FINANSIJSKI FAŠIZAM

freehand

rade.radumilo

Eto. Ima još pitanja?

Ima, jesi probao to u BG-u?
Na ulici i pijaci si mogao da kupiš cigarete isključivo za marke. U trafikama ih nije bilo. Za dinare si mogao samo ako je prodavac cigareta istovremeno dilovao i devize.

To opet pričaš kao mlađi maloletnik koji dobro pamti?
Nije istina. Sve je moglo da se kupi i za dinare, uvek i svuda. Samo je bilo pitanje kursa.

Ma da, a ekstra što su cigare luksuz.

Tada su Best i Drina bile 3 marke boks, a danas su preko 12 evra.

blogovatelj

Dok su podelili isplatu, dok je on otišao do prvog dilera, za obe plate je uspeo kupiti: 1 paklicu cigareta. Ostalo mu je nešto kusura, ali nije bilo za dve paklice.

Sta ti mislis, onako logicno, inzenjerski, da li se u tom slucaju kupovalo za gotovinu, ili na cekove?
I sta mislis, koliko je stvarnih para, maraka, vredelo kupljeno, kad dodje vreme da se plati.
Tih 98 maraka o kojima pricas postajalo bi tri marke, ili manje.
Zato i nije bilo skoro nicega u prodavnici.
A plate jesu bile pet maraka u decembru 1993. U septembru su recimo bile 20. Zato sam i napisao sta sam napisao. Da sam napisao da su bile pet marona, tvoj bi primer bio jos gluplji, jer bi to onda bilo kao da ti neko danas trazi za torbu hrane dvadeset neto plata, sto se reci 6000 evra. Bil' ti to platio evrima, ili cekom, pa svakih 3-4 dana cena bude duplo manja.

Чекове за храну нису примали јер хране није ни било у продавницама.
У целом супермаркету било је 4 флаше киселе воде - све полице биле су празне.
Храна се куповала на пијаци или би синдикат набавио џак кромпира, прашак за веш или џак брашна.
Ко није имао такав начин набавке много горе је пролазио.

Мој зет ми је у то време завидео ( добронамрно) ...научник, радио у Винчи...каже поводом џака брашна који сам тада "добила" од синдиката --па каже он би бесплатно могао само да ме озрачи иначе, он је тада водио књиговодство за једну приватну продавницу и био плаћен бајатим јајима и киселим млеком коме је истекао рок.

Чековима су муљали сами трговци, нису ту могућност дозвољавали обичним смртницима.
Чим дође ујутру стави један свој чек у касу, да има покриће ако наиђе нека контрола.
До увече може да носи кући пола радње и да узме тај чек назад...па га сутра поново стви у касу....опет до уввече може кући да носи другу половину робе...прекосутра донесе неки мали део те исте робе и продаје је за свој рачун.

Тако су опљачкане многе фирме, отишла бела техника, намештај, телевизори....али и храна из магацина која би повремено стизала у радње али није стизала до купаца, само до трговаца.
Ипод руке и за много већу цену могао си све да набавиш а то је била роба коју у продавницама ниси могао ни да видиш - нема је.

Ко се од њих тада није обогатио тај није ни био трговац.

vlad_aleksh

Četnici su izgubili građanski rat, ali su preuzeli banke.

Dinkićeva keva bila u četnicima?

Filip Mladenović

Pitanje pitanja: A ko je spiskao pare iz Penzionog fonda pre tih 35 milijardi?Da nije možda Sloba sloboda?Ovaj blog se bavi UZROCIMA propadanja Srbije, a ne verbalnim i ostalim akrobacijama.

Račun PIO je bio u Miškovićevoj banci (kao i još neki državni računi).

Mali prilog evociranju - pismo koje sam krajem 1993. poslao direktoru "Hemofarma", gospodinu Miodragu Babiću (iz mog ovdašnjeg bloga "Ko mi popi trista piva?" ):

