ноге од оних плочица/, а онај украс на капији још увек стоји.)

Има тога и по многим другим градовима у свету. Рецимо, новијег датума је она стаклена пирамида испред Лувра.

Хоћу да кажем да је Прат могао да то исто осети и да је шетао и по Београду или по неком другом граду...

mirelarado 20:43 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Уосталом, каква би они то били тајна друштва ако бисмо ми све знали њима? Џаба им онда тајност и мистерија...

Баш тако, сва та тајна братства непрекидно су на клацкалици: непожељно је да се о њима све зна, јер онда оде тајнос' у пропас', а опет, не ваља ни да се баш ништа не зна, јер како би их људи онда замишљали као неке моћне, мрачне ликове из сенке... вазда осцилују на граници фикције и стварности. :)

tasadebeli 21:00 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

mirelarado

вазда осцилују на граници фикције и стварности. :)

Мрзело ме да качим, али има на нету гомила туристичких понуда које се позивају на "мистерије Венеције".

Тако то раде прави трговци. Увек је најбоља зарада на тој "граници фикције и стварности" када продајеш нешто. (То сам научио још од мог маторог, трговца старинске школе.

)

nsarski 21:06 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Увек је најбоља зарада на тој "граници фикције и стварности" када продајеш нешто.

Zato se i Indiana Jones zainteresovao za Veneciju:

tasadebeli 21:08 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Predrag Brajovic
Treneru, то када ја пишем великим словима не значи да сам се наљутио и да хоћу да виечм, него да иза њих стоји неки линк. Рецимо -- ОВДЕ. Тако стално радим, и мислио сам да је то јасно? Тако сам и у претходном коментару био обележио линк са подацима о књизи

Нашао, Брајо! 2011. Извини, ситна слова тамо на линку...

(Извињење и Тренеру, замало да настрада ни крив ни дужан.)

Predrag Brajovic 21:21 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Мсм... тајна... шиођура.

Браћа ме редовно обавештавају о својим активностима, Омегу и мене.
Кажу ми да питам Исток Запад Мост (преведи на енг.) ако нешто не знам, и он ће све да каже.
Цео низ финанасијских стручњака, банкара, ревизора, министара енерго-привре-фина, градоначелника... сви су ту или мало около.

Скоро сам се смејао: један од мојих познаника успе нешто да заврши, пословно, што није баш имало логике да се заврши. Не, није нека превара, нити права штета, али -- и без користи по ширу друштвену заједницу, само по њега. И ја станем, размишљам, и питам се како му је успело, и онда ми у неком необавезном разговору спомене како "ми, браћа"...

ОК, браћо.
Добро дошли...

jinks 21:34 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Црно племство, Гвелфи и Гибелини, слободни зидари, темплари, Ротшилди, илуминати, ложа П2,... Ко зна шта се ту све испреплетало и шта је стварност, а шта фикција... Уосталом, каква би они то били тајна друштва ако бисмо ми све знали њима? Џаба им онда тајност и мистерија...

Mislim da se radi o nekoj drugoj vrsti misterije, o kojoj je i sam Korto, odnosno Prat, govorio sa ozbiljnim strahopoštovanjem. Mislim da nisu bili u pitanju slobodni zidari, iluminati, templari ...

Mada, što kažete možda i sam Prat u stripu pokušava da trguje venecijanskim misterijama, slicno mnogim drugima, uključujući i gorepomenute turističke agencije :)

niccolo 21:56 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

али има на нету гомила туристичких понуда које се позивају на "мистерије Венеције"

Što me podseti da u Edinburgu ima odlična tura, Underground Edinburgh ili tako nešto (ide se nekadašnjim ulicama i ulazi u nekadašnje kuće, koje su sada ispod nivoa modernih ulica i zgrada). Na toj turi rekoše da je pravilo s koje strane ide žena a s koje muškarac nastalo zato što su u srednjem veku imali običaj da samo otvore vrate i izruče kofu govana napolje (ništa wc šolja, kanalizacija itd.), pa ko se zadesi u tom momentu napolju, jebiga, zadesio se. I onda muškarac hoda bliže vratima iz kojih sadržaj može da izađe. A to me pak podseti da sam negde pročitao i da je pravilo da u kafanu prvo ulazi muškarac pa tek onda žena nastalo zbog toga što u kafani u svakom momentu može da poleti flaša prema vratima, pa bolje da zvekne muškarca po glavi nego ženu.

mirelarado 22:01 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

i da je pravilo da u kafanu prvo ulazi muškarac pa tek onda žena nastalo zbog toga što u kafani u svakom momentu može da poleti flaša prema vratima, pa bolje da zvekne muškarca po glavi nego ženu.

