Tišina tamo!!

Braneći svoje ministre od moguće odgovornosti za odluku da  aerodrom Beograd, uprkos vremenskim uslovima, bude   jedina destinacija za sletanje helikoptera tog kobnog petka 13, Vučić je pokazao da se jedna neodgovornost može braniti samo još većom neodgovornošću.

Proglašavajući  sa druge  strane deo javnosti koji  traži odgovore na sasvim legitimna i konkretna pitanja za  mrzitelje njegovog veličanstva, te posledično i njegovih ministara, srpski  je premijer   demonstrirao istinitost tvrdnje da se jedna sramota može braniti samo još većom sramotom.

Bestidna zamena teze kako neko krivi minister samo zato što su njegovi, Vučićevi, ili još bizarnije, zato što su pokušali spasiti bebu, ogledalo je te i takve sramote.

Medjutim, greška je misliti kako srpski premijer brani svoje ministre. Vucic ustvari ovde brani svoju politiku koja podrazumeva bezpoštednu borbu za rejting gde su životi drugih tek kolateralna šteta.

Jedina stvar sa kojom se Vucic bavi jeste ocuvanje visokog rejtinga u složenim uslovima.   

Iako mu u toj raboti sama opozicija kadkad nesebično pomogne, osnovni cilj Vuciceve politike jeste nestanak smislene opozicije i mislećih  medija.  

To je ustvari  osnovni preduslov za završetak izmisljene stvarnosti u kojoj će  Vučićev rejting postati izmišljen, odnosno stvar njegove volje .

U  Potemkinovim selima  premijera Srbije sve  postaje stvar   njegove percepcije, a koliko  daleko je  spreman da ide, Vučić to  najbolje demonstrira na slučaju tragične nesreće  prouzrokovane padom helikoptera prošlog petka.   

Koliko je sa druge strane EU spremna da zatvara oči, uši, grlo i  nos  na jasno udaljavanje  Vuciceve gubernije  od vlastitih standarda, jasno označenih u tzv kopenhaškim kriterijumima,  najbolje je ovog petka demonstrirao   Edvard Kučan, šef delegacije EP.

Predsednik delegacije Evropskog Parlamenta je tako izjavio kako u Brisel nosi poruku da je put Srbije ka EU jasan. Istini za volju, Kučan nije krio činjenicu  da  jedino što on nosi u Brisel jesu tek čvrsta uveravanja  vlasti o svom evropskom putu.

To sve neobično liči na situaciju gde majka  upozori sinove da je više vreme  da pocnu spremati sobu koja je u sve većem haosu, a oni joj odgovore :

-Evo mama ‘oćemo, majke mi, samo nas pusti još malo, da se  poigramo.

No neodgovorno bi bilo tražiti odgovornost Brisela za  ono šta  radi zvanični Beograd. Kao što Beograd ne može biti odgovoran za ponašanje  Brisela.

Srpski  premijer marljivo (g)radi, ciglu po ciglu, laž po laž. Jasno je pokazao da na svom putu do svojih Potemkinovih sela ne planira stati.

Svaka laž, svako silovanje zdravog razuma, koje prodje u mučnoj tišini ugašene javnosti radja novu, još bizarniju laž , još bestidnije silovanje zdravog razuma.

U nekakvom redosledu odgovornosti možda bi upravo ta zaglušujuće  glasna tišina javnosti zauzela to kobno prvo mesto, ispred autokratskog ponašanja srpskog premijera , pragmaticno  ćoravog  Brisela  i   razjedinjene opozicije.

A vesti u ogledalu odavno su postale, koliko šaljive, toliko istinite. U svakoj šali ima pola istine, samo na njuz.netu istina je kompletna.

 http://www.njuz.net/vucic-dosli-smo-do-onog-trenutka-kada-bukvalno-mogu-da-izjavim-bilo-sta-bez-ikakvih-posledica/