Poštovani gospodine direktore,
U sredu, 15.12.1993. obećali ste da ćete na račun moje firme uplatiti 1.800.000.000.000 dinara (hiljadu i osam stotina milijardi din.), kao protivvrednost ugovorenih 300 nemačkih maraka (tri stotine DEM).
Na sreću, obećanje ste održali ‒ upravo toliko dinara uplatili ste već sutradan, dakle u četvrtak.
Nažalost, u četvrtak, prema „Politici", a i u stvarnosti, za toliko dinara više nisu davali 300 DEM, nego 150 DEM.
Nažalost, taj novac je uplaćen posle 14 časova, te je mogao da „legne" tek u petak.
Nažalost, onih „300 DEM", u petak više nije vredelo 150 DEM, nego 90 DEM.
Nažalost, samo teoretski ‒ na blagajni SDK nije bilo gotovine, a petkom slabo primaju virmane.
Na sreću, službenici SDK sinula ideja ‒ telefonski prebaciti novac na nečiji tekući račun, pa onda uzeti čekove i s njima u robi (kojoj robi?) izvući više.
Nažalost, na tekući račun ne primaju telefonski, a čekove ne daju na osnovu "petog primerka".
Nažalost, morao sam da sačekam subotu.
Nažalost, u subotu onih „300 DEM" više nije vredelo 90 DEM, nego 60 DEM.
Nažalost, samo teoretski. Novac je, istina, stig'o, al' još nije leg'o.
Nažalost, nije bilo druge nego da sačekam ponedeljak.
Na sreću, u ponedeljak novac leg'o.
Nažalost, u ponedeljak onih „300 DEM" više nije vredelo 60 DEM, nego 18 do 36 DEM.
Nažalost, samo teoretski. Jer, u praksi (tj. banci), moglo je 50 milijardi u kešu (nešto manje od jedne marke po uličnom), a ostatak u 35 čekova (nula DEM po uličnom).
Nažalost, nije moglo baš toliko čekova, bilo je tu nekih minusa...
Moglo je tri čeka (2 piva, po kafanskom).
S poštovanjem, Stjepan Mimica,
direktor projekta „Ko je ko u Srbiji"
P.S.
Mojoj sekretarici i meni, ona dva piva baš legla, hvala.
Da li ću ikada saznati ko mi popi ostatak, mislim onih 298 piva koja ste Vi pošteno platil?

jkt2010

Filip MladenovićPitanje pitanja: A ko je spiskao pare iz Penzionog fonda pre tih 35 milijardi?Jel to opet ono o Sava centru? Pa kolko milijardi košta taj Sava centar, šta misliš? Kolko stotina vekova bi generacije i generacije penzionera mogle da se izdržavaju od tih para potrošenih na Sava centar?

I to što kažeš. U SAD je propao neki fond u koji su ulagali zelene dolare za crne dane (i naših, zlatnih 7; neki od njih su posle toga došli u Srbiju da se vade, Divac nešto manje, Bodiroga malo više...). Sem medijske bombe, koja je utihnula pre nego što je odjeknula, ništa.

bloger201
Sve "te" fabrike bi preživele i modernizovale se da se niste pojavili VI "predatori" i uništitelji normalnog života!
Odgovorno i pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću TVRDIM da je tako! Bio, učestvovao, radio, razvijao, unapređivao, ... jednu od tih fabrika, a pouzdano znam da je takvih kao ja bilo nebrojano.

Što kaže gospodin Emsiemsi 'gluposti'.

Par stvari te demantuju. Jednu (suštinsku) si i sam napisao

I zato, nemojte pričati o SFRJ! Vi i vama slični nemate na to pravo!

Brale, SK is back. Svako ima pravo da kaže ono što misli. Ta zabrana da se kaže svoje mišljenje je jedna od stvari koja je sjebala SFRJ.

Blogeru 101, te fabrike su bile spori monstrumi jugoistočnog bloka koje bi zapadna konkurencija zbrisala na tržištu za, cca, dve godine.

Što se i desilo čim se taj blok raspao.

Država pre '90 je bila DRŽAVA

SVakom po volji. Mene živo zabole za Jugoslaviju. Bilo, prošlo, treba pamtiti za nauk. Da je bila DRŽAVA ne bi se raspala za pišljivih deset godina. DRŽAVA je Nemačka, Švajcarska, skandinavske zemlje koje su u istom periodu RAZVIJALE proizvode, prepuštali pojednicima inicijativu, greške, uspehe...

A ne da CKSKJ odlučuje koliko će koja fabrika da zaposli radnika, šta će, koliko i gde da se proizvodi, po kojoj ceni da se prodaje...

okanite se filozofije i pokušaja da preko filozofskih floskula pokušate smiriti i zadovoljiti sopstvenu savest

Ovo si baš lepo napisao. Pročitaj par puta možda ćeš shvatiti suštinu.

Nekoliko puta sam dolazio u sličnu diskusiju sa 'udarnicima' naših velikih giganata.
Obično (taj neko) kreće sa rakijom, pa šta je on sve uradio (a danas su sve sjebali), kako se radilo, rakija, koliko je samo ljudi jutrom ulazilo u fabriku, rakija, (ne pominje koliko se kasnilo), on i kolege za tri sata 'odrade' normu (kvalitetno, sigurno), rakija, 'bem vam majku svima, rakija, (žena mu, jadna, se sve vreme kiselo osmehuje, pravdajući se ostalima), ovi danas ne mogu da okreče šta je Tito napravio, rakija, rakija...