За ово знам и ја. Крчме су некада биле опасна места, па мушкарац први улази, како би се уверио да је и за даму безбедно.

niccolo 22:07 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Крчме су некада биле опасна места

Da, da. Ja sam doduše u prvom momentu imao ovaj izraz lica

ali sam onda skapirao da je potpuno opravdano bilo u to vreme...

nsarski 22:11 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Крчме су некада биле опасна места, па мушкарац први улази, како би се уверио да је и за даму безбедно.

Slicno je vazilo i pri ulasku u lift. Ne znam da li se i danas taj bon-ton koristi.

P.S. Kocnice na liftu su, verovatno, jedan od najbezbednijih izuma koje je covek napravio.

trener92 22:12 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Predrag Brajovic

Таса је питао за годину, побркао сам! :)))))

:))) Razumeo sam ok:))

zilikaka 23:13 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Slicno je vazilo i pri ulasku u lift. Ne znam da li se i danas taj bon-ton koristi.

Dočim pravilo za stepenice ima sasvim logično objašnjenje.

Muškarac uvek ide tako da, ako se spotakne, pada na ženu.

mirelarado 23:15 31.01.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Muškarac uvek ide tako da, ako se spotakne, pada na ženu.

А, то је већ опште правило, за све прилике.

natasavb 01:31 01.02.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Од пикантерија из књиге, издвајам да Хуго Прат неко време није пoхађао школу, бивајући сматран ментално заосталим.

Ali je zato kad je pohađao imao sjajnu učiteljicu.

Moja učiteljica se zvala Fontana. Shvatila je da volim crtanje, tako da mi je umesto diktata davala zadatak da crtam: preneo bih u crteže čitavu priču iz diktata. Tako sam ja ispunio više svezaka koje je ona ocenjivala kao I sveske drugih učenika, a zatim nosila u kancelariju kod direktora, koji je na njih udarao svoj pečat. (str.18)

Mirela, divan blog.
Nisam znala ovo za gondole, hvala. :)
Inače, u Veneciji sam bila samo jedanput, na kratko, ali mi je ostala u lepom sećanju.
Ne samo zbog trgova, vrtova i gondola, već zbog šešira, divnog, slamnatog, koji su mi moja četiri druga, sa kojima sam bila tamo, kupila od poslednjih para koje smo imali, jer je to bio kraj putovanja.
Eh, ta nostalgija. :)
Ne nekom sledećem ima da kupim onu Markovu gondolu sa balerinom. :))

mirelarado 15:52 01.02.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Inače, u Veneciji sam bila samo jedanput, na kratko, ali mi je ostala u lepom sećanju.
Ne samo zbog trgova, vrtova i gondola, već zbog šešira, divnog, slamnatog, koji su mi moja četiri druga, sa kojima sam bila tamo, kupila od poslednjih para koje smo imali, jer je to bio kraj putovanja.
Eh, ta nostalgija. :)
Ne nekom sledećem ima da kupim onu Markovu gondolu sa balerinom. :))

Хвала, Наташа, на лепим речима и овој цртици о Пратовој учитељици.

А гондола, Маркова, Тасина, а и моја, јер ју је деда донео са свог првог путовања у Венецију, и поносито је стајала на шустикли, на телевизору, разуме се. :)))
Када смо сестра од тетке и ја, као гимназијалке, током летовања први пут отишле на излет у Трст и Венецију, биле смо фасциниране Тргом Св. Марка, као и сви туристи. Ипак, са оскудним џепарцем, брзопотезно смо научиле да се цене освежавајућих напитака снижавају пропорционално удаљавању од тог главног градског трга. И тако смо, уморне од обилажења и пешачења, по летњој оморини, купиле конзервице неке претече фанте* (aranciata amara), селе на степеник у некој сеновитој, уској уличици, с погледом на мали трг где су биле тезге са сувенирима. "Ако не будеш добра, купићу ти гондолу", нашалила се она. "А ја ћу теби да купим ону лутку за кауч", узвратила сам.