Šta ti njemu da objasniš? Ako je toliko stručan što nije tad napravio privatnu firmu? Nije se moglo? A što?
Nabije se dupe u državnu fabriku pa možeš da zajebavaš stvari do besvesti, ne košta te ništa. Čast izuzecima, stručnjacima, ljudima od integriteta ali mnogo je bilo više onih kretena koji su drugima 'branili da pričaju',

Tebi je, blogeru101, kriv Predator a meni nije. On je samo najeb'o (i njemu slični sa svih strana) zbog tog eksperimenta koga si ti nazvao 'DRŽAVA'.

A naše propadanje je počelo 1945. Sve normalne države Evrope na jednu stranu a mi na drugu.

Seljak ode u Australiju, USA, Nemačku, Austriju, Francusku... Bez znanja jezika, bez zanata, bez novca. Koliko naših ljudi poput njega otvorilo sopstvenu firmu posle nekoliko godina rada (u periodu od 1965-1985), koliko ih je zaposlilo radnika, koliko se pokazalo na tržištu?
Šta bi mu se desilo da je u istom ovom vremenskom periodu otišao u opštinu sa željom da registruje firmu i da počne sa proizvodnjom?

Zemlja u kojoj se 1982. zabranjuje proslava godišnjice rođenja majoru Gavriloviću od strane nekih metuzalema iz SK Čačak?
Meni je drago šta takva zemlja više ne postoji, žao mi je što je uopšte postojala i žao mi je što se na ovakav krvav način raspala.
Da je bila dobra ne bi svi trčali u Trst za farmerice.

Ti si, vidim, oduševljen Zapadom? Ili grešim? Zašto Zapad kaže 'gde je prošao komunizam, tu trava ne niče?

Seljak ode u Australiju, USA, Nemačku, Austriju, Francusku... Bez znanja jezika, bez zanata, bez novca. Koliko naših ljudi poput njega otvorilo sopstvenu firmu posle nekoliko godina rada (u periodu od 1965-1985), koliko ih je zaposlilo radnika, koliko se pokazalo na tržištu?
Šta bi mu se desilo da je u istom ovom vremenskom periodu otišao u opštinu sa željom da registruje firmu i da počne sa proizvodnjom?

Zemlja u kojoj se 1982. zabranjuje proslava godišnjice rođenja majoru Gavriloviću od strane nekih metuzalema iz SK Čačak?
Meni je drago šta takva zemlja više ne postoji, žao mi je što je uopšte postojala i žao mi je što se na ovakav krvav način raspala.
Da je bila dobra ne bi svi trčali u Trst za farmerice.

Ti si, vidim, oduševljen Zapadom? Ili grešim? Zašto Zapad kaže 'gde je prošao komunizam, tu trava ne niče?

Kako ovo zvuči jezivo. Da li ovo dopire do mozga ovim bezveznjakovićima što se upljuvaše hvaleć' SFRJ a samo zbog toga što ništa nisu radili sem što su i unuke zadužili.

Filip Mladenović

"Sve će na kraju biti dobro. Ako još nije dobro, znači da još nije kraj."(Replika iz filma "The Best Exotic Marigold Hotel", 2011.)

Upravo.

da ne jurim sad po internetu pošto ja ove stvari ne znam.

to te samo dodatno kvalifikuje za ovakvu raspravu. Ne zna ni Filip pa vidi kako zakiva!
Sad da se pojave tabele i busole i sve na mestu.

to te samo dodatno kvalifikuje za ovakvu raspravu

Ako je tako da malo "razvedrim" blog onda

7.5% u Srbiji kakva je sada bi uradio polu-pametan polu-tinejdžer ako bi se "šačica" stvasri pre toga stavila pod kontrolu.

Kako vreme odmiče sve je teže održavati taj tempo ali za duplirani GDP je potrebno samo 10 godina.

To je jedna od većih tuga u Srbiji, tamo ljudi ne kapiraju baš taj "compounding" (kako god da se tamo zove, kamata na kamatu, rast na rast, ...).

Vreme jeste novac, jako je tužno gubiti godine u svakom smislu.

Industrijska proizvodnja imala je udeo u BDP-u 1989. godine oko 40%.
Prošle godine udeo industrijske proizvodnje u BDP-u je bio 23,5%.

Jesi li pogledao možda kako stoji sa učešćem industrijske proizvodnje u BDP razvijenih zemalja inače u tom periodu?