*Тада код нас још није било тих конзервица и чинило нам се да оранжаде и кока коле имају много бољи укус у таквом паковању. Младос' - лудос'. :)

niccolo 16:01 01.02.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

и чинило сам се да оранжаде и кока коле имају много бољи укус у таквом паковању.

Pa to je opšte poznato. Verovatno dođe do neke hemijske reakcije s aluminijumom, pa zbog toga.

zilikaka 17:28 01.02.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Тада код нас још није било тих конзервица и чинило сам се да оранжаде и кока коле имају много бољи укус у таквом паковању. Младос' - лудос . :)

Pa to je opšte poznato. Verovatno dođe do neke hemijske reakcije s aluminijumom, pa zbog toga.

To nisam nikad volela, pa ne volem ni dan-danas. Previše mi gazirano.

A to za drugi ukus, može da bude da je tako.
Ja sam i danas ljuti protivnik plastičnih pakovanja. To bre sve upropasti.

Recimo kokta. Dok se pakovala u staklene flašice, imala je neponovljiv ukus. Čim je prešla i plastiku - ni nalik.
Bez sve šale, u čašu kad se uspe - nije to to.
Jedno vreme opstale bile staklene flaše, al ni toga više nema, pa ja potpuno batalila kabeze.

mirelarado 18:00 01.02.2015

Re: Giovanni Giacomo Chevalier de Seingalt

Recimo kokta. Dok se pakovala u staklene flašice, imala je neponovljiv ukus. Čim je prešla i plastiku - ni nalik.

Жива истина. Чини ми се да по кафићима још увек може да се добије та стаклена флашица.

jinks 09:56 31.01.2015

...

Barcarolle je vrsta venecijanske narodne pesme koju pevaju gondolijeri :)

mirelarado 16:21 31.01.2015

Re: ...

Barcarolle je vrsta venecijanske narodne pesme koju pevaju gondolijeri :)

Италијани их у шали називају gondolì-gondolà, по оној алпској попевки о успињачама: funicolì-funicolà. :)

kakapo 10:50 31.01.2015

Forcola

Ne smemo zaboraviviti ni forkolu, važan deo venecijanske gondole. To je karakteristična "viljuška" u koju se oslanja veslo gondole. Naročito je oblikovana, da bi omogućila veliku pokretljivost veslu i svaki njen deo ima posebno ime. Inače svaka je unikatno izvajana i teško da postoje dve iste, tu je bila dozvoljena umetnička, tj. zanatlijska sloboda. Zato su danas na velikoj ceni kod kolekcionara, kao skulpture. Prave se, naravno, i posebne forkole kao suveniri, od maleckih privesaka za ključeve do "pravih". Inače gotovi svi gondolijeri koje sam posmatrao ne koriste viljušku komplikovane forkole (osim za slikanje), već vrlo prozaično oslanjaju veslo uz njen stub, kao što se vidi na priloženoj slici.

Predrag Brajovic 15:20 31.01.2015

Re: Forcola

Чији је цртеж?

mirelarado 16:25 31.01.2015

Re: Forcola

kakapo
Ne smemo zaboraviviti ni forkolu, važan deo venecijanske gondole. To je karakteristična "viljuška" u koju se oslanja veslo gondole. Naročito je oblikovana, da bi omogućila veliku pokretljivost veslu i svaki njen deo ima posebno ime. Inače svaka je unikatno izvajana i teško da postoje dve iste, tu je bila dozvoljena umetnička, tj. zanatlijska sloboda. Zato su danas na velikoj ceni kod kolekcionara, kao skulpture. Prave se, naravno, i posebne forkole kao suveniri, od maleckih privesaka za ključeve do "pravih". Inače gotovi svi gondolijeri koje sam posmatrao ne koriste viljušku komplikovane forkole (osim za slikanje), već vrlo prozaično oslanjaju veslo uz njen stub, kao što se vidi na priloženoj slici.

Хвала за ову занимљиву допуну, Какапо. На тако суженом стваралачком пољу, какво је строгим прописима сведен изглед гондоле, венецијански дизајнерски геније нашао је начина да се размахне. : )

Predrag Brajovic 17:11 31.01.2015

Re: Forcola

mirelarado

Поштована ауторко, једно питање: да ли бисте били љубазни да нама, свом помљивом читатељству, појасните скривену поруку оне горње илустрације из блога, слике са полупаним аутомобилима?