Filip Mladenović

U poslednjoj godini pre izbijanja svetske finansijske krize, koja se kasnije transformisala u svetsku ekonomsku krizu, tj. u 2007. godini obim industrijske proizvodnje Srbije, po domaćoj metodologiji, bio je za samo 14,5% veći nego što je bio 2000. godine.
Po metodologiji UNIDO-a, obim prerađivačke industrije Srbije 2007. godine bio je za samo 6,1% veći nego što je bio 2000. godine! Od 16 zemalja istočne Evrope, po tom rastu iza Srbije je bila samo Makedonija (UNIDO, 2009).

Koliko je rast prerađivačke industrije u Srbiji bio skroman, postaje jasnije ako se zna da je u Estoniji istovremeno ostvaren porast od čak 96,6 %, Litvaniji 89 %, Slovačkoj 81,5 %, Letoniji 59,6 %, Bosni i Hercegovini 57,4 %, Poljskoj 55,2 %, Češkoj Republici 53,8 %, Rumuniji 51,2 %, Mađarskoj 48,6 % (UNIDO, 2009).

Ti ovo namerno radiš da bi mene bolela glava.
A kako stoji rast udela felacija u ukupnoj sex industirji obzirom na generalan pad tražnje u toj oblasti?
Interesantan bi bio ilustrovani uporedni prikaz u odnosu na susedne zemlje i posebno u odnosu na zemlje Beneluksa. Hvala.

Industrijska proizvodnja imala je udeo u BDP-u 1989. godine oko 40%.
Prošle godine udeo industrijske proizvodnje u BDP-u je bio 23,5%.

Da bi udeo industrijske proizvodnje ponovo bio u BDP-u 40% kao 1989. godine, potrebno je da BDP u narednih 30 godina raste po godišnjoj stopi od 7,5%.
Ako je BDP Srbije prošle, 2014. godine bio oko 35 milijardi evra, za 30 godina, uz godišnje stope rasta od 7,5%, BDP bi iznosio preko 300 milijardi evra.

Pa tek sad, kako insistiraš na ciframa, ti "zastrašivanje" nema neke logike!

Ti navodiš cifre ali ove reči nisu potpune i skoro sigurno su tačne samo za neku pretpostavku koja ovde ne postoji.

Tj ne goroviš kojim tempom raste industrijska proizvodnja. I Free ti je sugerisao zašto je komentar besmislen - kako je država sve bogatija obično u GDP-ju opada industrijska proizvodnja kao deo GDP-ja (počinjemo više da kupujemo kjnige, idemo u pozorišta, restorane, dolaze nam turisti itd)

Ako GDP raste pri 7.5% mogao si isto tako da kažeš da će industrijska proizvodnja, ako će rasti pri brzino od 7.51%, samo malo većom brzinog od GDPja, juriti za tih svojih 40% sledećih 350 godina, a ne 30. (a 7.51 je, recimo Kina sada i usporava)

Za 350 godina će Srbija biti najbogatija zemlja na svetu, i toliko bogata, ako Ako svet nastavi da "kilavi" sa nekoliko posto, a i Kina će da spadne ispod 7%, tj već spada, da će Srbija moći kupiti ceo svet.

Kao ilustracija - kineski Construction and industry (including mining, manufacturing, electricity, water and gas) je bio 44% i ubrzano opada, usluge ubrzano rastu i poslednjih 15tak godina udeo u GDPju im je porastao za, recimo, 10%

Tj ne goroviš kojim tempom raste industrijska proizvodnja. I Free ti je sugerisao zašto je komentar besmislen - kako je država sve bogatija obično u GDP-ju opada industrijska proizvodnja kao deo GDP-ja (počinjemo više da kupujemo kjnige, idemo u pozorišta, restorane, dolaze nam turisti itd)

Ama Filip je tu nabacao gomilu rendom pokupljenih podataka pa komentar izgleda strašno učen i stručan, potkrepljen procentima i statistikama, a u stvari je običan bućkuriš na koji je prosto nemoguće ozbiljno odgovoriti.
Više puta sam na blogu nudio podatke o stanju privrede u mom gradu te čuvene '90, na upoređivanje i komentarisanje. POLOVINA je već tada bila beznadno izraubovana i tehnološki beskorisna starudija dve generacije iza konkurencije i vredela tačno onoliko koliko joj carina i monopol na domaćem tržištu omoguće da preživi.
A ČITAVA zatrpana ogromnim viškom (ne)radne snage od koje je do dana današnjeg neki deo ostao da čuva večnu vatru radnih mesta.
Tako da je i ona druga polovina preživela samo na bazi strateške zainteresovanosti države i strahu od socijalne eksplozije.

U poslednjoj godini pre izbijanja svetske finansijske krize, koja se kasnije transformisala u svetsku ekonomsku krizu, tj. u 2007. godini obim industrijske proizvodnje Srbije, po domaćoj metodologiji, bio je za samo 14,5% veći nego što je bio 2000. godine.
Po metodologiji UNIDO-a, obim prerađivačke industrije Srbije 2007. godine bio je za samo 6,1% veći nego što je bio 2000. godine! Od 16 zemalja istočne Evrope, po tom rastu iza Srbije je bila samo Makedonija (UNIDO, 2009).

Hm... posle prvobitnog šoka, morao sam još tri puta da pročitam da skapiram šta je pisac hteo da kaže. I videh:
Da si za period 2000.-2007. naveo podatak rasta industrijske proizvodnje po "domaćoj metodologiji". Pa si taj podatak uporedio sa podatkom rasta za isti period prerađivačke industrije po "UNIDO metodologiji". Ako je prerađivačka industrija sekundarni deo industrijske proizvodnje (a ima i tercijalni), a ni metodologije merenja nisu iste (kao kad meriš temperaturu u stepenima napolju, zatim meriš u farenhajtima unutra, pa onda uporediš ta dva podatka) u čemu je poenta citiranog pasusa?

Koliko je rast prerađivačke industrije u Srbiji bio skroman, postaje jasnije ako se zna da je u Estoniji istovremeno ostvaren porast od čak 96,6 %, Litvaniji 89 %, Slovačkoj 81,5 %, Letoniji 59,6 %, Bosni i Hercegovini 57,4 %, Poljskoj 55,2 %, Češkoj Republici 53,8 %, Rumuniji 51,2 %, Mađarskoj 48,6 % (UNIDO, 2009).

Ako je poenta citiranog da se kaže da smo loši, to znamo i bez ovih nabacanih podataka. Ali niko ozbiljan ne bi ovako navodio podatke, osim lakovernih novinara jer ne dokazuju ama baš ništa. Kad ne proizvodiš ništa, pa imaš povećanje od 100%, koliko si zapravo proizveo? Ne navodiš ni koliki je udeo prerađivačke industrije u industrijskoj proizvodnji... itd, da sad ne lupetam.
Mislim, pišeš neke reči koje ništa ne znače...

Filip Mladenović

Ja o potrebi da Srbija ima veću proizvodnju, industrijsku i poljoprivrednu, kao jedini i magistralni put izlaska iz krize, a vi - trla bloger lan da joj prodje dan!

Ti sada nas optužuješ što kritički gledamo na ono što si napisao. Bio bi mnogo srećniji da jednostavno verujemo u ono što si napisao. A bilo bi bolje da te više volimo i da cenimo tvoj rad... i da nismo ovako nezahvalni.
To me potseća na nekoga...

highshalfbooze

Filip Mladenović

Ja o potrebi da Srbija ima veću proizvodnju, industrijsku i poljoprivrednu, kao jedini i magistralni put izlaska iz krize, a vi - trla bloger lan da joj prodje dan!

Ti sada nas optužuješ što kritički gledamo na ono što si napisao. Bio bi mnogo srećniji da jednostavno verujemo u ono što si napisao. A bilo bi bolje da te više volimo i da cenimo tvoj rad... i da nismo ovako nezahvalni.
To me potseća na nekoga...

ne smem ni da zamislim šta ti sad sledi.
Najmanje jedan reciklirani govor sa VI kongresa USAOJ o rovarenju i levodesnim skretanjima...

Ja o potrebi da Srbija ima veću proizvodnju, industrijsku i poljoprivrednu, kao jedini i magistralni put izlaska iz krize, a vi - trla bloger lan da joj prodje dan!

Daleko od toga, moji komentari su ozbiljni.

Nisam ukapirao kakav je smisao tih 30 godina i 7.5% - otkud ti 7.5%?

1. Ako GDP raste 7.5% godišnje sustained na duži rok super, svaka čast, 40% udela industrijske proizvodnje nije bitno i Free (a on ume da bude mangup) ti je skrenuo pažnju na to.

2. UK ima sad zdravu ekonomiju i service-based je. U čemu je problem da za tvojih 30 godina Srbija pretekne Nemačku po GDP-ju po glavi stanovnika a da industrijska proizvodnja bude "samo" 32% GDP-ja umesto 40%?

3. Čak, ako gledaš kineski trud na evroazijskoj integraciji i količinu novca koju ulažu u to (jako brze pruge ka ovamo, npr, kao jedan deo) to će ti još više podriti prevelik rast industrijske proizvodnje (dobro, sad si u komentaru spomenuo i poljoprivredu)

Opet ti je Free rekao samo ne znam koliko si primetio - i ja sam sa nekom ekpipom gledao jednu oveću fabriku početkom 2000tih. Ona je bila jako zapuštena ne samo tad, nego i 1990. i te mašine su bile, u stvari, više staro gvožđe nego baza za gledanje u budućnost - treba jako mnogo novca.

Ne znam kako ti vidiš industrijsku proizvodnju - recimo u ovu fabriku o kojoj ja pričam ulazi pruga - ako bi ti isto tako negde gradio i pruge to je skupa infrastruktura. To nije baš idealan način za brzi rast jako, jako siromašne zemlje - obično, i tako je Kina, proizvodiš nešto što može preko noći da se organizuje, samo sada je kasno i za štampanje majica i sličnog, to sve robotizovano danas.

Tako, u pravu si u osnovnoj želji, samo su ti cifre i pretpostavke sumnjive, po mom mišljenju.

Recimo, po mom mišljenju, ako bi Srbija htela da brzo duplira GDP i završi u tom stanju sa relativno zdravom postavkom to bi najlakše uradila sa inteligentnom integracijom gde je zapad važan partner, naravno, ali je istok važniji - Kina ima mnogo novca i želi da dođe ovamo, Rusija ima energiju i dobro nam je tržište.

A poljoprivreda - evo ideje pa projekat pod radnim nazivom Experiment2015:

- Organizuješ radnu akciju sad u proleće gde izvedeš 2 miliona ljudi na neobrađenju zemlju

- Ako nemaš dva miliona ašova malo ti je skuplje pošto pozamiš i nešto traktora, uzmeš 2 miliona hektara neobrađene zemlje i daš svako zadatak da zaradi 500 dolara - to ti je miljardu dolara i nekoliko % na GDP 2-3, pazi koji eksperimenat

- Recimo da je kukuruz najteži zadatak, ali ako ćeš da se upuštat i u papriku, npr, ne treba ti da te osobe hektar nego mnogo manje (to za recimo neke uardnike pri Moravu i slično da možeš da donosiš vodu kofama i polivaš)

- A kukuruz - 6.5 tona po hektaru je bilo 1985., i nećemo GMO, i puta 150 dolara to ti je, zaokruženo, 1000 dolara - 500 imaš za troškove

A to je najteže, zamisli tek šećernu repu, suncokret - i ništa te ne zezam, ja sam do ETF-a ručno okopavao kukuruz sa roditeljima, bacao veštačko đubrivo, brao i sekao komušu....

... e sad ti ćeš reći da je ovo trla baba lan pa se ja evo durim i neću više da se igram

Ako nemaš dva miliona ašova malo ti je skuplje pošto pozamiš i nešto traktora, uzmeš 2 miliona hektara neobrađene zemlje i daš svako zadatak da zaradi 500 dolara - to ti je miljardu dolara i nekoliko % na GDP 2-3, pazi koji eksperimenat

At one of our dinners, Milton recalled traveling to an Asian country in the 1960s and visiting a worksite where a new canal was being built. He was shocked to see that, instead of modern tractors and earth movers, the workers had shovels. He asked why there were so few machines. The government bureaucrat explained: “You don’t understand. This is a jobs program.” To which Milton replied: “Oh, I thought you were trying to build a canal. If it’s jobs you want, then you should give these workers spoons, not shovels.

ili druga verzija istog:

One of the school graduates came to me to pay his respects to the school; he told me he was in charge of helping on one of the Dominion air ports. I said to him, “I suppose you use modern machinery in your air ports?”
“No, sir.”
“Why?”
“Well,” he said, “if we used modern machinery in the establishment of air ports there would be very little need of men to help us to do it, for they would do it so rapidly and easily that there would be no need of man labour. We give them picks and shovels and put them out to do it in the old-fashioned way.”
I smiled and said to him: “It would probably be just as well to give them spoons and forks; it would take them still longer to do it.” It seemed to me so ridiculous; we let modern machinery rust at the road side or air port and make those men bend their backs in order to give them the purchasing power to buy the necessities of life, and hardly that.

ili druga verzija istog:

Da, sa mašinama je još bolje

Kako god, ja predlažem da se "nekako" uradi još 2 miliona hektara zemlje i tamo gde su to radile Miškovićeve i slične firme sa svojim mašinama, gorivom i finansijskim strukturama da se odvoji ekipa koja će da ih ubedi da profit dele sa onima koji nisu bili potrebni za rad.

Jednom rečju, predlažem više proizvodnje, manje troškova, manje monopola, pravedniju raspodelu i darežljiviju socijalnu politiku, a Filip će mi pomoći da uz sve ovo prilepimo i ostale cifre

Šalu na stranu, ako je 2 miliona ljudi nerealno evo onda pola miliona, da se cenjkamo, onih za koje je nerealno da će dobaciti u organizaciji do traktora i sličnog, a i nemaju novca da podrže troškove, ili neka se trijade, kvadrijate ili grupe od 10 ljudi, pa koliko ih se sastavi, okomljuju na napuštene salaše po Vojvodini ili šta već ima na južnoj srpskoj hemisferi.

A organizovati se, pa posaditi svašta i nij eneki posao, do moje 18. godine smo mi imali malu baštu iz akuće i većinu povrća za nas troje, keva mi uvali ašov 3 puta između škole i popodnevnog basketa i ja bio "traktor" samo takav, "oranje" završeno na tako "lukav" način da ja nisam ni primetio da glumim konja ili traktor

Kako god, ja predlažem da se "nekako" uradi još 2 miliona hektara zemlje

Jedino zdravo "nekako" je da postoje podsticaji za ljude da obrađuju svoju zemlju, tu pre svega mislim na razbijanje monopola u poljoprivredi. Mislim da su baš u poljoprivredi najuvezaniji tajkuni i država na štetu sitnih farmera i stanovništva

i tamo gde su to radile Miškovićeve i slične firme sa svojim mašinama, gorivom i finansijskim strukturama da se odvoji ekipa koja će da ih ubedi da profit dele sa onima koji nisu bili potrebni za rad.

Za ovo postoje porezi, samo je ova država toliko neefikasna u preraspodeli da je to bacanje para

Milan Novković

.A organizovati se, pa posaditi svašta i nij eneki posao..

ma ne može bolan narod, čekaju da zakažu kod doktora i niko se ne javlja..
nego vidi ti to s jorgovankom, ona je imala neke ideje u vezi radnih akcija..

tadejus

Milan Novković

.A organizovati se, pa posaditi svašta i nij eneki posao..

ma ne može bolan narod, čekaju da zakažu kod doktora i niko se ne javlja..
nego vidi ti to s jorgovankom, ona je imala neke ideje u vezi radnih akcija..

Ona je makroekonomista, tvoj resor, i ozbiljna.

A ja se samo šalim (sa ovim velikim ciframa; na malo se akcijom može svašta uraditi

"Više puta sam na blogu nudio podatke o stanju privrede u mom gradu te čuvene '90, na upoređivanje i komentarisanje. POLOVINA je već tada bila beznadno izraubovana i tehnološki beskorisna starudija dve generacije iza konkurencije i vredela tačno onoliko koliko joj carina i monopol na domaćem tržištu omoguće da preživi"

Naravno i sa veliom količinom "prazaposlenosti" ljudi koji su "dolazili na posao" a ne da rade! Jel' tako? Možda je to VAše iskustvo - pod uslovom da to STVARNO govorite iz iskustva a ne na osnovu "moj brat VIDEO da je komšinica ispekla super kolače"! Moje iskustvo, iz praxe, govori maaalkice drugačije - možda sam ja bio u onoj drugoj Vašoj polovini. Ali, moju firmu su izgradili Japanci, od kojih smo preuzeli podosta toga. U to vreme, pre 90-tih, komšije (MAđari, Rumuni, ...) su dolazili kod nas da uče zanat. LADNO smo se nosili sa zapadnom konkurencijom! A onda su došli "oslobodioci" i danas je nekadašnja "moja" firma u grupi "onih" 500 i kusur firmi za restruktuiranje i n-ti put za privatizaciju!

Naravno i sa veliom količinom "prazaposlenosti" ljudi koji su "dolazili na posao" a ne da rade! Jel' tako? Možda je to VAše iskustvo - pod uslovom da to STVARNO govorite iz iskustva a ne na osnovu "moj brat VIDEO da je komšinica ispekla super kolače"! Moje iskustvo, iz praxe, govori maaalkice drugačije - možda sam ja bio u onoj drugoj Vašoj polovini. Ali, moju firmu su izgradili Japanci, od kojih smo preuzeli podosta toga. U to vreme, pre 90-tih, komšije (MAđari, Rumuni, ...) su dolazili kod nas da uče zanat. LADNO smo se nosili sa zapadnom konkurencijom! A onda su došli "oslobodioci" i danas je nekadašnja "moja" firma u grupi "onih" 500 i kusur firmi za restruktuiranje i n-ti put za privatizaciju!

Jugoslavija je imala dve fabrike ravnog stakla: Lipik i Pančevo. Poslednji voz da se sa Pitsburga pređe na flot - a i to je već bila tehnologija na izdisaju - bila je neka '81 - '82. ali valjda nije bilo takvih genijalaca, šta ja znam.
Azotara je i početkom osamdesetih bila u stanju u kome je sada.
Tesla, pored zagrebačkog TEŽ jedini proizvođača sijalica u Jugoslaviji. Zombi od početka osamdesetih. Kao i Trudbenik, kao veliki delovi Utve, kao i rafinerija koju su tek Rusi načinili ponovo ozbiljnom fabrikom. Posle Amerikanaca, koji su je napravili šezdesetih.
O čemu pričaš ti?

freehand

da ne jurim sad po internetu pošto ja ove stvari ne znam.

to te samo dodatno kvalifikuje za ovakvu raspravu. Ne zna ni Filip pa vidi kako zakiva!
Sad da se pojave tabele i busole i sve na mestu.

Онда и ја могу да кажем коју?

Екстра квалификована сам.

Milan Novković

tadejus

Milan Novković

.A organizovati se, pa posaditi svašta i nij eneki posao..

ma ne može bolan narod, čekaju da zakažu kod doktora i niko se ne javlja..
nego vidi ti to s jorgovankom, ona je imala neke ideje u vezi radnih akcija..

Ona je makroekonomista, tvoj resor, i ozbiljna.

A ja se samo šalim (sa ovim velikim ciframa; na malo se akcijom može svašta uraditi

Може, и не мало него може и много више.
Ми смо од мале баште имали сво поврће и воће за породицу, прекопали двориште за време оне инфлације, а замисли пластеник са производњом цвећа, расада поврћа или јагода или тако нечег већ...па на само мало већој површини?
Наравно да може.
Једна саксија расада цвећа је 1,5-2 евра....ево долази пролеће.
Дечко је испред Максија за 15 минута распродао стотинак малих расцветали саксија јагорчевине сваку за по сто динара ( и ја сам купила) а то је могло и на малом простору да се узгаји. Чак и ако је запослен то може у слободно време неко из куће да гаји?

stefan.hauzer

sve sam više ubeđen, kako je filip genije. prvo izbaci totalno besmislen tekst o zeznutim temama ;a onda pusti da napaljeni blogeri odrade svoje. filpe, vraže jedan, provalio sam te :)

da znaš..
za ovaj sputavajući monetarni sistem udicu je i više puta bacao i niko da se uvati..
ja sve čekam oće li milan dati neki predlog pa da zablistam..

I mene svrbi tastatura, lako se iznerviram na clanke o ekonomiji.
Da sam za svaki procitan clanak o ekonomiji i nerviranja oko nje, stavio na stranu po dva dinara, do sada bi bio bogat.

Ekonomske fraze 'povecanje izvoza', 'stvaranje novih vrednosti', 'krivci iz proslosti', 'ja jedini posten (beli listic)' zvuce mi kao fraze sa dodele nagrade za izbor miss world.

Ja mislim da je nas najveci problem spoljnotrgovinski deficit.
Mislim da je resenje u srozavanju kursa dinara.

Zaintrigirala me slicica onog uvoznog televizora, iz gedzinog posta. Ako je neko taj tv platio 2005 godine 500€, a istih 500€ je uzaeo u (svetskoj)banci, i do dana danasnjeg nema para da vrati te pare, on se zapravo zaduzio vec (uz kamatu3%) - oko 700€. A, s obzirom da nece imati ni to da vrati (jer nista ne izvozi) taj dug ce mu stalno rasti.

Druga stvar je nedavna vesta da smo najvise u prosloj godini zaradili od izvoza kukuruza i to u Nemackoj. Ono, nista aflatoksin i ta kampanja.

tadejus

stefan.hauzer

sve sam više ubeđen, kako je filip genije. prvo izbaci totalno besmislen tekst o zeznutim temama ;a onda pusti da napaljeni blogeri odrade svoje. filpe, vraže jedan, provalio sam te :)

da znaš..
za ovaj sputavajući monetarni sistem udicu je i više puta bacao i niko da se uvati..
ja sve čekam oće li milan dati neki predlog pa da zablistam..

Хајде ти заблистај не чекај Милана.

За нас са јефтинијим картама?
Волим да прочитам и шта ти пишеш и Миланове коментаре.

Baš sam zapeo sa podacima:
Prosečna neto plata u Srbiji isplaćena u januaru 2015. iznosi 39.285 dinara i nominalno je za 21,4 odsto, a realno za 21,2 odsto niža od prosečne neto plate isplaćene u decembru 2014.

Prosto me je sramota koliko nam ide - loše!

Dobro, kad si baš zapeo sa podacima, da zapnem malo i ja.
U decembru 1993. prosečna plata je bila 2,5 evra.
Sada je 315 evra. 126 puta više.
Godišnji rast oko 25% ako nisam pogrešio u računu.
Koliko bi tebi bilo dovoljno?