Ваш слуга покорни
Stracaro Fratellanzoni

mirelarado 17:22 31.01.2015

Re: Forcola

Predrag Brajovic
mirelarado

Поштована ауторко, једно питање: да ли бисте били љубазни да нама, свом помљивом читатељству, појасните скривену поруку оне горње илустрације из блога, слике са полупаним аутомобилима?

Ваш слуга покорни
Stracaro Fratellanzoni

Caro Stracaro, мислим да је асоцијација јасна. Као што се богати Венецијанци нису либили да својим раскошним гондолама закрче пловидбени саобраћај у прилично уским каналима и ометају свакодневни транспорт робе и пролаз рибарских бродица, тако нам се данас џипови и остали четвороточкашки џинови мувају по уским градским улицама, где им место није. А данашњи градски оци пре су део тог проблема него што иоле размишљају о његовом решавању.

P.S. Знам да си све то већ знао. :)

Predrag Brajovic 17:32 31.01.2015

Re: Forcola

Да, зато и питам, јер ствари -- стварно -- уопште нису оно за шта се издају или како изгледају:

Твоја слика-илустрација део је мени увек опскурне игре намерног кршења кола, којој ја никако да нађем смисао нити привлачност. ОВДЕ

mirelarado 18:01 31.01.2015

Re: Forcola

Твоја слика-илустрација део је мени увек опскурне игре намерног кршења кола, којој ја никако да нађем смисао нити привлачност.

Да, то је та неподношљива радост деструкције. Непојмљиво.

kakapo 19:01 31.01.2015

Re: Forcola

Predrag Brajovic
Чији је цртеж?

Moj, domaća radinost, ali po fotografiji (takođe sopstvene proizvodnje). Za više od fotografije nije bilo vremena pošto je u pitanju gondola "traghetto", koja za manje od minuta i za dva evra prevozi punike preko Kanala Grande.

kakapo 19:07 31.01.2015

Re: Forcola

mirelado: "Хвала за ову занимљиву допуну"
Molim i drugi put. A zanimljivo je i što su gondole asimetrične taman koliko treba da ne bi zanoslile, jer se vesla samo s jedne strane.

JJ Beba 18:54 31.01.2015

Serenisimi

Plato je pre jedno desetak godina izdao jednu super knjigu vezanu za za ovaj očaravajući grad bez premca čuti verdija i umreti gde se pored radnje u romanu mogu naći sva moguća objašnjena za sve vezano za obalst Veneto, o slikarima, venecijanskim duždevima, zatim o najpoznatijim vinima Venata sve do prošeka, o lokalnim specijalitetima, sve do svjevrsnog dodatka romana- turustičkog bedekera o hoteima, restoranima, tratorijama itd da ne pričam da ima i recepata za razna jela od venecijanskog karpača do čuveniog aperitiva Belini

mirelarado 20:16 31.01.2015

Re: Serenisimi

JJ Beba
Plato je pre jedno desetak godina izdao jednu super knjigu vezanu za za ovaj očaravajući grad bez premca čuti verdija i umreti gde se pored radnje u romanu mogu naći sva moguća objašnjena za sve vezano za obalst Veneto, o slikarima, venecijanskim duždevima, zatim o najpoznatijim vinima Venata sve do prošeka, o lokalnim specijalitetima, sve do svjevrsnog dodatka romana- turustičkog bedekera o hoteima, restoranima, tratorijama itd da ne pričam da ima i recepata za razna jela od venecijanskog karpača do čuveniog aperitiva Belini

Ово је посластица. Хвала, ЈЈ.

А прича о настанку коктела Белини, па прича о карпачу и бакалару, као и о кафеу Флоријан, јесу део те венецијанске традиције лагодног и помало декадентног живота.

JJ Beba 20:38 31.01.2015

Re: Serenisimi

Ово је посластица. Хвала, ЈЈ.

коктела Белини,

za ljibtelje:
izgnječe se vinogradaske breskve i pomeša se sa hladnim prosecco vinom u odnosu 1:3 (ko voli može da doda i zericu kajsijovače)
u veneciji ovaj koktel se servira u običnim četkica-za-zube čašama

Sakrij replike | Pošaljite komentar

mirelarado

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi